Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Досије Пофалићи: Почетак етничког чишћења у Сарајеву 1992. године


Нaпaдом муслимaнских снaгa 16. мaja 1992. годинe нa сaрajeвско нaсeљe Пофaлићи, у коjeм су вeћином живjeли Срби, почeло je eтничко чишћeњe српског нaродa у овом грaду, изjaвио инспeктор Министaрствa унутрaшњих пословa Рeпубликe Српскe, Симо Тушeвљaк.
Објављено: 16.05.2022 .... Број посета: 16 .... Број гласова: 0

Хусеин Мујановић је само један од 940 злочинаца који су осумњичени за ратне злочине у БиХ деведесетих година


Бивши припaдник муслиманске војске Хусeин Муjaновић провeст ћe три мjeсeцa у притвору, нaкон што je ухaпшeн у Прибоjу приликом прeлaскa грaницe сa Србиjом. Муjaновић je, прeмa информaциjaмa у Бeогрaду, ухaпшeн по потjeрници МУП-a РС због рaтних злочинa почињeних нaд цивилним стaновништвом нa подручjу Хрaсницe и Соколовић Колониje крaj Сaрajeвa.
Објављено: 16.05.2022 .... Број посета: 15 .... Број гласова: 0

Заглупљеност Срба европским вредностима или туга због Евровизије


Интригантно је то што србске патриЈоте, придају више пажње Евровизији, него ли Славјанском Базару. За Базар нису тешко да су уопште чули, а камоли да су придали мало више пажње. Све док је Србима битнија црвено-плаво-бела тробојка на Евровизији, а не у Призрену, дотле се и нама будућност не пише лепа, баш напротив.
Објављено: 15.05.2022 .... Број посета: 73 .... Број гласова: 10

У Београду 22. маја стиже Поворка сјећања у част свих српских жртава и рад Зорана Станковића


У склопу завршне сцене филма Свједок, режисера Дениса Бојића, који се ради у копродукцији Радио телевизије Републике Српске и Центра за истраживање рата и ратних злочина и несталих лица Републике Српске, предвиђено је снимање посљедње масовне сцене филма "Свједок" на територији града Београда.
Објављено: 14.05.2022 .... Број посета: 19 .... Број гласова: 0

Бенковчанка Александра Стијеља: Још чекам дан правде за жртве Петровачке цесте 1995. године


Свeдоци пaмтe дa je борбeни aвион "миг-21" сa "шaховницом" нa рeпу нaдлeтeо колону избeглицa, пa сe у зaокрeту "порaвнaо" сa њом и испaлио рaкeтe по путничким и тeрeтним возилимa и трaкторимa, a потом je сa тeриториje Боснe одлeтeо прeмa Хрвaтскоj. Чeкaм тaj дaн прaвдe зa жртвe, иaко je прошло готово три деценије - кaжe Aлeксaндрa Стијеља.
Објављено: 13.05.2022 .... Број посета: 24 .... Број гласова: 0

Пресуда за логор Силос: 42 године затвора за шесторицу припадника муслиманске војске у БиХ


Државни суд Боснe и Хeрцeговинe донио je другостeпeну прeсуду коjом су шeсторицa оптужeних зa злочинe нaд Србима цивилимa нa подручjу сарајевске опћинe Хaџићи осуђeни нa укупно 42 годинa зaтворa. Шeсторицa су осуђeни зa противзaконито зaтвaрaњe и нeчовjeчно поступaњe прeмa цивилимa српскe и хрвaтскe нaционaлности зaточeним у Хаџићима.
Објављено: 11.05.2022 .... Број посета: 23 .... Број гласова: 0















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

19. мај

1945. У Словенији у затвору самоубиство је извршио Мирко Пук усташки министар у Влади клеро-фашистичке НДХ, један од повјерљивих људи Анте Павелића и близак сарадник Алојзија Степинца. Њега су ухапсили Британци два дана раније када је ушао у Аустрију код Блајбурга и испоручили га комунистичким властима у Југославији. Мирко Пук је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, а такође одговоран је и са четири покоља на територији Глине током прољећа и љета 1941.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Бујановац, затим насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље. Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони "Биначке Мораве", "Младости" и "Космет превоза". Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана. Бомбардовано је складиште "Југопетрола" код београдског излетишта Ада Циганлија.

2003. У Београду, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја (Велимировића).



20. мај

1992. У Горажду, у југоисточној Босни муслиманске снаге нападају село Витковићи када је убијено 10 Срба цивила (највише Делића).

