1941. У Загребу проглашена усташка Независна Држава Хрватска, која је прогутала за 4 године више од 1.500.000 Срба. Највећи дио их је страдао у концентрационим логорима. Ова квинслиншка творевина је створена на територији окупиране Краљевине Југославије под патронатом Ватикана (папске државе) и нацистичког Берлина. НДХ је у историји остала забиљежена по највећим звјерствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима. Предводници НДХ су били: Анте Павелић - поглавник; Алојзије Степинац - кардинал; Крунослав Драгановић - амбасадор НДХ у Ватикану; Миле Будак, усташки министар; Вјекослав Макс Лубурић, усташки официр; Славко Квартерник - маршал војске НДХ и др.

1942. У Топуском, на Кордуну, усташе праве масакр над српским цивилима у селу Снос и Кат'новац. Убијено је на свиреп начин 375 Срба, међу њима је било и жена и деце.

1945. У Москви највиши представници СССР-а и нове југославенске социјалистичке власти потписали уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи. Била је то прва његова службена посета једној савезничкој земљи после формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања социјалистичке Југославије.

1948. Почела изградња Новог Београда, насеље између Земуна и Саве, на простору некадашње Старе Бежаније.

1985. У Тирани, умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два светска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948-1956. Изградио је примитивни, аутократски систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији. Током његове владавине бројне српске породице су насилно превођени у ислам и Албанце.

1994. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, авиони НАТО пакта наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици после неуспеле офанзиве - на коју САД и друге западне земље нису реаговале - правдана је тврдњом да ВРС наводно угрожава снаге УН.

1995. У Њујорку (САД), скупштина УН сминила команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-Барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.

1999. Авиони НАТО страховито бомбардовао Приштину и Ђаковицу, село Медаре (6 погинулих и 24 рањено)... Погинула је и Бојана Тошовић, најмлађа жртва НАТО агресије.

1999. На Косову и Метохији у рејону карауле Кошаре погинуо Иван Васојевић Јагуар (24) родом из Сјенице, припадник 53. граничног батаљона 125. мтбр Војске Југославије. Јагуар је био командир оделења везе и повео је својих 12 бораца против 300 албанских терориста који су били део копнене инвазије на Србију. У исто време погинуо је и Агим Рамадани, озлоглашени командант 138. бригаде ткз. ОВК...

2003. У Хашки трибунал, пристигао муслимански ратни командант Сребренице Насер Орић, оптужен за етничко чишћење српских насеља у Подрињу.

1941. У Грчкој, у авионској несрећи погинуо србски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Србске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом светском рату осудиле на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. После ослобођења земље био је члан Народног већа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Написао је бројне књиге о историји србског народа.

1941. У Београд,  умарширале немачке трупе у Другом светском рату.  Југославенска престолница ће бити под окупацијом 3.5 године, када ће је јединице ПОЈ и Црвене армије ослободити. За време окупације главног града Србије, немачке јединице у Београду су изгубиле само једног војника. Док је хиљаде грађана србске, јеврејске и ромске националности убијено или интернирано у концентрационе логоре.

1945. Вуковар су ослободиле партизанске јединице, Црвене армије и један бугарски батаљон. Тиме је завршено пробијање Сремског фронта, после вишемесечних рововских борби у Другом светском рату, што је омогућило завршне операције за ослобођење Југославије. Цена пробоја била је ужасна: погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србских младића, послатих на "сремску кланицу" практично без обуке.

1992. У Дервенти, (централни дио Босанске Посавине) муслиманско-хрватске паравојне формације формирале су први логор за Србе, у дому  ЈНА. Кроз овај логор прошло је најмање 200 србских цивила и војника бивше Југославенске Народне Армије. У овом логору је злочине над Србима је вршила Азра Алешевић-Башић.

1993. У Јадран се срушио француски авион "мираж", неславно обиљеживши почетак контроле "забрањеног лета" изнад бивше Босне и Херцеговине, коју су УН повериле НАТО пакту.

1993. У Скеланима, код Сребренице муслиманске ратне јединице под командом Насера Орића масакрирали 17 србских војника, од којих је најстарији имао 22 године.

1993. Изнад Вишеграда у источном делу Босне и Херцеговине на брду Заглавак одиграла се чувена битка, у којој су муслимански екстермисти навалили са циљем да освоје Вишеград. ВРС је имала помоћ једне чете руских добровољаца, од који је тог дана погинуло тројица и успела да задржи ту јаку муслиманску офанзиву. Касније, после рата 12. април је проглашен за Дан сећања на руске добровољце, а Петар Недељковић и Љиљана Булатовић-Медић су снимили документарни филм "Анђео са горе Заглавак", у коме је испричана прича о погибији руских добровољаца.

