У грачачкој опћини пронађени посмртни остаци још једне жртве из коловоза 1995: Анка Лукић једна је од стотина несретница и несретника који су на свом прагу дочекали ослободитеље - убојице у униформама хрватске војске.
Вијест каже да је на подручју опћине Грачац пронађен костур. Посмртне остатке је открио мјештанин Јово Новаковић. Он је испред једне куће уништене у ‘Олуји’, у разореном засеоку Резовцу, крај такођер дијелом уништеног и великом већином напуштеног српског села Церовца, најприје пронашао људску лубању. Неколико метара поред лубање, која је лежала у трави, открио је раку у којој је био споменути костур на којему је, унаточ протоку времена, било и нешто одјеће.
Догађај се збио 20. ожујка, а Новаковић је одмах позвао полицију.
Полицајци су дошли из Задра, јер је то подручје под њиховом ингеренцијом и направили увиђај. Резултате својих опсервација прослиједили су Жупанијском државном одвјетништву које ће се ускоро огласити о покретању истраге; она пак, велика је вјеројатност, неће утврдити тко је убио и закопао особу чији су остаци лежали у неозначеном гробу. Да би се открило зашто је особа убијена не треба проводити неку посебну истрагу. То добро знају полицајци и тужитељи. Убијена је јер је била српске националности. Наиме, основано се сумња да је ријеч о посмртним остацима Анке Лукић, власнице куће испред које је несретна жена у ‘Олуји’ и убијена.
Анка Лукић једна је од стотина несретника који су на свом прагу дочекали ослободитеље – убојице у униформама ХВ-а. Њено име налази се у Књизи особа несталих на подручју РХ, објављеној 2012. Тамо пише да је рођена 27. рујна 1931. и да је нестала 8. коловоза 1995. Отац јој се звао Саво. У подацима српских удружења која се баве посљедицама лова на људе у коловозу 1995. пише да су у Церовцу убијени, осим Анке Лукић, још и супружници Марија (1913.) и Никола Грубишић (1908.).
Наравно, још увијек није могуће добити службену потврду о идентификацији декапитираног костура закопаног испред куће Анке Лукић, али је готово сигурно да се ради о њој. Коначну ријеч имат ће резултати ДНК анализе, коју ће извршити тим предвођен искусним форензичаром Милованом Кубатом.
Неслужбено смо сазнали да је Анку Лукић, након што су је убојице дочекали на кућном прагу, покопала сусједа, која из страха није одмах пријавила што је видјела и направила. То је учинила тек касније. Данас није међу живима, тако да јој не можемо поставити питање је ли точно да је заборавила гдје је ископала раку или се задарским полицајцима није журило откопавати још једну особу убијену у ‘Олуји’.
Вијест о проналаску костура у напуштеном личком засеоку Резовцу, крај грачачког села Церовца у којем, према попису становништва из 2011., живи троје људи, никога није претјерано узбудила. Медији су је игнорирали у потпуности: можда су сматрали да није важна, а можда су новинари процијенили да то никога не занима. Замислимо само да из плиткога гроба извире посмртни остаци рецимо у Шкабрњи – та би вијест била третирана битно друкчије.
Док Иван Турудић и слични марширају медијима и најављују кажњавање дрзника који се усуде дирнути у карактер "светог обрамбеног Домовинског рата" и који се усуде ‘Олују’ назвати етничким чишћењем само зато што је убијено 15-20% наивних несретника који су послушали циничну лаж да им побједничка војска и власт гарантирају сигурност, боље је прешутјети догађај из Резовца. Осим тога, није баш згодно узнемиравати јавност неколико мјесеци уочи прославе 20. годишњице ‘Олује’, коју реметилачки фактор и мртав ремети.
Извор: Новоссти
Саша Косановић
02.04.2015.