1925. У Женеви (Швајцарска), потписан протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова, потписало 29 земаља.

1941. У Карловцу на Кордуну ухапшен Сава Трлајић, епископ Горњокарловачки од стране усташа, који су га са још три свештеника одвели у једну шталу у Плашком од Јосипа Томљеновића, усташког повјереника... ту су мучени и пребијани, а два дана касније марвеним возом су пребачени у Госпићки логор. Одатле је 12. августа 1941. насилно одведен на планину Велебит, гдје је бачен у јаму послије стравичног мучења. Иначе он је одбио понуду италијанске фашистичке војске да га спроведу до Београда, па би тако избјегао сигурну смрт.

1992. У Брчком, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају ујутро српско село Церик, када је убијен један старац и два младића српске националности. Мјештани су успјели одбити напад, али сљедећи напад је био 28. аугуста исте године.

1992. У Калесији, на сјевероистоку БиХ, припадници 1. тузланске бригаде, Другог корпуса муслиманске Армије Босне и Херцеговине, убијају у српском селу Спасовница, најмање седам Срба, у селу Боргово четверо Срба.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске ослобађају насеља "Аеродром" и "Добрињу 4", и јако муслиманско упориште на Требевићу - Златиште.

1996. Хашки трубунал наредио хитно ослобађање Горана Љајића, јер је утврђено да се ради о замени идентитета.

2007. У Црној Гори, ухапшен, некадашњи генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић и пребачен у Хаг, под оптужбом за ратне злочине на Космету 1999. године.

1944. У Сврачковом Селу, код Удбине (Лика) усташе праве покољ над 41 српским цивилом (мушкарци, жене и дјеца).

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске формације етнички су очистили село Главатичево, гдје су још били смјештени Срби из села Блаце. Убијена је породица Куљанин углавном ножевима, а преостало становништво је прогнано, док им је имовина спаљена.

1993. У Њујорку (САД), Савјет безбједности УН одобрио слање 7.600 "плавих шљемова" у шест градова у Босни и Херцеговини.

1998. У Загреб, из Аргентине стигао бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац, из Другог свјетског рата,  Динко Шакић , гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.

1807. Код Штубика и Малајнице у Неготинској Крајини одиграла се чувена битка између Карађорђевих устаника и Турака Османлија, где су Србима помогли и Руси. Турске паше су са бојног поља бежале у паничном страху. Турци су, што у шанчевима, што изван њих, оставили око 1.500 погинулих и више хиљада рањених. Губици Срба и Руса су били: око 200 Срба и 130 Руса.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору, долази до потписивања споразума између Југославенске краљевске владе у избеглиштву и комунистичких герилаца. Споразум су потписали Др Иван Шубашић и Јосип Броз Тито. Овај споразум се односио на признавање комунистичких и партизанских тековина током Другог светског рата, а инициран је под снажним притиском Британаца.

1977. У Чикагу је убијен Драгиша Кашиковић (45), новинар и публициста, изузетно поштован у емиграцији, гдје је радио на разоткривању комунистичких злочина. Њега су убили агенти УДБЕ, по налогу највиших власти тадашње социјалистичке Југославије. Поред њега убијена је његова пасторка Иванка Милошевић, стара 9 година. У извјештају стоји да су имали више десетина убода ножем.

1987. У Вараждину се распао Савез Књижевника Југославије. То је прва екс југословенска институција која је доживела ту неславну судбину. 

1992. У Дервенти, у Босанској Посавини, у бившој касарни ЈНА "Рабић" постојао је концентрациони логор за мучење Срба. Након бекства неколико затвореника, стражари су за одмазду стрељали 8 српских логораша на локалитету Модран - Томасово брдо.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, припадници хрватских и муслиманских паравојних снага: ЗНГ, ХОС-а, Патриотске Лиге БиХ, етнички су очистили село Хумилишани, када је убијено више српских цивила. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1992. У Рогатици, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Горажда, Вишеграда и Чајнича нападају српска села, али и саму Рогатицу, када је убијено најмање 11 српсих цивила. Српска имовина је спаљена и уништена, а прије тога опљачкана.

1992. У Бановићима, на сјевероистоку Босне, наоружани муслимани из Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине, нападају српско село Жељава, када је убијено најмање 5 цивила српске националности, док су остали одведени у логор у Бановићима. Имовина им је уништена, а прије тога и опљачкана.

1992. У Тузли, муслиманске формације у селу Симин Хан, које је имало релативну српску већину, врше етничко чишћење под командом Жељка Кнеза. Убијено је 10 српских цивила, док су остали успјели побјећи ка Бијељини, односно слободној српској територији. Имовина им је спаљена и опљачкана.

2000. У Клечки, на Космету, припадници КФОР-а открили велику количину сакривеног оружја у 4 бункера, које је било власништво албанских терориста из ОВК.

