1935. У Њујорку (САД) умро српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату је 1874. после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. За научни рад је 1920. одликован Едисоновом медаљом. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета, као и бројне улице и мостови у Србији... у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Новој Пазови, Панчеву, Кикинди, Нишу и др.

1943. У Калновику, на граници између Херцеговине и Босне рођен је Ратко Младић, пуковник ЈНА, а касније и начелник генералштаба Војске Републике Српске, који је дао оргоман допринос стварању треће србске државе на Балкану 1990-их година.

1964. У Београду, умро српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих српских ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф /потом и шеф сликарске радионице/ Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.

2003. У Београду, испред зграде владе Србије, убијен је премијер Зоран Ђинђић. За овај атентат оптужени су припадници Земунског клана. Ово убиство је изазвало бројне контраверзе и увело Србију у дубоку политичку кризу и уведено је ванредно стање.

1903. У Солуну (Грчка), рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института. Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми.

1946. У Вишеграду  је на превару ухапшен генерал Југославенске Војске у Отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић, од припадника ОЗНЕ - југославенске тајне полиције. Потом је спроведен у Београд, где му је Војни суд у унапред режираном суђењу судио за велеиздају. Стрељан је 17. јула 1946. године. на непознатој локацији. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 14. маја 2015. године. Учесник је Првог светског рата као војник Краљевине Србије за шта је одликован медаљом. У Међуратном добу је брзо напредовао у војној хијерархији и стекао чин пуковника. За време Другог светског рата, немачке окупационе власти су његову главу уцениле на 100.000 рајхсмарака. Одликован је од председника САД Хари Трумана 1948. године оредном Легија за заслуге, јер је спасавао америчке пилоте 1943-1944. Дража је један од најодликованијих наших официра икада.

1975. У Београду, умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Српске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1999. На Косову и Метохији, шиптарски терористи из ОВК подметнули бомбу у центру Подујева и на dу Косовској Митровици, погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске СР Југославије.

2000. У Хашком Трибуналу почело суђење генералу ВРС Радиславу Крстићу, који је оптужен за "геноцид, злочине према човечности и кршење људског права и обичаја у Сребреници".

2003. У Мостару, Кантонални суд осудио на 35 година затвора Муамера Топаловића, припадника муслиманске Армије БиХ за убиство три члана српске породице Анђелић.

2003. У Осијеку, Жупанијско државно тужилаштво Хрватске подигло оптужнице против Николе Иванковића и Енеса Витешкића, бивших припадника хрватске (пара)војске за ратни злочин над српским цивилима у Паулин Двору.

2015. У Београду, на сурчинском аеродому, припадници Војске Србије: Мехић Омер, Ђукарић Милован, Драјић Небојша и Миладиновић Иван су долазили хеликоптером из Рашке, одакле је требало пребацити малу бебу, како би јој омогућили хитно лечење на Војномедицинској Академији. Том приликом су сви чланови посаде погинули. Тадашњи министар одбране Братислав Гашић саставио је комисију која је утврдила, после две недеље, да је Мехић Омер наводно био пијан.

1914. У Цариграду, потписан мир Србије и Турске, чиме је допуњен Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Тако су Србија и Турска успоставиле односе, решена су питања враћања заробљеника, држављанства становника уступљених области, статус муслимана у Краљевини Србији.

1932. У Мокрину (Банат) је рођен српски писац, новинар и филмски радник Мирослав - Мика Антић, изузетан лиричар и инвентиван дечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом", који је деценијама био забрањен у СФР Југославији.

1945. Крај Коренице хрватски фашисти у селу Хомољац извршили покољ над 45-оро Срба  цивила, од чега је 22 било дјеце млађе од 12 година (највише Лалића и Пањковића). Ово је учињено само мјесец дана прије завршетка Другог свјетског рата.

1946. У Софији је извршена смртна казна стрељањем над генералом Асеном Николовим (55), који је био део геноцидне политике фашистичке Бугарске која је током Другог светског рата окупирала делове Краљевине Југославије: источна и јужна Србија. Командовао је 1. окупационим корпусом, који је одговоран за етничко чишћење тимочког, нишавског и јужноморавског дела... с тим да је су дивизије под његовом командом ишле и у друге делове Србије: Јадар, Шумадија, Подриње и тамо чинили злодела над Србима цивилима, по налогу Гестапоа.

1951. У Румунији највиши органи комунистичке власти донеле одлуку о присилним депортацијама Срба, Немаца, Мађара и Чеха из Баната, тачније пограничних зона према Југославији, у дубини 25 км. Овај догађа је познат као Бараганска голгота јер су банатски Срби депортовани 600 км од свог завичаја у Бараганску пустињу. Према проценама за пет година из Баната је депортовано најмање 40.000 Срба из 300 насеља, а добар део њих се никада није вратио. Многе србске породице су тако нестале, а Банат је насељаван Румунима.

1957. У Паризу (Француска) умро Моша Пијаде, председник Скупштине ФНРЈ, редовни члан САНУ, сликар и новинар. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. На почетку Другог светског рата био је партијски руководилац у Црној Гори, где се на суров начин обрачунавао са политичким неистомишљеницима. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу партизанског покрета. На Првом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1942. у Бихаћу остаће запамћене њенове речи како треба створити што више бескућника и сиротиње, како би се и они прикључили револуционарној и класној борби.

