1937. У Београду, избиле антифашистичке демонстрације радника и студената поводом доласка шефа немачке дипломатије Константина фон Нојрата, током којих је полиција ухапсила многе демонстранте. Нојрат је посетио Мађарску, Краљевину Југославију и Бугарску да би ојачао немачки утицај и зближио Југославију и Мађарску ради изоловања Чехословачке.

1943. У Београду, умро србски математичар Михајло Петровић (75), оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Србске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак је научио рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима.

1944. У Лондону, председник британске владе Винстон Черчил у Другом светском рату затражио од владе САД да пристане на поделу интересних сфера на Балкану - Бугарска и Румунија биле су препуштене "совјетској надлежности", а Југославија "равноправно подељена" на совјетску и британску "зону утицаја".

1992. У Сребреници, муслиманске (пара)војне јединице под командом Насера Орића, на истоку Босне и Херцеговине нападају србска села Обади, Сасе и Шапат... Убијено је десетак цивила србске националности, имовина је опљачкана, срушена и спаљена. Чак и православни манастир.

1992. У Зворнику, муслиманске снаге (припадници Патриотске Лиге БиХ) нападају засеок Андрићи, у србском селу Малешић, у рејону Подриња. Том приликом, је свирепо убијено 4 ненаоружана србска цивила, а 6 тешко рањено.

1992. Код Сарајева у национално мјешовитом селу Хотоњ (општина Вогошћа), гдје су муслимани имали релативну већину, долази до напада на србске куће од припадника Првог корпуса муслиманске Армије БиХ и том приликом је убијено 6 Срба, од чега 5 чланова породице Пајдаковић. Србска имовина је спаљена, а прије тога опљачкана и уништена.

1995. У Босни, амерички маринци спасили капетана Скота О'Грејдија, пилота авиона Ф-16, кога је шест дана раније оборила противваздушна одбрана Војске Републике Србске, код Мркоњић Града

1999. Авиони НАТО пакта интензивирају нападе на Србију, па је тако страховито бомбардован Нови Сад (20 повређених) и оклолина Бешке, затим Панчево и београдско насеље Батајница... На Космету су бомбе падале на Дечане и Косовску Митровицу. Гађано је поново пољопривредно добро код Ћуприје.

2006. У Њујорку, на јарбол испред седишта Уједињених нација подигнута застава Републике Србије, која је постала самостална држава.

2006. Исланд је био прва држава која је признала Црну Гору као независну државу. 

1914. У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а после Првог светског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, где је и сада.

1945. У Београду, Председништво АВНОЈ-а донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела сву имовину Трећег рајха, имовину Немаца на тлу Југославије који су у Другом светском рату сарађивали с непријатељем и имовину ратних злочинаца.

1992. У Вишеграду, у селу Влајовићи, муслимански екстремисти, припадници Зелених Беретки убијају српску породицу Шимшић: Драгомир, Перка и Божо, док су радили пољске послове. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1993. Код Травника, пред великом муслиманском офанзивом на подручју ценатралне Босне, око 8.000 Хрвата је нашло уточиште код Срба на планини Влашић.

1999. У Куманову (Вардарска Македонија) је оптипсан Војно-технички споразум о прекиду НАТО агресије на СР Југославију. Споразум у име СРЈ су потписали: Светозар Марјановић, генерал ВЈ, Обрад Стевановић, генерал МУП-а Србије и Мајкл Џексон, британски генерал при НАТО пакту. 

1878. У Метохији њеним јужним деловима, албански екстремисти оснивају Призренску лигу национални покрет који је врло брзо добио шовиниситчки карактер и иредентистичке идеје. Управо је та Лига постала темељ сна ткз. Велика Албанија, која ће се протезати кроз читав 20. век и постати камен спотицања у односима Албанаца са Грцима и Србима.

