1903. У Београду, Скупштина Србије вратила Карађорђевиће на престол, изабравши за краља - принца Петра Карађорђевића који је живио у изгнанству у Женеви. Избор је уследио послије официрског "мајског преврата" 11. јуна 1903. (према Јулијанском календару, тада важећем у Србији, 29. маја), у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Петар I Карађорђевић је потом крунисан у Саборној цркви у Београду и - према угледу на Немањиће - миропомазан у манастиру Жича. Његова владавина је обежена развојем парламентарне демократије у којој је политичко тежиште пренесено с двора на парламент, размахом тржишне економије који је убрзао привредни развој земље, културним напретком и слободом штампе. Тако је Краљевина Србија постала моћна држава, спремна за ослобођење поробљених делова под Аустро-Угарском и Османлијском царевином.

1907. У Холандији, почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору, усвојиле 13 конвенција и једну декларацију, којима су први пут знатније кодификована правила међународног обичајног, посебно ратног права.

1992. У Београду, у Скупштини СР Југославије, већином гласова писац Добрица Ћосић изабран за првог председника треће јужнославенске државе. Остао је непуних годину дана на тој функцији, а његова смена је покренута од Српске Радикалне Странке. Период у коме је водио државу, обележен је ратовима на бившем југославенском простору, санкцијама ОУН, хиперинфлацијом, урушавањем привредног и економског система...

1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за вријеме усташке НДХ. Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслимански војник Халиловић Х. Сејо убија Србина Бранка Ђогића из села Живашница, у његовој породичној кући.

1995. У Њујорку, Савет безбедности УН изгласао Резолуцију о слању у бившу Босну и Херцеговину 12.500 припадника Снага за брзо реаговање.

1999. У Призрену, на окуприраном Косову и Метохији, тројица албанских терориста из ОВК, киднапују а потом на језив начин убијају православног свештеника Оца Харитона (39) и то на очиглед немачких војника из састава КФОР.

1999. Са Косова и Метохије, повучени последњи контигенти југославенских безбедоносних снага. Тако је ова јужна српска покрајина предата на управу војним снагама КФОР и УНМИК полицији, према Резолуцији Савета безбедности УН бр. 1244.

2004. У Источном Сарајеву, Окружни суд прогласио кривим и осудио Нихада Машића на 17 година затвора за убиство старице Сафије Машић, повратника у Горажде, 10. августа 2003. године.

1930. У Прагу (Чешка) умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије.

1992. У Зеници, припадници Патриотске Лиге БиХ (муслиманска паравојна јединица) рано ујутро нападају село Буковица, када је ухпшено неколико Срба, који су одведени у село Тетово, у основну школу, гдје је већ био формиран логор за Србе. Тамо су их стравично мучили...

1992. У Херцеговини је формирана чувена Невесињска бригада, једна од ударних снага Херцеговачког корпуса ВРС, која је дала велики допринос очувању србског дијела Херцеговине током Отаџбинског рата 1990-их. Ова јединица је успјела је у два наврата да одбије хрватске и муслиманске нападаче на Митровдан 1992. и 1994. године и још је учествовала на сарајевском ратитшу и краће вријеме на Гламочу. Одликована је Орденом Немањића.

1999. У Призрену албански екстремисти уз помоћ снага КФОР-а срушили споменик цару Душану из светородне средњовековне династије Немањића, који се налазио у центру града на шеталишту Шадрван. Споменик је однет у непознатом правцу.

1999. У Ђаковици, на југу Метохије припадници Окупаторске Војске Косова киднапују петочлану породицу Недељка Шутаковића (63), његову супругу Даринку (58), као и њихове малолетне синове: Александар (17), Ђорђе (15), Радомана (10). Неколико година касније њихови лешеви су нађени код фабрике "Металика" у масовној гробници "Бункер"...

2000. У Клечки на Косову и Метохији, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме две пјешадијске чете.

