1929. У Београду, је умро Рудолф А. Рајс, Швајцарац, велики србски пријатељ, који је направио мноштво докумената и записа о Првом светском рату и злочинима аустроугарске војске над Србима у Мачви 1914. После Великог рата је остао да живи у Србији, јер је волео наш народ. Написао је зато и своју чувену књигу "Чујте Срби"... која говори о доброти србског народа, али и поквареним ликовима међу Србима који гледају личну корист.

1941. На Кордуну, у селу Гнојница, покрај Цетинграда, усташе које предводи католички жупник Перо Медвјед, убијају више од 40 Срба, на локалитету Бакића Главице.

1942. У Срему, у селу Купиново, усташе хапсе 18 српских младића под изговором помагања партизанском покрету, који су касније стрељани у Вуковару.

1941. У Миостраху, између Цазина и Босанске Крупе, усташе које предводи локални хоџа Бећир Борић, ликвидирају више од 220 жена и дјеце на локацији Ђурђић Гај.

1941. На Иван планини у Херцеговини, усташе из Љубушког доводе 90 српских цивила из Коњица и коњичких села: Борци, Бјела, Врдоље, Блаца и Загорице, који су ликвидирани. После овога букнуо је народни устанак.

1941. У Илоку у западном Срему, усташе убијају 43 особе српске националности.

1941. У Плашком (Лика) усташе хапсе 20 српских цивила из села: Јања Гора, Међеђа, Кунић, Личка Јесеница и Блата, који су одведени у Саборско, гдје су ликвидирани, а лешеви су им побацаи у јаму Лопача..
 

1913. У Букурешту потписан споразум између: Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Бугарске, чиме је окончан Други Балкански рат.

1941. Код Сарајева у селима Раковица и Блажуј, усташе праве покоље над србским цивилима. Убијено је 150 Срба, укључујући и жене и дјецу.

2001. У Бања Луци, припадници СФОР-а (међународних снага) ухапсили Видоја Благојевића, генерала ВРС, који је одведен у Хашки Трибунал.

2006. У Бања Луци Тужилаштво Републике Србске поднеле кривичну пријаву против Атифа Дудаковића, ратног комаданта Петог корпуса муслиманске Армије БиХ који је наређивао својим бојовницима да чине ратне злочине против Срба - војника и цивила.

1941. У Чапљини, у херцеговачким селима: Тасовчићи, Клепци, Лозница, Вишићи, крај Чапљине, усташе спроводе рацију над српским цивилима гдје је ухапшено преко 200 Срба, који су те ноћи бачени у јаму Бивоље Брдо, покрај села Домановићи.

1941. У Чаваш, општина Равно (Херцеговина), усташе које предводе Марко Катић и Видо Скрамунац, убијају 102 српска цивила, који су позвани на "покрст" односно на прелазак у римокатоличку вјеру. Они који им нису повјеровали, нашли су спас у шуми.

1941. У Шиду, усташе убијају 11 Срба, чији су лешеви бачени у Дунав, покрај Илока.

1941. У Бања Луци, у селима: Пријаковац, Ранићи и Турјак, усташе убијају 30 српских цивила.

1941. У Новој Градишки и оклини, усташе хапсе 109 српских цивила, који су два дана касније одведени у концентрациони логор у Сиску.

1942. У Великом Набрђу, крај Ђакова, усташе хапсе више стотина Срба, који су одведени у концентрациони логор Јасеновац.

2014. У Сплиту умро Владимир Беара легендарни голман Хајдука и београдске Црвене Звезде, који је облачио и дрес националне селекције Југославије. Био је један од најбољих европских голмана свих времена. Његова посљедња жеља је била да се сахрани у родном селу Зелово, покрај Сиња у Далмацији на православном гробљу. Међутим, руководство НК Хајдук је касније погазило ову жељу и ексхумирало његове посмртне остатке, те су их пребацили на градско гробље у Сплит, гдје је сахрањен по римокатоличком обреду.

1914. У Мачви и Подрињу аустроугарска војска извршила агресију на северозападне делове Краљевине Србије и том приликом су почињени стравични злочини над Србима цивилима. За дванаест дана крваве одисеје солдати Бечког двора су убили преко 1.240 Срба, махом жена, деце, стараца, док се више од 550 Срба води као нестало. Документацију о аустроугарским зверствима које су чинили највише Хрвати припадници 42. домобранске дивизије која је добила титулу "вражија".

1941. У Велебит планини на најстрашнији начин убијен Сава Трлајић, епископ Горњокарловачки од стране усташа, заједно са још хиљадама православних Срба, у оквиру система концентрационог логора у НДХ: Јадовно-Госпић-Паг... Он је још 17. јуна те године ухапшен, а два дана касније пребачен у Госпић, марвеним возом. Иначе спископ Сава је одбио понуду италијанске фашистичке војске да га спроведу до Београда, па би тако избјегао сигурну смрт.

1806. Код Шабца, на Мишарском пољу одиграла се чувена битка, у којој су 10.000 српских устаника предвођени вождом Карађорђем победили скоро 40.000 Турака, које је предводио Сулејман-паша Скопљак. Ово је веома значајна победа која је омогућила наставак српске епопеје почетком 19. столећа.

1941. У Паркацу (Славонија), србским селима: Кусоње, Драговић и Чакловац, усташе убијају 463 Срба, гдје је било и избјеглица из Поткозарја.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Марка Ципријановића спроводе масовна хапшења, када је 110 људи ухапшено, највише српске националности, који су одведени у Вуковар. Највећи део је побијен под надзором Еугена Диде Квартерника и Виктора Томића.

