1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" стављена у ратну формацију (наследница 2. пешадијског батаљона из 1884.), која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.

1991. У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.

1977. У Минхену је умро усташки пуковник Ибрахим Пјанић (70). Био је учесник и Првог свјетског рата на тиролском ратишту гдје се борио са Италијанима. У Другом свјетском рату подржао је стварање клеро-фашистичке НДХ и вршио монструозне покоље Срба у сјеверо-источној Босни. Имао је свој батаљон који је прво био дио Хаџиефендићеве легије, касније и Ханџар дивизије. Побјегао је 1945. у Италију, па се задржао у Сирији и на крају се скрасио у Њемачкој. Добио је орден Гвоздени крст, највише војно одликовање Трећег рајха.

1991. Телевизија Београд, почела емитовање преко сателита.

1993. У Сарајеву, снајперисти из редова муслиманске Армије Босне и Херцеговине убили три српска цивила, једног у Рајловцу, а два на Грбавици.

1892. Код Травника, у селу Долац, родио се србски писац Иво Андрић (82), добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Србске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, као члан револуционарне организације Млада Босна. Између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дjела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника", "Омер-паша Латас" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1915. У Београд, после вишедневних борби улазе немачке и аустроугарске трупе, окупирају престолницу Краљевине Србије. Србска војска се преко Албаније и Космета повлачила према Грчкој. Београд ће под окупацијом остати три године.

1934. У Марсељу, присталице бугарске терористичке организације ВМРО и усташе предвођене Антом Павелићем, су убили југославеснког краља Александра I Карађорђевића и француског министра спољних послова. Након овог атентата, Краљевину Југославију предводи трочлано намесништво предвођени Кнезом Павлом Карађорђевићем.

1958. У Риму, умро папа Пије XII који је предводио папску државу - Ватикан од 1939. године. Током Другог светског рата затварао је очи пред очигледним геноцидом који су чинили италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе над јеврејским, србским, пољским, чешким, руским и другим народима. Такође није ништа учинио да спречи бежање злочинаца у тзв. Пацовским каналима у Америку и Аустралију.

1991. На путу Петриња - Глина (Банија), хрватске паравојне снаге су пуцале на обележено возило РТБ-а,  а том приликом су убијена четири новинара из Шапца : Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић.

2001. У Хашком трибуналу, за ратне злочине над Србима у логору Челебићи, општина Коњиц (Херцеговина), осуђени су припадник ХОС-а: Здравко Муцић, као и Хазима Делића и Есада Ланџу, припадници муслиманске Армије БиХ, на укупно 42 године затвора.

2019. У Бањалуци преминуо генерал-пуковник ВРС Манојло Миловановић. Током босанско-херцеговачког рата 1990-их обављао је функцију начелника Генералштаба србске војске у БиХ. Одликован је више пута.

1918. У Нишу су отпочеле борбе за ослобођење града од бугарских и немачких окупатора, које су трајале три дана. Прва србска армија у силном налету, којом је командовао војвода Петар Бојовић успешно је завршила ову операцију.

1963. У Забрђу, општина Угљевик (БиХ), на падинама Мајевице, родио се јунак новог доба Митар Максимовић - Војвода Мандо. Почео је као добровољац у лето 1991. у Северној Далмацији, где се борио у рејону Бенковца, али се у пролеће 1992. вратио у родни крај те основао елитну јединицу "Лавови", која је имала око 600 бораца током Отаџбинског рата 1990-их, а борили су се на Мајевици, Сарајеву, Озрену, Брчком и пробијали су Коридор јуна 1992. године. Војвода Мандо је одликован орденом Милоша Обилића. Након рата, Војвода Мандо је био председник локалног одбора БОРС-а. Под неразјашњеним околностима 2002. године у 39. години живота, гине у саобраћајној несрећи. Подигнут му је споменик у Угљевику, а о њему су испеване бројне песме и написане књиге.

1982. У Новом Саду у Српском Народном Позоришту премијерно изведена драма Голубњача, према сценарију Јована Радуловића, а режију је урадио Дејан Мијач, док су улоге добили: Бранко Цејић, Јосиф Татић, Предраг Ејдус и др. Представа је после два месеца забрањена, јер је новосадски Градски комитет Савеза Комуниста оценио представу као "вређање тековина НОБ и социјалистичке револуције". Ипак, представа је у Љубљани и у Београду побрала добре критике... док су словеначки спеолози након свега направили истраживања у јами код села Полача изнад Книна и нашли кости Срба мученика из Другог светског рата. Ово је једна од представа која је изазвала највише пажње у бившој Југославији.

