Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Нову годину славим...





















































Матура српско-хрватских односа


Преносимо исповест једне славонске Српкиње која је још пре 50 година силом (не)прилика почела да разумева српско хрватске односе, као и тежину коју са собом то доноси. Сви они снови које је носила у себи још из гимназијских дана су за само једно вече распршили тај сан о братству, једниству и другарству.
Објављено: 08.12.2018 .... Број посета: 320 .... Број гласова: 48

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018


Треће недеље новембра месеца 2018. године отишли смо у Сремску Каменицу, где смо присуствовали парастосу за вуковарске жртве које су животе изгубили 1991. године. Није нас било много, али сви који су дошли знали су зашто су ту. Срели смо и познате људе земљаке, па смо се сви заједно помолили за наше Србе чије душе већ 27 година лете изнад Балкана.
Објављено: 21.11.2018 .... Број посета: 109 .... Број гласова: 15

Парастос вуковарским жртвама и палим борцима биће 18.11.2018. у Ср. Каменици


Из Удружења за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда, стигло нам је саопштење да ће парастос тј. помен за вуковарске жртве које су убијене у другој половини 1991. године у Вуковару и Борову Насељу, бити у суботу 18. новембра 2018. у 13:00 сати у православној цркви рођења Пресвете Богородице, у Сремској Каменици, код Новог Сада.
Објављено: 07.11.2018 .... Број посета: 143 .... Број гласова: 5

Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928


Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком 1990-их. Улупао сам 54 године,од тога 30 у новинарству,наменски прочитао брежуљак књига,докумената,записника,историјских уџбеника,сећања учесника важних догађаја
Објављено: 05.11.2018 .... Број посета: 242 .... Број гласова: 14

Чији се злочинци шетају Вуковаром


Из Хрватске у посљедних недељу, две вести о ратним злочинима и злочинцима из деведесетих претичу једна другу: градоначелник Вуковара, Иван Пенава, иначе члан владајућег ХДЗ-а, најављује протесте за 13. октобра због тога што власти недовољно чине на кажњавању злочина почињених у “време Слободана Милошевића”.
Објављено: 02.11.2018 .... Број посета: 179 .... Број гласова: 0

Истина о геноциду у НДХ изаћи ће у четири тома


Страдање српског, јеврејског и ромског народа током мрачне владавине усташког режима први пут ће бити обрађено у јединственој "Енциклопедији геноцида у Независној држави Хрватској". Ова четворотомна књига која би требало да буде објављена до 2023. године заокружиће сва досадашња сазнања и истраживања о злочинима НДХ током Другог светског рата.
Објављено: 27.09.2018 .... Број посета: 582 .... Број гласова: 17






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

12. децембар

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од пола године, окупиравши Бачку убрзо по агресији нацистичке Немачке на Југославију  током Априлског рата 1941. године.

1958. У Београду, умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а после рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге започеле геноцидну операцију "Оркан", којом су окупирани: Дарувар, Подравска Слатина, Славонска Пожега, Воћин, Липик, Пакрац, планине Равна Гора и Папук.



13. децембар

1943. У Москви, саопштена одлука да влада СССР-а, признаје партизански покрет за савезнике на Балкану, а АВНОЈ будућу владу нове Југославије.

1991. У Грачаници, општина Глина (Банија), припадници хрватског ЗНГ су заробили 16 припадника српске територијалне одбране, које су побили на зверски начин.

2004. У Бечу, представници 13 подунавских земаља на министарском састанку потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2009. Поново успостављен железнички саобраћај, након прекида 1992. године, на релацији Београд - Сарајево.



14. децембар

1914. У Сарајеву, команда Аустро-Угарске војске на Балкану, издала наређње о хитном повлачењу својих трупа из Краљевине Србије, чиме је Колубарска битка завршена (после месец дана) победом србске краљевске војске која је била у незадрживом јуришу. Ова битка је једна од најзначајних у нашој историји, а губици србске војске су били велики, више од 20.000 војника је погинуло, а преко 90.000 је рањено. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а генерал аустро-угарске војске Оскар Поћорек је смењен.

1941. У Загребу, усташки поглавник Анте Павелић у Другом светском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

1950. У Подгорици, конституисано Друштво за науку и уметност Црне Горе.

