1878. У Нишу после неколико векова се завијорила србска тробојка. Тачније Војска Кнежевине Србије је ослободила овај град од Турака, а највећи допринос је дала Браничевска бригада на Чегарском брду. Тако је у Ниш ступио владар Милан Обреновић, Кнез Србије.

1882. У Херцеговини избио четврти устанак познат као Улошки устанак. Ова народна буна је избила због незадовољства народа одлукама Земаљске владе око аграрне реформе (аустријски намјесници су тражили порез на трећину или четвртину, а раније 1878. била је седмина или чак осмина). На чело устаника стао је Стојан Ковачевић, чија је глава уцјењена на 100 дуката. Улошки устанак је трајао неколико недјеља. Власти Кнежевине Србије тада нијесу помагале устанике.

1942. У Лондону, југословенска избјегличка влада у Другом светском рату за министра војске, ратне морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба - Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.

1989. У Подгорици, завршена тзв. Антибирократска револуција односно смена дотаташњег комунистичког руководства, а њих наслеђују Момир Булатовић и Мило Ђукановић, такође из Комунистичке партије Црне Горе, али друге струје. Ова коалиција је владала Црном Гором свега 6 година, а онда су се и они поделили.

1995. У Анкари, турски дневник "Сабах" затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати.

2001. У Загребу, влада Хрватске донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе преузети Државни архив, што према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри влада.

2001. У Бечу, Стални савет ОЕБС-а усвојио одлуку о успостављању своје мисије у СР Југославији.

2001. У Београду, југославенска влада донела одлуку о обнављању дипломатских односа између СР Југославије и Републике Албаније, који су прекинути 17. априла 1999. као последица активне подршке и учешћа Албаније у агресији НАТО на Југославију и територијалних претензија према Косову и Метохији.

1942. У Црној Гори, италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом светском рату генерал Пирцио Бироли наредио је да се за једног убијеног или рањеног италијанског официра стрељају 50 Срба, а за подофицира или војника 10 цивила.

1992. У Загребу отпочео са радом хрватски логор Керестинац. Овај казамат смрти је основан два мјесеца раније када су припадници Војне полиције ткз. Збора Народне Гарде почели са уређењем дворца Керестинец који је и 1941. био у систему логора НДХ. Раних деведесетих година 20. вијека кроз њега је прошло преко 250 Срба цивила, углавном са подручја Загреба и Сиска, али и припадника ВРС и бивше ЈНА. Керестиначки логор је само један од 221 логора колико их је било на тлу авнојевске Хрватске тоом рата 1991-1995... Цијели државни и војно-полицијски врх у Туђмановом режиму је био упознат са постојањем логора Керестинац, али нико није учинио ништа да се то зло заустави...

1993. У Женеви (Швајцарска), на мировним преговорима председник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене "Венс-Овеновим" мировним планом за Босну и Херцеговину.

1995.  У Њујорку (САД), Савет безбедности УН за још сто дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. У Босни и Херцеговини, стигле прве руске јединице у саставу ИФОР-а, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

1894. Код Ваљева у селу Мургаш, општина Уб родио се Михаило Маџаревић (71) официр Краљевине Србије, који је током Великог рата одликован лично од краља Петра I Карађорђевића. Био је специјалиста за посебне задатке. Један од таквих је уништење бугарског бункера на Кајмакчалану. После Првог светског рата је у Бијељини оженио протину кћи и имао са њом троје деце. У Другом светском рату је заробљен и одведен у Немачку у логор... одакле није хтео да се врати у домовину због комуниста, па је емигрирао у Америку. Умро је 20. фебруара 1965. године у Либертвилу (САД) и сахрањен у порти манастира Св. Саве, далеко од отаџбине.

1945. У Београду се упокојио митрополит загребачко-љубљански Достеј (Васић). Био је врло образован и говорио чак три свјетска језика. Школовао се у Русији, Француској, Њемачкој и Швајцарској. Током Другог балканског рата бива хиротонисан за епископа нишког, а за митрополита је устоличен 1933. године. Током Великог рата бива утамничен од Бугара у концентрациони логор, али је преживио. Стварањем клеро-фашистичке НДХ нашао се на удару хрватско-усташког режима који су предводили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Недјељама је свирепо мучен 1941. године и најпосље послат марвеним возом у окуприани Београд, гдје се упокојио у манастиру Ваведење од посљедица психо-физичке тортуре.

