1915. У Находу, на северу Чешке (Бохемије), аустроугарске власти основале Броумовски логор у коме су утамничили око 35.000 људи, највећим делом Срба, од чега је било 2.000 деце млађе од 16 година. Преко 2.600 Срба је овде оставило своје кости. Њима је подигнут споменик још 1917. године у оближњем селу Мартинковице.

1990. У Београду, умро српски историчар Васа Чубриловић, учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као средњошколац је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. После Другог светског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади СФР Југославије. Аутор је око 70 историјских књига и студија.

1992. У Бијелој, општина Брчко, Босанска Посавина, удружене муслиманско-хрватске снаге (108. брчанска бригада ХВО) углавном регрутоване из милитантних странака ХДЗ и СДА, потпомогнуте војском Републике Хрватске, нападају српско становништво. Том приликом је убијено 5 српских цивила, 10 је рањено, а српска имовина је опљачкана и спаљена. Православна црква у селу је срушена, као и мост, на ријеци Тињи.

1999. У Београду, командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић саопштио да је током 78 дана бомбардовања НАТО пакта погинуо 161 припадник Треће армије и уништено 13 тенкова, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар, а да је њена противваздушна одбрана оборила 34 борбена авиона НАТО-а, 25 беспилотних летелица, пет хеликоптера и 52 крстареће ракете.

1936. У Београду, основан зоолошки врт, на Малом Калемегдану у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. Током немачког бомбардовања у Другом светском рату животиње су поделиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнесене авионским бомбама.

1941. У Расоји, код Грачаца (Лика), ухватили 13 Срба, те их побили. Ово је био први од укупно три покоља колико их је било у овом малом српском селу.

1944. У Залужници, код Оточца, засеок Бракусова Драга, усташе су поклале најмање 57 личких Срба у њиховим кућама, од чега је било 33 дјетета. Засеок је спаљен, посље чега је остао пуст. Посље рата југославенски комунисти приликом подизања спомен обиљежја су написали да је злочин извршен од њемачких окупатора.

1992. У Живницама, на сјевероистоку БиХ, у национално мјешовитом селу Тупковићи, муслиманске снаге нападају Србе и том приликом убијају пет српских цивила, док су остали углавном похватани и одведени у логоре у Живнице, гдје су изложени стравичној тортури. Српска имовина је пљачкана и уништена.

1992. У Калесји, локалне муслиманске формације нападају српско село Брезик, гдје су поред мјештана Брезика, били смјештени и избјегли Срби из комшијског села Зоље, које је раније етнички очишћено. Том приликом је у Брезику убијено 12 Срба.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације незаконито хапсе Драшка Вукосава, Србина цивила који је одведен у логор "Стела" на Алипашином Пољу. Ово је један од 126 концентрационих логора под контролом ткз. Армије Босне и Херцеговине. Нарединих дана Вукосав је свирепо мучен и на крају убијен. Исту судбину је доживјела и његова супруга Ангелина.

1996. У Ослоу (Норвешка), на преговорима у Ослу представници муслиманске Владе у Сарајеву одбили да потпишу споразум о разоружању на просторима бивше Југославије.

1999. На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага КФОР на основу Резолуције 1244. Савета безбедности УН, дан након што су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први стигли руски војници који су запосели аеродром Слатина код Приштине.

2007. У Хашком Трибуналу, осуђен бивши председник Републике Српске Крајине /РСК/ Милан Мартић на 35 година затвора због гранатирања Загреба у мају 1995. године.

1941. У Херцеговини, усташе у местима: Љубиње, Столац и Попово Поље хапсе 39 Срба, те их бацају у крашку јаму Пандурицу код Љубиња.

1942. Из Краљевине Југославије послат је први од четири велика транспорта логораша Срба у Норвешку, која је такође била окупирана. Ова операција је носила шифровано име "Викинг". Циљ је био да Срби изграде тамо друмске и железничке путеве на неприступачним и опасним теренима у покрајини Норланд, јер су Немци очекивали да тако се лакше боре против Црвене армије. Процењује се да је одведено за три године преко 4.000 Срба из нацистичких и усташких логора... мушкарци од 16 до 55 година. Била је велика смртност, односно преко 75% одведених се није никада вратило. Једноставно, били су послати у да умру тамо. Добар део Норвежана је показао не само хуманост, већ и храброст помажући Србима.

