Све је ствар навике - www.zlocininadsrbima.com

3. септембар 2015.


Све је ствар навике


Уместо да се резолутно огради и недвосмислено и јасно осуди иницијативу групе грађана да се у хрватску војску уведе усташки поздрав „За дом спремни“ католичка црква у Хрватској преко задарског надбискупа Желимира Пуљића шаље поруку како овај усташки поклич „улази у подручје двозначности и нејасноће“. Избегавајући да понуди јасан и недвосмислен одговор целој хрватској јавности бискуп Пуљић својим ставом успео је само додатно да замагли ионако нејасан однос католичке цркве у Хрватској према НДХ и усташама. Да у том замагљивању није усамљен види се и по списку потписника иницијативе,

            Сводећи све на то како су потписи неких бискупа и свештеника њихова приватна ствар и како црква са таквом иницијативом нема никакве везе бискуп одбија да се дистанцира нудећи некакву причу о двозначности и предлаже да се о стварима као што је усташки поклич расправља на некаквим форумима или чак распишу референдуми и тако дође до решења које је прихватљиво, зна се коме.

            Занимљиво је и образложење једног од потписника иницијативе, коју је иначе покренуо бивши комадант одбране Вуковара Бранко Борковић, академика Јосипа Печарића, да би се људи на усташки поздрав „За дом спремни“ навикли као што су се навикли и на куну као валуту. По уваженом академику није проблем то што овај поздрав представља него је све ствар навике. Тако испада да би се људи могли навићи и на то да нам се држава у некој скоријој будућности зове НДХ, да уместо председника имамо поглавника, да нам деца не иду у вртиће и школе него у усташку младеж. Кад се свикнемо на те ситнице онда ћемо се навићи и на расне законе, нешто касније и на концентрационе логоре, биће нормално да на рукама неки људи носе жуте или плаве траке са словима „Ж“ или „П“ (Жидов или Православац), а онај ко одбије такође би требао да се навикне да ће због тога бити убијен. Боже мој, па зна се да сви људи не могу бити исти, нечија крв је увек чистија. Кад смо прогутали куну што не би и све остало, логика је коју намеће овај академик и њему слични.

            Да су се неки на такво размишљање већ навикли види се и на примеру Вуковара. Наиме, у овом граду осећања већинског народа су итекакав аргумент против да се ћирилица и српски језик уведу у службену и јавну употребу. Ћирилица, кажу они који размишљају попут академика, бискупка и других јавних личности које су потписале ову срамну петицију, вређа осећаје хрватског народа и у њему повређује још незарасле ране због „српске агресије“. Кад већ улазимо у то подручје ирационалности логично је да се запитамо имају ли Срби, Јевреји и Роми осећаје и јесу ли ране настале усташким злочинима током Другог светског рата зарасле па их се сад поново може отварати. Јесу ли сећања на геноцид, погром, протеривање покрштавање и небројена зверства усташа већ толико избледела да се сада може слободно и без икакве осуде предлагати да се ова данашња хрватска војска поздравља усташким поздравом и тиме поистовећује са оном из НДХ?

            Очигледно потписници ове беспримерне иницијативе мисле да јесте, јер по њима бити Хрват, значи бити усташа, а они који тако не мисле или нису Хрвати или нису довољно добри Хрвати.

            Чудна је и изјава из кабинета председнице републике како је ова иницијатива „неозбиљна, неприхватљива и на разини провокације те да не заслужује ни службени одговор“.

            Зашто не заслужује службени одговор? Је ли можда у питању помањкање храбрости? Или је можда процењено да би штета коју би службени одговор нанео предизборној кампањи странке из чијих редова је гђа. Китаровић постала председница толико велика да не вреди ризиковати?

            Исто тако индикативно је да академик Печарић у свом одговору председници не криви њу за одбијање ове срамотне иницијативе, него чланове њеног кабинета који „на хрватску историју гледају српским очима“.

            Ипак, оно што охрабрује је став Хрватског хелсиншког одбора који каже да је овај поздрав „историјски везан уз усташки покрет од самих његових почетака.“

„Историјски је доказано да је узвик „За дом спремни!“ лансирао усташки поглавник Анте Павелић у својим писмима из тридесетих година из Италије и да је тај поклич искључиво везан уз усташки режим и Павелићеву диктатуру. Овим поздравом заврша вале су се све јавне манифестације за време усташког режима и он се налазио на свим службеним документима НДХ“, јасно и недвосмислено каже ХХО и позива католичку цркву да се исто тако недвосмислено огради од иницијативе и њених иницијатора и најоштрије је осуди.

            Из горе написаног видели смо какав одговор су добили.

            И тако, скоро четврт века од самосталности Хрватска се захваљујући разним Борковићима, Печарићима, Шимунићима и Бујанецима враћа 75 година уназад. То према задарском бискупу Желимиру Пуљићу показује „да живимо у озрачју демократског друштва у којем се може писати и потписивати без страха да ће због тога неко поћи на „информативни разговор“ или завршити на суду и у затвору“.

            Заиста смо напредовали, али питање за господина бискупа гласи: Важи ли то „озрачје демократског друштва“ за све или само за носиоце оваквих идеја?

            Ако се појаве фашизације и усташизације прећуткују или игноришу Хрвaтској се врло лако може десити да загази на пут са којег ће тешко бити вратити се. Чињеница је да се у данашњој Немачкој за узвике „Зиг хајл“, употребу нацистичких симбола и ве личање нацизма итекако иде на информативне разговоре, плаћају казне па иде и у затвор.  Немачку то сигурно не сврстава међу друштва у којима влада недемократска атмосфера. Разлика је само у томе што Немци врло добро знају коју и колику су цену платили зато што су у једном периоду своје историје забраздили на страну на коју није требало.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 124.
2.9.2015.









Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1432  пута
Број гласова: 8






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1275 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1288 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1297 прегледа и 0 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1299 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1301 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links