1991. У Београду, државни секретар САД, Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију и да неће признати једностране акте цепања југословенских република".

1992. У Живницама, јужно од Тузле, муслиманске снаге упадају у српско село Врнојевићи и праве "претрес", када су убијена три ненаоружана српска цивила: Томислав Бошковић (заклан), Даша Ристић и Бранко Наранчић.

1992. У Сарајеву у некадашњој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" муслиманске власти формирале један од 126 логора колико их је било у Сарајеву током 1992-1996. Логор је брзо преименован у "Рамиз Салчин" по муслиманском војнику и снајперисти. Кроз овај логор је прошло око 5.000 Срба углавном са ширег подручија Сарајева. Њих стотинак је убијено или умрло од глади и болести. Логор је сматран за један од најужаснијих казамата у Босни и Херцеговини.

1992. У Калесији, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге са задатком етничког чишћења, упадају у село Зелина и том приликом убијају 6 српских цивила. 

1992. У Сребреници, у рејону средњег Подриња, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из околних села под командом Насера Орића, упадају у село Ратковићи, када праве покољ над 17 српских цивила, пљачкају њихову имовину, а после пале и уништавају.

1992. У Сјеверној Далмацији, хрватска војска спроводи злочиначку операцију "Миљевачки плато", код Дринша. У тој акцији је погинуо херој новог доба: Савица Сале Медаковић.

1941. У Херцеговини,  усташе под командом Мије Бабића, праве покоље над Србима... У Гацку усташе убијају 140 мушкараца, жена и дјеце. У усташком логору у Невесињу поклано је 28 Срба. У Стоцу је похапшено све мушко од 16 до 60 година. У Габели је ухапшено 170 Срба који су наредних дана ликвидирани код Крижа и Опузена. У Чапљини, је ухапшено 526 Срба (мушкараца, жена и дјеце) који су ликвидирани наредних дана.

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге у селу Бујаковина праве покољ и етничко чишћење својих комшија, углавном старијих људи. Убили су десетак Срба цивила.

2003. У Бања Луку, стигао поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други.

1943. У Плужинама (Црна Гора), у селима Стабна, Крушчица и Јасен, усташке јединице заједно са озлоглашеном немачком јединицом "Принц Еуген" почињу седмодневне покоље над 140 Срба.

1986. У Призрену, албански вандали демолирали су манастир Светог Марка, који се налази код Коришке реке. Ово је урађено без неке материјалне користи већ само да се нанесе штета и манаситр уништи. Тадашњи епископ рашко-призренски г. Павле о томе је известио Свети Синод СПЦ, који су писмо проследили Извршном већу СР Србије и САП Косово и Метохија. Међутим, није урађено ништа да се зашити имовина СПЦ и свештенство.

1992. У Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из извиђачко-диверзантског вода 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, праве засједу на путу између Скелана и Сребренице, том приликом у аутомобилу је убијено 5 Срба (Бибић, Божић, два Павловића и Грујичић).

2003. У Добоју, Окружно јавно тужилаштво поднело Хашком трибуналу захтев за разматрање тужбе против Нијаза Чаушевића и Индире Врбанац из Босанског Брода за ратне злочине почињене 1992. године над српским цивилима у селу Сијековцу.

1940. Краљевина Југославија успоставила дипломатске односе са СССР-ом.

1941. У Мостару, усташе спроводе хапшења, када је ухапшено 480 Срба, који су наредних дана побијени на Неретви, Буни и Отријешком гробљу. Исто тако поубијани су свештеници манастира Житомислић.

1941. Код Бугојна у Босни, у једној шуми Јусуфа Спајића усташки злотвори заклали свештеника СПЦ Марка Поповића (65), Купрешког. Њега су прво ухапсили двије недеље раније у Купресу, а потом га утамничили и мучили. Његов леш је бачен у масовну гробницу са осталим Србима из тог краја. Иначе, Свети мученик Марко Купрешки је и за вријеме Првог свјетског рата био интерниран од аустроугарских власти.

1942. У Норвешку стигао први контигент 2.613 србских логораша у луку Нарвик, где су их под јаком стражом припадници СС јединица спровели у логоре: Бејсфјорд и др. Логораши су радили тешке физичке послове на опасним теренима, а циљ Немаца је био да се они не врате у отаџбину, већ да тамо умру.

1960. У Београду, СФР Југославија, Грчка и Турска распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу (Словенија) 8. августа 1954. године.

1986. У Београду, преминуо Мирослав Мика Антић, великан наше књижевности, изузетан лиричар и инвентиван дјечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима.

1991. У Бања Луци дошло је до потписа споразума имеђу САО Крајине и заједнице општина Босанске Крајине.

1992. У Босанском Броду (Посавина), у насељу Скела, у касним вечерњим сатима, припадници ХВО које предводи Блаженко Кљајић упадају у стан Слободана Стојаковића (47), кога свирепо муче, а касније 50м од куће и убијају ножем. Његови жена и дете су се спасили скакањем кроз прозор.

1999. У Београду, Савезна скупштина на ванредној сједници оба вијећа донијела Одлуку о укидању ратног стања у СР Југославији.

1920. У Вуковару после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. Ова партија је била врло брзо забрањена јер је имала за циљ мењање друштвено-политичко-економског система.

1925. У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974. године кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.

1966. СФР Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1991. У Љубљани, сепаратискичка влада СР Словеније и председник Милан Кучан прогласили независност од СФР Југославије. Ова одлука словеначких власти ће имати далекосежне последице не само по грађане те бивше југославенске републике већ и остатак СФРЈ.

