1941. У Подгредини, између Босанске Крупе и Цазина, усташе под комадном хоџе Бећира Борића, убијају 170 жена, дјеце и стараца (највише српске националности), чији су лешеви бачени у једну пећину шуме Касаповац. Велики број жена је силован, а успјела су само два дјечака да се спасу. 19 српских породица је истребљено.

1941. У Читлуку, општина Козарска Дубица, усташе починиле стравичан покољ над српским цивилима, а највише је страдало из породице Јандрић.

1942. У Слуњу, у селима Јамарје и Грабовац, усташе су убиле 73 становника кордунашких Срба.

1942. У Свилошу, крај Илока, усташе су ухапсиле 55 мештана, који су стрељани наредних дана.

1942. У Сремској Митровици стрељано 150 Срба који су два дана раније ухапшени приликом усташке рације у Шиду, а међу њима и сликар Сава Шумановић.

1946. У Љубљани, Суд СР Словеније осудио Георгија Рожмана (словеначког надбискупа), у одсуству на 18 година затвора, због сарадње са немачким нацистима током Другог светског рата и подстрекивања злочина над Србима и идолошко-политичким противницима. Рожман је "пацовским каналима" пребегао у Аустрију и живео до 1959. у емиграцији (САД) где је и умро. Врховни суд Словеније га је 2009. године рехабилитовао.

1995. Авиони НАТО пакта отпочели страховито бомбардовање Републике Српске, које је трајало двије недеље. Циљ је био присилити руководство РС на преговоре о "мирном" рјешењу сукоба у Босни и Херцеговини, односно окончање рата који је трајао 3.5 године. Муслиманске и хрватске јединице су тако освојиле западне дијелове РС, одакле је прогнано 170.000 Срба. Ова операција бомбардовања РС позната је као "Намерна сила".

1995. У Босни изнад Пала официр ВРС Александар Студен оборио француски авион Мираж, чиме се уписао у историју као војник који је оборио непријатељски авион у својој земљи. Француски авиони су дејствовали по положакима Срба, у склопу НАТО агресије на Србску Републику Босну и Херцеговину.

1941. У Понорцу, код Слуња, усташе ухапсиле 5 Срба, који су одведени у Карловац, гдје су наредних дана убијени.

1941. У Поплату, општина Столац, усташе су ухапсиле 11 житеља овог херцеговачког села, те их живе бацили у јаму.

1941. У Лозницу после једнодневних жестоких борби ушле јединице ЈВуО под командом потпуковника Веселина Мисите (Херцеговац из Мостара), који је том приликом и погинуо. Лозницу је окупирала била немачка XI чета 738. пешадијског пука. Команду над одредом преузели су капетан Богдан Дрљача и потпуковник Јован Марјановић.

1942. У Сремској Митровици, у селима Лаћарак и Манђелос, усташе и СС јединице састављене од фолксдојчера хапсе 19 мештана Лаћарка и 68 мештана Манђелоса, који су наредних дана стрељани у Вуковару и Ср. Митровици.
 

1941. Код Босанске Крупе, у селима: Пиштaлинe, Подгомилa, Пeрнa и Подврaн... на лијевој обали Уне, усташе праве стравичан покољ над 140 Срба цивила (углавном дјеца, старци и жене), имовина је спаљивана, а стока похарана. Један дио становништва се успио извући.

1942. Код Нове Градишке у славонском делу Посавине, у селима Бенковац Окучански и Цаге, усташе масовно хапсе Србе цивиле и шаљу у концентрационе логоре (Сисак, Стара Градишка и Јасеновац), одакле се мало ко вратио. 

2003. Код Гњилана, у селу Церница на Косову и Метохији албански екстремисти су бацили две ручне бомбе на кућу Србина Миломира Савића (35), том приликом је он рањен у ноги и превезен у америчку базу "Бондстил". Тамо је преминуо од непружања благовремене лекарске помоћи. Након тога уследило је исељавање Срба из тог села у централне делове Републике Србије.

2013. Код Задра у мјесту Ровањска самоубиство је извршио Звонко Бушић (67) хрватски емигрант, робијаш и терориста који је предводио групу што је извршила отмицу авиона у САД и том приликом погинуо је један амерички полицајац. Након 32 године робијања у федералним затворима вратио се у домовину гдје му је приређен величанствен дочек.