1942. На Козари, у Босанској Крајини отпочела велика офанзива 40.000 немачких и мађарских окупатора и усташа, где је био циљ истребити српско становништво, око 80.000 Срба махом жена, стараца и деце. Њих је бранило свега 3.500 бораца партизана (Срба) из Другог Крајишког одреда. Офанзива на Козару је трајала скоро два месеца. Обруч је уз велике жртве и хероизам пробијен, погинуло је преко 1.700 бораца НОР, док је преко 15.000 цивила успело да се извуче и спаси. Осталих 60.000 српских цивила је ухапшено и спроведено у логор Јасеновац, одакле се мало ко вратио жив. Српска села су опљачкана, порушена и спаљена. Ово је једна од најкрвавијих епизода Другог светског рата у Босни и Херцеговини.

1942. У Малој Ремети, у Срему, у борби са немачким окупаторима погинуо је српски младић, партизански борац и народни херој Бошко Плаковљевић - Пинки.

1990. Код Вуковара, у шуми Адица испред православне цркве Св. Петке на Доброј Води одржан промотивни скуп СДС, односно основан је локални одбор ове партије. Било је близу 20.000 присутних, а њима се обртио лидер странке др. Јован Рашковић. На локалним изборима два месеца раније СДС у Вуковару није имао своје представнике док су Срби гласали за Савез комуниста Хрватске, што је омогућило њима победу, док је Хрватска Демократска Заједница убедљиво поражена, односно освојила је 26%. Само годину дана касније у вуковарској општини је кренуо рат јер се Савез комуниста распао, а ХДЗ насилно преузео власт и отпочео прогон србског живља и етничко чишћење.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Сребренице, Коњевић Поља и Церске нападају српско село Рупово Брдо и том приликом убијају српске породице Милинковић: Војислав, Мирјана, Реља, Радоје и Владо; и породицу Жугић: Ковиљка, Комљен и Трифко. Њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске оружане јединице нападају српско село Бјелимићи, када су убијени: Мићо и Сава Јањић, Сава и Даница Ђогић, Ђурђа Самарџић.

1992. У Бановићима, крај Тузле, у муслиманском логору за Србе у, убијени су: Душан Ристић и неки Ђурић, тако што су претучени до смрти.

1992. У Љубушком, крај Чапљине, у хрватском логору са Србе, претучени су до смрти, а потом поливени бензином и спаљени: Ђорђе Вуковић и Анђелко Шербез.

1992. У Модричи, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске ратне јединице праве стравичан масакр у српском селу Чемерно. Убијено је 32 Срба, највише из породица: Буњевац, Малешевић, Трифковић, Дамјановић...

1999. Савет Безебедности Уједињених Нација у Њујорку је донео Резолуцију 1244. према којој је и Бомбардовање СР Југославије званично завршено после 78 дана, уз велике људске жртве и материјалне губитке. Тиме је јужна српска покрајина Косово и Метохија стављена под управу УН, док се српске снаге (војска и полиција) и администрација повлаче са Космета, док се у њу враћају албански терористи из ОВК, који пред очима НАТО војника пљачкају, убијају, силују и руше.

2017. У Бечу је умро аустријски вицеканцелар и министар иностраних послова Алојз Мок (82) који је раних деведесетих година водио кампању са Геншером и лобирао међу европским државама разбијање Југославије, тако што би се признала независност СР Словеније и СР Хрватске, а касније СР БиХ и СР Македноније. Дозвољавао је шверц оружја преко територије Аустрије. Био је антисрбски настројен.

1915. У Находу, на северу Чешке (Бохемије), аустроугарске власти основале Броумовски логор у коме су утамничили око 35.000 људи, највећим делом Срба, од чега је било 2.000 деце млађе од 16 година. Преко 2.600 Срба је овде оставило своје кости. Њима је подигнут споменик још 1917. године у оближњем селу Мартинковице.

1990. У Београду, умро српски историчар Васа Чубриловић, учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као средњошколац је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. После Другог светског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади СФР Југославије. Аутор је око 70 историјских књига и студија.

