1903. У Београду, организопване велике демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти - социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић. У сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстранта, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају.

1942. У Брезовцу, крај Карловца. Усташе праве покољ, у коме је убијено је 40 жена и дјеце, од чега 14 чланова породице Поповић. Читаво село је спаљено и уништено...

1942. У Фурјану, крај Слуња, код школе, усташе убијају 52 кордунашких Срба, од чега 22 дјеце.

1953. У Београду, умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима...

1992. Код Славоснке Пожеге у селу Ратковица је убијена на монструозни начин Милка Вечериновић (85) у својој кући од хрватских паравојника. Обдукција је урађена у градској болници без присуства рођака. Сахрањена је на мјесном гробљу обезглављена.

1999. У Београду, влада СР Југославије одбила присуство страних посматрача на Косову и Метохији. Ричард Холбрук наредио акцију бомбардовање Србије и Црне Горе. А Влада СРЈ објавила стање непосредне ратне опасности, јер је НАТО пакт најавио бомбардовање војних циљева на територији Србије и Црне Горе.

2022. У САД преминула Медлин Олбрајт (85), шеф америчког Министарства спољних послова крајем деведесетих. Била је ватрени заговорник бомбардовања и уништавање Србије, а верни савезник Албанаца. Радила је у Клинтоновој администрацији.

1929. У Италији, на изборима побеђује Национална Фашистичка партија, лидера Бенита Мусолинија. Ова политичка странка је била изразито милитантна, оријентисана антисрпски. Априла 1941. заједно са Немачком и савезницама из Тројног пакта, напали су Краљевину Југославију и поделили је, док су Србе прогинили и спровели геноцид.

1945. У Београду потписан споразум владе комунистичке Југославије и Управе УН за помоћ и обнову /УНРА/. Споразумом је предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.

1999. Почела агресија НАТО пакта над СР Југославијом (Србија и Црна Гора), која је трајала 78 дана. Ова агресија је један од највећих злочина над српских народом. Убијено је око 3.500 Срба, од чега 88 деце. Рањено је 12.500 Срба, порушене су бројне, куће, школе, цркве, мостови, индустријски погони... Тринаест држава чланица НАТО пакта је учествовало у овом геноциду. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година. НАТО пакт у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

2003. У Ријеци, жупанијски суд донео пресуду тзв. Госпићкој групи, па је осудио бившег хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора због убиства око 50 српских цивила 1991. године. Судско веће је Тихомиру Орешковићу изрекло казну од 15 година, Стјепану Грандићу десет, а Ивица Рожић је ослобођен кривице. Широм Хрватске организовани су протести због пресуда.

2004. У Романовцима, код Куманова, на северу Вардарске Македоније, демолирана је црква Светог Јована и Свете Богородицем од албанских терориста.

2006. У Лиону (Француска), Интерпол повукао потерницу за премијером тзв. Републике Косово, Агимом Чекуом, која је расписана на захтев власти Србије.

1923. У Панчеву, отворен аеродром за међународни саобраћај. Тиме је Краљевина Југославија постала дио малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.

1941. У Бечу (Аустрија) трочлано намесништво Краљевине Југославије је потписало споразум са Немачком и Италијом о проласку њихових трупа кроз југославенску територију. Непуна два дана потом војним ударом су оборени Влада и регент - принц Павле Карађорђевић. Томе су претходиле масовне демонстрације, како у Београду тако и другим србским градовима, које су изазвале бес Трећег Рајха. Адолф Хитлер је већ 6. априла, без објаве рата, почел напад на Југославију бомбардовањем Београда, када је погинуло на стотине невиних цивила, а причињена је огромна материјална штета. Наредних дана се прикључују агресији Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија.

1993. У Њујорку (САД) на преговорима није усвојен план копредсједника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за бившу Босну и Херцеговину. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао после дугог натезања и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.

1994. У Београду, у породичној кући Ратка Младића, генерала ВРС, његова ћерка наводно је извршила самоубиство очевим пиштољем, док је ту била присутна њена мајка и брат. Ово убиство није никада расветљено јер истрага никада није завршена. Ана Младић је била иначе ведра особа и одличан студент медицине на Београдском Универзитету. Сахрањена је на Топчидерском гробљу у Београду.

1999. На Косову и Метохији, погинуо је потпуковник Живота Ђурић (36), пилот Војске Југославије, припадник 241. ловачко-бомбардерске ескадриле Ратног Ваздухопловства ВЈ. Погинуо је на борбеном задатку изнад Глоговца када је у бришућем лету уништио један камп тзв. Ослободилачке Војске Косова. Погођен је са земље. Постхумно је одликован и унапређен. Иза себе је оставио жену и двоје деце.

2001. Припадници Друге армије Војске Југославије ушли у копнену зону безбедности у Сектору А, на административној граници Црне Горе према Косову и Метохији.

1984. У Београду писац Бранко Ћопић извршио самоубиство под неразјашњеним околностима. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Учесник је Другог свјетског рата, као партизански борац. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу. Његове књиге су превођене на енглески, немачки, француски и руски језик. Збикра приповједака "Башта сљезове боје" је награђена Његошевом наградом. Био је члан Српске академије наука и умјетности, као и АНУ БиХ. Због неких својих дјела као што су "Осма офанзива" и "Не тугуј бронзана стражо", пао је у немилост комунистичког режима. 

1992. Код Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге у Босанској Посавини са војницима Републике Хрватске, праве стравичан покољ над 70  српских цивила у Сијековцу.

1999. У ваздушном простору изнад Лознице погинуо је пилот ВЈ, мајор Зоран Радосављевић, касније одликован медаљом за храброст.