1991. У Београду, на заседању Скупштина СР Србије донела одлуку да републичка застава буде без звезде петокраке.

1991. У Вуковару, два војника ЈНА су заробљена од хрватских паравојних снага, који су дан касније ликвидирани.

1992. У Јајцу у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслимански екстремисти срушили тј. минирали православни храм Пресвете Богородице, изграђен 1925. године.

1995. Сански Мост је окупиран од муслиманских снага, односно Петог муслиманског корпуса тзв. Армије Босне и Херцеговине. Преко 30.000 Срба из града и околине је напустило своја огњишта и отишло ка Приједору и Бања Луци. Након потписивања Дејтонског споразума, Сански Мост је остао у Федерацији БиХ.
 

1942. У Кривој Реци, код Бруса, подно Копаоника, немачки и бугарски војници су затворили све мештане у цркву Св. Петра и Павла (подигнута 1618.) и дигли је у ваздух, усмртивши 320 Срба цивила, углавном жена и деце.

1942. У Кукуњевцу, код Новске (Славонија), хрватски фашисти тј. оружане снаге НДХ су ликвидирале 250 мештана србске националности, као и 120 избеглица из Поткозарја. Велики број је поклан у цркви Св. Петке из XVIII вијека. Укупно током Другог свјетског рата у овом селу је ликвидирано близу 800 Срба.

1946. У Загребу, Веће Врховног суда Социјалистичке Републике Хрватске, донело је пресуду за тројицу усташких сарадника: Алојзије Степинац (затвор), Иван Шалић (затвор) и Ерих Лисак (смрт вешањем). 

1991. У Марином Селу, крај Кутине у Западној Славонији, специјална полицијска јединица МУП-а Хрватске "Јесење Кише" основала концентрациони логор - Рибарска колиба. Кроз овај казмат прошло је више стотина Срба, углавном са подручја Западне Славоније и Загреба. Иначе, ово је био један у низу од 221 логора за Србе колико их је постојало на тлу авнојевске Хрватске током дведесетих година 20. вијека.

2000. Земље Европске Уније, почеле са укидањем санкција СР Југославији. Европска Унија је према Србији и Црној Гори током 1990-их година увела санкције више пута, све под лажним оптужбама да су Срби криви за ратове на простору бивше Југославије.

1873. У Чачку се родила Надежда Петровић, јунак Великог рата и једна од најзначајних сликара крајем 19. и почетком 20. века међ Србима. Њена породица се досеилила у Београд када је имала 11 година. Похађала је Вишу женску школу, касније и школу цртања, и школу за наставнике. Школовала се у Минхену. Радила је у Пљеваљској гимназији као педагог, а прву самосталну изложбу слика имала је у Београду 1900. године. Њен одговор на прогон хришћана у Старој Србији, која је још била део Турске царевине био је оснивање организације Коло србских сестара. Имала је изложбе у Љубљани, Загребу, Паризу... Када је отпочео Први балкански рат јесени 1912. године пријавила се добровољно као болничарка и била три године одмах иза прве линије фронта превијајући рањенике. И у рату је стварала прелепе слике: Призрен, Поље божура итд. Умрла је 3. априла 1915. у Ваљеву који је тада био "град смрти" јер је пегави тифус однео десетине хиљада живота. У Чачку се од 1960. године одржава Меморијал Надежде Петровић, а на новчаници србског динара у апоену од 200 динара је њен лик.

1916. Код Меџидије завршена после 47 дана, чувена Добруџанска битка, у коме су савезници: Руси, Румуни и Срби победили Бугаре и Турке. Овај део ратишта код Црног мора отворен је ради смањења притиска на Солунском фронту. Срби су овој бици имали 3.000 погинулих и 6.000 рањених.

1918. Град Ниш ослободиле јединице Прве Србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић, после само два дана, који је био три године окупиран од немачких и бугарских трупа.

1934. У Београду, малолетни Петар II Карађорђевић проглашен краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар I Карађорђевић, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле бугарски чланови ВМРО и хрватске усташе. Циљ је био дестабилизовати Југославију и отети јој приморије. На чело југославенске краљевине, постављено је трочлано намесништво, а земљу је представљао Кнез Павле Карађрођевић.