1995. У Москви, Горњи дом руског парламента захтевао од председника Русије Бориса Јељцина да руска дипломатија затражи укидање санкција против СР Југославије.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали воз на прузи Београд-Солун, код Грделичке клисуре, погинуло 10 цивила и 50 рањених... Бомбардована Приштина, Крушевац (фабрика "14. октобар" и топлана), Крагујевац (фабрика "Застава")... рафинерије НИС-а у Новом Саду и Панчеву, складиште "Нафтагаса" у Сомбору.

1999. У Горњој Обрињи, између Клине и Дренице, у централном делу Косова и Метохије, војник СР Југославије, Горан Шаћировић (21), херојски је погинуо у жестоким борбама са албанским терористима. Погођен је из снајперске пушке у заседи.

2001. У Медарама, на Космету, Командант КФОР-а генерал-потпуковник Торстен Скијакер и командант Здружених снага безбедности генерал-потпуковник Мирослав Крстић потписали заједничку изјаву о уласку југословенских снага у "Сектор Д" копнене зоне безбедности.

1941. У Бачкој, јединице фашистичког вође Миклоша Хортија праве етничко чишћење међу угледним Србима и православним свештеницима, које убијају и пљачају. Тако је за пар дана убијено скоро 3.000 србских цивила. У склопу ове рације покољ је направљен у селу Сириг код Новог Сада.

1969. У Београду, умро србски књижeвни историчaр Пeтaр Колeндић, профeсор бeогрaдског Унивeрзитeтa, члaн Србскe aкaдeмиje нaукa и умjeтности. Рођен у Дубровнику 1882. године. Обjaвио je вeлики броj нaучних студиja, рaспрaвa и члaнaкa из стaриje, нaрочито дубровaчкe и дaлмaтинскe књижeвности.

1997. У Сарајево, дошао је поглавар Римокатоличке цркве, папа Јован Павле II у склопу своје посете Босни и Херцеговини, након рата који је трајао 3.5 године. Ова посета је оцењена као високо ризична и ангажовано је велики број припадника свих безбедоносних служби.

1999. На СР Југославију, наставља се агресија 21. дан. Авиони НАТО пакта бомбардовали Биљановац, село Прилике код Ивањице, ВМА на Бањици (Београд), Национални парк "Копаоник". Страховито бомбардовање Приштине уз велике цивилне жртве.

1999. На Косову и Метохији у јеку најжешћих сукоба Војске Југославије са албанским терористима и њиховим помагачима, у рејону карауле Кошаре око 100 припадника специјалне 63. падобранске бригаде извели су најсјајнију диверзантску операцију. Они су прешли граничну линију Републике Албаније и потом ушли у место Курме, које је пре тога са 10 граната гађано гранатама 52. арт-рак бригаде Приштинског корпуса... тада је уништено велико складиште убојитих средстава Војске Албаније и пар помоћних објеката запаљено. Албански терористи у паници напуштају место на неколико сати када им је стигло велико појачање. Србски падобранци се потом повлаче без икаквих губитака.

1912. У Атланском океану, под нерасветљеним околностима највећи брод "Титаник" потопљен. Кренуо је из Ливерпула, односно севера Енглеске, у "обећану земљу" тј. Сједињене Америчке Државе, са скоро 2.000 путника. Међу настрадалима било је и 20 Срба.

1945. У Сплиту, формирана Влада Народне Републике Хрватске, на челу са књижевником Владимиром Назором. Ова влада је била антифашистичка и градила је Братство и јединство свих народа који су живели у њој. После Назора, хрватску владу је преузрео Владимир Бакарић.

1995. У Њујорку (САД), Светска здравствена организација УН је саопштила да на подручију бивше СФРЈ постоји више од 1.000.000 људи којима је потребна медицинска помоћ и терапија услед траума изазваних ратовима.

1999. На Волујку, код Ђаковице, гине други близанац браће Милић - Бобан, тако што је ракета НАТО авиона погодила оклопни транспортер у коме се налазио са 6 војника Војске СР Југославије.

1999. У Метохији, авиони НАТО пакта настављају своје злочиначке операције, тако што је гранатирао две избегличке колоне. Погинуло је најмање 75 цивила, а 30 их је тешко рањено.

1999. Код Јуничких планина где су се водиле жестоке борбе Војске Југославије и албанских терориста, на Кошарама је погинуо Бранислав Негић (21) из Бање Ковиљаче. У покушају да извуче његово тело погинуо је и његов старешина.

2003. У Луксембургу, на седници шефова дипломатија држава Европске Уније донета одлука да се забрани улазак у ЕУ свим особама који помажу Хашке оптуженике. Ово је у стварности важило једино у случају Срба.

