1941. У Санском Мосту, на сјеверозападу БиХ, усташе настављају стравичне покоље над Србима цивилима, овај пут злодјела су била у селу Дабар.

1941. На Кордуну у селима Маљевац и Бухача крај Цетинграда; Пецка покрај Вргинмоста; Доњи Кремен покрај Слуња;

1941. На Удбини у личким селима Бунић, Љубово и Шаламунић праве покоље над српским цивилима, гдје пале и пљачкају њихову имовину.

1991. У Београду скупштина социјалистичке Југославије донела одлуку о прекиду ватре у СР Хрватској. У Загребу Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ се обратио исти дан у Сабору, тражећи да се та одлука не прихвати.

1991. У Вуковару припадници мерчепове групе паравојника хапсе Србина Бошка Богдановића, конобара у "Градској кавани", кога су одвели на обале Дунава и ту убили, а тело бацили у реку.

2014. У Требињу преминуио ратни страдалник Страхиња Живак и свједок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Њему су усташе за вријеме Другог свјетског рата убиле оца, стрица и најближе рођаке у Брадини крај Коњица, а 50 година касније у мају 1992. удружене муслиманско-хрватске паравојне формације су му убили два сина: Слободана и Велимира. Он сам је преживио неколико муслиманских концентрационих логора гдје је провео 2.5 године. Послије рата се посветио писању књига и свједочењу голготи Срба у Босни и Херцеговини. Страхиња Живак је тако постао симбол страдања Срба у 20. вијеку јер су му убијени и преци и потомци.

1991. У Пребиловцима, код Чапљине, отпочело је после 50 година сахрањивање посмртних остатака херцеговачких Срба, жртава усташког геноцида у Другом светском рату. Кости побијених су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице, а темеље цркве је освештао Његова светост патријарх српски Павле. Годину дана касније, ова крипта је минирана од хрватских паравојника.

1992. У Невесињу (Херцеговина), је ослобођено 100 српских затвореника из села Богодол и Горан. Размена заточених Срба, извршена је преко Међународног комитета Црвеног крста.

1994. У Београду, Влада СР Југославије одлучила да прекине све политичке и економске односе са Републиком Српском због одбијања плана Контакт групе. Влада СРЈ је забранила члановима РС боравак на територији Југославије и одлучила да затвори границу према Српској.

1995. У Хрватској, војне и полицијске јединице заједно са НАТО авионима и 5. корпусом муслиманске Армије БиХ покрећу злочиначку акцију "Олуја", највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата. За неколико дана из РСК (Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније) је убијено скоро 2.000 Срба, а прогнано је преко 250.000 Срба, уништена бројна имовина и православне светиње.

1914. На Цетињу, Краљевина Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској царевини.

1941. У Босанској Крајини, усташе праве покоље. На Купресу, у селима Доњи и Горњи Малован, Босанска Крајина, усташе хапсе 184-оро Срба, који су бачени у јаму на Боровој Глави. Код Босанског Новог и Босанске Крупе хапсе више од 100 земљорадника Срба, које су поклали и бацили у ријеку Уну.

1941. У Малички, покрај Вргинмоста (Кордун), долазе усташе из Топуског и праве покољ над 13 Срба.

1941. Код Госпића, на локацији Крушковача, усташе пресрећу српске избеглице из Дивосела, Читлука и Орница, када је убијено 295 жена, дјеце и стараца, док су српске куће попаљене.

1942. У Винковцима, усташке власти осудиле на смрт 6 Срба из Шида и Винковаца због помагања партизанском покрету.

1994. Авиони НАТО пакта бомбардовалии српске положаје око Сарајева.

1995. У Книн, хрватска војска ушла у напуштен град, престолницу РС Крајине. Народ је већ био у колонама за Србију. У Хрватској је ово дочекано са великим одушевљењем. Војска Републике Српске и СР Југославије није реаговала. Врховна команда СВК је издала наређење о евкуацији цивила.

1914. У Београду, Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора објавиле рат Немачкој у Првом светском рату.

1941. У Пребиловцима, крај Чапљине, усташе под командом Ивана Јовановића "Црног" у једном дану хапсе 500 жена и дјеце. Један дио је бачен у јаму Голубник, а други дио је поклан у основној школи. Жене и дјевојке су масовно силоване. Укупно је страдало 800 мјештана овог херцеговачког села у овом аугустовском покољу.

1941. У Витезу, централни део Босне усташком концентрационом логору Крушчица, страдало је 70 српских заточеника.

1941. У селу Нишевићи, покрај Приједора (БиХ), убијено је 8 српских земљорадника.

1941. У подгрмечким селима: Слатина, Антонића Брдо и Халиловци, усташе и домобрани убијају више од 100 земљорадника српске националности на локацији Будумић Јапра.

1942. У Павловцима, покрај Руме (Срем) је ухапшено је 139 Срба од Гестапоа и усташке полиције, који су наредних дана стрељани у Сремској Митровици и Руми.

1942. У Липовачи, покрај Слуња (Кордун) усташе убијају 9 српских земљорадника.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ подржало једногласно одлуку о потпуном и безусловном прекиду ватре на територији СР Хрватске.

1994. У Берлину, немачка влада подржала ваздрушну агресију НАТО пакта на Републику Српску.

2009. У Загребу је умрла хрватска политичарка Савка Дапчевић, предводница ткз. Хрватског прољећа (МАСПОК) раних седамдесетих година 20. вијека. Иако је смјењена крајем 1971. од Тита, њен допринос је у томе што је три љета касније усвојен нови Устав СФРЈ који је био основа хрватским и словеначким сепаратистима деценију и по касније за почетак растурања Југославије.

