1984. У Београду писац Бранко Ћопић извршио самоубиство под неразјашњеним околностима. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Учесник је Другог свјетског рата, као партизански борац. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу. Његове књиге су превођене на енглески, немачки, француски и руски језик. Збикра приповједака "Башта сљезове боје" је награђена Његошевом наградом. Био је члан Српске академије наука и умјетности, као и АНУ БиХ. Због неких својих дјела као што су "Осма офанзива" и "Не тугуј бронзана стражо", пао је у немилост комунистичког режима. 

1992. Код Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге у Босанској Посавини са војницима Републике Хрватске, праве стравичан покољ над 70  српских цивила у Сијековцу.

1999. У ваздушном простору изнад Лознице погинуо је пилот ВЈ, мајор Зоран Радосављевић, касније одликован медаљом за храброст.

1941. Војни пуч у Београду, који су извели британски и совјетски обавештајци са са циљем напада Немачке на Краљевину Југославију, што је пар дана касније довело до Априлског рата.

1992. Из Вардарске Македоније, повлаче се последње јединице Југославенске Народне Армије. Ово је начињено у складу са споразумом владе бивше СР Македоније и руководства остатка СФРЈ.

1999. У Буђановцима, поред Руме, срушио се авион НАТО пакта Ф-117а тзв. Невидљиви. Он је погођен изнад Србије и пао у сремско село. Пилот је успео да се спасе катапултирањем, а сам пад авиона потврђен је дан касније од високих званичника Пентагона.

2013. У Осијеку, у затвору преминуо је прогнаник Рајко Милошевић из Западне Славоније, који се 1991. борио да одбрани своје огњиште. Прогнан је и после пар година потуцања у избеглиштву, скрасио се у Лаћарку. 2011. године је ухапшен у Шиду по лажираној оптужници и спроведен је у Нови Сад, а потом у Осијек, где је после 7 месеци преминуо. У затвору није имао коминикацију са породицом.

2020. Република Северна Македонија званично постала 30. чланица Севрноатланског савеза.

1941. У Риму, италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Краљевину Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци и савезници започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и свих већих српских градова: Сарајево, Бања Лука, Сплит, Краљево, Ниш, Ваљево, Нови Сад и др.

1942. Крај Коренице, хрватски фашисти праве покољ у личком селу Дебело Брдо.

1945. У Мађарској јединице Црвене армије ослободиле логор Шарвар, у жупанији Ваш. Овај казамат смрти је основан по налогу режима Миклоша Хортија, у коме је интернирано 15.000 људи, од чега 5.000 деце, највећим делом Срба са простора Барање и Бачке, територије које је Мађарска окупирала априла 1941. године од Краљевине Југославије. Логораши су били углавном чланови Соколских друштава и Солунски добровољци којима је Краљ Петар I Карађорђевић давао земљу у Панонији.

1945. У Вашингтону, влада САД признала владу коминистичке Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила, а дан пре Совјетског Савеза.

1989. У Београду, скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије, који су умањили надлежност АП Војводине и АП Косова и Метохије, што је створило предуслове за доношење новог Устава, у септембру 1990. године, што је омогућило територијалну целовитост СР Србије.

2000. У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.

2020. У Загребу из цивилног затвора Лепоглава на слободу је послије 13.5 година пуштен Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, осуђен за наводне ратне злочине у Хрватској 1990-их, а испоручен из Аустралије, гдје је провео скоро осам година у затвору. Капетан Драган је био комадант специјалне војне јединице у Војсци РСК. Имао је свој школски центар код Книна за обуку младића војним и борилачким вештинама. Још ра вријеме рата основао је "Фонд Капетан Драган", гдје је скупљао помоћ за своје рањене борце и породицама погинулих бораца.

1903. У Београду, краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине". Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903. после убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.

1945. У Москви, највише руководство СССР званично признало АВНОЈ за нову власт социјалистичке Југославије, под управом Јосипа Броза Тита. Пре Совјета, овај чин су извршили Велика Британија и САД. Овим догађањима Велике силе су фактички означиле крај монархистичког уређења Југославије, а Влада југославенске краљевине у избеглиштву се распада наредних дана.

1948. У Вашингтону, амерички председник Хари Труман, постумно одликовао генерала Југославенске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, са орденом Легије части првог степена (највише признање за војника ван САД). Ово призанње је Михаиловићу додељено као знак захвалности за спашавање америчких пилота 1943-1944. Југославенске комунистичке власти су ово негодовале, тако да Михаиловићева породица није смела да примии овај орден.

1956. У Новом Саду основане позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринело унапређењу позоришне уметности и развитку домаће драмске књижевности.

1994. Република Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.

2007. У Сарајеву, Босна и Херцеговина и Република Хрватска потписале Уговор о двојном држављанству.

2019. У Београду после дуге болести преминуо родољуб Добрица Ерић. Био је песник који је стиховима опевао Србију и приказивао је у најлепшем светлу. Прву збирку песама је објавио са 23 године.  Већином је писао песме за децу, али је и са родољубивим песмама ушао у клуб бесмртних Срба. Добитник је многих награда, а неколико песама које је оставио у аманет свом народу пренеће се и у наредне векове: "Пркосна песма", "Поносна песма"...

1904. У Вроцлаву (Пољска), рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе: "Крваво злато", "За слободу"...

1971. У Београду, умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.

1993. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.

1995. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подељене на три дела - за бившу Босну и Херцеговину, за Хрватску и за Вардарску Македонију.

1999. Код Прешева, у атару села Славујевац на граници СР Југославије и БЈР Македоније, припадници Нишког корпуса су заробили три америчка марница: Ендри Рамирез, Кристофер Стоун и Стивен Гонзалес... сви су били припаднци извиђачких чета, који су премештени из америчких база у Немачкој. Ово је учињено свега неколико дана пошто је отпочело варварско бомбардовање и НАТО агресија на Србију и Црну Гору. После 33 дана они су пуштени, према одлуци Слободана Милошевића. Враћени су у САД.

2000. У Брчком, супервизор УН Роберт Фаранд, читањем налога о именовању у Прелазну скупштину, владу и полицију, објавио званичан почетак функционисања највише законодавне и извршне власти у дистрикту Брчко.

2003. У Скопљу, Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Вардарској Македонији.

2007. У Сарајеву, Уставни суд Босне и Херцеговине верификовао коначни текст решења којим се утврђује да престају да важе чланови 1. и 2. Закона о грбу и застави Федерације БиХ и чланови 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске.

1946. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Брчко - Бановићи, у дужини од 92 км. Тада је преко 62.000 омладинаца из читаве СФРЈ учествовало, као и 1.000 бригадира из иностранства, а све је завршено за 7 месеци.

1947. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Босански Шамац - Сарајево, у дужини од 239 км, у којој је учествовало преко 210.000 омладинаца из целе СФРЈ и иностранства. Пруга је пуштена у рад 16. новембра 1948. године.

1999. Крај Пећи, током НАТО агресије, у селу Љубенић код Пећи (Космет), погинула је српска хероина Љиљана Жикић, као припадник 125. мтбр Војске Југославије.

1999. У Новом Саду, авиони НАТО пакта срушили Варадински мост, а том приликом је погинуо младић 29 година: Олег Настов.

2022. У Осијеку је преминуо хрватски генерал-пуковник Ђуро Дечак (71). Био је један од оснивача ХДЗ и део тајне акције илегалног наоружавања коју је водио Мартин Шпегељ октобра 1990. Касније је био део удруженог злочиначког подухвата против Срба у Билогори и Славонији. За његово име се везују многе афере и криминалне приватизације деведесетих година 20. вијека. Сахрањен је у Вировитици.

1915. У Валандову, недалеко Ђевђелије око 3.500 комита већином бугарских и мање турских чета изненада је напало србске војнике који су били девет пута мање бројнији. Злочин је учињен на православни Велики петак (Христово страдање на Голготи). Убијено је између 280 и 300 Срба. Убијали су чак и болеснике од тифуса у постељама, највише хладним оружјем. Циљ је био да онеспособе железничку пругу Београд-Солун.