1942. У Суњи (Банија), и околним селима Црквени Бок, Стремен и Ивањски Бок усташе хапсе под командом Љубе Милоша, кољача из Јасеновца, око 1.000 српских цивила, док је 29 одмах убијено. Тек касније по налогу немачког војног представника у Загребу, ови цивили су пуштени, јер су имали обавезу снабдевања намирницама за немачку војску.

1990. У СР Хрватској, у касним вечерњим сатима, на југославенско-мађарској граници отпочео илегалан увоз оружија у СР Хрватску, за потребе чланова странке ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Ово је била тајна операција коју су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у Влади СР Хрватске.

1991. У Задру, убијен српски цивил Гојко Бјелановић са два хица у својој кући.

2000. Почело укидање санкција СР Југославији, од западних земаља, на авио саобраћај и нафту.

2007. Влада Србије понудила награду од милион америчких долара за информације које би довеле до хапшења Ратка Младића, бившег генерала Војске Републике Српске.

1869. У Боки Которској избила велика народна побуна против Аустроугарске, која је позната још као Кривошијски устанак. Трајао је три мјесеца, све до 11. јануара 1870. године. Повод за избијање устанка је  одлука aустроугaрских влaсти о увођeњу воjнe обaвeзe зa стaновништво тог крaja. Посљедица устанка је дa aустриjски нaмјeсник Дaлмaциje гeнeрaл Гaвро Родић, по нaлогу Бeчког двора, aмнeстирaо устaникe, укинуо зaбрaну слободног ношeњa оружja, донeо одлуку о нaдокнaди мaтeриjaлнe штeтe и укинуо воjну обaвeзу зa бококоторски округ. Овај устанак је показао велике слабости Хазбуршке монархије и да је њен крај близу, што се остварило тридесетак година касније.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге које је предводио Берислав Шимић заробиле два војника ЈНА, одакле им се губи сваки траг.

1994. У Илијашу, на сарајевском ратишту од гранате која је испаљена са муслиманских положаја погинуо је Игор Кисић (14), најмлађи припадник Војске Републике Српске, члан јединце војводе Васкета Видовића. Првобитно је сахрањен у Илијашу, али су касније у марту 1996. године, током Сарајевске Голготе, његови посмртни остаци пребачени у Соколац, на војничко гробље Мали Зејтинлик.

2000. У Фочи, на истоку БиХ, припадници СФОР-а, покушавају да ухапсе хашког оптуженика Јанка Јањића, који је погинуо од бомбе.

2003. У Загребу, на Заводу за судску медицину породице српских жртава идентификовале 13 цивилних жртава убијене током "Олује", а које су ексхумиране са масовне гробнице у Грачацу

1941. У Краљеву, немачке окупаторске снаге започеле хапшење, а потом стрељање неколико хиљада српских цивила, укључујући жене и децу..

1944. У Сремским Лазама, на путу Шид-Винковци, усташе извршиле покољ над 56 Срба, мештана овог села. А наредних дана још око 100 српских цивила је убијено.

1991. У Борову Насељу, из склоништа хрватске паравојне снаге извеле су 10 српских цивила, који су стрељани.

2003. У Бечу, одржани први директни разговори представника власти Србије и Црне Горе, са представницима Албанаца са Космета.  

1915. У Београд, после више дана жестоких окршаја ушле немачке и аустро-угарске снаге. Исти дан су пали још Пожаревац, Смедерево и Голубац. Главнина србске војске је већ кренула у повлачење ка Грчкој. Ово повлачење је познато још као Албанска голгота.

1915. Бугарска ушла у Први светски рат на страни Централних сила. Нападнуте су србске територије око Јужне Мораве, Нишаве и Тимока. Тиме је пресечен пут повлачења србске војске према Солуну, долином Вардара. Бугари су одмах по окупацији почели спроводити геноцид над србским народом.

1941. Код Лознице, у селима Драгинцу, Јаребици, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи... немачке нацистичке снаге у окупираној Србији врше одмазду и том приликом убијају 2.950 цивила, највише жена и деце.

1989. У Паризу, је умро Данило Киш (54), српски књижевник и члан САНУ. Киш је један од највећих у српској литератури, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом.

1991. У Сарајеву, посланици странака ХДЗ и СДА у Скупштини Босне и Херцеговине прогласили БиХ сувереном државом, док су посланици СДС напустили засједање. Одбачена је Београдска иницијатива, да БиХ остане у Југославији.

1991. Крај Саборског (Лика), у шуми Матовника, хрватски паравојници ЗНГ, убили су 33 српска цивила, од чега 13 дјеце.