2008. У Луксембургу, Босна и Херцеговина, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

2017. У Лудвигшафену је умро немачки канцелар Хелмут Кол (87) који је водио Немачку осамдесетих и деведесетих година 20. века. Остварио је сан о рушењу Берлинског зида 1989. и каснијем уједињењу Западне и Источне Немачке. Водио је антисрбску политику на подручју бивше Југославије и заговарао бомбардовање Србије. Сматра се једним од креатора Дејтонског мировог уговора у Охају 1995. године.

1925. У Женеви (Швајцарска), потписан протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова, потписало 29 земаља.

1941. У Карловцу на Кордуну ухапшен Сава Трлајић, епископ Горњокарловачки од стране усташа, који су га са још три свештеника одвели у једну шталу у Плашком од Јосипа Томљеновића, усташког повјереника... ту су мучени и пребијани, а два дана касније марвеним возом су пребачени у Госпићки логор. Одатле је 12. августа 1941. насилно одведен на планину Велебит, гдје је бачен у јаму послије стравичног мучења. Иначе он је одбио понуду италијанске фашистичке војске да га спроведу до Београда, па би тако избјегао сигурну смрт.

1992. У Брчком, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају ујутро српско село Церик, када је убијен један старац и два младића српске националности. Мјештани су успјели одбити напад, али сљедећи напад је био 28. аугуста исте године.

1992. У Калесији, на сјевероистоку БиХ, припадници 1. тузланске бригаде, Другог корпуса муслиманске Армије Босне и Херцеговине, убијају у српском селу Спасовница, најмање седам Срба, у селу Боргово четверо Срба.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске ослобађају насеља "Аеродром" и "Добрињу 4", и јако муслиманско упориште на Требевићу - Златиште.

1996. Хашки трубунал наредио хитно ослобађање Горана Љајића, јер је утврђено да се ради о замени идентитета.

2007. У Црној Гори, ухапшен, некадашњи генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић и пребачен у Хаг, под оптужбом за ратне злочине на Космету 1999. године.

1944. У Сврачковом Селу, код Удбине (Лика) усташе праве покољ над 41 српским цивилом (мушкарци, жене и дјеца).

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске формације етнички су очистили село Главатичево, гдје су још били смјештени Срби из села Блаце. Убијена је породица Куљанин углавном ножевима, а преостало становништво је прогнано, док им је имовина спаљена.

1993. У Њујорку (САД), Савјет безбједности УН одобрио слање 7.600 "плавих шљемова" у шест градова у Босни и Херцеговини.

1998. У Загреб, из Аргентине стигао бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац, из Другог свјетског рата,  Динко Шакић , гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.

1807. Код Штубика и Малајнице у Неготинској Крајини одиграла се чувена битка између Карађорђевих устаника и Турака Османлија, где су Србима помогли и Руси. Турске паше су са бојног поља бежале у паничном страху. Турци су, што у шанчевима, што изван њих, оставили око 1.500 погинулих и више хиљада рањених. Губици Срба и Руса су били: око 200 Срба и 130 Руса.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору, долази до потписивања споразума између Југославенске краљевске владе у избеглиштву и комунистичких герилаца. Споразум су потписали Др Иван Шубашић и Јосип Броз Тито. Овај споразум се односио на признавање комунистичких и партизанских тековина током Другог светског рата, а инициран је под снажним притиском Британаца.

1977. У Чикагу је убијен Драгиша Кашиковић (45), новинар и публициста, изузетно поштован у емиграцији, гдје је радио на разоткривању комунистичких злочина. Њега су убили агенти УДБЕ, по налогу највиших власти тадашње социјалистичке Југославије. Поред њега убијена је његова пасторка Иванка Милошевић, стара 9 година. У извјештају стоји да су имали више десетина убода ножем.

1987. У Вараждину се распао Савез Књижевника Југославије. То је прва екс југословенска институција која је доживела ту неславну судбину. 