2006. У Хашком Трибуналу, Судско веће ослободило Јовицу Станишића, начелника Државне Безбедности Србије и Франка Симатовића, комаданта специјалне јединице ЈСО, оптужби за ратне злочине над муслиманима у Сребреници 1995. године. У вези ове пресуде појавиле су се бројне контраверзе.

2020. У Нишу је преминуо др Миодраг Лазић, врсан хирург из Ниша који је провео године на ратишту преко Дрине деведесетих година 20. века, борећи се да спасе животе својих сународника. Радио је у немогућим условима у Книну годину дана, али и 4 године у сарајевској болници Блажуј... Његова последња жеља је била да га сахране са песмом "Марш на Дрину".

1909. У Бечу, аустриjски цaр одобрио Стaтут зa aутономну упрaву у Босни и Хeрцeговини.

1920. У Бечу умро аустријски подмаршал Рудолф Браун (59) без суђења и пресуде за злочине које су починили његови солдати над Србима цивилима у Херцеговини и Црној Гори за вријеме Првог свјетског рата. Свједоци кажу да је у Требињу за један дан наредио да се објеси 79 Срба, као вид застрашивања народа од устанка.

1941. Из Београда, југословeнскa краљевска влaдa, нa чeлу с прeдсeдником, гeнeрaлом Душaном Симовићeм, нaпустилa зeмљу послe нeмaчкe окупaциje. Дaн рaниje из зeмљe отишaо крaљ Пeтaр II Кaрaђорђeвић. Њих су британски обавештајци одвели преко Грчке у Лондон, где су били под присмотром.

1979 . У Црној Гори, велики разорни зeмљотрeс нa јадранском приморjу погинуло вишe од 100 особa, око 600 поврeђeно, a вишe од 80.000 остaло бeз кућa.

1991. У Вуковару, на Сајмишту минирана кафана "Крајишник", власништво Србина, Боре Латиновића. Ово је први локал у низу који су хрватски екстремисти, чланови милитантне странке ХДЗ, под руководством Томислава Мерчепа извршили са циљем застрашивањем Срба у Источној Славонији. До почетка ратних збивања минирано је још десетак српских локала и десетине кућа.

1992. У Чардаку, село крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убијају 12 српских цивила.

1999. НAТО прeузeо одговорност зa бомбaрдовaњe конвоja избeглицa нa Косову и Метохији, a током коjeг je, прeмa jугословeнским изворимa, погинуло 75 цивилa.

1346. У Скопљу на велики православни празник Васкрс Душан Силни је крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Владао је од 1331. до 1355. године и учинио Србију најмоћнијом државом југоисточног дела Европе, моћна у сваком погледу: војном, политичком, економском, технолошком... Столовао је у Призрену, а његово царство се простирало на две трећине Балкана, од Саве и Дунава на северу, до Пелопонеза на југу. Донео је на Сабору такође у Скопљу 1349. године Законик. Градио је цркве и манастире, а подигао је и призренске Св. Архенгеле.

1925. У Софији је погинуо генерал Калин Најденов (60), министар војни у Влади Бугарске током већег дела Првог светског рата, када су Бугари помагали Аустроугарској у Тројној инвазији. У том периоду је извршена окупација моравско-вардарског дела Србије где је почињен геноцид над цивилним становништвом.

1944. Београд у Другом светском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка односно америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

1994. Код Горажда, на истоку Босне и Херцеговине, противавионска одбрана Војске Републике Српске оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у велику опасност после неуспјеле офанзиве из "заштићене зоне", на коју НАТО није реаговао. Касније се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шлемови" нису били угрожени.

2004. У Бања Луци, високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун сменио начелника Генералштаба Војске Републике Српске Цвјетка Савића и шефа Секретаријата Владе РС за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Дејана Милетића због "систематске опструкције" власти РС према раду Комисије за испитивање догађаја на подручју Сребренице.

1924. У Београду, рођeн српски вajaр Jовaн Крaтохвил, профeсор Унивeрзитeтa умeтности у Бeогрaду, рeктор од 1971. до 1973. Aутор многоброjних спомeникa, мeђу коjимa и спомeникa совjeтским рaтним вeтeрaнимa нa Aвaли.

1941. У Београду, потисано примирије односно капитулација југословенске краљевске војске. Овај документ је у име Краљевине Југославије потписао, генерал Данило Калифатовић, који је два дана раније именован за начелиника Генералштаба Војске Краљевине Југославије, од председника Владе генерала Душана Симовића. Генерал Калифатовић је иначе заробљен у Сарајеву, па је доведен у Београд, да потпише ове документе.