2023. У Загребу је умро хрватски политичар и дисидент Иве Ливљанић (85) који је током раних деведесетих година 20. вијека имао запажену улогу у разбијању Југославије, јер је као римокатолички публициста и философ имао контакте са Ватиканом гдје је жестоко лобирао за остваривање Тисућљетног сна. Током 1992-1998 је био амбасадор Хрватске при Светој столици. Остаће упамћен по томе што је био градоначелник Задра 1991. када је са првацима странке ХДЗ осмислио и спровео "Кристалну ноћ" тј. дивљање и рушилачки поход према локалима и кућама чији су власници Срби. Ово је довело до масовног егзодуса србског живља из тог дијела Далмације.

1910. Код Босанског Петровца, родио се Скендер Куленовић, члан САНУ, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник Другог свјетског рата створио у јеку најжешћих борби, током усташке офанзиве на планини Козари.

1941. Код Сарајева у селу Дрозгометва, ухапшено, па убијено 84 Срба, становника овог села од стране усташа. Сви они су одведени у концентрационе логоре и убијени.

1941. Код Коренице, из Новог Села, усташе хапсе 31 Србина цивила, које одводе на стратиште Гаравице, код Бихаћа, гдје су ликвидирани.

1975. На Чакор планини у сјевероисточној Црној Гори, Албанци желећи да силују дјевојку Бранку Р. Ђукић, убијају је и остављају њен леш на путу. Овај случај је прерастао у легенду, због одлуке њеног оца Рада да освети своје дијете.

1914. У Великом Међеру (данашња Словачка) аустроугарске власти основале концентрациони логор још један у низу казамата за истребљења Срба и других неподобних народа. Кроз овај Нађимерски логор је прошло око 21.000 људи, а 6.000 их није дочекало слободу. Највише су умирали од глади и хладноће. Логор је радио непрекидно четири године.

1931. У Београду, краљ Александар I Карађорђевић, је прогласио Октроисани (наметнут) Устав, којим је озакоњена диктатура из 1929. По овом Уставу, влада је зависила од краља, а у Скупштину је уведен нови дом - Сенат, чије је чланове бирао краљ.

1941. Код Босанске Крупе долази до велике офанзиве усташко-домобранских снага на србска села: Рaдић, Врaњскa, Вучиjaк... Села су заузета за кратко и спаљена су, али су их мештани до вечери протерали. 

1942. Код Слуња, у кордунашком селу Дрежик Град, припадници оружаних снага клеро-фашистичке НДХ убијају 16 Срба цивила.

1942. У Срему стрељано је 12 мештана села Купинова од стране хрватских фашиста, који су крајем августа похапшени. Такође у Илоку је похапшено 40 србских цивила, који су наредног дана стрељани од усташа.

2011. У Будимпешти умире капетан мађарске жандармерије током Другог светског рата Шандор Кепиро (97)... он је као командант једног одреда лично учествовао и наређивао масовне ликвидације Срба, Јевреја и Рома у Новосадској рацији (Бачком погрому) јануара 1942. године, када је око 4.500 људи убијено јер су били "неподобни".

1991. Код Осијека у селу Палача заробљено је три припадника СДГ: Мирко Лавандиновић, Срђан Цветковић и Душан Марковић... од стрене хрватске паравојске. Одведени су у село Ласлово где су убијени на најбруталнији начин, тако да нису могли бити препознати приликом враћања лешева. Постоји и видео запис немачке телевизије ЗДФ.

1992. На Растошници, у муслиманској заседи, на мајевичком ратишту, погинуо је потпуковник Бранко Пантелић Пантер, комадант специјалне јединице "Гарда Пантери" односно 1. бијељенске бригаде, у оквиру Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске. Бранко је посмртно одликован Карађорђевом звездом са сребрним мачевима за војне заслуге, 1994. године.  

2009. У Ужицу, се под неразјашњеним околностима десила експлозија у фабрици "Први партизан", а погинуло је седам радника.

2018. У Београду, преминуо истакнути академик Владета Јеротић у 94. години живота. Био је био је истакнути лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и академик САНУ од 1985. године. Држао је предавања и ван граница бивше Југославије, док се његове речи се слушале са великом пажњом. Родио се у Београду 1924. године где се школовао и радио.

