1920. У Београду је потписан војно-одбрамбени споразум односно савез између Краљевине СХС, Румуније и Чехословачке, који је назван "Мала Антанта".

1942. У Руми (Срем) и оклним селима, усташе и припадници нацистичких једница СС дивизије "Принц Еуген" односно локалних фолксдојчера, под надзором усташа Еугена Диде Квартерника и Виктора Томића извршили стрељање више од 90 српских цивила.

1942. У Перушићу (Лика), засеок Студенци, усташе убијају најмање 27 српских цивила. Србска имовина је опљачкана и спаљена.

1970. У Београду, Социјалистичка Југославија и Ватикан (папска држава) обновили дипломатске односе после 18 година прекида.

1978. У Добоју, Босна и Херцеговина, родио се јунак новог доба - Споменко Гостић. Био је један од најмлађих бораца Војске Републике Српске. Борио се на Озрену, а погинуо је у 20. марта 1993. године у свом селу Јовићи, док је трајало гранатирање са муслиманских положаја. Одбио је понуду да иде у Париз да живи.

1999. У Метохији, припадници албанске терористичке ОВК, пљачкају и пале више од 200 српских села и 40 православних светиња, а србско становништво одлази у избијеглиштво. Све ово се дешавало пред очима НАТО и УН снага.

1914. У Мачви, почела чувена Церска битка, која је трајала 9 дана, када је иако бројчано и технички слабија војска Краљевине Србије, поразила моћну војску Аустро-Угарске царевине.

1942. У Грабовцу, код Слуња (Кордун), усташе убијају скоро 100 српских цивила (48% становништва).

1942. У Босанској Крајини, усташе праве рацију и хапсе Србе у Шипову и Јајцу који су побијени на Подосоју.

1942. У Вуковару, на локацији "Дудик", усташе стрељају 18 припадника НОП-а, углавном србске националности.

1991. У Вуковару хрватски паравојници су убили Србина Славка Ж. Драгишића (58), цивила.

1992. У Рогатици, у селу Булози које је имало 22 становника, сви српске националности, муслиманске ратне јединице праве масакр и убијају њих 12. Сви су убијени хладним оружјем. Највише је страдало из породице Нешовић. Убијен је дјечак од четири године старости - Владан.

2020. У Чачку је преминуо у свом дому Антоније Ђурић (91), истакнути писац и публициста који је забележио шта Солунци говоре, по чему је снимљена истоимена ТВ драма 1990. године. Поред тога написао је низ значајних дела као што су: „Крај Мораве долина наде“, „За част отаџбине“, „Обавештајац каплар Милоје“, „Жене Солунци говоре“, „По заповести Србије“, „Равногорци говоре“, „Јуриш у поробљену отаџбину“, „Топлички устанак“ итд. У књизи „Црвена куга“ (три тома), описао је своја сећања на седмогодишњу робију у Сремској Митровици на коју је осуђен од комунистичког режима педесетих година 20. века. Одликован је од СПЦ Орденом Светог Саве.

1919. У Београду је створена прва Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којом је председавао Љуба Давидовић.

1921. У Београду је умро краљ Петар I Карађорђевић, владар Краљевине Србије 1903-1918 и Краљевине СХС од 1919-1921. Рођен је 1844. у Београду, а школовао се у иностранству и завршио Војне академије у Француској. Ратовао је као француски добровољац у Пруској 1870-1871 када је одликован орденом Легије части. Касније 1875-1876 је подизао устанак против Турака у Босни и Херцеговни и командовао једним одредом. Након Мајског преврата 1903. године Народна скупштина Краљевине Србије га је устоличила као владара. Водио је државу све до 1914. године када је препустио сину Александру I Карађорђевићу. За време његове владавине Србија је економски и војно оснажила, тако да је ослобођена: Вардарска Македонија, Рашка и Косово и Метохија. Био је омиљен владар од свог народа.

1942. У Голубинцима, крај Старе Пазове, усташе праве рацију, у којој је ухапшено 63 мушкарца, који су наредних дана стрељани углавном у Сремској Митровици.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору дошло је до споразума између представника Владе Краљевине Југославије у избеглиштву са члановима политичког комитета југославенских партизана. Тим споразумом је предвиђено да се југославенска краљевска влада одрекне генерала Драгољуба Михаиловића и ЈВуО, као и да савезници помажу партизански покрет. Тиме је отворен пут ка рушењу монархије у Југославији и умногоме одређен исход Другог светског рата на Балкану.

1908. У Београду је умро писац Радоје Домановић, највећи србски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство.

