АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
АВНОЈ је био политичка организација комуниста на подручју окупиране Југославије која је успостављена 26. новембра 1942. године у Бихаћу, на сјеверо-западу Босне и Херцеговине да би управљали територијама под својом контролом током Другог свјетског рата.
АВНОЈ је одржао три засједања: прво у Бихаћу, друго Јајцу годину дана посље у средњој Босни и треће зајседање је било у Београду након Другог свјетског рата.
Сва три засједања су одржана на српским етничким просторима, као што је и партизанска војска навјећим делом сачињена од Срба. Тачније све до краја љета 1944. године преко 88% Срба је чинило апсолутну већину код Партизанских Одреда Југославије (ПОЈ).
ПРВО ЗАСЈЕДАЊЕ
Након капитулације старе југословенске војске 17. априла 1941. Краљевина Југославија је подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске, Албаније и Бугарске. При чему је највећи дио југославенског краљевства ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, тј. територија између Драве и Јадрана, као од Дрине до Жумберка.
Отпор овим окупационим режимима је довео до оснивања покрета отпора, резултујући да Комунистичка Партија Југославије, тада активна само у илегали, преузме улогу вођења снага у југословенском отпору.
26. новембра 1942. партизанске вође Југославије су сазвале Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу (западна део БиХ) у нади да ће добити политички легитимитет. Састојећи се од комитета и комунистичких и некомунистичких партизанских представника, под Јосипом Брозом Титом, АВНОЈ је прогласио подршку:
- демократији
- правима етничких група
- неповредивости приватне својине и
- слободе индивидуалне економске иницијативе за различите групе.
Вермархт је 1943. године покренуо офанзиву да би повратила своју контролу над Југославијом у очекивању Савезничког искрцавања на Балканско полуострво. Страхујући да ће од те инвазије корист имати четници, партизани су напали снаге пуковника ЈВуО Драгољуба Михаиловића и у марту избјегли њемачку армију и одлучно побједили четнике у Херцеговини и Црној Гори.
Међутим, у мају су Њемци, Италијани, Бугари и НДХ покренули велики напад против партизана у кланцу Сутјеске, али су партизани претекли опкољавање. Ово се показало као преломна тачка, а када се Италија предала у септембру 1943. партизани су заробили италијанско оружје, стекли контролу над јадранском обалом и почели су да примају помоћ од савезника у Италији.
ДРУГО ЗАСЈЕДАЊЕ
Заседање је одржано у ноћи 29. новембра 1943. у месту Јајце, (средња Босна), које је у то доба већ три мјесеца било под контролом партизана. Већина од 142 делегата били су присталице Комунистичке Партије Југославије а међу осталима су били и делегати Хрватске сељачке странке (мачековци и радићевци), Муслиманске заједнице (спахиновци), Странке хришћанских социјалиста, Странке самосталних демократа, Радикалне странке, Српске земљорадничке странке, двојица Хрвата из Југословенског одбора основаног још 1915. године у Лондону и други.
У данима пре засједања хрватски вајар Антун Аугустинчић је нацртао прве верзије новог грба СФР Југославије.
Сједницом је предсједавао хрватски политичар, пријератни предсједник скупштине Краљевине СХС др Иван Рибар. Његов син Иво „Лола“ Рибар је дан прије тога под чудним околностима погинуо на аеродрому у Гламочу припремајући се на пут до Египта. У радном предсједништву су поред њега сједели др Јосип Видмар, др Павле Грегорић, др Војислав Кецмановић, др Иван Милутиновић, православни свештеник Влада Зечевић, др Златан Сремец, др Сулејман Филиповић и др Сретен Жујовић.
Након петочасовног заседања др. Иван Рибар је, непосредно пред поноћ, прочитао одлуке другог заседања АВНОЈА:
- Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тијело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), са свим обиљежјима народне Владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.
- Да се створи федеративна држава - Југославија, заснована на праву о самоопредјељењу, у којој је планирано да пет народа: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци живе у шест република: Србија, Хрватска, „Словеначка“, Македонија и Црна Гора и Босна и Херцеговина са једнаким правима;
- Да се пониште све одлуке југословенске Владе у изгнанству
- Да се краљу Петру II Карађорђевићу забрани повратак у земљу док се на референдуму не одлучи државно уређење будуће земље (монархија или република).
- Да се националним мањинама у Југославији обезбеде сва национална права.
Друга тачка овог заседања направила је својеврстан историјски преседан јер су вјештачким путем створене двије нове нације: македонска и црногорска. Овим чином је директно ударен, односно разбијан србски национални корпус тим пре јер су новостворене нације добиле наредних година и "свој" језик. Приликом стварања прве јужнославенске државе 1. децембра 1918. године у Београду, постојале су само три нације: Срби, Хрвати и Словенци.
Словеначка делегација, на чијем је челу био др. Јосип Видмар, предложила је да се Јосипу Брозу додјели звање „Маршал" Југославије, што је била замјена за титулу војводе у краљевској војсци. Предсједништво АВНОЈ-а је на својој првој сједници 30. новембра 1943. године једногласно прихватило овај предлог (одлука бр. 7).
Совјетски лидер Јосиф В. Стаљин се разбјеснио када је сазнао да није био објавештен о засједању и наводно забранио Титу да прогласи АВНОЈ привременом Владом. Међутим, западни Савезници нису били збуњени, јер су вјеровали да су и партизани југословенски покрет отпора који се активно бори против фашиста и нациста.
Трио са Јалте
Децембра 1943. на састанку Великих сила у Јалти... Рузвелт, Черчил и Стаљин су одлучили да подрже комунисте и партизане. Велика Британија се придружила мјесец дана касније и престала је да снабдева четнике Драже Михаиловића. Убрзо је прва совјетска мисија стигла у партизански штаб. САД су задржале војну везу са Михаиловићем да би охрабривали настављање четничке помоћи обореним америчким пилотима.
Дана 25. маја 1944. њемачке падобранске трупе су напале Титов штаб у Дрвару, скоро га заробивши, али су га спасили у осудном моменту борци Шесте личке дивизије ПОЈ, под командом Ђоке Јованића. Тито је потом отишао авионом у Италију и успоставио нови штаб на јадранском острву Вис.
Након пребацивање своје подршке партизанима, Енглези су радили на свргавању краља Петра II Карађорђевића, јер су га држали код себе у притвору. Тако је краљ Петар II Карађорђевић усљед великих притисака у љето 1944. морао да позове четнике ЈВуО, да пређу под команду партизана и Тита, путем Радио Лондона.
Ово је довело до страховитог пада морала четничких јединица на Балкану.
ТРЕЋЕ ЗАСЈЕДАЊЕ
Треће заседање АВНОЈ-а одржано је од 7. до 10. августа 1945. у Београду. АВНОЈ се конституисао као привремена Народна скупштина са задатком да припреми Уставотворну скупштину. Да би 11. новембра 1945. одржани су избори за Уставотворну скупштину.
Листа Народног фронта је добила 96% гласова, иако је било малверзација и притисака на гласаче али и контролоре... нико није смио да дигне глас против. Народна скупштина је 29. новембра 1945. прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ).
Југославија је постала федеративна заједница шест република и пет нација.
Tags:
|
|
SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA
|
|
|
|
|
|
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Посећено је:
5,470 пута
Број гласова:
29