1943. На Сутјесци, где су се водиле тешке борбе у Другом светском рату, погинуо је Саво Ковачевић, комдант Треће дивизије ПОЈ. Исте године проглашен је за народног хероја, а његова храброст је за живота прерасла у легенду. Годинама после рата, појавиле су се контраверзе око погибије Саве Ковачевића... јер непосредно пред битку на Сутјесци, Саво Ковачевић је имао велику свађу са члановима Врховног штаба партизанске војске, које је предводио Јосип Броз Тито.

1992. У Оџаку, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1999. У Призрену су убијена два Србина: Жарко Андријевић и Славко Веселиновић, припадници резервног састава МУП-а Србије, који су бежали из града у коме су харале албанске банде ОВК. Убијени су од припадника немачког контигента КФОР.

2003. У Београду, припадници специјалне полиције ухапсиле Веселина Шљиванчанина, бившег официра ЈНА, због оптужнице Хашког Трибунала, да је наводно починио ратни злочин на подручију Вуковара у јесен 1991. године.

1904. У Сремској Каменици, умро српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцени књижевне критике "песнички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. века. Пре медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Песнички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испевао је збирке љубавних песама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповести после смрти супруге и четворо деце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вредних политичко-сатиричних песама, а као дечији песник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дечји лист "Невен". Преводио је са руског, немачког, мађарског и енглеског језика.

1941. У Босанском Грахову усташе ухапсиле Дамјана Штрбца (29), пароха граховског, који је прво спроведен у затвор у Босанском Грахову, а потом у Госпић (Лика). Тамо је сурово мучен и заједно са стотину Срба одведен на Велебит гдје је бачен у једну од јама. Прије смрти усташе су га живог одрале. Дамјан је рођен у книнском селу Плавно 1912. године.

1943. На Сутјесци, где су се водиле жестоке борбе у Другом светском рату, погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. 

1992. У Мостару, удружене хрватско-муслиманске снаге нападају Србе у селу Буна, када је за два дана убијено 17 Срба цивила, а остало српско становништво је прогнано. Њихова имовина је опљачкана и уништена.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске снаге из Првог корпуса ткз. Армије БиХ, у селу Кртине, гдје праве покољ над српском породицом Росуљаш, углавном убијали ножевима. Сахрањени су тек посље два мјесеца.

1996. У Фиренци (Италија) на међународној конференцији о Босни и Херцеговини представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали су Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у целом региону.

1998. У Раковини, код Ђаковице, током напада албанских терориста из Окупатоске Војске Косова, на полицијску станицу, погинуо је полицајац Драган Стаменковић, а теже је рањен полицајац Небојша Вукојчић.

1999. На Косово и Метохију, ушао је из Вардарске Македоније контигент од 1.200 америчких маринаца из састава НАТО пакта, како би заузео позиције у делу који ће постати њихова окупациона зона.

2003. У Босни и Херцеговини, Русија је завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.

2007. У Бечу (Аустрија), умро је Курт Валдхајм (89), бивши генерални секретар УН и бивши председник Аустрије у 88. години. Курт Валдхајм је био контраверзна личност који је вешто скривао своју нацистичку прошлост из Другог светског рата, када је на Балкану (Грчка и Југославија), учествовао у бројним злочиначким одисејама над невиним цивилним становништвом (Козара и Црна Гора). Одликован је више пута, а одликовања је између осталих добијао од Анте Павелића, поглавника НДХ, као и Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ. Југославенска комисија за испитивање ратних злочина га је 17.11.1947. године прогласила за ратног злочинца, што је 1986. године разоткрио Данко Весовић, новинар из Београда.

1903. У Београду, Скупштина Србије вратила Карађорђевиће на престол, изабравши за краља - принца Петра Карађорђевића који је живио у изгнанству у Женеви. Избор је уследио послије официрског "мајског преврата" 11. јуна 1903. (према Јулијанском календару, тада важећем у Србији, 29. маја), у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Петар I Карађорђевић је потом крунисан у Саборној цркви у Београду и - према угледу на Немањиће - миропомазан у манастиру Жича. Његова владавина је обежена развојем парламентарне демократије у којој је политичко тежиште пренесено с двора на парламент, размахом тржишне економије који је убрзао привредни развој земље, културним напретком и слободом штампе. Тако је Краљевина Србија постала моћна држава, спремна за ослобођење поробљених делова под Аустро-Угарском и Османлијском царевином.

1907. У Холандији, почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору, усвојиле 13 конвенција и једну декларацију, којима су први пут знатније кодификована правила међународног обичајног, посебно ратног права.

1992. У Београду, у Скупштини СР Југославије, већином гласова писац Добрица Ћосић изабран за првог председника треће јужнославенске државе. Остао је непуних годину дана на тој функцији, а његова смена је покренута од Српске Радикалне Странке. Период у коме је водио државу, обележен је ратовима на бившем југославенском простору, санкцијама ОУН, хиперинфлацијом, урушавањем привредног и економског система...

1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за вријеме усташке НДХ. Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслимански војник Халиловић Х. Сејо убија Србина Бранка Ђогића из села Живашница, у његовој породичној кући.

1995. У Њујорку, Савет безбедности УН изгласао Резолуцију о слању у бившу Босну и Херцеговину 12.500 припадника Снага за брзо реаговање.

1999. У Призрену, на окуприраном Косову и Метохији, тројица албанских терориста из ОВК, киднапују а потом на језив начин убијају православног свештеника Оца Харитона (39) и то на очиглед немачких војника из састава КФОР.

1999. Са Косова и Метохије, повучени последњи контигенти југославенских безбедоносних снага. Тако је ова јужна српска покрајина предата на управу војним снагама КФОР и УНМИК полицији, према Резолуцији Савета безбедности УН бр. 1244.

2004. У Источном Сарајеву, Окружни суд прогласио кривим и осудио Нихада Машића на 17 година затвора за убиство старице Сафије Машић, повратника у Горажде, 10. августа 2003. године.

1930. У Прагу (Чешка) умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије.

1992. У Зеници, припадници Патриотске Лиге БиХ (муслиманска паравојна јединица) рано ујутро нападају село Буковица, када је ухпшено неколико Срба, који су одведени у село Тетово, у основну школу, гдје је већ био формиран логор за Србе. Тамо су их стравично мучили...

1992. У Херцеговини је формирана чувена Невесињска бригада, једна од ударних снага Херцеговачког корпуса ВРС, која је дала велики допринос очувању србског дијела Херцеговине током Отаџбинског рата 1990-их. Ова јединица је успјела је у два наврата да одбије хрватске и муслиманске нападаче на Митровдан 1992. и 1994. године и још је учествовала на сарајевском ратитшу и краће вријеме на Гламочу. Одликована је Орденом Немањића.

1999. У Призрену албански екстремисти уз помоћ снага КФОР-а срушили споменик цару Душану из светородне средњовековне династије Немањића, који се налазио у центру града на шеталишту Шадрван. Споменик је однет у непознатом правцу.

1999. У Ђаковици, на југу Метохије припадници Окупаторске Војске Косова киднапују петочлану породицу Недељка Шутаковића (63), његову супругу Даринку (58), као и њихове малолетне синове: Александар (17), Ђорђе (15), Радомана (10). Неколико година касније њихови лешеви су нађени код фабрике "Металика" у масовној гробници "Бункер"...

2000. У Клечки на Косову и Метохији, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме две пјешадијске чете.

2008. У Луксембургу, Босна и Херцеговина, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

2017. У Лудвигшафену је умро немачки канцелар Хелмут Кол (87) који је водио Немачку осамдесетих и деведесетих година 20. века. Остварио је сан о рушењу Берлинског зида 1989. и каснијем уједињењу Западне и Источне Немачке. Водио је антисрбску политику на подручју бивше Југославије и заговарао бомбардовање Србије. Сматра се једним од креатора Дејтонског мировог уговора у Охају 1995. године.

1925. У Женеви (Швајцарска), потписан протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова, потписало 29 земаља.

1941. У Карловцу на Кордуну ухапшен Сава Трлајић, епископ Горњокарловачки од стране усташа, који су га са још три свештеника одвели у једну шталу у Плашком од Јосипа Томљеновића, усташког повјереника... ту су мучени и пребијани, а два дана касније марвеним возом су пребачени у Госпићки логор. Одатле је 12. августа 1941. насилно одведен на планину Велебит, гдје је бачен у јаму послије стравичног мучења. Иначе он је одбио понуду италијанске фашистичке војске да га спроведу до Београда, па би тако избјегао сигурну смрт.