1992. У Бијелој, општина Брчко, Босанска Посавина, удружене муслиманско-хрватске снаге (108. брчанска бригада ХВО) углавном регрутоване из милитантних странака ХДЗ и СДА, потпомогнуте војском Републике Хрватске, нападају српско становништво. Том приликом је убијено 5 српских цивила, 10 је рањено, а српска имовина је опљачкана и спаљена. Православна црква у селу је срушена, као и мост, на ријеци Тињи.

1999. У Београду, командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић саопштио да је током 78 дана бомбардовања НАТО пакта погинуо 161 припадник Треће армије и уништено 13 тенкова, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар, а да је њена противваздушна одбрана оборила 34 борбена авиона НАТО-а, 25 беспилотних летелица, пет хеликоптера и 52 крстареће ракете.

1936. У Београду, основан зоолошки врт, на Малом Калемегдану у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. Током немачког бомбардовања у Другом светском рату животиње су поделиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнесене авионским бомбама.

1941. У Расоји, код Грачаца (Лика), ухватили 13 Срба, те их побили. Ово је био први од укупно три покоља колико их је било у овом малом српском селу.

1944. У Залужници, код Оточца, засеок Бракусова Драга, усташе су поклале најмање 57 личких Срба у њиховим кућама, од чега је било 33 дјетета. Засеок је спаљен, посље чега је остао пуст. Посље рата југославенски комунисти приликом подизања спомен обиљежја су написали да је злочин извршен од њемачких окупатора.

1992. У Живницама, на сјевероистоку БиХ, у национално мјешовитом селу Тупковићи, муслиманске снаге нападају Србе и том приликом убијају пет српских цивила, док су остали углавном похватани и одведени у логоре у Живнице, гдје су изложени стравичној тортури. Српска имовина је пљачкана и уништена.

1992. У Калесји, локалне муслиманске формације нападају српско село Брезик, гдје су поред мјештана Брезика, били смјештени и избјегли Срби из комшијског села Зоље, које је раније етнички очишћено. Том приликом је у Брезику убијено 12 Срба.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације незаконито хапсе Драшка Вукосава, Србина цивила који је одведен у логор "Стела" на Алипашином Пољу. Ово је један од 126 концентрационих логора под контролом ткз. Армије Босне и Херцеговине. Нарединих дана Вукосав је свирепо мучен и на крају убијен. Исту судбину је доживјела и његова супруга Ангелина.

1996. У Ослоу (Норвешка), на преговорима у Ослу представници муслиманске Владе у Сарајеву одбили да потпишу споразум о разоружању на просторима бивше Југославије.

1999. На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага КФОР на основу Резолуције 1244. Савета безбедности УН, дан након што су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први стигли руски војници који су запосели аеродром Слатина код Приштине.

2007. У Хашком Трибуналу, осуђен бивши председник Републике Српске Крајине /РСК/ Милан Мартић на 35 година затвора због гранатирања Загреба у мају 1995. године.

1941. У Херцеговини, усташе у местима: Љубиње, Столац и Попово Поље хапсе 39 Срба, те их бацају у крашку јаму Пандурицу код Љубиња.

1942. Из Краљевине Југославије послат је први од четири велика транспорта логораша Срба у Норвешку, која је такође била окупирана. Ова операција је носила шифровано име "Викинг". Циљ је био да Срби изграде тамо друмске и железничке путеве на неприступачним и опасним теренима у покрајини Норланд, јер су Немци очекивали да тако се лакше боре против Црвене армије. Процењује се да је одведено за три године преко 4.000 Срба из нацистичких и усташких логора... мушкарци од 16 до 55 година. Била је велика смртност, односно преко 75% одведених се није никада вратило. Једноставно, били су послати у да умру тамо. Добар део Норвежана је показао не само хуманост, већ и храброст помажући Србима.