1991. У Пакранима, крај Дарувара, хрватски паравојници ЗНГ, убили су Милана Марковића (39) у дворишту његове породичне куће. Његов леш остао је не сахрањен, па су га раскомадале животиње.

1992. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманских ратних јединица Армије БиХ, под командом Насера Орића, праве стравчан покољ у српским селима: Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Убијено је најмање 109 Срба и том приликом су крвници спалили 350 српских кућа. Сва покретна имовина, стока, храна и летина је покрадена. Целокупно становништво је присиљено да бежи преко Дрине у Србију.

1995. У Паризу, шеф југословенске делегације на мировним преговорима председник Србије Слободан Милошевић, председник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству сведока документ су потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.

1998. У Пећи, у кафићу "Панда", албански терористи из ОВК, праве ужасан масакр над српском децом, шест ученицика локалне гимназије. Овај свирепи злочин погоршао је ионако напету атмосферу на Косову и Метохији.

2001. У Загребу, југословенски министар спољних послова Горан Свилановић током прве званичне посете хрватској престолници изразио жаљење због страдања држављана Хрватске и СР Југославије у посљедњем рату, наводећи да политичари имају велику одговорност за све што се догодило протеклих неколико година.

2003. У Бања Луци, Влада Републике Српске донела Одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о надлежности државних органа у поступку против пoчинилаца ратних злочина, који омогућава да пред домаћим судовима буду вођени процеси на основу оптужница које су подигнуте у Хашком Трибуналу.

2004. У Београду,  експерти Независне комисије за испитивање околности погибије гардиста на Топчидеру саопштили да је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице унутар касарне "Караш".

2006. Балканске земље: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора приступиле "Партнерству за мир" које је под покровитељством НАТО пакта.



15. децембар

1904. У Београду, после једне саобраћајне несреће, Српско Лекарско друштво, основало "Хитну Помоћ", односно друштво које ће стално дежурати 24 сата.

1914. Завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човечанство у Први светски рат. Победа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1991. У Новој Вуковици, код Подравске Слатине, припадници хрватског ЗНГ-а, Шиме Цицварић и браћа Бистровић: Дамир и Ивица, тешко су претукли и ранили Благоја Вујића, српског цивила, у његовој кући и затрпали грањем верујући да је мртав.

1999. У Приштини шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао прелазну владу тзв. Републике Косово, о чему је потписао документ са шиптарским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском језику и донесен без консултација с представницима Срба.

2004. Хашки Трибунал прогласио се ненaдлeжним у случају тужбе СР Jугoслaвиje прoтив oсaм држaвa НAТO-а, јер СРЈ у врeмe кaд je тужбa пoднeсена фoрмaлнo ниje билa члaницa УН.

 



16. децембар

1942. У Берлину, Врховна команда нацистичке Немачке је у Другом светском рату издала директиву за борбу против југославенских партизана, у којој је, супротно одредбама Женевске конвенције, јединицама наређено да употребе сва средства, чак и према женама и деци, и да због тога ниједан немачки војник не сме да буде позван на одговорност.

1943. У Слабињи, општина Банијска Дубица, усташе праве покољ над 96 српских цивила, од чега је 40 било деце млађе од 14 година.

1991. У Драговићима крај Пакраца (Западна Славонија), авион хрватских паравојних снага, бомбардовао велику колону српских избеглица, која се кретала ка Окучанима, да потраже спас. Том приликом је настрадало више од 20 Срба.

2003. У Хашком трибуналу почело суђење пензионосаном генералу бивше ЈНА Павлу Стругару, оптуженом за кршење закона и обичаја ратовања приликом сукоба на Дубровнику 6. децембра 1991. године.

 



17. децембар

1991. У Бриселу (Белгија), Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о завршетку рата. Уместо Председништва, Скупштина је установила функцију председника Републике Српске и за првог председника изабрала Радована Караџића.

1995. Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у Босни и Херцеговини.

1997. У Њујорку (САД), Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

2002. У Београду, Скупштина СР Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.



18. децембар

1901. У Београду, народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о штампи.

1921. У Београду, објављен први број листа "Време".

1978. Основана Јединица српске милиције за специјална дејства, 1994. године добила данашњи назив Специјална анитерористичка јединица – САЈ.

1995. У Бону (Немачка) одржана конференција представника 31 земље и више међународних организација о разоружању и успостављању међусобног поверења зараћених страна у Босни и Херцеговини.

