1942. У Нишу, приликом бекства из концентрационог логора Црвени крст. , у Другом светском рату су у обрачуну с Немцима погинула 42 српска логораша, а 105 се докопало слободе. Немци су за одмазду стрељали 850 Срба. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стрељано на брду Бубањ.

1986. У Загреб, из Северне Америке стиже хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке НДХ, кога су америчке федералне власти изручиле на основу интерполове потернице СФРЈ. У САД Артуковић је боравио скоро четири деценије, као слободан човек, јер га је штитила Католичка Црква. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочине геноцида и убиство више од 1.500.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, већ само за појединачна недела. Умро је природном смрћу 1988. године у Загребу.

1995. На Палама, код Сарајева, Радован Караџић, председник РС изјављује следеће: "Ако се Фрањо Туђман (хрватски председник) одлучи на агресију, против себе ће имати уједињену Војску Републике Србске и Србске Војске Крајине... биће то први корак ка уједињењу двије србске државе!".

1938. У Београду, умро писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне србске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и "тамне вилајете" људске природе и душе.

1974. У Београду, умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих српских ликовних уметника 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и пејсаже, мртву природу, портрете, а у посљедњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1992. У Босну и Херцеговину почињу да пристижу први добровољци из арабских земаља, односно Африке, Блиског и Средњег Истока (Иран, Пакиста, Египат, Тунис, Либија, Саудијска  Арабија, Турска...). Њихова улога током грађанско-верског рата деведесетих година је била помоћ муслиманском становништву како би се остварила идеја о етнички и вјерски чистој држави. Процјене су да их је било око 4.000 и били су сврстани у злогласне одреде "Ел Муџахида". Обучавани су за тероризам и диверзије. Према свједочанствима преживјелих жртава, као и снимцима који су они сами снимали јасно се уочава да су чинили незапамћена злодјела, а о свему томе је био упознат цијели државни и војно-полцијски врх муслиманске власти у БиХ.

1942. У Сарајеву је изненада преминуо Фехим Спахо (65) муслимански реис-улем у Босни и Херцеговини. Када је проглашена клеро-фашистичка НДХ он је то поздравио вјерујући да ће донијети нешто добро њему и његовим вјернцима. Након пар мјесеци увидио је превару и јавно критиковао Павелићеву власт. То му је дошло главе.

1945. У Невесињу припадници Десете херцеговачке бригаде ПОЈ под командом злогласног Владе Шегрта стрељали најмање 15 жена, које су од једне доушнице ОЗНЕ лажно осумњичене да раде на опструкцији Комунистичке партије. Деценијама касније откривено је тада убијено још четири жене са тог црног списка на православни празник Св. Трифуна.

1993. У Београду, на Војно-медицинској академији, преминуо је под чудним околностима јунак новог доба, Вељко Миланковић, легендарни комадант јединице "Вукови са Вучјака". Са својом јединицом је прошао многа ратишта у западном делу бивше Југославије, Далмација, Посавина, Славонија, Босанска Крајина... борећи се за одбрану србске нејачи. Био је харизматична личност, невероване храбрости, који је увек ишао први.

1993. У Чајничу, на истоку Босне и Херцеговине дошло је до изненадног напада муслиманских снага из Горажда на србска села Поникве, Трпиња и Шапићи, који су дошли из правца Пљеваља, потпомогнути са тамошњима муслиманским становништвом. Том приликом је убијено најмање 25 Срба (углавном жене, дјеца и старци)... један дио чајничких Срба је заробљен и одведен у логоре док су куће и имовина Срба опљачкане, а потом спаљене.

2000. У Бриселу, министри иностраних послова Европске уније /ЕУ/ суспендовали на шест месеци санкције Савезној Републици Југославији на ваздушни саобраћај, заведене годину и по дана раније, чиме је ЈАТ-у и авиокомпанијама земаља ЕУ омогућено да обнове комерцијалне летове.

2007. У Београду, Скупштина Србије усвојила резолуцију којом одбацује ставове специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о статусу Косова и Метохије.

1804. У Орашцу, код Аранђеловца на збору 300 народних првака одлучено да Ђорђе Петровић буде вођа Првог србског устанка. Овим чином је започела србска национална револуција (тј. ослобађање од Турака) која је трајала 140 година. Устаници су имали великих успеха, тако да је устаничка држава живела десетак година. Карађорђе је постао легенда за живота, од његовог имена дрхтале су многе турске паше и аге... јер је на бојном пољу (Мишар, Делиград, Иванковац, Београд...) побеђивао далеко бројнију и опремљенију султанову војску.

1835. У Крагујевцу, донет први нововековни устав Србије. Творац устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна. Овај устав је био на снази само две недеље. Против њега су биле: Хазбуршка монархија, Руска Империје, Турска царевина и сам књаз Милош Обреновић. Сретењски устав је први модерни србски устав. У њему су изражене потребе друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске и белгијске уставне повеље. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

1942. У Београду, умро српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме /збирка "Сељанчице"/, соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

1943. Код Коренице у долини Крбаве оружане снаге НДХ извршиле покоље у селима Мекињар и Подлапача, гдје је убијено 32 Срба цивила. Овај фебруарски масакр је само једна карика геноцида над Србима током Другог свјетског рата од усташког режима који су предводили: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

1992. У Београду, Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио патријарх српски Павле, на празник Сретења Господњег свечано обиљежен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног дела у САД, Канади, Аустралији и западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и иностранства.