1992. У Дервенти, у Босанској Посавини, у бившој касарни ЈНА "Рабић" постојао је концентрациони логор за мучење Срба. Након бекства неколико затвореника, стражари су за одмазду стрељали 8 српских логораша на локалитету Модран - Томасово брдо.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, припадници хрватских и муслиманских паравојних снага: ЗНГ, ХОС-а, Патриотске Лиге БиХ, етнички су очистили село Хумилишани, када је убијено више српских цивила. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1992. У Рогатици, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Горажда, Вишеграда и Чајнича нападају српска села, али и саму Рогатицу, када је убијено најмање 11 српсих цивила. Српска имовина је спаљена и уништена, а прије тога опљачкана.

1992. У Бановићима, на сјевероистоку Босне, наоружани муслимани из Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине, нападају српско село Жељава, када је убијено најмање 5 цивила српске националности, док су остали одведени у логор у Бановићима. Имовина им је уништена, а прије тога и опљачкана.

1992. У Тузли, муслиманске формације у селу Симин Хан, које је имало релативну српску већину, врше етничко чишћење под командом Жељка Кнеза. Убијено је 10 српских цивила, док су остали успјели побјећи ка Бијељини, односно слободној српској територији. Имовина им је спаљена и опљачкана.

2000. У Клечки, на Космету, припадници КФОР-а открили велику количину сакривеног оружја у 4 бункера, које је било власништво албанских терориста из ОВК.

2003. У Београду, Влада Србије и Црне Горе, званично поднела захтев за учлањење у организацију "Партнертство за мир", при НАТО пакту.

1868. У Београду серодио пуковник Миливоје Анђелковић звани Кајафа, легендарни командант Дунавске дивизије, који је учествовао у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. века. Учесник је Мајског преврата 1903. године. У Првом балканском рату командовао је Јаворском бригадом. У борбама на Мачковом камену 1914. године се истакао он и његови војници, а највећи допринос је дао почетком децембра 1914. године када је током Колубарске битке сломио аустроугарске јединице и пробио фронт, што је за пар дана донело велику победу. Пао је у немилост државне политике јер је престолонаследника Александра I Карађорђевића на прву линију фронта. Пензионисан је 1917. године после реорганизације на Крфу.

1902. У Београду, рођен српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. После завршеног Филозофског факултета у Београду између два светска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог светског рата био је југословенски амбасадор у Француској.

1972. У Југославију је ушла терористичко-диверзантска група од 19 чланова ткз. Хрватско Револуционарно Братство. Они су дошли у рејон Бугојна и планине Радуче како би подигли устанак широких размјера са циљем рушења југославенске државе и обнове НДХ. Тек након мјесец дана су поубијани, а четворица су ухапшена и процесуирана пред Војним судом у Сарајеву.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, у селу Ходбина са релативном српском већином, хрватске оружане снаге етнички чисте и убијају осмеро Срба, од чега седам жена. Преостало српско становништво, које није успјело побјећи на слободну српску територију одведено је у логоре. Њихова имовина је опљачкана, а потом спаљена. Уништена је православна црква и оскрнављено гробље.
У логору Војне полиције ХВО у Мостару на Машинском факултету, убијен заробљени припадник ВРС, Ранко С. Ковач из околине Невесиња.

1992. У Зворнику, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге нападају мало село Витница, када је убијено 10 српских цивила, а преостало становништво побјегло у Србију. Српска имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Тарчину, код Сарајева, спаљена је православна црква на Осенику, од муслманских снага.

1992. У Високо, у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслиманске снаге направиле су етничко чишћење над Србима у неколико села: Брадве, Вилењак, Лисово, Змића, Мауровићи, Добриње, Паљике и др... У муслиманском селу Хлапчевићи са врло малим бројем Срба, обављена је јавна егзекуција седмеро Срба, уз присуство и аплаузе локалног муслиманског становништва. Преостало становништво је одведено у логоре, а имовина им је опљачкана и спаљена. У селу Коложићи, побијена је српска породица Вуковић, њих шестеро. Комшије су ликовале, а неки чак и мокрили по лешевима.