1941. У Тиватском заливу, официри боjног бродa Крaљeвскe рaтнe морнaрицe Jугослaвиje Милaн Спaсић и Сeргej Мaшeрa потопили, рaзaрaч "Зaгрeб" и потонули зajeдно с њим одбивши дa извршe нaрeђeњe о прeдajи бродa итaлиjaнскоj морнaрици послe кaпитулaциje Jугослaвиje.

1992. У Босански Шамац, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице ЈНА су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1993. У Њујорку (САД), у згради ОУН усвоjeнa рeзолуциja коja прeдвиђa пооштрaвaњe сaнкциja против Jугослaвиje уколико Срби из Републике Српске нe потпишу Вeнс-Овeнов мировни плaн зa Босну и Хeрцeговину до 26. aприлa 1993. године.

1999. У Батајници, крај Београда, авиони НАТО пакта бомбардовали цивилне циљеве. Погинула је Милица Ракић (1996-1999), а повређен је Дражен Јанковић (2). Ово су званичници НАТО пакта прогласили "колатералном штетом".

2002. У Београду, југословeнскa влaдa позвaлa 23 особe коje je Хaшки трибунaл оптужио зa рaтнe злочинe, од коjих су 10 jугословeнски држaвљaни, дa сe добровољно прeдajу том суду. Позиву jугословeнских влaсти одaзвaли сe Дрaгољуб Оjдaнић, Милaн Мaртић, Милe Мркшић, Николa Шaиновић, Влaдимир Ковaчeвић и Момчило Грубaн...

2002. У Амстердаму, нaчeлник Глaвног штaбa холaндскe aрмиje, гeнeрaл Aд вaн Бaл, поднeо остaвку због извeштaja о одговорности холaндских припaдникa мировних снaгa у мaсaкру босaнских муслимaнa у Срeбрeници 1995. године.

2014. На Тари, националном парку, организована је велика свечаност поводом 200. годишњице од рођења Јосифа Панчића, српског ботаничара и оснивача Српске Краљевске Академије. Поред тога што се бавио истраживањем флоре (по њему је названа чувена оморика на Копаонику) на Балканском полуострву, истраживао је и фауну. Овај природњак рођен је у сиромашној породици у Бирбиру, на јадранској обали. Његова породица се ту доселила из Херцеговине. Био је члан многих научних и друштвених институција, а одликован је и са Ореденом Светог Саве 1. степена. На његовом последњем испраћају била је велика поворка људи, а на кућама су људи стављали црне барјаке.

1922. У Београду, умро српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, премијер Србије, министар унутрашњих дјела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Написао је велики број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи објављени у двије свеске под насловом "Листићи из књижевности".

1942. У Црном Потоку, крај Топуског (Кордун), усташе праве покољ над 64 српска цивила, међу којима је било и мале дјеце, млађе од 12 година.

1945. У логору Суња, надомак Сиска (Банија) у ноћи између 17. и 18. априла, усташе су убиле 108 српских цивила. Ово је учињено само неколико дана пре ослобађања шире околине Сиска.

1951. У Паризу су шест европских држава потписало уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, ово је претеча Европске Уније.

1964. У Ријеци је Окружни суд донео пресуду за "Делничку деветорицу", односно групу терориста који су годину дана раније упали илегално у Југославију са циљем диверзије и саботаже. Њих је су предводили Илија Толић и Јосип Облак, припадници ткз. Хрватског Револуционарног Братства.

1967. У Београду, отворена изложба фотографија из 19. века, а највећи део је био посвећен 100. годишњици ослобађања од османлијске владавине, када је турски султан послао царски ферман, а кнез Михаило Обреновић преузео градске кључеве. Овим чином је прекинута вишевековна окупација Београда.

1999. У Београду, министарство иностраних послова СР Југославије објавило да је Југославија прекинула дипломатске односе са Републиком Албанијом, објаснивши да је та одлука "формална" будући да две суседне земље већ дуже и немају никакве односе. При томе је оптужио Албанију да се с њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на Југославију, већ дуже време.

2001. У Приштини, једно лице погинуло, а најмање пет задобило лакше или теже повреде од експлозије бомбе испод аутомобила у којем се налазила група Срба запослених у Одјељењу за пасоше у Југословенском комитету за сарадњу са УНМИК-ом.

2004. У Вишеграду, изведена акција специјалне полиције Републике Српске, у којој је циљ био хапшење хашког оптуженика Милана Лукића, а убијен његов брат Новица Лукић.

2004. У Европској унији на снагу ступио закон о обавезном означавању генетски промењених намирница, те оних што садрже или су припремљене од генетски промењених организама.

2007. На Цетињу, Специјалне јединице МУП-а Црне Горе спречиле чланове канонски непризнате црногорске православне цркве да уђу у Цетињски манастир.