Драга браћо и сестре,

у уторак 24. марта 2020. године навршава се 21 година од варварског бомбардовања Србије и Црне Горе. Ово злодело је четврти пут да су авиони НАТО савеза ударили по Србима (Аеродром "Удбина" у Лици 21.11.1994... гранатирање Книна 04.05.1995. и тако започели "Олују"... Бомбардовање Србске Републике Босне и Херцеговине 30.08.1995. и тако започели "Намерну Силу"...).

Овај планирани злочин који је трајао 78 дана су извеле земље чланице НАТО пакта, под шифрофаним именом "Милосрдни Анђео", без сагласности и одобрења ОУН. То је уједно и први пут после Другог светског рата да је бомбардована једна престолница (Београд) и да је једна суверена европска држава нападнута.

Штета настала бомбардовањем СР Југославије је несагледива, а статистика каже следеће:

12.500 Срба рањено,
3.500 Срба убијено,
78 деце убијено,
44 мостова срушено,
200 цркава срушено,
50.000 кућа уништено,
300.000 Срба прогнано...
31.000 пројектила испаљено,
45 енергетских погона уништено,
80 индустријских погона уништено,

У нападу на Србију и Црну Гору учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: Канада, Немачка, Велика Британија, САД, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ.

Однос снага је био 600:1 у корист агресора!

Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над Савезном Републиком Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравични злочини са бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. мај), Ваљево (2. маја), Београда (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе србских снага безбедности (војске и полиције) против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од Војске Републике Албаније и страних плаћеника.

Једна од највећих копнених битака тог времена је свакако битка за караулу "Кошаре" од 9. априла до 10. јуна 1999, а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи. Поред тога, страшне борбе су вођене у зони Паштрика под шифрованим именом (Операција Стрела) од 26. маја до 10. јуна. 1999. године.

Тек по потписивању Кумановског споразума 10. јуна 1999. припадници ВЈ су повучени са граничних караула.

НАТО пакт у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

Зато позивамо све вас да нам се прикључите 24. марта 2020. у преподневним сатима на парастосу и молитвеном сећању у свим храмовима СПЦ за све наше жртве и хероје који су на копну и у ваздуху уграђивали своје животе у нашу слободу.

bombardovanje vesli klark madlen olbrajt slobodan milosevic 549. brigada 125. motorizovana Pastrik Kosare Prizren, Djakovica, Pristina Kosovo Metohija Serbia Novi Sad Beograd Leskovac Nish Vranje Mitrovica Batajnica Milica Rakic Marko Simic mostovi Aleksinac Bojana Tosovic Sanja Milenkovic Varvarinski most Ricard Holbruk NATO pakt rusija slatina aerodrom uck ovk teroristi albanski hasim taci ibrahim rugova istok klina vitina pec ramush haradinaj milos cirkovic bozidar delic dragan zivanovic kosare karaula morina gorozup djeravica prokletije junicke planine dragan milicevic sumar leo kapetanovic predrag pedja leovac zov karaule krunoslav ivankovic tibor cerna vladimir radoicic