1942. Планина Козара, после више од месец дана пала у руке усташа и немачке војске. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, која су била србска, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1942. На Кордуну у његовим најјужнијим дијеловима... недалеко Раковице на путу Кореница-Слуњ, муслиманске и хрватске усташе убијају 420 Срба, од чега 20 дјеце млађе од 7 година је било послагано у коло. Србски мученици су убијани у кућама, али највише у збјегу. Овај злочин је још познат под називом "Мртво коло у Машвини" и сматра се једним од најужаснијих покоља на тлу Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из СР Словеније, најзападније југославенске републике, после неуспешне интервенције.

1991.  У Кипу, крај Дарувара (Славонија), Милица Гојковић (60) је жива спаљена у својој кући од хрватских паравојника од браће Шепл: Зоран, Жељко и Дамир.

1992. У Јадранско море, упловили ратни бродови НАТО-а и ЕУ контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју муслиманскох дела Сарајева.

1855. Код Ваљева, у селу Струганик, општина Мионица родио се бесмртни војвода Живојин Мишић, јунак 20. века... учесник србско-турских ратова 1870-их, као и Балканских ратова, док је у Првом светском рату стекао светску славу у Колубарској бици 1914, као и на Солунском фронту 1918. године. Уврштен је међу наше најбоље војсковође икада.

1936. У Београду, умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих књига и радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије.

1937. У Београду велике демонстрације познате под називом "Крвава Литија". Тог дана је у Скупштини Краљевине Југославије требало да се изгласа споразум о сарадњи југославенске краљевине и Ватикана. Православни верници и свештенство СПЦ су били против тог Конкордата, а полиција којом је командовао Драги Јовановић је тукла хиљде демонстраната. Четири дана касније Конкордат је изгласан са 166 гласова за, а 129 против.

1956. На Брионима, одржан састанак лидера Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1992. Код Сарајева под неразјашњеним околностима погинуо је у засједи Боро Радић, легендарни командант интервентног вода Вогошћанске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Постао је мајстор борилачких спортова са црним појасом у каратеу 4. дан, а осамдесетих година важио је за "најопаснијег Србина у иностранству"... вратио се из Париза да би заштитио свој народ. Његова вјечна кућа је на соколачком Малом Зејтинлику.

1996. На Палама, председник Републике Српске, Радован Караџић услед великог притиска међународних субјеката, поднео оставку на све јавне функције и изашао из политичког живота Босне и Херцеговине.

1917. На Крфу, у Грчкој, Никола Пашић у име српске Владе и Анте Трумбић испред Југославенског одбора потписују Крфску декларацију, којом је предвиђено уједињење јужнославенских народа са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу после Првог светског рата, на челу са српском династијом Карађорђевић.

1919. У Југославији отпочео дводневни штрајк у организацији радничких удружења, као знак солидарности са Совјетским Савезом и Мађарском.

1941. У Кореници, у личим селима Крижаново Брдо и Перушић, усташе убијају 42 Срба.

1941. У Шабцу, основан први од три концентрациона логора у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

2006. У Београду, Влада Републике Србије усвојила Акциони план за сарадњу са Хашким Трибуналом.

2006. У Њујорку, на сединици међународне организације УНЕСЦО донета одлука по којој су црква Богородице Љевишке у Призрену, Пећка Патријаршија и манастир Грачаница код Приштине постали дио светске културне баштине.

1946. У Цириху (Швајцарска) умире албански фашистички премијер Шефкет Верлаци (69) почетком Другог светског рата и вођа ткз. Велике Албаније. Верлаци је албанским оружаним снагама наредио да учествују у Априлском рату на страни Сила Осовине, односно био је поданик Мусолинија и Хитлера. У окупираним деловима Краљевине Југославије спровођено је етничко чишћење које се претворило у геноцид над Србима и неалбанцима. Смењен је 4. децембра 1941. године... а умро је у емиграцији без пресуде, иако је подигнута оптужница за ратне злочине против њега.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Точак", чији је власник Србин. Ово је само један у низу локала које су хрватске паравојне снаге минирале експлозивом велике разорне моћи, почевши од 15. априла те године. Циљ је био застрашити Србе и натерати их на масовно исељавање ван авнојевске Хрватске... јер су оваква минирања рађена и у осталм градовима гдје је било Срба: Карловац, Госпић, Осијек, Сисак, Задар, Шибеник...итд.