1941. У Лици, покрај Перушића (село Крш), усташе праве велики покољ над више од 100 мјештана српске националностим међу којима је било и мале дјеце.

1941. Код Госпића, селу Шибуљене усташе су пресреле 57 српских избјеглица из Дивосела и Читлука, који су побијени.

1941. У Огулину, на подручију Јосипдола, Тројврха и Војновца усташе праве рацију и хапшењем одводе српске земљораднике, које потом убијају.

1941. На Кордуну, у Цетинграду, усташе на локацији Мехино стање ликвидирају 20 жена и 20 дјеце.

1995. У Двору на Уни, током "Олује", припадници хрватске војске "Црне Мамбе" ликвидирају више од 200 српских цивила који су се у колонама повлачили ка Републици Српској.

1995. На западу Босне, авиони хрватске војске на Петровачкој цести убијају осморо српских цивила, од чега четверо дјеце, док је 50 рањено. Колона је бомбардована јер се зауставила и требало ју је натерати на даљи бијег.

2017. У Доњим Дубравама, крај Огулина, преминуо је Др Ђуро Затезало (87), човек који је деценијама неуморно скупљао доказе о геноциду над Србима у НДХ. Написао је капитална дела која су преведена на енглески и немачки језик.

1929. У Београду, је умро Рудолф А. Рајс, Швајцарац, велики србски пријатељ, који је направио мноштво докумената и записа о Првом светском рату и злочинима аустроугарске војске над Србима у Мачви 1914. После Великог рата је остао да живи у Србији, јер је волео наш народ. Написао је зато и своју чувену књигу "Чујте Срби"... која говори о доброти србског народа, али и поквареним ликовима међу Србима који гледају личну корист.

1941. На Кордуну, у селу Гнојница, покрај Цетинграда, усташе које предводи католички жупник Перо Медвјед, убијају више од 40 Срба, на локалитету Бакића Главице.

1942. У Срему, у селу Купиново, усташе хапсе 18 српских младића под изговором помагања партизанском покрету, који су касније стрељани у Вуковару.

1941. У Миостраху, између Цазина и Босанске Крупе, муслимански фашисти у одорама НДХ које предводи локални хоџа Бећир Борић, ликвидирају више од 220 жена и дјеце на локацији Ђурђић Гај.

1941. На Иван планини у Херцеговини, усташе из Љубушког доводе 90 србских цивила из Коњица и коњичких села: Борци, Бјела, Врдоље, Блаца и Загорице, који су ликвидирани. После овога букнуо је народни устанак.

1941. У Илоку у западном Срему, оружане јединице НДХ убијају 43 особе србске националности.

1941. У Плашком (Лика) усташе хапсе 20 Срба цивила из села: Јања Гора, Међеђа, Кунић, Личка Јесеница и Блата, који су одведени у Саборско, гдје су ликвидирани, а лешеви су им побацаи у јаму Лопача..
 

1913. У Букурешту потписан споразум између: Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Бугарске, чиме је окончан Други Балкански рат.

1941. Код Сарајева у селима Раковица и Блажуј, хрватско-муслимански фашисти (Усташе) праве покоље над србским цивилима. Убијено је 150 Срба, укључујући и жене и дјецу. Ово је урађено током рације, када је стотине Срба похапшено у својим кућама или јавним мјестима. Циљ је био застрашити народ од устанка на тлу НДХ који је већ почео да се шири.

2001. У Бања Луци, припадници СФОР-а (међународних снага) ухапсили Видоја Благојевића, генерала ВРС, који је одведен у Хашки Трибунал.

2006. У Бања Луци Тужилаштво Републике Србске поднеле кривичну пријаву против Атифа Дудаковића, ратног комаданта Петог корпуса муслиманске Армије БиХ који је наређивао својим бојовницима да чине ратне злочине против Срба - војника и цивила.

1941. Код Чапљине у херцеговачким селима: Тасовчићи, Клепци, Лозница, Вишићи... хрватски фашисти спроводе рацију над србским цивилима гдје је ухапшено преко 200 Срба, који су те ноћи бачени у јаму Бивоље Брдо, покрај села Домановићи.

1941. У Равном, усташе које предводе дон Илија Томас, Марко Катић и Видо Скрамунац, убијају херцеговачких 102 Срба цивила из Чаваша, који су позвани на "покрст" односно на прелазак у римокатоличку вјеру. Они који им нису повјеровали, нашли су спас у шуми. Остали су убијени.

1941. У Шиду, усташе убијају 11-оро Срба, чији су лешеви бачени у Дунав, покрај Илока.

1941. У Бања Луци, у селима: Пријаковац, Ранићи и Турјак, усташе убијају 30 Срба цивила.

1941. У Новој Градишки и оклини, усташе хапсе 109 србских цивила, који су два дана касније одведени у концентрациони логор у Сиску.

1942. Крај Ђакова у селу Велико Набрђе, усташе хапсе више стотина Срба, који су одведени у концентрациони логор Јасеновац.

2014. У Сплиту умро Владимир Беара легендарни голман Хајдука и београдске Црвене Звезде, који је облачио и дрес националне селекције Југославије. Био је један од најбољих европских голмана свих времена. Његова посљедња жеља је била да се сахрани у родном селу Зелово, покрај Сиња у Далмацији на православном гробљу. Међутим, под неразјашњеним околностима Беара је покопан на градском гробљу у Сплиту, гдје је сахрањен по римокатоличком обреду.