2004. У Орашцу, обележено 200 година од Првог српског устанка (1804-1813), који је повео вожд Карађорђе, са својим хајдуцима и народним првацима. Ова прослава је показала дукбоке поделе и размирице у српском политичком врху.

1933. У Женеви (Швајцарска), Краљевина Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, који је створен ради спречавања Аустрије или Мађарске да поврате своје територије од пре Првог светског рата. Овај савез је добио стални Савет састављен од министара иностраних послова. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада нацистичке Немачке у априлу 1941. дефинитивно престао да постоји.

1958. У Београду је умро легендарни хуманиста, добротвор, директор, трудбеник, политичар и патриота Тома Максимовић (62). Тридесетих година 20. века је подигао Борово Насеље пошто се налазио на челу фабрике гуме и обуће "Бата". Током Другог светског рата био је ухапшен од хрватских фашиста и утамничен неколико месеци у Загребу. Када је пуштен долази у Београд где је био председник Комесаријата за избеглице у Влади Милана Недића. Комунисти су га осудили на вишегодишњу робију за 'колаборацију'.

1992. У Глини, Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном заседању прихватила је план Сајруса Венса о размештању мировних снага ОУН у Србској Крајини, разрешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

1994. У Атини, грчка влада подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде призната као Република Македонија. Атина је подсетила да је северно-грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Јужних Славена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.

2001. У Ливадицама, код Подујева дошло до терористичког напада албанских екстремиста (бивших припадника тзв. ОВК) на србски конвој на Космету, погинуло десет Срба, а рањено више од 40. Овај злочин је недељама раније испланиран од агената америчке обавештајне службе ЦИА, а циљ је био спречити повратак Срба на Косово и Метохију.

1932. У Београду, умро српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.

1942. У Лесковцу, окупаторска бугарска војска у Другом светском рату убила скоро све житеље села Бојника и Драговца које је ухапсила преко 500 српска цивила, укључујући 90 деце, а село је спаљено до темеља. Ово је најмасовнији злочин на југу Србије, с обзиром на број станиовника Бојника.

1990. У Книну, основана Српска Демократска Странка, коју је предводио др. Јован Рашковић. Врло брзо, странка СДС постала је покрет Срба у СР Хрватској, за остваривање националних, културних и људских права. Након неразјашњене смрти Рашковића 28. јула 1992. странку СДС преузео је Милан Бабић.

1992. У Церни, између Винковаца и Жупање, припадници хрватске (пара)војне јединице извршили убиство породице Олујић. Убијени су: Радомир (38), Аница (37), Милена (16) и Марко (13). Убиство породице Олујић по свом карактеру је слично Убиству породице Зец у Загребу (1991), само што није добило толику медијску пажњу.

2004. У Риму, Апелациони суд осудио пилота бивше ЈНА Емира Шишића на 14 година затвора за вишеструко убиство и изазивање ваздушне несреће, али је одбацио оцену Тужилаштва да је реч о убиству са предумишљајем.

2008. У Приштини, бивши припадници албанских терористичких организација прогласили тзв. Републику Косово, под покровитељством УНМИК-а, КФОР-а, односно подршку земаља ЕУ и НАТО пакта. Овим чином је легализована отимачина јужне србске покрајине. Влада Републике Србије није прогласила окупацију.

1915. У Нишу, умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог Балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског".

2003. У Београду, расписана потерница за бившим директором Радио-телевизије Србије Драгољубом Милановићем, који је осуђен на 10 година затвора због погибије 16 радника РТС-а у Абердаревој улици за време НАТО бомбардовања 1999. године.

2003. У Хашки Трибунал, пристигли Харадин Баљај, Исак Муслиу и Агим Муртези, бивши припадници албанске терористичке ОВК, које су снаге КФОР-а ухапсиле на Космету. Оптужница их терети да су 1998. године у логору бивше ОВК у селу Лапушник, код Глоговца, држали, мучили и убили најмање 23 Срба и Албанаца.

2003. У Крањској Гори, словеначка полиција ухапсила потпредседника Демократске партије Косова Фатмира Љимаја, оптуженог за злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата.
 

1940. У Београду, умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете је постао 1904, на том положају је био и од 1914-1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао je председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

1977. У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

1992. У Дарувару хрватске оружане снаге извршиле претрес неколико српских села под лажним оптужбама да мјештани скривају оружје. Тридесетак Срба је ухапшено и спроведено у логоре гдје су прошли психо-физичку тортуру. Тих дана су дошли из Загреба: Стјепан Месић, Јосип Манолић и Славко Дегориција који су наредили 121. батаљону довршетак етничког чишћења даруварске општине.

2004. У Липљану на Космету, Златомир Костић (27) из Угљара и Милијана Марковић (24) из села Старо Грацко убијени из заседе на транзитном путу, од стране албанских терориста.

1908. У Београду, умро Симо Матавуљ, српски књижевник и педагог, један од најистакнутијих представника српског реализма.. Био је редовни члан Српске краљевске академије наука и уметности. За живота се здушно борио против унијаћења и покатоличавања Срба православаца у Далмацији. Тако да је и своје чувено дело "Пилипенда", посветио томе.

1947. У Бањалуци је извршена смртна казна над ратним злочинцем Виктором Гутићем, усташким функционером и повјереником за Босанску Крајину. Он је креатора покоља у Дракулићу 7. фебруара 1942. године када је преко 2.300 Срба убијено за само један дан (већином хладним оружјем).

2001. Хашки трибунал потврдио пресуде муслиманским и хрватским комадантима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи у Херцеговини над српским цивилима. Тако су Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на 7 година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.