1942. Код Пакраца у западној Славонији хрватске усташе упадају у село Кусоње, гдје су за неколико сати похаписили 700 Срба, махом жена и дјеце, те их поубијали на најстрашнији начин. Највећи дио жртава њих 473-оје је угурано у православну цркву, а потом је црква спаљена до темеља. Жртве су испуштале болне и језиве крике док су се усташки злотвори смијали и веселили. Кусоње је село које је током Другог свјетског рата изгубило више од половине мјештана, што га сврстава у једно од најстрадалнијих мјеста на територији Независне Државе Хрватске.

1942. У Купресу (БиХ), приликом јуриша на усташке бункере погинуо је народни херој Симо Шолаја, комадант крајишког јуришног батаљона "Искра". Био је омиљен у народу због правичности, поштења и невероватне храбрости.

2003. У Гораждевцу, на Космету, албански терористи из ОВК, пуцају на шестеро српске деце на обалама реке Бистрице, крај Пећи и том приликом је убијено два српска дечака Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), а четверо је рањено.

1920. У Београду је потписан војно-одбрамбени споразум односно савез између Краљевине СХС, Румуније и Чехословачке, који је назван "Мала Антанта".

1942. У Руми (Срем) и оклним селима, усташе и припадници нацистичких једница СС дивизије "Принц Еуген" односно локалних фолксдојчера, под надзором усташа Еугена Диде Квартерника и Виктора Томића извршили стрељање више од 90 српских цивила.

1942. У Перушићу (Лика), засеок Студенци, усташе убијају најмање 27 српских цивила. Србска имовина је опљачкана и спаљена.

1970. У Београду, Социјалистичка Југославија и Ватикан (папска држава) обновили дипломатске односе после 18 година прекида.

1978. У Добоју, Босна и Херцеговина, родио се јунак новог доба - Споменко Гостић. Био је један од најмлађих бораца Војске Републике Српске. Борио се на Озрену, а погинуо је у 20. марта 1993. године у свом селу Јовићи, док је трајало гранатирање са муслиманских положаја. Одбио је понуду да иде у Париз да живи.

1999. У Метохији, припадници албанске терористичке ОВК, пљачкају и пале више од 200 српских села и 40 православних светиња, а србско становништво одлази у избијеглиштво. Све ово се дешавало пред очима НАТО и УН снага.

1914. У Мачви, почела чувена Церска битка, која је трајала 9 дана, када је иако бројчано и технички слабија војска Краљевине Србије, поразила моћну војску Аустро-Угарске царевине.

1942. У Грабовцу, код Слуња (Кордун), усташе убијају скоро 100 српских цивила (48% становништва).

1942. У Босанској Крајини, усташе праве рацију и хапсе Србе у Шипову и Јајцу који су побијени на Подосоју.

1942. У Вуковару, на локацији "Дудик", усташе стрељају 18 припадника НОП-а, углавном србске националности.

1991. У Вуковару хрватски паравојници су убили Србина Славка Ж. Драгишића (58), цивила.

1992. У Рогатици, у селу Булози које је имало 22 становника, сви српске националности, муслиманске ратне јединице праве масакр и убијају њих 12. Сви су убијени хладним оружјем. Највише је страдало из породице Нешовић. Убијен је дјечак од четири године старости - Владан.

2020. У Чачку је преминуо у свом дому Антоније Ђурић (91), истакнути писац и публициста који је забележио шта Солунци говоре, по чему је снимљена истоимена ТВ драма 1990. године. Поред тога написао је низ значајних дела као што су: „Крај Мораве долина наде“, „За част отаџбине“, „Обавештајац каплар Милоје“, „Жене Солунци говоре“, „По заповести Србије“, „Равногорци говоре“, „Јуриш у поробљену отаџбину“, „Топлички устанак“ итд. У књизи „Црвена куга“ (три тома), описао је своја сећања на седмогодишњу робију у Сремској Митровици на коју је осуђен од комунистичког режима педесетих година 20. века. Одликован је од СПЦ Орденом Светог Саве.

1919. У Београду је створена прва Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којом је председавао Љуба Давидовић.

1921. У Београду је умро краљ Петар I Карађорђевић, владар Краљевине Србије 1903-1918 и Краљевине СХС од 1919-1921. Рођен је 1844. у Београду, а школовао се у иностранству и завршио Војне академије у Француској. Ратовао је као француски добровољац у Пруској 1870-1871 када је одликован орденом Легије части. Касније 1875-1876 је подизао устанак против Турака у Босни и Херцеговни и командовао једним одредом. Након Мајског преврата 1903. године Народна скупштина Краљевине Србије га је устоличила као владара. Водио је државу све до 1914. године када је препустио сину Александру I Карађорђевићу. За време његове владавине Србија је економски и војно оснажила, тако да је ослобођена: Вардарска Македонија, Рашка и Косово и Метохија. Био је омиљен владар од свог народа.

1942. У Голубинцима, крај Старе Пазове, усташе праве рацију, у којој је ухапшено 63 мушкарца, који су наредних дана стрељани углавном у Сремској Митровици.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору дошло је до споразума између представника Владе Краљевине Југославије у избеглиштву са члановима политичког комитета југославенских партизана. Тим споразумом је предвиђено да се југославенска краљевска влада одрекне генерала Драгољуба Михаиловића и ЈВуО, као и да савезници помажу партизански покрет. Тиме је отворен пут ка рушењу монархије у Југославији и умногоме одређен исход Другог светског рата на Балкану.