1943. На Сутјесци, где су се водиле тешке борбе у Другом светском рату, погинуо је Саво Ковачевић, комдант Треће дивизије ПОЈ. Исте године проглашен је за народног хероја, а његова храброст је за живота прерасла у легенду. Годинама после рата, појавиле су се контраверзе око погибије Саве Ковачевића... јер непосредно пред битку на Сутјесци, Саво Ковачевић је имао велику свађу са члановима Врховног штаба партизанске војске, које је предводио Јосип Броз Тито.

1992. У Оџаку, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1999. У Призрену су убијена два Србина: Жарко Андријевић и Славко Веселиновић, припадници резервног састава МУП-а Србије, који су бежали из града у коме су харале албанске банде ОВК. Убијени су од припадника немачког контигента КФОР.

2003. У Београду, припадници специјалне полиције ухапсиле Веселина Шљиванчанина, бившег официра ЈНА, због оптужнице Хашког Трибунала, да је наводно починио ратни злочин на подручију Вуковара у јесен 1991. године.

1904. У Сремској Каменици, умро српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцени књижевне критике "песнички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. века. Пре медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Песнички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испевао је збирке љубавних песама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповести после смрти супруге и четворо деце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вредних политичко-сатиричних песама, а као дечији песник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дечји лист "Невен". Преводио је са руског, немачког, мађарског и енглеског језика.

1941. У Босанском Грахову усташе ухапсиле Дамјана Штрбца (29), пароха граховског, који је прво спроведен у затвор у Босанском Грахову, а потом у Госпић (Лика). Тамо је сурово мучен и заједно са стотину Срба одведен на Велебит гдје је бачен у једну од јама. Прије смрти усташе су га живог одрале. Дамјан је рођен у книнском селу Плавно 1912. године.

1943. На Сутјесци, где су се водиле жестоке борбе у Другом светском рату, погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. 

1992. У Мостару, удружене хрватско-муслиманске снаге нападају Србе у селу Буна, када је за два дана убијено 17 Срба цивила, а остало српско становништво је прогнано. Њихова имовина је опљачкана и уништена.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске снаге из Првог корпуса ткз. Армије БиХ, у селу Кртине, гдје праве покољ над српском породицом Росуљаш, углавном убијали ножевима. Сахрањени су тек посље два мјесеца.

1996. У Фиренци (Италија) на међународној конференцији о Босни и Херцеговини представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали су Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у целом региону.

1998. У Раковини, код Ђаковице, током напада албанских терориста из Окупатоске Војске Косова, на полицијску станицу, погинуо је полицајац Драган Стаменковић, а теже је рањен полицајац Небојша Вукојчић.

1999. На Косово и Метохију, ушао је из Вардарске Македоније контигент од 1.200 америчких маринаца из састава НАТО пакта, како би заузео позиције у делу који ће постати њихова окупациона зона.

2003. У Босни и Херцеговини, Русија је завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.

2007. У Бечу (Аустрија), умро је Курт Валдхајм (89), бивши генерални секретар УН и бивши председник Аустрије у 88. години. Курт Валдхајм је био контраверзна личност који је вешто скривао своју нацистичку прошлост из Другог светског рата, када је на Балкану (Грчка и Југославија), учествовао у бројним злочиначким одисејама над невиним цивилним становништвом (Козара и Црна Гора). Одликован је више пута, а одликовања је између осталих добијао од Анте Павелића, поглавника НДХ, као и Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ. Југославенска комисија за испитивање ратних злочина га је 17.11.1947. године прогласила за ратног злочинца, што је 1986. године разоткрио Данко Весовић, новинар из Београда.

1903. У Београду, Скупштина Србије вратила Карађорђевиће на престол, изабравши за краља - принца Петра Карађорђевића који је живио у изгнанству у Женеви. Избор је уследио послије официрског "мајског преврата" 11. јуна 1903. (према Јулијанском календару, тада важећем у Србији, 29. маја), у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Петар I Карађорђевић је потом крунисан у Саборној цркви у Београду и - према угледу на Немањиће - миропомазан у манастиру Жича. Његова владавина је обежена развојем парламентарне демократије у којој је политичко тежиште пренесено с двора на парламент, размахом тржишне економије који је убрзао привредни развој земље, културним напретком и слободом штампе. Тако је Краљевина Србија постала моћна држава, спремна за ослобођење поробљених делова под Аустро-Угарском и Османлијском царевином.