2003. У Београду, Влада Србије и Црне Горе, званично поднела захтев за учлањење у организацију "Партнертство за мир", при НАТО пакту.

1868. У Београду серодио пуковник Миливоје Анђелковић звани Кајафа, легендарни командант Дунавске дивизије, који је учествовао у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. века. Учесник је Мајског преврата 1903. године. У Првом балканском рату командовао је Јаворском бригадом. У борбама на Мачковом камену 1914. године се истакао он и његови војници, а највећи допринос је дао почетком децембра 1914. године када је током Колубарске битке сломио аустроугарске јединице и пробио фронт, што је за пар дана донело велику победу. Пао је у немилост државне политике јер је престолонаследника Александра I Карађорђевића на прву линију фронта. Пензионисан је 1917. године после реорганизације на Крфу.

1902. У Београду, рођен српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. После завршеног Филозофског факултета у Београду између два светска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог светског рата био је југословенски амбасадор у Француској.

1972. У Југославију је ушла терористичко-диверзантска група од 19 чланова ткз. Хрватско Револуционарно Братство. Они су дошли у рејон Бугојна и планине Радуче како би подигли устанак широких размјера са циљем рушења југославенске државе и обнове НДХ. Тек након мјесец дана су поубијани, а четворица су ухапшена и процесуирана пред Војним судом у Сарајеву.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, у селу Ходбина са релативном српском већином, хрватске оружане снаге етнички чисте и убијају осмеро Срба, од чега седам жена. Преостало српско становништво, које није успјело побјећи на слободну српску територију одведено је у логоре. Њихова имовина је опљачкана, а потом спаљена. Уништена је православна црква и оскрнављено гробље.
У логору Војне полиције ХВО у Мостару на Машинском факултету, убијен заробљени припадник ВРС, Ранко С. Ковач из околине Невесиња.

1992. У Зворнику, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге нападају мало село Витница, када је убијено 10 српских цивила, а преостало становништво побјегло у Србију. Српска имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Тарчину, код Сарајева, спаљена је православна црква на Осенику, од муслманских снага.

1992. У Високо, у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслиманске снаге направиле су етничко чишћење над Србима у неколико села: Брадве, Вилењак, Лисово, Змића, Мауровићи, Добриње, Паљике и др... У муслиманском селу Хлапчевићи са врло малим бројем Срба, обављена је јавна егзекуција седмеро Срба, уз присуство и аплаузе локалног муслиманског становништва. Преостало становништво је одведено у логоре, а имовина им је опљачкана и спаљена. У селу Коложићи, побијена је српска породица Вуковић, њих шестеро. Комшије су ликовале, а неки чак и мокрили по лешевима.

1999. У Гњилану, на Космету, албански терористи из ОВК убили су 47 српских цивила. Овај свирепи злочин је уређен уз немо посматрање припадника КФОР-а.

2007. У Београду, правосудни органи Србије изручили представницима Суда Босне и Херцеговине некадашњег предсједника Владе Републике Српске, Гојка Кличковића због сумње да је починио кривично дело ратног злочина.

1991. У Београду, државни секретар САД, Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију и да неће признати једностране акте цепања југословенских република".

1992. У Живницама, јужно од Тузле, муслиманске снаге упадају у српско село Врнојевићи и праве "претрес", када су убијена три ненаоружана српска цивила: Томислав Бошковић (заклан), Даша Ристић и Бранко Наранчић.

1992. У Сарајеву у некадашњој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" муслиманске власти формирале један од 126 логора колико их је било у Сарајеву током 1992-1996. Логор је брзо преименован у "Рамиз Салчин" по муслиманском војнику и снајперисти. Кроз овај логор је прошло око 5.000 Срба углавном са ширег подручија Сарајева. Њих стотинак је убијено или умрло од глади и болести. Логор је сматран за један од најужаснијих казамата у Босни и Херцеговини.

1992. У Калесији, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге са задатком етничког чишћења, упадају у село Зелина и том приликом убијају 6 српских цивила. 

1992. У Сребреници, у рејону средњег Подриња, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из околних села под командом Насера Орића, упадају у село Ратковићи, када праве покољ над 17 српских цивила, пљачкају њихову имовину, а после пале и уништавају.

1992. У Сјеверној Далмацији, хрватска војска спроводи злочиначку операцију "Миљевачки плато", код Дринша. У тој акцији је погинуо херој новог доба: Савица Сале Медаковић.

1941. У Херцеговини,  усташе под командом Мије Бабића, праве покоље над Србима... У Гацку усташе убијају 140 мушкараца, жена и дјеце. У усташком логору у Невесињу поклано је 28 Срба. У Стоцу је похапшено све мушко од 16 до 60 година. У Габели је ухапшено 170 Срба који су наредних дана ликвидирани код Крижа и Опузена. У Чапљини, је ухапшено 526 Срба (мушкараца, жена и дјеце) који су ликвидирани наредних дана.

