1918. Немачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом светском рату.

1935. У Југославији Алијанса женских покрета у више градова организовала зборове, захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1936. У Београду, зграда Скупштине Југославије примила прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1943. Град Ниш, засут бомбама од британских и америчких ратних авиона и тако усмтрили најмање 250 Срба цивила, од тога најмање 70-оро деце. Немачке снаге су претрпеле незнатна оштећења, док су бомбе падале на железничу станицу, затим Шумадијску, Дринску, Призренску, Кајмакчаланску, Шиптарску, Гвоздену и Бањалучку улицу. Ово је био почетак англо-америчке ваздушне кампање над Србијом, где су савезници "истеривали Немце".

1944. У Београд улазе партизанске јединице НОВЈ и Црвена Армија. Борци НОВЈ су имали око 3.000 погинулих, а црвеноармејци око 1.000, док је немачких војника погинуло око 16.800.

1992. Са Дубровника јединице ЈНА напуштају положаје, у складу са договором Републиком Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача ОУН.

2003. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против начелника Службе јавне безбједности МУП-а Србије Сретена Лукића, његовог претходника полицијског генерала Властимира Ђурђевића, бившег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и бившег команданта Треће армије ВЈ Владимира Лазаревића.

2006. У Осијеку, хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника хрватске војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку - реч је о ликвидацији Срба на обали реке Драве, познатој као случај "Селотејп". Ова злодјела су се дешавала по инструкцијама Бранимира Главаша, челника локалног одбора ХДЗ странке.

1941. У Крагујевцу, припадници немачких ратних јединица у Србији, хапсе 2.800 српских цивила, где је било пуно ђака, млађе од 14 година, те их одводи у шуму на стрељање. Ово је извшрено као одмазда и застрашивање српског народа у Шумадији.

1991. Из Копра су испловили ратни бродови Југославенске Народне Армије "Галеб" и "Свети Стефан" са 1.135 војника и официра ЈНА. Овим чином су последње трупе ЈНА напустиле СР Словенију.

1994. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН позвао муслиманску Армију БиХ да безусловно повуче своје трупе из демилитаризоване зоне на Игману, код Сарајева, у складу са споразумом који је потписан још 14. августа 1993. што они нису учинили.

1995. У Сарајеву, код аеродрома је ослобођено десет Срба из муслиманских логора "Силос" у Тарчину, централни затвор у Сарајеву и логор у Тузли.

2019. У Београду, изненада преминуо пјесник и син Херцеговине Божидар М. Глоговац.

1912. У Приштину улазе јединице Треће армије Војске Краљевине Србије које предводи генерал Божидар Јанковић... Прва јединица која је унела барјак слободе у овај град била је II батаљон Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" из Моравске дивизије. Овим чином је Косово Поље постаје слободно после више векова. Народ је дочекао ослободиоце са песмом и највећим одушевљењем, буквално су плакали од среће. Турске снаге су се у паници повукле ка Липљану.

1927. У Београду је умро Борислав Станковић, приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца балканског реализма. Рођен је у Врању 1876. године, рано је остао без родитеља. Завршио је Правни факултет у Београду. Написао је драму "Коштана" 1902. године, а роман "Нечиста крв" 1910. године... још у време када је Стара Србија била под турском окупацијом. У Првом светском рату је ухапшен у Подгорици и одведен у концентрациони логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине СХС. Многе школе и улице су понеле његово име. Почетком 1990-их година у Врању је започета културна манифестација "Борина недеља", а која се одржава задње недеље марта месеца...

1942. У Великом Паланчишту, код Приједора на сјеверозападу Босне, хрватске и муслиманске усташе под командом Батинића из VIII усташког батаљона убиле најмање 460 Срба цивила, од чега 226-оро дјеце млађе од 14 година. Највећи дио жртава је убијен хладим оружјем. Ово монструозно злодјело је била освета за неуспјелу њемачко-хрватску офанзиву на Козару пар мјесеци раније.

1991. У Задру, у згради паравојне полиције, припадник ЗНГ Давор Вукић, из поштоља убија три српска цивила из места Шибуљина: Драган Пољак (33), Марко Штрбо (25) и Жељко Штрбо (32).

2000. У Требиње су допремљени земни остаци Јована Дучића, после 57 година и положени у херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина.

1912. У Куманову, турске снаге су силовито напале Прву српску армију, где је Дунавска дивизија претрпела велике губитке у Кумановској бици. Овде је била лоша процена Врховне команде Српске војске, која је сматрала да је реч о претходници и извидници турских снага, уствари су јединице Вардарске армије Зеки паше извршиле напад.

1995. У Вашингтону, после посете САД, руски председник Борис Јељцин, изјавио да ће Русија послати своје трупе у Босну и Херцеговину, у склопу мировне мисије ОУН.

2004. На Косову и Метохији одржани избори, а одизв српског становништва је био занемарив.

2006. У Подгорици, пред Основним судом почело је суђење 11 оптужених за железничку несрећу код Биоче 23. јануара 2006. када је 47 људи погинуло, а 200 је тешко рањено.

1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова, у Првом Балканском рату, јединице Прве српске армије, под командом ренгента Александра Карађорђевића поразиле турску Вардарску армију, од Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Турске елитне чете су побегле према Битољу.

1942. У Норвешкој затворен нацистички концентрациони логор Бејсфјорд који је постојао тачно 120 дана. У њему је било преко 900 Срба, који су доведени 24. јуна 1942. из окупиране Краљевине Југославије, највише са Кордуна, Војводине и Босне... Били су одведени тамо да нестану. Радили су тешке физичке послове на опасним теренима, градили су путеве и железничке пруге. Само 150 их се вратило у отаџбину.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.

1991. У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

1991. У Карловцу хрватске паравојне снаге су минирале локал Недељка Малешевића родом из Братине на Кордуну... а два мјесеца касније и кућа му је уништена. Колико је познато око 300 локала и кућа су зенговци дизали у ваздух током 1991. године на подручју града Карловца, гдје није било ратних дејстава.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.

1912. У Скопље ушле јединице Прве србске армије, јер су претходно турска Вардарска армија после пораза код Куманова два дана раније напустила град, који је после више векова турског терора и страховладе постао коначно слободан. Елитне турске јединице се повукоше према Прилепу.

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац.

1961. У Штокхолму, Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за роман "На Дрини ћуприја", који говори о хронологији дешавања у Вишеграду још из турског времена, преко аустријске окупације и до ослобођења 1918. године. Новчану награду која је била позамашна сума новца Андрић је дао за развој библиотекаркства у Босни и Херцеговини.

1992. У Сарајеву, на аутобуској станици у Илиџи погинуло је 17 србских цивила од граната које су испаљене са муслиманских положаја. Најмлађа жртва Слађан Гргић је имало само 13 година живота. Док је 40 Срба теже рањено.

1993. У Сарајеву је убијен је познати муслимански злочинац Мушан Топаловић звани Цацо. Прије босанско-херцеговачког рата 1990-их био је пробисвет и умјешан у бројна кривична дјела, а од почетка ратних дешавања муслиманске власти су га користиле за истребљивање Срба и постао је комадант озлоглашене 10. брдске бригаде. Убијен је након хапшења од муслиманског полицијског функционера коме је убио Цацо сина. Његова сахрана је окупила скоро 50.000 поклоника његова лика и дјела.

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.

1935. У Београдском котару, пуштен у рад Мост краља Петра II, који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

1941. Код Витеза у Босни распуштен концетрацини логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, управника свих усташких логора у НДХ. Кроз овај Крушћански логор је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.