1907. У Холандији, почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору, усвојиле 13 конвенција и једну декларацију, којима су први пут знатније кодификована правила међународног обичајног, посебно ратног права.

1992. У Београду, у Скупштини СР Југославије, већином гласова писац Добрица Ћосић изабран за првог председника треће јужнославенске државе. Остао је непуних годину дана на тој функцији, а његова смена је покренута од Српске Радикалне Странке. Период у коме је водио државу, обележен је ратовима на бившем југославенском простору, санкцијама ОУН, хиперинфлацијом, урушавањем привредног и економског система...

1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за вријеме усташке НДХ. Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслимански војник Халиловић Х. Сејо убија Србина Бранка Ђогића из села Живашница, у његовој породичној кући.

1995. У Њујорку, Савет безбедности УН изгласао Резолуцију о слању у бившу Босну и Херцеговину 12.500 припадника Снага за брзо реаговање.

1999. У Призрену, на окуприраном Косову и Метохији, тројица албанских терориста из ОВК, киднапују а потом на језив начин убијају православног свештеника Оца Харитона (39) и то на очиглед немачких војника из састава КФОР.

1999. Са Косова и Метохије, повучени последњи контигенти југославенских безбедоносних снага. Тако је ова јужна српска покрајина предата на управу војним снагама КФОР и УНМИК полицији, према Резолуцији Савета безбедности УН бр. 1244.

2004. У Источном Сарајеву, Окружни суд прогласио кривим и осудио Нихада Машића на 17 година затвора за убиство старице Сафије Машић, повратника у Горажде, 10. августа 2003. године.

1930. У Прагу (Чешка) умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије.

1992. У Зеници, припадници Патриотске Лиге БиХ (муслиманска паравојна јединица) рано ујутро нападају село Буковица, када је ухпшено неколико Срба, који су одведени у село Тетово, у основну школу, гдје је већ био формиран логор за Србе. Тамо су их стравично мучили...

1992. У Херцеговини је формирана чувена Невесињска бригада, једна од ударних снага Херцеговачког корпуса ВРС, која је дала велики допринос очувању србског дијела Херцеговине током Отаџбинског рата 1990-их. Ова јединица је успјела је у два наврата да одбије хрватске и муслиманске нападаче на Митровдан 1992. и 1994. године и још је учествовала на сарајевском ратитшу и краће вријеме на Гламочу. Одликована је Орденом Немањића.

1999. У Призрену албански екстремисти уз помоћ снага КФОР-а срушили споменик цару Душану из светородне средњовековне династије Немањића, који се налазио у центру града на шеталишту Шадрван. Споменик је однет у непознатом правцу.

1999. У Ђаковици, на југу Метохије припадници Окупаторске Војске Косова киднапују петочлану породицу Недељка Шутаковића (63), његову супругу Даринку (58), као и њихове малолетне синове: Александар (17), Ђорђе (15), Радомана (10). Неколико година касније њихови лешеви су нађени код фабрике "Металика" у масовној гробници "Бункер"...

2000. У Клечки на Косову и Метохији, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме две пјешадијске чете.

2008. У Луксембургу, Босна и Херцеговина, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

2017. У Лудвигшафену је умро немачки канцелар Хелмут Кол (87) који је водио Немачку осамдесетих и деведесетих година 20. века. Остварио је сан о рушењу Берлинског зида 1989. и каснијем уједињењу Западне и Источне Немачке. Водио је антисрбску политику на подручју бивше Југославије и заговарао бомбардовање Србије. Сматра се једним од креатора Дејтонског мировог уговора у Охају 1995. године.