1992. У Брчком, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају ујутро српско село Церик, када је убијен један старац и два младића српске националности. Мјештани су успјели одбити напад, али сљедећи напад је био 28. аугуста исте године.

1992. У Калесији, на сјевероистоку БиХ, припадници 1. тузланске бригаде, Другог корпуса муслиманске Армије Босне и Херцеговине, убијају у српском селу Спасовница, најмање седам Срба, у селу Боргово четверо Срба.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске ослобађају насеља "Аеродром" и "Добрињу 4", и јако муслиманско упориште на Требевићу - Златиште.

1996. Хашки трубунал наредио хитно ослобађање Горана Љајића, јер је утврђено да се ради о замени идентитета.

2007. У Црној Гори, ухапшен, некадашњи генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић и пребачен у Хаг, под оптужбом за ратне злочине на Космету 1999. године.

1944. У Сврачковом Селу, код Удбине (Лика) усташе праве покољ над 41 српским цивилом (мушкарци, жене и дјеца).

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске формације етнички су очистили село Главатичево, гдје су још били смјештени Срби из села Блаце. Убијена је породица Куљанин углавном ножевима, а преостало становништво је прогнано, док им је имовина спаљена.

1993. У Њујорку (САД), Савјет безбједности УН одобрио слање 7.600 "плавих шљемова" у шест градова у Босни и Херцеговини.

1998. У Загреб, из Аргентине стигао бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац, из Другог свјетског рата,  Динко Шакић , гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.

1807. Код Штубика и Малајнице у Неготинској Крајини одиграла се чувена битка између Карађорђевих устаника и Турака Османлија, где су Србима помогли и Руси. Турске паше су са бојног поља бежале у паничном страху. Турци су, што у шанчевима, што изван њих, оставили око 1.500 погинулих и више хиљада рањених. Губици Срба и Руса су били: око 200 Срба и 130 Руса.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору, долази до потписивања споразума између Југославенске краљевске владе у избеглиштву и комунистичких герилаца. Споразум су потписали Др Иван Шубашић и Јосип Броз Тито. Овај споразум се односио на признавање комунистичких и партизанских тековина током Другог светског рата, а инициран је под снажним притиском Британаца.

1977. У Чикагу је убијен Драгиша Кашиковић (45), новинар и публициста, изузетно поштован у емиграцији, гдје је радио на разоткривању комунистичких злочина. Њега су убили агенти УДБЕ, по налогу највиших власти тадашње социјалистичке Југославије. Поред њега убијена је његова пасторка Иванка Милошевић, стара 9 година. У извјештају стоји да су имали више десетина убода ножем.

1987. У Вараждину се распао Савез Књижевника Југославије. То је прва екс југословенска институција која је доживела ту неславну судбину. 

1992. У Дервенти, у Босанској Посавини, у бившој касарни ЈНА "Рабић" постојао је концентрациони логор за мучење Срба. Након бекства неколико затвореника, стражари су за одмазду стрељали 8 српских логораша на локалитету Модран - Томасово брдо.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, припадници хрватских и муслиманских паравојних снага: ЗНГ, ХОС-а, Патриотске Лиге БиХ, етнички су очистили село Хумилишани, када је убијено више српских цивила. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1992. У Рогатици, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Горажда, Вишеграда и Чајнича нападају српска села, али и саму Рогатицу, када је убијено најмање 11 српсих цивила. Српска имовина је спаљена и уништена, а прије тога опљачкана.

1992. У Бановићима, на сјевероистоку Босне, наоружани муслимани из Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине, нападају српско село Жељава, када је убијено најмање 5 цивила српске националности, док су остали одведени у логор у Бановићима. Имовина им је уништена, а прије тога и опљачкана.

1992. У Тузли, муслиманске формације у селу Симин Хан, које је имало релативну српску већину, врше етничко чишћење под командом Жељка Кнеза. Убијено је 10 српских цивила, док су остали успјели побјећи ка Бијељини, односно слободној српској територији. Имовина им је спаљена и опљачкана.

2000. У Клечки, на Космету, припадници КФОР-а открили велику количину сакривеног оружја у 4 бункера, које је било власништво албанских терориста из ОВК.

2003. У Београду, Влада Србије и Црне Горе, званично поднела захтев за учлањење у организацију "Партнертство за мир", при НАТО пакту.