1995. У Вашингтону, бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци.

1997. У Београду, на дочеку Нове године по Јулијанском календару окупило се 700.000 људи.

2001. У Љубљани, отворена амбасада СР Југославије.

2004. Хашки трибунал је издао захтеве за хапшење 12 Срба на територији Републике Српске: Љубомира Боровчанина, Милана Лукића, Драгомира Милошевића, Средоју Лукића, Винка Пандуревића, Вујадина Поповића, Саву Тодовића, Драгана Зеленовића, Стојана Жупљанина, Гојка Јанковића, Горана Боровницу и Љубишу Беару.

1922. У Београду, умро генерал Павле Јуришић - Штурм, комадант Треће армије. Био је један од најистакнутијих србских официра у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918), веома заслужан за блиставе победе србске војске у србско-турском рату (1886-1887), али и касније над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици 1914. године. За своје заслуге и допринос одбрани отаџбине добио је бројна одликовања.

1942. У Драксенићу, код Босанске Дубице, подно планине Козаре, усташе и домобрани извршиле стравичан покољ над преко 200 Срба, углавном жена и дјеце тако што су их све спровели у православну цркву и тамо убили. Убијено је око 90 дјеце млађе од 14 година... Овај злочин је сличан ономе у Глинској цркви, крајем јула 1941. године.

1942. У Воћину подно Папука хрватске усташе из Подравске Слатине потпомогнуте са појачањем из Осијека, Вировитице и Белишћа... извршиле покољ над око 350 Срба цивила, махом жена, дјеце и старчади. Овај злочин се сматра једним од најужаснијих на подручју Славоније током Другог свјетског рата, насеље Кометник је спало међу најстрадалнија у НДХ.

1953. У Београду, Јосип Броз Тито преузима дужност председника Југославије, владавши суверено до маја 1980. године. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Још током Другог светског рата имао је врло чудне одлуке, на штету србског народа (уводећи са сарадницима нове нације, републике и језике). Одмах након Другог светског рата почео је немилосрдни обрачун са присталицама монархије, а мало после и са симпатизерима СССР-а. Тако је југославенска тајна полиција ОЗНА, за 10 година убила и затворила у логоре више од 160.000 људи, највише Срба. Никада за живота није посетио највеће србско стратиште Јасеновац. Допуштао је Албанцима на Косову и Метохији да врше насиље над Србима и православним свештеницима и светињама. Водио је полтику дерурализације, индустријализације и социјалистичког самоуправљања, тако што се задуживао великим кредитима код ММФ-а. Имао је и обрачуне са својим најближним сараднцима: Алексадар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун и др.

1972. У Горњим Лесковицама, крај Ваљева, родио се јунак новог доба Стојадин Мирковић звани Цоле. Херојски је погинуо у обрачину са хрватским паравојницима у Бјеловару 29. септембра 1991. године.

1991. У Београду, умро србски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Србске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално граматичко дело "Савремени србскохрватски језик".

1992. У Србску Крајину, у оквиру Венсовог плана за бившу Југославију стигла прва група од 20.000 припадника ОУН односно плавих шлемова. Ово није омело напад хрватских снага на западну Славонију 1. маја 1995. и на Книнску крајину 4. августа 1995. када је извршена "Олуја".

2001. На Банији, посље 5.5 година избјегавања потјера лоциран је Живко Кораћ (44). Борба са нападачима трајала је више од два сата. Да не би пао жив у руке непријатељу Кораћ је активирао бомбу на грудима. Био је то посљедњи војник који је погинуо у униформи Војске РС Крајине.

1905. У Куманову, бугарски шовинисти убили из заседе српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, кад се враћао из цркве, у народу познатог као поп Ташко.

1920. У Софији, на трећој конференцији балканских социјалдемократских партија основана Балканска комунистичка федерација - Савез комунистичких партија Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније - као део Комунистичке интернационале.