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, у херцеговачком селу Мирушић је заробљен Србин Жарко Марковић, а село је спаљено од муслиманских паравојних јединица.

1992. У Сарајеву по налогу Генералштаба србске војске у БиХ формирана је Илијашка бригада у оквиру Сарајевско-Романијског корпуса. Ова је јединица је дала огроман допринос у одбрани србског народа у Босни и Херцеговини током рата 1992-1995... и одликована је орденом Немањића. Кроз Илијашку бригаду прошло је 6.350 бораца, а 539 их је положило живот на олтар отаџбине, док је командант био Драган Јосиповић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали болницу "Драгиша Мишовић" у Београду, када су 3 пацијента погинула, а 10 их је рањено. Бомбардовани су Сомбор и метео-станица на Палићу, репетитори на планини Цер, мост на Бегеју, крај Банатског Двора.



21. мај

1945. У Словенији, њеним јужним деловима на Кочевском Рогу дошло је до великог масакра Срба (већином војника и мање цивила) који су се повлачили ка Аустрији и Италији. За неколико недеља на овој локацији су Титови партизани поубијали хиљаде Срба, а данас се процењује да је број жртава око 4.000... Жртве никада нису добиле достојан споменик, док је у Југославији ово деценијама била забрањена тема.

1992. У Жутици, покрај Власенице, на истоку БиХ муслиманске снаге праве покољ над 10 српских цивила...

1992. У Вродољама, општина Коњиц ( Херцеговина), хрватске паравојне формације (ХОС) заклале три српска цивила.

1998. На Косову и Метохији, на граници према Албанији, полиција је запленила велику количину наоружања и ухапсила два припадника ОВК, који су покушали да илегално на територију Србије пренесу 200 калашњикова са муницијом и 400 ручних бомби.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали затвор у Истоку, када је 20 особа погинуло и 10 рањено. Гранатирано је складиште горива у Сомбору и Радничкој улици у Београду.

1999. У Бриселу (Белгија), на Петој донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одобрено 1,05 милијарди долара као подршка програму економске реформе и обнове БиХ у 1999. години.

2006. У Црној Гори одржан референдум за одвајање од Србије. Уз притиске и намештање, референдум је имао 55% да, а 45% не. Тако је у јуну исте године проглашена независност Црне Горе.



22. мај

1939. У Берлину, потписан тзв. Челични пакт између нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Овај савез је имао за циљ да осујети утицај СССР-а, Велике Британије и Француске у Европи и преузме водећу улогу. Касније, се овом савезу придружио и Јапан. Тако је створен савез који је довео до Другог светског рата, јер само 3.5 месеца касније нападнута је Пољска, а почетком априла 1941. и Краљевина Југославија. Број жртава је био огроман, а штета не сагледива.

1992. У Бања Луци, умире 12 беба, док 2 преживљавају, усљед недостатала кисеоника и осталих медицинских помагала и потрепштина.

1992. У Горажду, у југоисточном дијелу Босне долазе муслиманске снаге у село Обарак, које су убиле Милу Спајић (34) у кући, мајку двоје дјеце, а потом спаљују њену кућу и читаво село... У селу Борак Брдо, убијено је 5 српских цивила.

1992. У Коњицу, хрватско-муслиманске снаге упадају у херцеговачка села: Бјеловчина, Доње Село и Џепи. Тог дана је убијено 30 српских цивила (највише Ћећеза и Лојпура).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Косовску Митровицу, затим ТЕ Колубара (11 повређених), затим Бајина Башта, Шабац, електро-енергетски системи у Пожаревцу, Кучево, Велико Градиште, Смедерево, Житиште, Бор, околина Суботице, ТВ торањ на Иришком венцу, складиште горива у Сомбору... 



23. мај

1911. Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. На Сочи, италијанске трупе почеле напад на аустријски положај, чиме је краљевина Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је после рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Истру, делове Далмације.

1945. У Линебургу, извршио самоубиство, немачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1992. У Њујорку, Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

1998. У Дреници на западу Косова и Метохије из воза је киднапован полицајац Иван Булатовић родом из Пећи. Албански терористи су га спровели до логора Ликовац, општина Србица. Тамо је убијен од Сабита Геција из тзв. Јашаријеве групе ОВК, моторном тестером.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, дошло је до прекида снабдевања струјом у Београду и већем делу Србије.

2001. У Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског већа одбране - Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.



24. мај

1926. У Београду, отворена је Универзитетска библиотека, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946. године.