2001. Конституисан Међународни савет за сарадњу Босне и Херцеговине и Савезне Републике Југославије.



19. децембар

1905. На Цетињу, усвојен први устав Црне Горе, којим је она дефинисана као држава српског народа и уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола I Петровић. Влада је зависила од скупштине, још више од кнеза, који је имао право да поставља и смењује чиновнике. Текст устава, који је назван "Никољдански устав", углавном је преузет из устава Србије од 1869.

1991. У Книну, уставотворна скупштина прогласила Републику Српску Крајину, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију у том моменту. Недуго после тога САО Западна Славонија и САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем су прогласили присаједињење РСК. Најзападнија српска држава је постојала до августа 1995. када је нестала током агресије хрватске војске и њених савезника - "Олуја". Званични Београд никада није признао РСК.

1991. У Берлину, немачка влада признала Словенију и Хрватску пре него што су, заштићена права народа у мањини, на чему је у почетку инсистирала Европска заједница. Немачка се није освртала на многа упозорења да такав чин може да изазове крвопролиће.

1992. У Јошаници, крај Фоче, око 900 припадника муслиманских ратних јединица Прве Дринске бригаде Армије Босне и Херцеговине, које је предводио Заим Имамовић из Горажда, извршили су стравичан покољ над српским цивилима у национално мјешовитом селу Јошаница, између Фоче и Вишеграда. Том приликом је на велики православни пазник Никољдан убијено 56 српских цивила (32 мушкарца, 21 жена и 3 дјеце млађе од 14 година), а рањено 11, док је 18 српских засеока спаљено.

2000. У Београду, шеф дипломатије СР Југославије, Горан Свилановић потписао статут Међународног кривичног суда, који ће бити први стални суд за најтеже злочине. Седиште суда ће бити у Хагу.

2006. У Букурешту, државе Босна и Херцеговина, Србија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Албанија, Молдавија, Македонија и УНМИК /у име Косова и Метохије/ приступили Споразуму о централноевропској зони слободне трговине /ЦЕФТА/.



20. децембар

1912. У Лондону, почела мировна конфенерција поражене Османлијске царевине и држава Балканског савеза: Црне Горе, Србије, Грчке и Бугарске. На конференцији се Турска одрекла свих изгубљених територија, не пристајући једино да преда још неосвојени град Једрене. Због тога је Први балкански рат настављен почетком фебруара 1913. и после нових турских пораза мировни уговор с Турском је склопљен 30. маја 1913. опет у Лондону.

1944. На Косову и Метохији, објављен први број листа "Јединство", намијењен читаоцима Аутономне Косовско-метохијске области. Од 1945. лист излази у Приштини, најприје једном седмично, а касније је постао дневник.

1974. У Београду, умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко Албаније у Првом светском рату доспио је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, где је студирао и излагао. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

1982. У Београду, умро српски композитор Милан Ристић, члан САНУ. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског.

1992. У СР Југославији, на првим вишестраначким изборима бирани су посланици Савезне скупштине, председници Србије и Црне Горе, посланици републичких скупштина и органи локалне власти. У првом изборном кругу за председника Србије међу седам кандидата изабран Слободан Милошевић. У Црној Гори победио је Момир Булатовић.

1991. У Београду, Анте Марковић, председник југославенског Савезног Извршног Већа поднео оставку, јер није могао да прихвати предлог буџета за 1992. годину. Како није имао наследника на тој функцији, због политичких превирања и распада комунистичке Југославије, био је последњи премијер СФРЈ.

1995. У Босни и Херцеговини, Међународне снаге под називом ИФОР преузеле мисију провођења мира у БиХ од снага УН, у складу с мировним споразумом потписаним у Паризу шест дана раније.

2000. У Њујорку (САД), Савјет безбедности УН осудио албанске екстремистичке групе на југу Србије и позвао КФОР да предузме конкретне мере, које би онемогућиле њихове даље акције.

2000. СР Југославија примљена у чланство Међународног монетарног фонда.

2001. Председиштво БиХ, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и председавајући Савета министара потписали изјаву о пријему БиХ у Савет Европе.