1991. У Београду, председник Председништва СФРЈ и представник Србије Борисав Јовић поднео оставку, јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у Југославији, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крваве поделе Југославије.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о заштити интереса РС, којом се одбацују све иницијативе за једностраним мењањем Дејтонског споразума, без сагласности три конститутивна народа.

2001. У Тетову, почели жестоки сукоби између безбедоносих снага Вардарске Македоније и албанских терориста, које су помагали НАТО официри. Љубен Пауновски, министар одбране, упозорио међународну заједницу да Вардарској Македонији прети рат због ескалације сукоба на граници према Србији.

2006. У Хашком трибуналу, високи функционери муслиманске ткз. Армије БиХ Енвер Хаџихасановић (командант Трећег корпуса) и Амир Кубура осуђени  првостепеном пресудом на пет односно 2,5 године затвора за злочине које су током 1990-их починили њихови војници над српским и хрватским цивилима у рејону Зенице и Бугојна. У другостепеној пресуди двије године касније казне су им умањене.

2007. У Подгорици, Влада Црне Горе парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

1934. У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски "Дунавски блок", којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам "Мале антанте" - Краљевине Југославије, Чехословачке и Румуније.

1944. У Вршанима, крај Бијељине, усташки покољ над 82 Срба у Босанској Посавини. Ово је извршила злогласна усташка јединица "Ханџар дивизија", састављена од босанских муслимана. Међу жртвама је било 16-оро дјеце.

1981. У Пећи, на Косову и Метохији, албанске банде демолирале, а потом спалиле конаке Пећке Патријаршије. Ово је урађено у склопу великог таласа насиља у јужној србској покрајини познато као ткз. Косовско пролеће.

1998. Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима и Србима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.

1945. Крај Коренице, Усташе почеле покољ над 40 Срба у личком селу Калебовац, Највише је страдало Срба из породице Фундука, Орлића и Вукадиновића.

2004. На Косову и Метохији почео велики албански погром над преосталим српским становницима, када је најмање 4.000 Срба прогнано, а уништавана је њихова имовина, цркве и културно-историјска баштина. Овај свирепи злочин је познат као "Ноћ када су горели векови".

1948. Из Југославије, Москва повлачи своје дипломате и војни аташе. Разлог томе је неслагање и опструкција социјалистичког пута југославенског руководства са Стаљином (лидером Совјетског Савеза). Тиме је почела велика криза ове две земље, која ће потрајати шест година. За то време, Брозов режим ће масовно да прогонити све симпатизере СССР, одводећи их углавном на Голи Оток.

1956. У Либертивилу (САД), америчка држава Илионис, упокојио се у 75. години живота епископ охридски и жички Николај Велимировић, чувени српски теолог, писац, говорник. Написао је бројне књиге и песме посвећене духовном уздизању и размишљању српског народа. Почетком Другог светског рата је заробљен и одведен у немачки логор Дахау, поред Минхена. Критички се односио према западној цивилизацији, док је био очаран Србијом у доба Немањића. 1946. је отишао у САД, где је провео 10 година.

1945. У Лондону, влада Велике Британије (коју је предводио Винстон Черчил) признала владу нове комунистичке Југославије, на чијем челу је био Јосип Броз - Тито. Ова сарадња са Титом је била прилично чудна, с обзиром да је Винстон Черчил био тврдокорни антикомуниста... те је деценијама изазивала бројне сумње и контраверзе.

1993. У Београду,  у Народној библиотеци Србије основана "Задужбина Десанке Максимовић", неколико недеља после смрти песникиње, с циљем да помаже објављивање и превођење на стране језике њених дела и да подстиче песничко стваралаштво.

1996. У Сарајеву, насеље Грбавица прешло под контролу муслимана, односно Федерације БиХ на основу Дејтонског споразума. И Грбавицу су, као претходно остале српске дијелове града, напустили готово сви Срби, њих око 150.000, носећи и гробове својих најближих. Овај догађај је остао забиљежен као Сарајевска Голгота.

1933. У Дахау (Немачка), недалеко Минхена, нацисти основали концентрациони логор где су доводили Јевреје, Роме, Пољаке, Чехе, Словаке, Русе... Логор је непрестано радио 12 година, кроз њега је прошло 200.000 логораша, док је 35.000 убијено. У овом логору је интернирано хиљаде Срба, а међу њима најпознатији патријарх српски Гаврило, владика Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић, Владета Поповић, Раднован Шуменковић, Стево Жигон и др.

1993. У Јовићима, на планини Озрен, погинуо је српски херој и један од најмађих припадника ВРС - Споменко Гостић (15), приликом гранатирања његовог села у Босни и Херцеговини.

1995. У Босни, муслиманска Армија БиХ, покренула снажну офанзиву на Војску Републике Српске на планинама Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1999. Са Косова и Метохије, повучена верификациона мисија ОЕБС-а од 1.300 особа, под командом Виљема Вокера, три дана пре агресије НАТО пакта на СР Југославију. Ова мисија је заправо имала шпијунско деловање, осматрања војних и полицијских објеката, као и људства у снагама безбедности.

2001. У Сарајеву, управни одбор Савета за имплементацију мира осудио и одбио "неуставну и нелегалну декларацију о тзв. хрватској самоуправи" и дао пуну подршку уставима Босне и Херцеговине и њеним ентитетима као и највишим институцијама БиХ.

2019. У Хашком тибуналу, некадашњи председник Републике Србске Радован Караџић осуђен на доживотни затвор због наводног учествовања у организовању ратних злочина и прогрону муслимана током босанско-херцеговачког рата 1990-их.