1942. У Лондону потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.

1942. У Босни отпочела Друга офанзива против партизана у Другом светском рату, током које је више од 35.000 немачких војника и хрватских домобрана и усташа до 7. фебруара 1942. овладало комуникацијама, али су после проласка главнине непријатељских снага партизани поново запосели изгубљене делове слободне територије.

1948. У Загребу у затвору УДБЕ је скончао свој живот Анте Мошков (37) официр и генерал НДХ и командант хрватске Прве (ударне) дивизије, врло близак сарадник Анте Павелића током Другог свјетског рата, када је починио стравичне злочине над Србима и Јеврејима на Кордуну, Банији, Билогори и Мославини, као и у Подравини, Загорју, Горским Котарима и Славонији. Он је у мају 1945. био задужен за извлачење опљачканог злата ка Италији. Британске окупационе снаге су га депортовале априла 1947. у Југославију.

1992. У Бриселу, Европска заједница признала бивше југословенске републике Хрватску и Словенију као независне државе, упркос учесталим упозорењима да ће то долити "уље на ватру" ако претходно не буду решена права мањина у отцепљеним републикама. Одлучујућу улогу у доношењу такве одлуке имала је Немачка, вршећи притисак на остале чланце ЕЗ.

1998. У Подгорици, премијер Црне Горе, Мило Ђукановић преузео дужност председника републике. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Одмах се дистанцирао се од Србије и почео да води сепаратистичку политику. Бројна државна и друштвена имовина је опљачкана, а његово име је спомињано у Италији 2007. године на суду, где постоји оптужница на 240 страна, за илегалну трговину нафтом, цигаретама, дрогом, оружјем, проституцију и сл. Укинуо је валуту динар и увео евро (монету Европске Уније), а такође водио је политику увођења Црне Горе у НАТО пакт. Упркос противљењу већине народа Црне Горе признао је тзв. Републику Косово, примајући њихове "државнике". Крајем 2019. године његов режим је увео спорни Закон о вјероисповјести, што је наредне године проузруковало бројне литије широм Црне Горе, а крајњи резултат је био пораз на изборима 30. августа.

2000. У Београду, у хотелу "Интерконтинентал" убијен Жељко Ражнатовић - Аркан, гвоздена песница Милошевићевог режима. Био је дугогодишњи припадник РДБ Србије и умешан у бројна кривична дела по Европи, али и на Балкану 1974-1989, али у том периоду није хапшен. Био је један од вођа навијача ФК Црвена Звезда, оснивач паравојне формације "Арканови Тигрови" октобра 1990. године... 29. новембра 1990. је ухапшен у Двору на Уни (Банија) и спроведен у Загреб где је пуштен после 3 месеца под неразјашњеним околностима, иако је осуђен на 5 година затвора. Прошао је скоро сва ратишта бивше Југославије 1991-1999 где је са својим "Тигровима" више гледао личну корист, него национални интерес и заштиту српсих цивила.

1908. У Београду отворен хотел "Москва", подигнут на месту где је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали српски архитекта Јован Илкић и група руских архитеката из Санкт Петербурга.

1927. У Београду умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о Динарском кршу, Балканском полуострву, Јадранском приморју, Шумадији и Панонском басену, миграцијама јужнославенских народа и др. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог светског рата.

1993. Код Сребенице у село Скелани упада око 2.500 бојовника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине под командом Насера Орића, који праве ужасан покољ над Србима цивилима који нису били наоружани. Том приликом је убијено на монструозне начине, већином хладним оружјем најмање 70 Срба махом жене, дјеца, старци... 170 их је рањено, а 30 их је одвдено у логоре.

1998. У Сокобањи, од експлозије метана у руднику "Соко" у Читлуку погинуло 29 рудара.

1999. На Косову и Метохији, шеф мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер оптужио српске снаге безбедности да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак - за које се испоставило да су заправо припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Управо овај монтирани "случај Рачак", био је изговор НАТО пакту да покрене злочиначку акцију "Милосрдни Анђео", када је у пролеће 1999. извршена агресија и бомбардовање Србије и Црне Горе (78 дана).