21. децембар

1939. У Вуковару, донета чувена Вуковарска резолуција, на основу кога су Срби из Западног Срема (вуковарски, илочки, шидског, винковачки срез) тражили изузеће из Бановине Хрватске, а прикључење Дунавској бановини. Ово је учињено из историјских, географских, верских, саобраћајних и политичких разлога. Хрвати су имали територијалну грамзивост чак и у крајевима где нису имали већину. Ова резолуција никада није доживела своје извршење, јер југославенска влада Цветковић-Мачек, није показивала занитересованост за њу.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну усташке јединице започињу геноцидну офанзиву према српском становништву, која је трајала 3 дана у селима Острожина, Шљивовац, Стипан, Дуго Село и Трепча. Том приликом је побијенио најмање 670 српских цивила, међу којима је било око 100 дјеце, млађе од 12 година.

1990. У Загребу, у Сабору изгласан нови устав, који је због близине католичког Божића назван Божићни Устав. Многи аналитичари сматрају да је управо овај Божићни Устав, због одузимања права Србима покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, које су у наредним месецима довеле до рата у Хрватској.

1991. У Новској (Славонија), у породичној кући Келеува, на адреси Николе Тесле бр. 44, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, масакрирали су на најмонструознији начин 5 српских цивила: Марица и Мирко Келеува, Јела и Андрија Узелац и рођака која се презива Милановић. Све су то цивили старије доби, без оружја.

2004. У Београду, Скупштинa Србије усвојила Закон којим се изједначавају права припадника партизанског и Равногорског покрета из Другог светског рата.



22. децембар

1941. У Коњицу (Херцеговина), злогласна усташка јединица Црна Легија, под командом Јуре Францетића, Фрање Судара и Рафаела Бобана, за два дана, прави покољ над 35 српских жена и дјеце у селима Виниште, Челебић и Доње Село.

1941. У Руду, на истоку Босне и Херцеговине, основана је Прва пролетерска бригада НОВЈ. После Другог свјетског рата, овај празник је у социјалистичкој Југославији слављен као Дан Југославенске Народне Армије.

1946. У Београду Војни суд осудио на смрт 17 високих немачких официра због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Сви осуђени су погубљени 24. јануара 1947. године.

2001.  У Сарајеву, на градском гробљу "Лав" ексхумирано гробно место означено именом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2001. У Задру, Градско веће прогласило за свог почасног грађанина одбеглог хрватског генерала Анту Готовину и ратног злочинца над Србима. Једног од главних спроводилаца "Олује".

2009. Влада Србије поднела кандидатуру за чланство у Европску Унију.



23. децембар

1917. У Гргурама, крај Блаца погинуо је Коста Војновић Косовац један од вођа Топличког устанка у Првом светском рату. Био је подфицир Краљевине Србије, који се борио у Мачви и на Дрини 1914. године. Касније је био један од покретача Устанка у Топлици у фебруару 1917. године. Након његове пропасти борио се са својом мањом групом по планинама. Да не падне жив бугарским четама у руке, извршио је самоубиство.

1990. У СР Црној Гори одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Момир Бултатовић, премијер Мило Ђукановић, а владу је формирала њихова странка Савез Комуниста Црне Горе са 66,4% гласова. Поред СР Србије, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1990. У Љубљани, скупштина СР Словеније прогласила независност те југославенске републике, на основу референдума који је спроведен данима раније.

1994. У Сарајеву, представници Републике Српске и муслиманских власти БиХ, после мировне мисије бившег председника САД Џимија Картера, потписале четворомесечно примирје, почев од 1. јануара 1995. године. Оружане снаге под контролом Алије Изетбеговића прекршиле су примирје 40 дана пре истека тог рока офанзивама на Влашић и Мајевицу, а државе НАТО пакта нису то чак ни вербално осудиле.



24. децембар

1941. У Банским Моравцима, на Кордуну, усташки зликовци побили најмање 31 српског цивила, до чега је убијено 15 дјеце, млађе од 12 година.

1991. У Ораховици, крај Доњег Михољца, хрватске паравојне снаге - ЗНГ, убијају 4 српска цивила: Тихомир Тодоровић, Миодраг Муселновић (46), полицајац у пензији и жена му Милица Муселиновић (42), као и њихов комшиница Десанка Николић (69). Сахрана је обављена дан касније, без православног свештеника, а после пуцњаве припадника ЗНГ, малобројна родбина се разбежала.

1993. Вардарска Македонија и Република Албанија успоставиле дипломатске односе.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links