1999. У Гњилану, на Космету, албански терористи из ОВК убили су 47 српских цивила. Овај свирепи злочин је уређен уз немо посматрање припадника КФОР-а.

2007. У Београду, правосудни органи Србије изручили представницима Суда Босне и Херцеговине некадашњег предсједника Владе Републике Српске, Гојка Кличковића због сумње да је починио кривично дело ратног злочина.

1991. У Београду, државни секретар САД, Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију и да неће признати једностране акте цепања југословенских република".

1992. У Живницама, јужно од Тузле, муслиманске снаге упадају у српско село Врнојевићи и праве "претрес", када су убијена три ненаоружана српска цивила: Томислав Бошковић (заклан), Даша Ристић и Бранко Наранчић.

1992. У Сарајеву у некадашњој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" муслиманске власти формирале један од 126 логора колико их је било у Сарајеву током 1992-1996. Логор је брзо преименован у "Рамиз Салчин" по муслиманском војнику и снајперисти. Кроз овај логор је прошло око 5.000 Срба углавном са ширег подручија Сарајева. Њих стотинак је убијено или умрло од глади и болести. Логор је сматран за један од најужаснијих казамата у Босни и Херцеговини.

1992. У Калесији, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге са задатком етничког чишћења, упадају у село Зелина и том приликом убијају 6 српских цивила. 

1992. У Сребреници, у рејону средњег Подриња, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из околних села под командом Насера Орића, упадају у село Ратковићи, када праве покољ над 17 српских цивила, пљачкају њихову имовину, а после пале и уништавају.

1992. У Сјеверној Далмацији, хрватска војска спроводи злочиначку операцију "Миљевачки плато", код Дринша. У тој акцији је погинуо херој новог доба: Савица Сале Медаковић.

1941. У Херцеговини,  усташе под командом Мије Бабића, праве покоље над Србима... У Гацку усташе убијају 140 мушкараца, жена и дјеце. У усташком логору у Невесињу поклано је 28 Срба. У Стоцу је похапшено све мушко од 16 до 60 година. У Габели је ухапшено 170 Срба који су наредних дана ликвидирани код Крижа и Опузена. У Чапљини, је ухапшено 526 Срба (мушкараца, жена и дјеце) који су ликвидирани наредних дана.

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге у селу Бујаковина праве покољ и етничко чишћење својих комшија, углавном старијих људи. Убили су десетак Срба цивила.

2003. У Бања Луку, стигао поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други.

1943. У Плужинама (Црна Гора), у селима Стабна, Крушчица и Јасен, усташке јединице заједно са озлоглашеном немачком јединицом "Принц Еуген" почињу седмодневне покоље над 140 Срба.

1986. У Призрену, албански вандали демолирали су манастир Светог Марка, који се налази код Коришке реке. Ово је урађено без неке материјалне користи већ само да се нанесе штета и манаситр уништи. Тадашњи епископ рашко-призренски г. Павле о томе је известио Свети Синод СПЦ, који су писмо проследили Извршном већу СР Србије и САП Косово и Метохија. Међутим, није урађено ништа да се зашити имовина СПЦ и свештенство.

1992. У Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из извиђачко-диверзантског вода 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, праве засједу на путу између Скелана и Сребренице, том приликом у аутомобилу је убијено 5 Срба (Бибић, Божић, два Павловића и Грујичић).

2003. У Добоју, Окружно јавно тужилаштво поднело Хашком трибуналу захтев за разматрање тужбе против Нијаза Чаушевића и Индире Врбанац из Босанског Брода за ратне злочине почињене 1992. године над српским цивилима у селу Сијековцу.