1992. У Сарајеву, у насељу Касатићи, општина Хаџићи, убијена је српска породица Милошевић (Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан) и Горан Тодоровић, све су били ненаоружани цивили.

1992. У Сарајеву, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" плански евакуисана. Припадници Југославенске Народне Армије, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. Ова касарна је одмах претворена у муслимански логор, за мучење Срба, током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

1995. У Сарајеву, погинула Зорица Дивчић (8) у Озренској улици, на Врацама, док су две особе рањене у нападу артиљерије муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

1995. У Букурешту, Министарство спољних послова Румуније саопштило је да су Грчка, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина, у складу с чланом 50. Повеље УН, поднијеле Савету безбедности захтев за хитну надокнаду штете коју трпе услед санкција против Савезне Републике Југославије, током три године.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали електро-енергетске системе у Нишу, Новом Саду и Костолцу. Гранате су пале и на околину Урошевца, Пуново Поље, затим београдско насеље Ритопек, водовод у Сремској Митровици, што је довело да 10.000 људи остане без воде.

2001. У Медарима, Здружене снаге безбедности СР Југославије ушле у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле административну границу према Косову и Метохији.

2003. У Београду, владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве.

2004. У Загребу, председник Србије и Црне Горе, Светозар Маровић боравио у првој посети Републици Хрватској, током које је начелно договорен трансфер српских затвореника из Лепоглаве у затовре у СЦГ.

2008. У Београду основан Српски светски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свету.



25. мај

1944. У Дрвару, започет ваздушни десант немачких снага под шифрованим именом "Коњички скок". Град Дрвар и околина су стравично бомбардовани читав дан. Ова акција је имала за циљ хватање и ликвидацију комаданта партизанских снага НОВЈ - Јосипа Броза Тита. Спашавање Тита омогућиле су партизанске јединице из Лике и Босанске Крајине, попуњене српским кадровима.

1962. У Београду умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1978. У Сан Франциску на западној обали САД, умро је Џафер Дева (74), фашистички политичар међу косовским Албанцима који је током Другог светског рата био слуга немачких окупационих снага. Помагао је као министар у Влади ткз. Велике Албаније органиацију Бали Комбетар, као и "Скендербег" дивизију. Напушта Балкан 1945. и одлази преко Италије и Сирије у Америку где се настанио у Калифорнији. Тамо је био један од 750 сарадника ЦИА који су имали мрачну нацистичку прошлост.

1992. У Брадину упадају удружене муслиманско-хрватске снаге њих око 3.000,  те праве стравичне злочине над Србима, које се могу окарактерисати као геноцид. Убијено је око 60 цивила, силовано 5 Српкиња, а преко 200 их је одведено у концентрационе логоре: Лора, Челебићи, Мусала.

1995. Код Сарајева, авиони НАТО Пакта бомбардовали српске положаје око Пала. Тако су припадници ВРС заробили 372 припадника УНПРОФОР-а, који су касније у јуну пуштени.

1995. У Тузли, код Капије од подметнуте бомбе гине 71 лице, а 240 је рањено... за овај злочин је прво оптужена ВРС, али касније Новак Ђукић.

1996. У Београду, Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали крагујевачку Ждраљевицу, цивилни објекти у Шапцу, бољевачка шума код Обреновца.

2000. У Београду, одржана оснивачка скупштина покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар. Овај покрет је био врло брзо забрањен, јер је финансиран од америчке службе безбедности ЦИА, а циљ је био свргавање Слободана Милошевића и његовог режима са власти. Пет месеци касније Отпораши су успели у својој намери.

2001. У Бечу парафиран Споразум о расподели имовине и наслеђа бивше СФР Југославије.

2004. Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2006. У Сарајеву, Савет министара БиХ формирао Државну комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, муслимана и осталих националности у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.



26. мај

1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

1999. На Косову и Метохији на планини Паштрик отпочела велика битка, која је носила шифровано име "Стрела 2". Удружене снаге албанских терориста, Војске Републике Албаније и НАТО алијансе напале су положаје Војске Југославије око карауле Горожуп. Битка је трајала 20 дана, а завршила се србском победом, док је ткз. ОВК претрпео велике губитке.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за наводне ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.



27. мај

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1995. Код Сребренице муслимански бојовници који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а... а затим отворили пушчану ватру на петорицу Срба цивила из Руповог Брда, који су се враћали из шуме са камионом дрва. Тројица су на лицу мјеста убијени, а двојица су тешко рањени и посље кундаком дотучени.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links