1941. Град Шавник је ослобођен у Другом светском рату, од италијанских окупаторских снага. Ову акцију су извели патриотских снага из Дробњака и Ускоња, њих 600.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), убијен је српски цивил Љубан Вучинић. То су урадили хрватски паравојници, припадници Мерчепове личне гарде. Љубана су извели из куће и на обалама Дунава убили. Његово тело је после 5 дана испливало код Сремске Каменице, код Новог Сада.

1992. У Братунцу, код села Магашића, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.

1993. У Мркоњић Граду, Народна скуштина Републике Србске на засједању прогласила је неважећим за србски народ у бившој Босни и Херцеговини све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

2003. У Бања Луци, Секретаријат Владе РС за односе са Хашким судом упутио је Канцеларији Трибунала кривични предмет против Нијаза Чаушевића, осумњиченог за ратне злочине против српских цивила у селу Сијековац, општина Босански Брод.

2004. У Струги, крај Охрида (Вардарска Македонија) најмање 30 Срба је повређено у сукобима полиције и демонстраната због Владиног плана о давању већих права албанској мањини, која чини 25 одсто становништва.

2009. РТРС приказала јавно снимке злочина које су починиле снаге Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, у месту Изачић 9. јула 1994. године, на којима се види како Атиф Дудаковић, генерал муслиманске Армије БиХ наређује стрељање двојице заробљеника.

1937. У Београду изненада преминуо Патријарх Варнава (Росић) у својој 57. години живота. Био је жесток противник комунизма и Ватикана, зато многи доводе његово упокојење у везу због Конкордатске кризе која је била у пуном јеку. Патријарх Варнава је дуго година живео и радио у Јужној Србији као владика велешко-дебарски. Тамо је дочекао ослобођење 1912. године. Након тога је радио на уједињењу свих епархија СПЦ у једну јединствену, што се и остварило 1920. године.

1942. У селу Раковица, на Кордуну, усташе убиле (заклале) 52 земљорадинка српске националности, код Оштарске Штале.

1992. У селу Јабука, крај Фоче (БиХ), муслиманске ратне јединице, које је предводио Расим Халилагић,  упадају у 11 српских засеока и направиле стравичан покољ над 43 Срба, међу којима је било и дјеце. Уништена је и православна црква.

1999. У Старом Грацку, на Космету, албански терористи из ОВК, починили су стравичан злочин над 14 српских жетелаца, земљорадника међу којима су жртве били: Јанаћијевићи, Живићи, Стојановић, Ђекић, Одаловић и др.

1796. Код Даниловграда, црногорски одреди под командом Петра Петровића Његоша извршили коначан противнапад код Мартиновића, на Турке Османлије и до ногу их потукли. Овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

1906. У Сокобањи, умро писац Стеван Сремац, члан Србске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у србској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете.

1941. Код Витеза у Босни усташке власти основале концетрациони логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, пошто су италијанске власти затвориле систем концентрационих логора Јадовно у Лици. Кроз овај Крушћански казамат је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Чокот бар" на Сајмишту, власништво једног Србина. Ово је био пети миринан локал, пре самих ратних дешавања у Вуковару, а све се одвијало под надзором Томислава Мерчепа и локалних хрватских власти, које су на силу запоселе градске институције. Циљ је био застрашити србски живаљ и етнички очистити Горње Подунавље.

2003. У Приштини, са аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало последњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

2003. Код Рожаја, у Црној Гори, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе према Космету у месту Кула.

2006. У Бечу почели разговори о "коначном статусу" Космета. Представници албанске стране тражили независност, а србски тим заговарао суштинску аутономију. Разговори су завршени неуспешно.