1991. У Загребу, сепаратискичка влада СР Хрватске и Фрањо Туђман прогласили независност од социјалистичке Југославије. Ова одлука је оцењена као неуставна, јер није имала сагласност осталих народа у СФРЈ.

1992. У Петрово Село под Озреном (БиХ), стигле српске избеглице из Зенице, посље неколико дана пјешачења.

1993. У Скопље, стигло 14 официра америчке војске, из Берлина.

1996. У Београду, удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредседника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

1999. На Косову и Метохији, албански терористи запалили православну цркву у Великој Реци, а у Приштини је запаљена кућа Србина Момчила Благотића.

2003. У Бања Луци, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили Основе реформи у области одбране Босне и Херцеговине, са планом активности за провођење реформи у систем одбране РС, које подразумевају да крајњи исход мора одржати постојање Војске РС и уређење одбрамбене структуре, у складу са Уставом БиХ.

1905. У Богатићу, умро српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући његов патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вешто га користио у романима, приповеткама и позоришним комадима.

1917. На Солунском пољу после смртне пресуде стрељани официри Драгутин Димитријевић - Апис, Љубо Вуловић и Раде Малобабић, оптужени да спремају атентат на ренгента Александра Карађорђевића.

1936. Код Цетиња, на узвишењу Белведер одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.

1945. У Сан Франциску, потписана повеља о оснивању ОУН, од стране 50 држава, међу којима и СФР Југославија.

1991. У Бршадину, поред Вуковара, хрватски полицајци за кратко упадају у ово српско и том приликом на превару убијају свог бившег колегу Србина, Симу Поњевића, који је иза себе оставио жену и дете старо годину дана.

1991. У Глину (Банија), упадају хрватске паравојне снаге нападају, а српске браниоце предводи херој Драгиша Стефановић, који је том приликом и погинуо.

1991. У Београду, влада СФР Југославије издаје наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе (у Словенији) и успоставе контролу над државним границама СФРЈ. Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

1992. Код Модриче, србски војници из западног дела Босне и Херцеговине, потпомогнути са јединицама Србске Војске Крајине, сусрели су се са јединицама источнобосанског дела ВРС. Овим чином је извршена једна од најславнијих и највећих војних операција у Отаџбинском рату 1990-их позната као "Коридор живота"...

1993. У Загреб стигао први амерички амбасадор у Хрватској са задатком да помогне у брзом прекидању рата, као и побољшању дипломатских веза између САД и Хрватске.

1995. У Њујорку, прослава педесет година од оснивања УН у Сан Франциску протекла у знаку критика због неуспеха УН да заустави рат у бившој Босни и Херцеговини, али и упозорења генералног секретара Бутроса Галија да се ова организација са дугом већим од две милијарде долара налази пред банкротством.

1999. Из Пећке Патријаршије прогнано 150 српских избеглица, који су ту потражили спас од шиптарских терориста.

2004. У Тузли, код Брчанске Малте, стотинак муслиманских екстремиста, спречило чланове Савеза логораша Републике Српске да положе вијенце на мјесто погибије војника ЈНА од 15. маја 1992. године.

1999. У Приштину, стигла прва група руских припадника међународних снага, њих 39.

1941. У Горњем Храсну, (Херцеговина), усташе хапсе 105 Срба, које су повеле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.

1988. У Бечу је дошло до сусрета поглавара Римокатоличке цркве, Јована Павла II и председника Аустрије, Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН који је имао мрачну прошлост у Другом светском рату, на Балкану. Одговоран за покоље Срба на Козари и Црној Гори.

1991. У Словенији, припадници словеначких паравојних снага и специјалних одреда Полиције су напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео Двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали.

1389. На Косову Пољу одиграла се епска битка између Срба и Турака, који су надирали из Мале Азије. Ова битка има у србској вертикали велики значај. Тим пре што је србски вођа Кнез Лазар Хребељановић извео 70.000 витезова проитв 200.000 Османлија са циљем да сачува образ Србије. У овој бици погинули су и Кнез Лазар, коме је народ после назвао царем... и турски султан Мурат, кога је убио Милош Обилић. Иако Турци нису победили и поред бројчане надмоћи, они су касније наставили да покоравају све до Беча. Вековима касније када су се код Срба рађала мушка деца прва реченица би им била упућена "Добродошао осветниче Косова".

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан србске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника србског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике србске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1992. Код Невесиња у селу Заборани паравојне јединице херцеговачких Хрвата праве покољ у овом селу, гдје је читав засеок Витице уништен и спаљен. Убијено је осмеро Срба, највише из куће Миловића, а онда Голијан и Сарић, док је двоје рањено.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике србске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике србске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над србским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом србске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а. Око овог аеродрома водиле су се жестоке борбе са муслиманским ратним јединицама гдје су обије стране имале велике губитке.

1992. У Босанском Новом на сјеверозападу Босне и Херцеговине формирана је Прва новоградска пјешадијска бригада, која је током босанско-херцеговачког рата 1990-их бројала укупно око 5.500 бораца, од чега је 250 погинуло и 943 их је рањено. Имали су често ватрене окршаје са 505. бригадом муслиманске тзв. Армије БиХ. Успјешно је одбранила град од хрватских јединица (1. гардијска бригада "Тигрови", 2. гардијска бригада "Громови", диверзантски вод "Мамбе"...) у септембру 1995. године.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.