1991. Код Борова, у водама Дунава утопио се Вукашин Шошкоћанин, командант одбране Борова Села, који је погођен снајпером, када се враћао из АП Војводине. Овај атентат није никада разјашњен... Чињеница је да се Шошкоћанин ставио на чело својих мештана, али да није желео рат нити је прогонио своје комшије Хрвате, зато је сметао.

1992. У Тузли, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига БиХ" нападају колону ЈНА на Брчанској Малти и праве стравичан масакр. Убијено је 212 припадника ЈНА, док је 140 заробљено и одведено у логоре. У херцеговачком селу Блаце (општина Коњиц), убијено 8 мештана српске националности, док је 10 Срба одведено у логоре од хрватских паравојних формација.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Чачак, Лађевце, Краљево, Крагујевац, мостове код Куршумлије и Ћуприје... Бомбардовано је складиште горива у Бору и Прахову. На Космету је гранатирана: Митровица, Приштина и Урошевац.

1972. Код Кладова, после осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем "Ђердап", заједнички градитељски подухват СФР Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1992. Код Сарајева, муслиманске паравојне снаге око 3.500 бојовника, предвођени Јусуфом Празином у насељима Пофалићи, Велешићи, Бућа Поток и Граовиште започеле крвави пир и етничко чишћење над Србима цивилима који је трајао неколико дана. Укупан биланс је био најмање двије стотине српских жртава (иако неке процене иду и преко 300), од чега 50 жена, дјеце и стараца. Овај погром су испланирали: Хасан Ефендић, Хабиб Идризовић и Идриз Салко.

1992. У Бихаћу, серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трафо-станицу у РТБ Бору, као и железаре у Смедереву. Гранате су падале по цивилним циљевима на Пожаревац и околина Призрена, село Гора.

2000. У Београду, МУП Србије саопштио имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла 2000. у Смедереву и илегално га пребацила у Републику Српску, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Отмичаре финансирале стране службе.

1917. У Ници (Француска), умро је војвода Радомир Путник, један од наших највећих војсковођа и стратега. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је српска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време српско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био начелник Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао српском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења српске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро.

1966. У Пећку Патријаршију, је стигла покрајинска делегација предвођена Иваном Вакићем, а коју је послао Милош Минић, тадашњи високи функционер социјалистичке Југославије. Они су имали за циљ да испитају оптужбе братства манастира Високи Дечани, који су говорили да Арбанаси краду и уништавају манастирску имовину, уништавају гробља и нападају свештенике СПЦ. После пар дана делегација је написала извештај, који је верска комисија Савезне Владе уобличила у став који је све то минимизовао и превео да се ради о спорадичним инцидентима, а не о организованом терору албанског иредентизма.

1994. У Сарајеву, Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Алексиј Други, Његова светост патријарх српски господин Павле и загребачки надбискуп кардинал Фрањо Кухарић потписали "Сарајевску декларацију," у којој позивају на мирно решавање спорова, достојанство, слободу и права свих народа.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали складиште горива код Богутовца, затим цивилни циљеви код Сјенице и околина Ужица. Фабрика "Цер" код Чачка и железничка пруга, технички ремонтни завод...

2003. У Хашкии Трибунал, пристигао бивши официр ЈНА Мирослав Радић, оптужен за злочине у Хрватској.

2014. У Србији, кренуле поплаве у рангу природне катастрофе, највише у Обреновцу, а затим у Шапцу, Крупњу, Лозници и др.

1941. У Риму (Италија) поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем у Другом светском рату потписао уговор којим је Италији предао Горски Котар и дијелове Далмације и јадранског приморја и прихватио италијанског принца за хрватског краља.

1993. У Сарајеву, снајперириста муслиманске Армије БиХ убија Бошка Бркића и Адмиру Исмић, на Врбања мосту, приликом бекства из муслиманског дијела у српски дио. Овај пар је познат као сарајевски Ромео и Јулија, о чијој су вези и погибији испјеване многе пјесме и снимљени филмови.

1994. У Сарајеву, републички издавачки завод "Просвјета" покренуо први часопис у Републици Српској за умјетност, културу и друштвена питања - "Завјет".

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују опет фабрику "Крушик" и енергану у Ваљеву. Гранатирани су цивилни објекти у Врању и Прешеву. Гађани су објекти на врховима Копаоника и мостови код Краљева, Биљановац на Ибру.

1999. Немачка суспендовала летове беспилотних авиона НАТО-а на Савезну Републику Југославију, дан након што је оборена и четврта њена летелица за извиђање.

1945. У Словенији у затвору самоубиство је извршио Мирко Пук усташки министар у Влади клеро-фашистичке НДХ, један од повјерљивих људи Анте Павелића и близак сарадник Алојзија Степинца. Њега су ухапсили Британци два дана раније када је ушао у Аустрију код Блајбурга и испоручили га комунистичким властима у Југославији. Мирко Пук је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, а такође одговоран је и са четири покоља на територији Глине током прољећа и љета 1941.

1993. У Сарајеву је након 366 дана заробљеништва у Храсничком логору слободу угледала Слободанка Младић.  Она је била утамничена у пролеће 1992. од стране војне полиције Првог корпуса ткз. Армије Босне и Херцеговине, заједно са млађим сином који је имао 15 година. У ћелији је била више пута претучена и силована од стражара Заима Лаличића, који јој је прије рата био комшија и радио као конобар.