2018. У Косовској Митровици, убијен је Оливери Ивановић, народни трибун Срба са Косова и Метохије.

1938. У Берлину се југословенски премијер Милан Стојадиновић састао се са вођом нацистичке Њемачке Адолфом Хитлером, који му је обећао интегритет државе, супротстављање аустријској рестаурацији, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма и да неће стварати савез са Италијом опасан за Југославију. Заузврат је тражио сарадњу са Силама осовине.

1942. У Дудику, поред Вуковара, усташе стрељале 15 српских цивила и активиста НОП. Жртве су биле из Бршадина, Борова Насеља и Негославаца.

1964. У Београду, умро српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Пре Другог светског рата највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936-1939. и НОР од 1941-1945 - ратне призоре.

1919. У Паризу, отворена Версајска мировна конференција после победе сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату. Створене су нове државе: Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. На скупу  је било представника 27 држава победница, али право одлучивања су имале само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање.

1942. Изнад Сарајева на планини Требевић, муслимански фашисти у униформама клеро-фашистичке НДХ поубијали Рајка Драгаша и његово шесторо дјеце.

1989. У Тирани почео састанак шефова дипломатије балканских земаља, на којем је разматрано више иницијатива за сарадњу, али није било конкретних договора.

1992. У Доњим Раштанима, код Биограда на мору, пронађено је беживотно тело српског цивила Чедомира Алавање (58) из радника Задра, на коме су били трагови насиља.

1916. На Крфу (Грчка) у Јонском мору почеле су да стижу јединице србске војске после повлачења преко Албаније, које су послије месец дана пешачења преко албанских гудура почетком јануара 1916. доспеле до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови. Савезничка флота се није појавила и пешачење је настављено ка 160 километара удаљеној Валони, дуж мочварног приморја, па су многи умрли сломљени болешћу и умором. До априла је на Крф пребачено око 140.000 србских војника.

1919. Из Бизерте, француске колонијалне базе у Тунису отпутовао је последњи брод са војницима Краљевине Србије, који су прошли Албанску голготу и дошли ту на лечење и опоравак. Они су били смештени у Бизерти и Мензел Бургибу, и још неколико градова у Северној Африци. Постоји 20 србских војничких гробаља на црном континенту за оне који нису успели да се опораве.

1938. У Београду, умро писац Бранислав Нушић, највећи србски комедиограф, члан Србске краљевске академије, који је бриљантно насликао србску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два свјетска рата. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Као младић је 1887. осуђен на двије године затвора због сатиричне пјесме "Два раба". Учествовао је као добровољац у србско-бугарском рату 1885. а у Првом светском рату је прешао са србском војском преко Албаније.

1945. У Београду, од последица психофизичке тортуре умро је Петар Бојовић (85), војвода који је ослободио са својим јединицама Београд 1. новембра 1918. године. Њега су заробили припадници ОЗНЕ (југославенска комунистичка тајна полиција), одвели у затвор и мучили до смрти. Сахрањен је без икаквих почасти, а његова породица је прогањана годинама од комунистичког режима. Бојовић је учесник  ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1876-1918. У Првом Балканском рату успешно је командовао у код Битоља, против Турака. У Другом Балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход Брегалничке битке. У Церској бици 1914. је успешно командовао и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Космет, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније, до Крфа. На Солунском фронту лета 1918. разбио је бугарске снаге код Овча поља и Велеса, касније и Ниша.

1993. У Илијашу, у насељу Мраково убијена је дјевојчица Тања Бодирога (13) од гранате која је испаљена са муслиманских положаја. Она је једна од 200 дјеце србске националности који су убијени током босанско-херцеговачког рата у Сарајеву.

1996. У Сарајеву, једна од последњих група србских логораша из муслиманског логора "Силос" у Тарчину, напустила је овај злогласни казамат. Међу њима и Славољуб Јовуичић Славуј, Србин из Босне и Херцеговине који је 1990-их највише дана провео у логорима.

2001. СР Југославија постала чланица Европске банке за обнову и развој.

2007. Црна Гора постала чланице ММФ и Светске банке.