1941. Војни пуч у Београду, који су извели британски и совјетски обавештајци са са циљем напада Немачке на Краљевину Југославију, што је пар дана касније довело до Априлског рата.

1992. Из Вардарске Македоније, повлаче се последње јединице Југославенске Народне Армије. Ово је начињено у складу са споразумом владе бивше СР Македоније и руководства остатка СФРЈ.

1999. У Буђановцима, поред Руме, срушио се авион НАТО пакта Ф-117а тзв. Невидљиви. Он је погођен изнад Србије и пао у сремско село. Пилот је успео да се спасе катапултирањем, а сам пад авиона потврђен је дан касније од високих званичника Пентагона.

2013. У Осијеку, у затвору преминуо је прогнаник Рајко Милошевић из Западне Славоније, који се 1991. борио да одбрани своје огњиште. Прогнан је и после пар година потуцања у избеглиштву, скрасио се у Лаћарку. 2011. године је ухапшен у Шиду по лажираној оптужници и спроведен је у Нови Сад, а потом у Осијек, где је после 7 месеци преминуо. У затвору није имао коминикацију са породицом.

2020. Република Северна Македонија званично постала 30. чланица Севрноатланског савеза.

1941. У Риму, италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Краљевину Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци и савезници започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и свих већих српских градова: Сарајево, Бања Лука, Сплит, Краљево, Ниш, Ваљево, Нови Сад и др.

1942. Крај Коренице, хрватски фашисти праве покољ у личком селу Дебело Брдо.

1945. У Мађарској јединице Црвене армије ослободиле логор Шарвар, у жупанији Ваш. Овај казамат смрти је основан по налогу режима Миклоша Хортија, у коме је интернирано 15.000 људи, од чега 5.000 деце, највећим делом Срба са простора Барање и Бачке, територије које је Мађарска окупирала априла 1941. године од Краљевине Југославије. Логораши су били углавном чланови Соколских друштава и Солунски добровољци којима је Краљ Петар I Карађорђевић давао земљу у Панонији.

1945. У Вашингтону, влада САД признала владу коминистичке Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила, а дан пре Совјетског Савеза.

1989. У Београду, скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије, који су умањили надлежност АП Војводине и АП Косова и Метохије, што је створило предуслове за доношење новог Устава, у септембру 1990. године, што је омогућило територијалну целовитост СР Србије.

2000. У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.

2020. У Загребу из цивилног затвора Лепоглава на слободу је послије 13.5 година пуштен Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, осуђен за наводне ратне злочине у Хрватској 1990-их, а испоручен из Аустралије, гдје је провео скоро осам година у затвору. Капетан Драган је био комадант специјалне војне јединице у Војсци РСК. Имао је свој школски центар код Книна за обуку младића војним и борилачким вештинама. Још ра вријеме рата основао је "Фонд Капетан Драган", гдје је скупљао помоћ за своје рањене борце и породицама погинулих бораца.

1903. У Београду, краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине". Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903. после убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.

1945. У Москви, највише руководство СССР званично признало АВНОЈ за нову власт социјалистичке Југославије, под управом Јосипа Броза Тита. Пре Совјета, овај чин су извршили Велика Британија и САД. Овим догађањима Велике силе су фактички означиле крај монархистичког уређења Југославије, а Влада југославенске краљевине у избеглиштву се распада наредних дана.

1948. У Вашингтону, амерички председник Хари Труман, постумно одликовао генерала Југославенске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, са орденом Легије части првог степена (највише признање за војника ван САД). Ово призанње је Михаиловићу додељено као знак захвалности за спашавање америчких пилота 1943-1944. Југославенске комунистичке власти су ово негодовале, тако да Михаиловићева породица није смела да примии овај орден.

1956. У Новом Саду основане позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринело унапређењу позоришне уметности и развитку домаће драмске књижевности.

1994. Република Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.

2007. У Сарајеву, Босна и Херцеговина и Република Хрватска потписале Уговор о двојном држављанству.

2019. У Београду после дуге болести преминуо родољуб Добрица Ерић. Био је песник који је стиховима опевао Србију и приказивао је у најлепшем светлу. Прву збирку песама је објавио са 23 године.  Већином је писао песме за децу, али је и са родољубивим песмама ушао у клуб бесмртних Срба. Добитник је многих награда, а неколико песама које је оставио у аманет свом народу пренеће се и у наредне векове: "Пркосна песма", "Поносна песма"...

1904. У Вроцлаву (Пољска), рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе: "Крваво злато", "За слободу"...

1971. У Београду, умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.

1993. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.

1995. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подељене на три дела - за бившу Босну и Херцеговину, за Хрватску и за Вардарску Македонију.

1999. Код Прешева, у атару села Славујевац на граници СР Југославије и БЈР Македоније, припадници Нишког корпуса су заробили три америчка марница: Ендри Рамирез, Кристофер Стоун и Стивен Гонзалес... сви су били припаднци извиђачких чета, који су премештени из америчких база у Немачкој. Ово је учињено свега неколико дана пошто је отпочело варварско бомбардовање и НАТО агресија на Србију и Црну Гору. После 33 дана они су пуштени, према одлуци Слободана Милошевића. Враћени су у САД.

2000. У Брчком, супервизор УН Роберт Фаранд, читањем налога о именовању у Прелазну скупштину, владу и полицију, објавио званичан почетак функционисања највише законодавне и извршне власти у дистрикту Брчко.

2003. У Скопљу, Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Вардарској Македонији.

2007. У Сарајеву, Уставни суд Босне и Херцеговине верификовао коначни текст решења којим се утврђује да престају да важе чланови 1. и 2. Закона о грбу и застави Федерације БиХ и чланови 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске.