1941. У Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа са изаслаником југословенске краљевске владе Данилом Грегорићем, Немачка извршила јак притисак на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941. године.

1942. Код Бањалуке, у селима Пискавица и Ивањска хрватско-муслимански фашисти починили страшан покољ над невиним Србима цивилима. Процењује се да је убијено од 221 до 304 Срба, од чега осамдесеторо дјеце млађе од 14 година. Овај злочин је био освета за партизанску диверзију која је била два дана раније на жељезничкој прузи Бањалука-Приједор. Посљератне комунистичке власти у Југославији су ово злодјело заташкавале.

1944. Из Југославије врховни комадант југославенског партизанског покрета, Јосип Броз Тито, упутио је депешу британској војној мисији, у коме се захтева бомбардовање градова у Црној Гори и Србији, ради ослабљивања немачких снага. Британска и америчка авијација су беспомучно бомбардовале српске градове, где су највише страдавали цивили, а немачке снаге су претрпеле незнатне губитке.

1992. У Сиску припадници хрватских оружаних снага изводе из породичне куће Кушића: Недељка (61) и Петра (35)... Они су одведени у Жирчицу где су убијени након психо-физичког малтретирања. Петар је био радник сисачке Рафинерије, док је Недељко пензионер. Ово је била редовна пракса у Сиску раних дведесетих година што је произвело масовни егзодус србског живља из тог града где су чинили више од трећине становништва.

1994. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала Влада у Сарајеву под контролом лидера Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу. О томе да је ово намерно исценирано, касније су потврдили бројни муслимански извори, али и међународно војни посматрачи у БиХ.

1996.У Сарајеву су на своју руку муслиманске власти - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале србског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Међународни суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску престоницу, где је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

1937. У Београду, издавачка кућа Геце Кона објављен "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије, дело значајно за српску културу.

1940. У Београду је умро пуковник Миливоје Анђелковић звани Кајафа, легендарни командант Дунавске дивизије, који је учествовао у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. века. Учесник је Мајског преврата 1903. године. У борбама на Мачковом камену 1914. године се истакао он и његови војници, а највећи допринос је дао почетком децембра 1914. године када је током Колубарске битке сломио аустроугарске јединице и пробио фронт, што је за пар дана донело велику победу. Пао је у немилост државне политике јер је одвео престолонаследника Александра I Карађорђевића на прву линију фронта.

2000. У Београду, убијен југословенски министар одбране Павле Булатовић. На њега је пуцано у ресторану фудбалског клуба "Рад" на Бањици. Ово убиство никада није разјашњено. Постоје шпекулације да је Булатовић био умешан у шверц оружја... иако неки други тврде да се он лично борио против шверца оружја и да је зато настрадао.

2001. У Београду,  влада СР Југославије, усвојила план за решавање кризе на југу Србије, чијом применом би се постигло решење мирним путем, уз укључивање представника албанске националне заједнице и сарадњу са међународном заједницом.

2003. У Њујорку (САД), Савет безбједности УН разматрао извештај генералног секретара УН Кофија Анана и шефа УНМИК-а Михаела Штајнера о ситуацији на Косову и Метохији, те закључио да услови за доношење одлуке о крајњој судбини покрајине нису сазрели и да су сви покушаји да се прејудицира та одлука илегални и неприхватљиви.

1913. У Скадру, отпочеле борбе црногорске и србске војске, против Турака, у Првом балканском рату. После скоро три месеца Велике силе су одлучиле да град припадне Албанији, па је србски Приморски одред обуставио операције, али су црногорци, упркос блокади обале коју је спровела међународна флота, продужили опсаду и 23. априла 1913. принудили Турке на капитулацију. Црногорска војска је потом, под притиском Великих сила, ипак морала да напусти Скадар у који су средином маја 1913. ушле британске, француске, италијанске, аустријске и немачке снаге.

1942. У Бања Луци хрватке усташе из Поглавникове гарде, под командом Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића, отпочеле стравичан покољ и злочине над Србима, цивилима у селима: Дракулић, Шаргановац, Мотике и рудник Раковац.За један дан, односно неколико сати убијено је преко 2.300 Срба, од чега 551 дијете. Овај монструозни злочин осмислио је др Виктор Гутић, повјереник НДХ за Босанску Крајину.

1992. У Жрновици, покрај Сплита убијен је брачни пар Гашпаровић... Постоји основана сумња да су тај злочин извршили припадници хрватских (пара)војних формација. Гашпаровићи су одведени из своје породичне куће, а потом претучени и упуцани из калашњикова. Потом су бачени на сметлиште. Иза их је остало двоје дјеце. Истрага о том убиству је више пута покретана и стопирана.

1942. У манастиру Острог скупштина црногорских и бокељских патриота је у Другом светском рату позвала све родољубе на јединство у оружаној борби против фашистичких окупатора, без обзира на раније политичке и партијске поделе.

1951. У Београду, премијер СФРЈ, Јосип Броз Тито изјављује да ће Југославенска Народна Армија реаговати, ако Црвена Армија и њени савезници буду предузели "непријатељске акције", против Италије, Грчке или Немачке (чланице НАТО пакта).

1952. У Југославији, започела велика "чистка" политички и идеолошки неподобних кадрова у образовању, индустрији, па чак и трговини. Овај процес је наређен из Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије.

2001. У Женеви (Швајцарска), Савезна Република Југославија добила статус посматрача у Светској трговинској организацији /WTO/, чиме је званично започео процес пријема СРЈ у пуноправно чланство ове организације.

1917. У Обилићу, на југу Србије одржа је тајни Збор комитских чета у Пустој Реци је одлучио да подигне Топлички устанак против бугарских окупатора у Првом светском рату. До краја фебруара 1917. створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 војника и 364 коњаника. Устанак је пропао кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом српских цивила, укључујући мноштво жена и деце и спалили 50.000 кућа.

1934. У Атини, Грчка, Краљевина Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Немачке и практично је растурен још пре избијања Другог светског рата.

1943. У Херцеговини, у долини Неретве, Раме и Дрежнице, отпочео против напад југославенских партизана на здружене немачке, италијанске и домобранске јединице, у склопу Четврте непријатељске офанзиве, када је спашено 3.500 рањеника, јер су пребачени на леву обалу Неретве. Ово се сматра једна од најжешћих битака на Балканском ратишту у Другом светском рату, јер су губици били велики на обе стране.

1943. У Новом Саду, мађарски фашисти су обесили родољуба Светозара Марковића Тозу. Он је ухапшен 17. новембра 1942. као илегалац у Новом Саду, а потом је пребачен у затвор, где је свакодневно бивао мучен.

1949. У Софији, бугарска влада одбацила Бледски споразум, који је потписан две године раније између ФНР Југославије и Бугарске, а тичу се њихових претензија на Вардарску Македонију.

1957. У Есторилу (Португал), умро је вођа мађарских фашиста Миклош Хорти (89). Био на челу репресивног режима 1920-1944 са титулом "краљевски регент Мађарске". Свој народ је увео у Други светски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха - Адолфу Хитлеру у агресији на Краљевину Југославију, априла 1941. Одговоран је за истребљење Јевреја у својој земљи и на окупираним територијама и за зверства мађарских оружаних снага у Војводини, као и масовне ликвидације, посебно Срба цивила. После збацивања са власти уточиште му је пружила Португалија, где је и умро избегавши судску одговорност. Суд у Југославији је Хортија прогласио ратним злочинцем. Касније 2012. године у Мађарској је рехабилитован, а мађарски надбискуп му је открио и освештао спомен плочу у Дебрецину.

2006. У Приједору, преминула Слађана Кобас, једина преживела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Републике Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади. Слађана је живела као дете са посебним потребама. За њу је написано неколико пјесама.

1901. У Бечу (Аустрија), умро српски краљ Милан IV Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава на Берлинском конгресу 1878. Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку. У спољној политици се испрва ослањао на Русију, а касније на Аустроугарску. Србија 1878. из рата са Турцима изашла ојачана, добивши Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Прогласио је 1882. Србију краљевином, а себе краљем... 1883. у крви је угушио Тимочку буну. Са Бугарима је имао неуспешан рат 1885... Касније 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Наследио га је син Александар Обреновић.

1947. У Паризу потписан мировни уговор земаља победница у Другом светском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији су враћени град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добиле су специјални статус.

1948. У Москви (СССР), на тројном састанку у Кремљу, совјетски лидер Јосиф В. Стаљин наређује југославенским представницима (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и Едвард Кардељ) да морају пристати на Балаканску федерацију, Југославије и Бугарске.

1993. У Београду, влада Србије донела одлику о обнављању спомен-комплекса на Опленцу, која је задужбина династије Карађорђевића, још од 1914. године. Комунистичка власт је 1945. године одузела српској монархији сву имовину и права.

2022. На Палама је умро Славко Јовичић (69) логораш са најдужим стажом у Босни и Херцеговини, односно на цијелом југославенском простору током деведесетих година 20. вијека. Киднапован је у Сарајеву почетком маја 1992. године и одведен у муслимански логор "Силос" у Тарчину, а једно вријеме је био у Храсници. Слободу је угледао на Богојављање 1996. након 1.344 дана тамновања у казаматима општине Хаџићи.

1945. На Јалти (СССР), завршена је чувена Кримска конференција, где су Велике силе (Совјетски Савез, Велика Британија и САД) из редова победница, договориле уређење и поделу света на интересне сфере.

1953. У Београду, умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донела су му место асистента на бечкој Академији. Више од пола века је стварао у родном Орловату, у Банату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".

1967. У Београду, умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, где је, с прекидима, остао до 1932. кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Уметничке академије. Сликао је пределе и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1993. У Београду, умрла српска песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Њено најпознатије дело је "Крвава Бајка", која говори о стравичном нацистичком покољу Срба у Крагујевцу октобра 1941. године.

1942. У Нишу, приликом бекства из концентрационог логора Црвени крст. , у Другом светском рату су у обрачуну с Немцима погинула 42 српска логораша, а 105 се докопало слободе. Немци су за одмазду стрељали 850 Срба. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стрељано на брду Бубањ.

1986. У Загреб, из Северне Америке стиже хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке НДХ, кога су америчке федералне власти изручиле на основу интерполове потернице СФРЈ. У САД Артуковић је боравио скоро четири деценије, као слободан човек, јер га је штитила Католичка Црква. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочине геноцида и убиство више од 1.500.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, већ само за појединачна недела. Умро је природном смрћу 1988. године у Загребу.

1995. На Палама, код Сарајева, Радован Караџић, председник РС изјављује следеће: "Ако се Фрањо Туђман (хрватски председник) одлучи на агресију, против себе ће имати уједињену Војску Републике Србске и Србске Војске Крајине... биће то први корак ка уједињењу двије србске државе!".

1938. У Београду, умро писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне србске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и "тамне вилајете" људске природе и душе.

1974. У Београду, умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих српских ликовних уметника 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и пејсаже, мртву природу, портрете, а у посљедњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1992. У Босну и Херцеговину почињу да пристижу први добровољци из арабских земаља, односно Африке, Блиског и Средњег Истока (Иран, Пакиста, Египат, Тунис, Либија, Саудијска  Арабија, Турска...). Њихова улога током грађанско-верског рата деведесетих година је била помоћ муслиманском становништву како би се остварила идеја о етнички и вјерски чистој држави. Процјене су да их је било око 4.000 и били су сврстани у злогласне одреде "Ел Муџахида". Обучавани су за тероризам и диверзије. Према свједочанствима преживјелих жртава, као и снимцима који су они сами снимали јасно се уочава да су чинили незапамћена злодјела, а о свему томе је био упознат цијели државни и војно-полцијски врх муслиманске власти у БиХ.