1917. У Солуну, пред србским војним судом за официре  у Првом светском рату почео процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића - Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке са Аписом и официрима који су 1903. убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Уједињење или смрт", познату као "Црна рука". Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма тек 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

1965. У Београду, умро србски физиолог Илија Ђуричић, предсједник Србске академије наука и уметности од 1960. до 1965. и ректор Београдског универзитета у два наврата. Написао је већи број експерименталних научних радова из области физиологије мишића, ендокриних жлезда, крви, анафилаксије.

1974. У Подгорици основан Универзитет Црне Горе. Споразум о оснивању највише школске институције потписали су Економски, Технички и Правни факултет, Виша поморска школа у Котору, Педагошка академија у Никшићу, Историјски и Пољопривредни институт и Институт за биолошка и медицинска испитивања у Подгорици.

1999. Авиони НАТО пакта гранатирали Куршумлију, погинуло је 13 србских цивила, а преко 500 кућа је сравњено са земљом и оштећене два православна манастира стара осам векова. Ово је био први велики напад на Куршумлију током НАТО агресије.

2003. У Загребу, хрватски Сабор прихватио измене Изборног закона, као и амандман који предвиђа да србска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.

1895. У Загребу је основана Србска банка, најзначајнија финансијска и привредна институција Срба у Аустроугарској, али и после у Краљевини Југославији је имала огроман допринос за развој србских руралних средина, као и школовање србске дјеце из сиромашних породица. Основали су је:  Владимир Матијевић, Јован Живковић Фрушкогорски, др Богдан Медаковић, др Светислав Шумановић и др Ливије Радивојевић, Коста Таушановић... Зграда Србске банке се налазила на углу Јуришићеве и Петрињске улице у центру Загреба. Банка је угашена у априла 1941. године када су усташе основале Независну Државу Хрватску, а њена имовина је конфискована. И послератне југославенске коминистичке власти нису имале жељу да обнове такву банку, још мање да јој врате имовину. Данас је у тој згради Хрватска поштанска банка.

1915. У Ваљеву, умрла србска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола србских сестара", чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене србске војнике у Првом светском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху србског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић - писац.

1920. У Београду, умро србски политичар и историчар Драгољуб Павловић, професор Београдског универзитета, члан Србске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог председника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је бројна дела о историји Срба.

1941. У Будумпешти, мађарски академик Пал Телеки извршио је самоубиство пиштољем, јер је сматрао да је његова земља изгубила част тако што је дозволила немачким (нацистичким) јединицама да уђу нањихово тло и учествују заједно у нападу на Краљевину Југославију три дана касније. Иначе, Пал Телеки је био потписник Уговора о вечном пријатељству Мађарске и Југославије 12. децембра 1940. године.

1942. На Кордуну, у Беговом Брду и у Латићкој шуми, усташе праве покољ  када је 120 мештана, србских цивила убијено на најсвирепији начин. Усташки зликовци под командом Анте Мошкова су лешеве посље побацали у јаме и пјевали и веселили се.

1992. У Купресу и околини, припадници ХОС-а и војске Републике Хрватске нападају Србе. Почињени су стравични злочини над србским цивилима када је убијено преко 50 Срба, а више стотина их је одведено у логоре (Лора, Љубушки, Дувно...) из којих се мало ко вратио...

1992. У Кострешу, крај Дервенте, хрватсе паравојне снаге ХОС-а, убиле 66 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта срушили Мост Слободе у Новом Саду, мост који је повезивао Сремску Каменицу са Новим Садом.

2008. У Загорју у селу Велика Ветерничка општина Златар самоубиство је извршио хрватски генерал Иван Кораде (44). Пар дана прије тога убио је четверо цивила у родном крају. Кораде је био оптужен од Хашког суда да је извршио злочине против човјечности у западној Босни 1995. године на територији Гламоча и Мркоњић Града. Од предсједника Фрање Туђмана више пута је добијао одликовања. И прије и посље рата имао је насилничко понашање и познат по кафанским тучама. Међу Хрватима је уживао углед хероја јер је подигао шаховницу на книнску тврђаву 5. августа током "Олује".