1999. Над Србијом авиони НАТО пакта бомбардовали Бујановац, затим насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље. Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони "Биначке Мораве", "Младости" и "Космет превоза". Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана. Бомбардовано је складиште "Југопетрола" код београдског излетишта Ада Циганлија.

2003. У Београду, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја (Велимировића).

1992. У Горажду, у југоисточној Босни муслиманске снаге нападају село Витковићи када је убијено 10 Срба цивила (највише Делића).

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, у херцеговачком селу Мирушић је заробљен Србин Жарко Марковић, а село је спаљено од муслиманских паравојних јединица.

1992. У Сарајеву по налогу Генералштаба србске војске у БиХ формирана је Илијашка бригада у оквиру Сарајевско-Романијског корпуса. Ова је јединица је дала огроман допринос у одбрани србског народа у Босни и Херцеговини током рата 1992-1995... и одликована је орденом Немањића. Кроз Илијашку бригаду прошло је 6.350 бораца, а 539 их је положило живот на олтар отаџбине, док је командант био Драган Јосиповић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали болницу "Драгиша Мишовић" у Београду, када су 3 пацијента погинула, а 10 их је рањено. Бомбардовани су Сомбор и метео-станица на Палићу, репетитори на планини Цер, мост на Бегеју, крај Банатског Двора.

1945. У Словенији, њеним јужним деловима на Кочевском Рогу дошло је до великог масакра Срба (већином војника и мање цивила) који су се повлачили ка Аустрији и Италији. За неколико недеља на овој локацији су Титови партизани поубијали хиљаде Срба, а данас се процењује да је број жртава око 4.000... Жртве никада нису добиле достојан споменик, док је у Југославији ово деценијама била забрањена тема.

1992. У Жутици, покрај Власенице, на истоку БиХ муслиманске снаге праве покољ над 10 српских цивила...

1992. У Вродољама, општина Коњиц ( Херцеговина), хрватске паравојне формације (ХОС) заклале три српска цивила.

1998. На Косову и Метохији, на граници према Албанији, полиција је запленила велику количину наоружања и ухапсила два припадника ОВК, који су покушали да илегално на територију Србије пренесу 200 калашњикова са муницијом и 400 ручних бомби.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали затвор у Истоку, када је 20 особа погинуло и 10 рањено. Гранатирано је складиште горива у Сомбору и Радничкој улици у Београду.

1999. У Бриселу (Белгија), на Петој донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одобрено 1,05 милијарди долара као подршка програму економске реформе и обнове БиХ у 1999. години.

2006. У Црној Гори одржан референдум за одвајање од Србије. Уз притиске и намештање, референдум је имао 55% да, а 45% не. Тако је у јуну исте године проглашена независност Црне Горе.

1939. У Берлину, потписан тзв. Челични пакт између нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Овај савез је имао за циљ да осујети утицај СССР-а, Велике Британије и Француске у Европи и преузме водећу улогу. Касније, се овом савезу придружио и Јапан. Тако је створен савез који је довео до Другог светског рата, јер само 3.5 месеца касније нападнута је Пољска, а почетком априла 1941. и Краљевина Југославија. Број жртава је био огроман, а штета не сагледива.

1992. У Бања Луци, умире 12 беба, док 2 преживљавају, усљед недостатала кисеоника и осталих медицинских помагала и потрепштина.

1992. У Горажду, у југоисточном дијелу Босне долазе муслиманске снаге у село Обарак, које су убиле Милу Спајић (34) у кући, мајку двоје дјеце, а потом спаљују њену кућу и читаво село... У селу Борак Брдо, убијено је 5 српских цивила.

1992. У Коњицу, хрватско-муслиманске снаге упадају у херцеговачка села: Бјеловчина, Доње Село и Џепи. Тог дана је убијено 30 српских цивила (највише Ћећеза и Лојпура).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Косовску Митровицу, затим ТЕ Колубара (11 повређених), затим Бајина Башта, Шабац, електро-енергетски системи у Пожаревцу, Кучево, Велико Градиште, Смедерево, Житиште, Бор, околина Суботице, ТВ торањ на Иришком венцу, складиште горива у Сомбору... 

1911. Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. На Сочи, италијанске трупе почеле напад на аустријски положај, чиме је краљевина Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је после рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Истру, делове Далмације.

1945. У Линебургу, извршио самоубиство, немачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1992. У Њујорку, Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

1998. У Дреници на западу Косова и Метохије из воза је киднапован полицајац Иван Булатовић родом из Пећи. Албански терористи су га спровели до логора Ликовац, општина Србица. Тамо је убијен од Сабита Геција из тзв. Јашаријеве групе ОВК, моторном тестером.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, дошло је до прекида снабдевања струјом у Београду и већем делу Србије.

2001. У Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског већа одбране - Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.

2024. У Њујорку одржана седница Генералне скупштине УН на којој су Немачка и Руанда на наговору Велике Британије поставиле на гласање Резолуцију о 'геноциду' у Сребреници, која се односи на ратна дешавања у јулу 1995.