1894. У Обљају код Босанског Грахова родио се Гаврило Принцип (23), припадник револуционарне организације Млада Босна, који је извршио Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године, на Франца Фердинанда, аустроугарског надвојводу и престолонасљедника. Одмах је био ухапшен и осуђен на 20 година затвора. Утамничен је у чешком Терезину, гдје је и скончао 28. априла 1918. године.

1941. У Бихаћу усташе започеле велики покољ над српским цивилима, махом женама и дјецом, који су убијени на Гаравицама. За три недеље на најстрташније начине убијено је преко 12.000 Срба, што се сматра трећим злочином, по броју жртава у НДХ, после Јасеновца и Јадовна.

1941. У Лици, подно Пљешевице, у Бушевић селу, усташки крвници убијају породицу Вукосава Милановића, православног свештеника који је  богослужбовао три деценије у Кулен Вакуфу. Он је остављен у животу да пати.

1944. У Рогнану, на северу Норвешке затворен је логор Ботн који је функционисао две године. Кроз њега је прошло преко 1.000 Срба који су насилно доведени из окупиране Краљевине Југославије, како би радили тешке физичке послове на опасним теренима... заправо градили су друмске путеве и железничке пруге за потебе немачког ратне машинерије. Око 350 затвореника је убијено овде, па се сматра да заузима треће место по броју жртава иза Бејсфјорда и Карашјока. Преостали затвореници су пребачени у Потус.

1988. У Београду, Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на целој својој територији - и упутила га на тромесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.

1990. У Србу, на тромеђи Лике, Далмације и Босанске Крајине одржан велики народни митинг под називом Српски Сабор, који је окупио око 120.000 људи, а донета је и Декларација о суверености и аутономији српског народа у авнојевској Хрватској.

1990. У Загребу, хрватски Сабор је прогласио СР Хрватску политички и привредно сувереном државом, као и да шаховница постаје државни симбол Хрватске и избрисан је назив "социјалистичка" испред имена.

1991. У Госпићу, хрватски паравојници минирали су 16 локала чији су власници србске националности. Овим је настављено велико етничко чишћење Госпића, које је кулминирало средином октобра 1991. када је преко 250 Срба убијено за три дана.

1998. Код Глоговца на Косову и Метохији организована опсежна акција специјалних полицијсих јединица МУП-а Републике Србије, када су разбијене теорористичке снаге ткз. ОВК, а логор у Лапушнику је уништен. Ово је иначе један од 144 албанска логора која су постојала крајем деведесетих година 20. века. У њему је утамничено око 50 Срба и неалбанаца, а само трећина је преживела.

2001. У Хашки Трубунал допутовао генерал Хрватске војске Рахим Адеми добровољно предао.

1817. У Радовању, село поред Велике Плане, Милош Обреновић наређује убиство Вожда Карађорђа док је био на спавању, које је организовао Вујица Вулићевић који се дубоко покајао после тога, те је саградио цркву Покајницу. Сам чин убиства извришио је Вујицин слуга Никола Новаковић... Кaрaђорђe je био прeк и чeсто суров човeк, aли тaкво je било врeмe у комe je живeо. Бaш тaкaв je био потрeбaн Србиjи нaкон вишевeковног робствa. Црни Ђорђe од чиjeг имeнa ћe Турци дрхтaти, когa ћe сaборци обожaвaти и плaшити гa сe. Нeсрeћa и смрт су гa од млaдости прaтили, многимa je смрт и сaм донeо. Али наважније од свега је то што је Србиjи je донeо толико жeљeну слободу.

1941. На Банији завршен тродневни усташки покољ у Банском Грабовцу када је ликвидирано најмање 1200 Срба (иако процјене иду и преко 1.800 Срба) са подручја Петриње, Глине, Двора на Уни и села око Зринске Горе. Убијени су највише цивили: ненаоружани мушкарци, жене и дјеца млађа од 12 година. Мали број Срба је преживио овај ужасан злочин који се сматра једним од најтежих за вријеме Другог свјетског рата, не само на Банији, већ на територији цијеле Независне Државе Хрватске.