1915. У Нишу, умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог Балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског".

2003. У Београду, расписана потерница за бившим директором Радио-телевизије Србије Драгољубом Милановићем, који је осуђен на 10 година затвора због погибије 16 радника РТС-а у Абердаревој улици за време НАТО бомбардовања 1999. године.

2003. У Хашки Трибунал, пристигли Харадин Баљај, Исак Муслиу и Агим Муртези, бивши припадници албанске терористичке ОВК, које су снаге КФОР-а ухапсиле на Космету. Оптужница их терети да су 1998. године у логору бивше ОВК у селу Лапушник, код Глоговца, држали, мучили и убили најмање 23 Срба и Албанаца.

2003. У Крањској Гори, словеначка полиција ухапсила потпредседника Демократске партије Косова Фатмира Љимаја, оптуженог за злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата.
 

1940. У Београду, умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете је постао 1904, на том положају је био и од 1914-1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао je председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

1977. У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

2004. У Липљану на Космету, Златомир Костић (27) из Угљара и Милијана Марковић (24) из села Старо Грацко убијени из заседе на транзитном путу, од стране албанских терориста.

1908. У Београду, умро Симо Матавуљ, српски књижевник и педагог, један од најистакнутијих представника српског реализма.. Био је редовни члан Српске краљевске академије наука и уметности. За живота се здушно борио против унијаћења и покатоличавања Срба православаца у Далмацији. Тако да је и своје чувено дело "Пилипенда", посветио томе.

2001. Хашки трибунал потврдио пресуде муслиманским и хрватским комадантима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи у Херцеговини над српским цивилима. Тако су Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на 7 година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.

1974. У Београду, Савезна Скупштина прогласила нови Устав СФР Југославије за који је речено да је "нова етапа у развитку југославенског социјалистичког самоуправљања", а заправо је СФРЈ децентрализована. СР Србија подељена на три дела, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је умногоме омогућио разбијање друге Југославије, почетком 1990-их година.

1992. У Лисабону (Португал) почела конференција о бившој Босни и Херцеговини, на којој су се представници три водеће националне странке договориле да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и грађански рат је врло брзо почео.

1996. У Сарајеву, његовим источним општинама: Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Грбавица, Илиџа, започело је масовно исељавање српског становништва, јер су ове општине према Дејтонском споразуму припале, муслиманској страни. Тада је око 150.000 Срба напустило источно Сарајево и отишло у избјеглиштво.

2001. У Љубљани (Словенија) без резултата одржани разговори о решавању питања поделе имовине бивше СФРЈ, уз присуство међународног представника.

2008. У Београду одржан велики народни протест против једностраног проглашења независности Косова и Метохије. У нередима који су настали након скупа запаљене амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља. У амасади САД испуштен је отров, који је убио српског младића, пореклом са Космета - Зорана Вујовића (20).

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

1935. У Суботици, рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века, како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

1992. У Њујорку (САД) Савјет безбедности УН одлучио да у Српску Крајину пошаље 14.000 "плавих шлемова" с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1993. У Каменици, на истоку Босне и Херцеговине сахрањено 38 Срба - жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве ужасно масакриране.

2001. У Београду, Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне штедионице `Југоскандик`, који се после осам година вратио у СР Југославију, ухапшен на аеродрому.

2001. У Ријеци (Истра), спроведен у истражни затвор пензионисани хрватски генерал Мирко Норац, осумњичен за ратне злочине над српским цивилима у Госпићу 1991. године.

1944. У Дрвару (БиХ) у Врховни штаб партизанскох покрета НОВЈ стигла совјетска војна мисија. То је била прва војна мисија СССР-а на тлу Југославије у Другом светском рату.

2001. У Скопљу одржан четврти самит председника држава и влада чланица Процеса за сарадњу у југоисточној Европи. Председавајући Предједништва БиХ Живко Радишић и југословенски председник Војислав Коштуница потписали декларацију о прихватању Повеље о добросусетским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Југословенски предсједник Војислав Коштуница и македонски предсједник Борис Трајковски потписали у Скопљу споразум о граници двије земље, чиме је озваничена граница између Македоније и Србије из времена док су оне биле у саставу СФРЈ.

2001. Светска банка одобрила 11 милиона долара кредита за Пројекат побољшања трговине и транспорта у Босне и Херцеговине.

2004. У Београду, пред Специјалним судом почело суђење оптуженима из тзв. Земунског клана, за убиство некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића и за покушај атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

2008. У Заплани, умро Јанез Дрновшек, бивши председник Председништва СФРЈ (1989-1990), а касније и премијер, односно председник Републике Словеније. Током крвавог распада друге Југославије, играо је значајну улогу. Иако је био члан КПЈ, радио је на отцепљењу СР Словеније од СФРЈ. Током напада словеначке полиције и Терироријалне Одбране на касарне и објекте ЈНА у СР Словенији јуна и јула 1991. имао је улогу некаквог преговарача.

1945. У Београду, Врховни штаб НОВЈ сачинио план за ослобађање Лике и Горских Котара.

1974. У Београду, умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима порекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Током немачке окупације Југославије у Другом светском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. После ослобођења је изабран за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију.

1988. У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља o унапређењу мултилатералне сарадње.

1990. У Загребу, Хрватска Демократска Заједница у великој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Лидер, Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. Странка ХДЗ је била кључан фактор у распаду СФРЈ деведесетих година 20. века и грађанском рату на тлу исте.

2001. У Београду, ухапшен бивши начелник Службе државне безбједности /СДБ/ Србије Радомир Марковић због злочина на Ибарској магистрали, где су 1999. године погинула четири функционера странке СПО.

2003. Из Београда, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, где је оптужен за ширење верске и националне мржње, као и подстрекивања ратних сукоба на подручију бивше Југославије, током 1990-их. Тамо је остао 11 година, без пресуде, када се вратио у Србију.

1992. У Дарувару, припадник хрватске војске Јожица Мудри (стар 21 годину) долази у породичну кућу Радосављевића где убија из ватреног оружја Раду (40), његову супругу Јованку (32), и њихове малољетне синове: Дејана (14) и Ненада (9)... потом је пластичним експлозивом велике разорне моћи унаказио лешеве и добар дио куће.

2003. У Сарајеву, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о избору председника републике којима је укинута одредба да на изборе у првом кругу мора изаћи 50% грађана да би они успели.

1909. У Истамбулу, Османлијска царевина признала Босну и Херцеговину, као дио Аустро-Угарске монархије.

1917. У Обилићу, крај Куршумлије, у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем српских села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 Срба, а у Топлици је уништено 55 села.

1960. У Београду, умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих славенских академија. Студирао је славенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнославенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општеславенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 научних радова.

1947. У Београду, је стрељан по пресуди југославенског Војног суда нацистички генерал Александар Лер, комадант армијске Групе Е, која је била задужена за југоисток Европе, односно јединице на Балкану које су се извлачиле из Албаније и Грчке. Руководио је бомбардовањем Београда и других србских градова априла 1941. као и операцијама "Шварц" и "Вајс" 1943. године...

1965. У Приштини, родио се јунак новог доба, Зоран Радосављевић, мајор Војске Југославије. Детињство је провео широм бивше Југославије, јер му је отац био војно лице у ЈНА. Зоран је завршио Ваздухопловну академију у Пули и Задру 1986. године. Радио је у војном аеродрому Батајница, код Београда, као пилот на војним авионима МИГ-21, а касније и МИГ-29. Када је НАТО пакт почео 24. марта 1999. године агресију и бомбардовање СР Југославије, заједно са својим колегама је бранио небо изнад Србије. Херојски је погинуо 26. марта 1999. као припадник 127. ловачке ескадриле „Витезови“ при ВЈ. Постхумно је одликован медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име.

1991. У Осијеку, Србско Национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.

1991. У Сарајеву, Скупштина СР Босне и Херцеговине на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Србски посланици одбили да о томе расправљају.

2004. У Хргуду (Херцеговина), подручије између Љубиња и Стоца, срушио се авион са осам чланова државног руководства Вардарске Македоније, међу којима и председник Борис Трајковсаки. Они су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2007. Хашки Трибунал, утврдио да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини, током грађанског рата 1992-1995.

1907. У Ковачићу, код Книна родио се војвода Момчило Ђујић, комаднант Динарске четничке дивизије у Другом свјетском рату. Прије рата је био свештеник СПЦ, али је у рату скинуо мантију и стао на чело свог народа да их брани од усташког ножа. Након рата је емигрирао у Чикаго (САД) гдје се доста бавио хуманитарним радом. Умро је у 92. години живота далеко од завичаја. У народу је остао опјеван бројним пјесмама који су га славили као хероја јер је пуно људи спашавао.

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 мјештана српске националности.

1916. У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,4% становништва изјаснила за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од две трећине грађана са правом гласа, односно 66,66% гласача. Муслимани и Хрвати су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама. Врло брзо кренуо је и рат.

1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву.  Овај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.