1941. У Београду, на Теразијама, немачки Гестапо је обесио пет србских родољуба и оставио да висе неколико дана. Ово је урађено у знак одмазде за наводне терористичке акције у дворишту Гестапоа.

1990. У Северној Далмацији, односно Обровцу и Бенковцу, припадници хрватских специјалних полицијских снага нападају полицијске станице које су биле под контролом Срба. Исти дан је проглашено ванредно стање преко Радио Книна, што се сматра за Дан устанка у Книнској Крајини.

2004. У Београду, посланици Скупштине Србије, усвојили тј. вратили традиционални грб Србије и заставу, химна постаје "Боже правде".

1805. Код Ћурије на Иванковцу дошло је до велике битке у којој су се Вожд Карађорђе и његових 7.000 устаника први пут сукобили са Султановом гардом, од 15.000 Турака... Ово је била веома значајна победа Срба јер су изгубили 1.000 бораца, а Турци скоро 10.000 војника и напустили бојно поље у паничном бегу. Срби су добили велики ратни плен и елан да наставе даље своју борбу.

1942. У селу Корана покрај Слуња хрватски фашисти су убили 16-оро Срба мештана овог села на Кордуну. Тиме је настављен усташки терор према православном живљу.

1947. У Љубљани је извршена смртна казна вешањем над немачким генералом Лудвигом Кублером (58), заједно са још четворицом високих официра Вермархта за учешће у инвазији на Југославију и злодела током Другог светског рата над цивилима.

2001. У Македонији, њеним западним деловима после вишемесечних борби, албански терористи уз помоћ НАТО пакта прогнали преко 115.000 Срба.

1914. На Церу, Војска Краљевине Србије победила бројнију аустроугарску војску и тако обезабедила прву победу Савезника у Првом светском рату. Због успешног командовања генерал Степа Степановић, добија чин војводе.

1942. У Срему, селима Чалма и Дивош, СС јединице (фолксдојчери) и усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 320 Срба, мушкараца и жена. Ухапшеници су одведени у логор у Руми, а највећи део је стрељан.

1942. У Земуну је ухапшено 250 људи од усташке полиције, од којих су 10 активиста СКОЈ наредног дана стрељани. Остали затвореници су спореведени у логоре у Сремску Митровицу и Вуковар.

1946. Код Бледа (Словенија), авиони југославенског ратног ваздухопловства, оборили по други пут за десет дана, траннспортни авион "C-47" америчке ратне авијације, који је повредио ваздушни простор Југославије.

1983. У Београду је умро Александар Лека Ранковић, дугогодишњи шеф безбедоносних служби и један од водећих људи социјалистичке Југославије. Одговоран је за послератно хапшење многих српских родољуба који су послати на Голи Оток. Смењен је са свих функција 1. јула 1966. године на чувеном Брионском пленуму.

1997. У Сплиту затворен концентрациони логор Лора, који је непрекидно радио 5.5 година. Према свједочењима преживјелих заточеника Лора је сматрана за најужаснији казамат смрти током деведесетих година 20. вијека на подручју бивше Југославије. Званично је било 1.005 Срба, мушкараца и жена утамничено, док је више од трећине убијено. Забиљежено је око 130 начина мучења, а о свему што се дешавало у сплитској Лори био је упознат државни и војно-полицијски врх Републике Хрватске.

1942. На Кордуну у селима Грабовац и Смољанац, код Слуња усташе су убиле 30 мештана Срба.

1942. У Срему усташе под командом Виктора Томића праве рацију и хапсе Србе у Доњем Товарнику код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за србске жртве. У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

1948. У Загребу је извршена смртна казна вјешањем за ратног злочинца Љубу Милоша (29), команданта усташког концентрационог логора Јасеновац за вријеме Другог свјетског рата. Преживјели логораши су њега упамтили као поремећеног садисту који се такмичио са осталим усташким официрима ко ће да убије више логораша. Гајио је пса кога је нахушавао на заточенике. У мају 1945. је побјегао у Аустрију са осталим усташким злотворима гдје се скривао и био члан усташке емиграције. У специјалној акцији ОЗНЕ намамљен је у Југославију када је ухапшен 20. јула 1947. и спроведен у Загреб гдје му је суђено.

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Миленка Ђапу (40), Србина цивила, радника Рафинерије Сисак.

1991. На Банији у селима око Сиска: Блињски Кут, Кињачка, Чакале, Блинска Греда, Трњани, Брђани и Бестрма... упадају хрватске паравојне јединице пресвучене у униформе ЈНА под командом Ђуре Бродарца и праве масакр над цивилима. Убијено је 15 Срба и десетак је рањено. Више од тридесеторо дјеце су остали сирочићи.