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге у селу Бујаковина праве покољ и етничко чишћење својих комшија, углавном старијих људи. Убили су десетак Срба цивила.

2003. У Бања Луку, стигао поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други.

1943. У Плужинама (Црна Гора), у селима Стабна, Крушчица и Јасен, усташке јединице заједно са озлоглашеном немачком јединицом "Принц Еуген" почињу седмодневне покоље над 140 Срба.

1986. У Призрену, албански вандали демолирали су манастир Светог Марка, који се налази код Коришке реке. Ово је урађено без неке материјалне користи већ само да се нанесе штета и манаситр уништи. Тадашњи епископ рашко-призренски г. Павле о томе је известио Свети Синод СПЦ, који су писмо проследили Извршном већу СР Србије и САП Косово и Метохија. Међутим, није урађено ништа да се зашити имовина СПЦ и свештенство.

1992. У Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из извиђачко-диверзантског вода 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, праве засједу на путу између Скелана и Сребренице, том приликом у аутомобилу је убијено 5 Срба (Бибић, Божић, два Павловића и Грујичић).

2003. У Добоју, Окружно јавно тужилаштво поднело Хашком трибуналу захтев за разматрање тужбе против Нијаза Чаушевића и Индире Врбанац из Босанског Брода за ратне злочине почињене 1992. године над српским цивилима у селу Сијековцу.

1940. Краљевина Југославија успоставила дипломатске односе са СССР-ом.

1941. У Мостару, усташе спроводе хапшења, када је ухапшено 480 Срба, који су наредних дана побијени на Неретви, Буни и Отријешком гробљу. Исто тако поубијани су свештеници манастира Житомислић.

1941. Код Бугојна у Босни, у једној шуми Јусуфа Спајића усташки злотвори заклали свештеника СПЦ Марка Поповића (65), Купрешког. Њега су прво ухапсили двије недеље раније у Купресу, а потом га утамничили и мучили. Његов леш је бачен у масовну гробницу са осталим Србима из тог краја. Иначе, Свети мученик Марко Купрешки је и за вријеме Првог свјетског рата био интерниран од аустроугарских власти.

1942. У Норвешку стигао први контигент 2.613 србских логораша у луку Нарвик, где су их под јаком стражом припадници СС јединица спровели у логоре: Бејсфјорд и др. Логораши су радили тешке физичке послове на опасним теренима, а циљ Немаца је био да се они не врате у отаџбину, већ да тамо умру.

1960. У Београду, СФР Југославија, Грчка и Турска распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу (Словенија) 8. августа 1954. године.

1986. У Београду, преминуо Мирослав Мика Антић, великан наше књижевности, изузетан лиричар и инвентиван дјечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима.

1991. У Бања Луци дошло је до потписа споразума имеђу САО Крајине и заједнице општина Босанске Крајине.

1992. У Босанском Броду (Посавина), у насељу Скела, у касним вечерњим сатима, припадници ХВО које предводи Блаженко Кљајић упадају у стан Слободана Стојаковића (47), кога свирепо муче, а касније 50м од куће и убијају ножем. Његови жена и дете су се спасили скакањем кроз прозор.

1999. У Београду, Савезна скупштина на ванредној сједници оба вијећа донијела Одлуку о укидању ратног стања у СР Југославији.

1920. У Вуковару после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. Ова партија је била врло брзо забрањена јер је имала за циљ мењање друштвено-политичко-економског система.

1925. У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974. године кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.

1966. СФР Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1991. У Љубљани, сепаратискичка влада СР Словеније и председник Милан Кучан прогласили независност од СФР Југославије. Ова одлука словеначких власти ће имати далекосежне последице не само по грађане те бивше југославенске републике већ и остатак СФРЈ.

1991. У Загребу, сепаратискичка влада СР Хрватске и Фрањо Туђман прогласили независност од социјалистичке Југославије. Ова одлука је оцењена као неуставна, јер није имала сагласност осталих народа у СФРЈ.

1992. У Петрово Село под Озреном (БиХ), стигле српске избеглице из Зенице, посље неколико дана пјешачења.

1993. У Скопље, стигло 14 официра америчке војске, из Берлина.

1996. У Београду, удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредседника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

1999. На Косову и Метохији, албански терористи запалили православну цркву у Великој Реци, а у Приштини је запаљена кућа Србина Момчила Благотића.

2003. У Бања Луци, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили Основе реформи у области одбране Босне и Херцеговине, са планом активности за провођење реформи у систем одбране РС, које подразумевају да крајњи исход мора одржати постојање Војске РС и уређење одбрамбене структуре, у складу са Уставом БиХ.