2023. У Загребу је преминуо генерал Антун Тус (92). Био је предводник хрватског крила у ЈНА који је раних деведесетих година дезертирао и погазио заклетву, те директно прешао на страну хрватске паравојске - ЗНГ. У оружаним снагама СФРЈ је далеко догурао и имао чин генерал-пуковника, обављао је дужност команданта Ратног ваздухопловства и ПВО. Туђман му је дао да буде начелник Генералштаба Оружаних снага РХ. Одговоран је за нападе на касарне ЈНА у љето и јесен 1991. као и руковођењем злочиначких акција "Оркан" и "Откос"...итд.

1914. Код Чевртнтије, сукобиле су се српске и аустроугарске снаге код Легет Поља. Српска војска је по налогу Савезника покушала да изведе Сремску офанзиву, али је претрпела велик губитак, изгинуло је 6.500 војника Тимочке дивизије, првог позива, којима је комадновао Владимир Кондић, дивизијски генерал.

1915. У Софији је дошло до потписивања тајног договора Бугарске и Немачке о уласку краља Фердинанда на страну Централних сила. Ово је за последицу имало учествовање бугарских трупа у Тројној инвазији односно агресији на Краљевину Србију, само пет недеља касније. Споразум су потписали премијер Васил Радославов и немачки канцелар Георг Михаелис.

1941. Код Бање Ковиљаче дошло до вишедневних жестоких окршаја 400 припадника ЈВуО из Јадарског и Церског одреда потпомогнути са Подрињским партизанским одредом последњег дана борбе, са немачком 738. пешадијским пуком из 718. дивизије, где су ослободиоци извојевали победу и ослободили овај град. Њих 37 је положило живот за одбрану овог града од Немаца, којима су помагали и усташе из Босне.

1944. У јужној Србији, америчке и британске ваздухопловне снаге извршиле страховито бомбардовање града Лесковца са 69 тона бомби, по захтеву партизанског комаданта Коче Поповића. Тада је погинуло близу 7.000 Срба и 1.840 објеката је разорено.

1944. У Софији, нова бугарска влада, предвођена комунистима објавила рат Немачкој, а њене јединице које су окупирале источну и јужну Србију су повучене у домовину. Касније, после неколико дана нове бугарске снаге су кренуле са Црвеном Армијом ка Берлину.

2000. У Њујорку (САД) од 6. до 8. септембра одржано Миленијумско заседање Генералне скупштине УН, на којем је усвојена Декларација о достигнућима светске организације и њеним циљевима у будућности. Скупу је присуствовала и делегација Босне и Херцеговине.

2020. У Београду преимнуо на Војно-медицинској академији на Бањици Драгољуб Ојданић (79), некадашњи начелник Генералштаба Војске СР Југославији, а касније и министар одбране. Имао је важну улогу у одбрани наше земље за време 78-дневне НАТО агресије и варварског бомбардовања у пролеће 1999. године. Родио се у селу Равни, крај Ужица... а службовао је у Ђаковици, Сарајеву, Призрену итд.

1941. У Сарајеву, у селима Алипашин Мост, Јошаница и Рељево, затим Вогошћи усташе праве велику рацију, када је ухапшено најмање 350 Срба цивила, углавном жена и дјеце који су убијени. А даљи прогон и убиства спријечени су изненадним упадом српских герилаца.

1941. У Калновику, усташе из Горњег Борча, предвођене Марјаном Бановцем убијају 7 мјештана Срба породице Јажић.

1942. У Шиду, у селу Вишњићево, усташе под комадном Виктора Томића, хапсе више од 350 Срба цивила. Један део је стрељан у Сремској Митровици, а други већи део је одведен у логор Јасеновац.

1964. У Сипу, на југославенско-румунској граници, постављен камен темељац велике хидроелектране "Ђердап", уз присуство највиших државних руководилаца обеју држава.

1994. У Берлину, Контакт група на састанку одлучила да Савету Безбедности УН предложи ублажавање санкција СР Југославији, као награду за завођење ембарга Србској Републици у БиХ, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу Босну и Херцеговину.

1995. У Москви, председник Русије Борис Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција СР Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.

1995. У Београду, влада СР Југославије упутила захтев Савету Безбедности УН за прекид НАТО бомбардовања Срба у Босни и Херцеговини.