1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду Савезна скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне југославенске краљевине учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан САНУ. Објавио је више научних радова на србском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, херој новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред својих војника.

1925.  У Немачкој је објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Немаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Славена (Срба).

1941. У Београду, немачка врховна команда расписала награду од 200.000 динара, свакоме ко допринесе хапшењу тада пуковника југославенске краљевске војске Драгољуба Драже Михаиловића. И поред тога што је велика новчана сума понуђена нико није издао Михаиловића. После рата, комунисти су 1946. Михаиловићу у оптужници написали сарађивао са окупатором.

1946. У Београду, одржан свеславенски конгрес, на коме су поред делегације Југославије присуствовале и делегације из СССР, Пољске, Бугарске и Чехословачке. За председника је изабран Божидар Масларић (1895-1963), народни херој и друштвено политички радник.

1954. У Новом Саду, српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српско-хрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.

1995. У Лондону (Велика Британија) почела дводневна конференција на којој је, основан Савет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.

2004. У Сарајеву, Кантонални суд потврдио оптужницу против Рамиза Делалића, званог Ћело, оптуженог за убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сарајеву, на Башчаршији.

1867. У Бечу потписан уговор између Аустрије и Угарске о формирање заједничке војске, односно оружаних снага Дунавске монархије. Врховни командант је био аустријски цар, а његов замјеник угарски краљ. Аустроугарска војска је имала два оружана сукоба: Окупација Босне и Херцеговине 1878. године и Први свјетски рат 1914-1918. Завршетком Великог рата и држава и војска Хабзбуршке царевине су се распале.

1989. У Београду, умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. учествовао је у писању југославенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Написао је: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. У СР Србији одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Слободан Милошевић, а владу је формирала његова странка Социјалистичка Партија Србије са 77,6% гласова. Поред СР Црне Горе, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1991. У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће председнике свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу разједињавања, али су ту оцену одбацили председници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. Светска фудбалска федерација ФИФА, приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавестила нашу репрезентацију да неће моћи да учествује у квалификацијама за СП у САД 1994.

1909. У Шабцу, престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. У Београду, умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После гушења Тимочке буне 1883. коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а после Првог светског рата трипут је био и премијер Краљевине СХС и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османлијског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним Балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918.

1954. У Новом Саду, хрватски и српски интелектуалци потписали чувени Новосадски договор. Резолуцију је потписало 25 писаца и лингвиста. Седам их је било из СР Хрватске, петнаест из СР Србије и три из СР Босне и Херцеговине. Да би, 16. априла 1971. године, Новосадски споразум проглашен је беспредметним и неважећим од Матице хрватске.

1991. Из Загреба се повукла ЈНА, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1999. У Загребу, умро хрватски председник Фрањо Туђман  и врховни комадант оружаних снага Хрватске, одговоран за прогон више од 650.000 Срба са територије авнојевске Хрватске, током 1990-их. Пред Хашким трибуналом Туђман је у првостепеној пресуди хрватским генералима Маркачу и Готовини априла 2011. године означен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата који је довео до етничког чишћења Срба из Крајине и западне Босне. Туђман је покретач злочиначких акција "Олуја", "Бљесак", "Откос", "Масленица" и др. Такође Туђманов режим је прогнао Србе из урбаних средина: Задар, Осијек, Сисак, Вуковар, Карловац, Госпић, Дубровник и др.

1938. У Краљевини Југославији одржани последњи пут вишестраначки парламентарни избори, пошто је 3 године касније избио Други светски рат, а монархија укинута од комуниста после рата. Победник на овим децембарским изборима је била Народна Радикална Странка, Милана Стојадиновића са 82% гласова, која је била у коалицији са Југославенском Радикалном Заједницом.

1946. У Њујорку (САД), Генерална Скупштина УН формирала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, без обзира на пол, верску припадност, имовинско стање, националност и др.

1991. У Паулин Двору, крај Осијека, хрватске паравојне снаге мучки побиле 17 невиних српских и једног мађарског цивила. Шест година након убиства лешеви су однесени чак 500 км од места злочина, у једну масовну гробницу у Лици. Овај злочин су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене од Врховног Суда Хрватске тек 2012. године и то само за две особе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, припадници ЗНГ, врше етничко чишћење, убиства Срба, пале српску имовину, у рејону Нове Градишке, Дарувара, Славонске Пожеге, Пожешке Котлине...

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбједности УН одлучио да пошаље 800 "плавих шлемова" у Вардарску Македонију.

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од шест, окупиравши Барању и Бачку убрзо по агресији Сила Осовине на Југославију током Априлског рата 1941. године. Хортијеве трупе су за четири године били део геноцида над Србима и Јеврејима. Почињени су страшни злочини над цивилима, интернација у мађарске логоре, итд.

1958. У Београду, умро математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник САНУ, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Србске краљевске академије, најзначајнији правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био премијер емигрантске југословенске Владе, а након рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.

1943. У Москви, саопштена одлука да влада СССР-а, признаје партизански покрет за савезнике на Балкану, а АВНОЈ будућу владу нове Југославије.

1991. У Грачаници, општина Глина (Банија), припадници хрватске паравојске ткз. ЗНГ су заробили 16 припадника српске Територијалне одбране, које су побили на звјерски начин.

1991. У Сплиту је основана јединица војне полиције - 72. бојна (батаљон) у оквиру 4. гардијске бригаде 'Пауци'. Била је то "елитна" формација  хрватске војске која је оставила крваве трагове у Далмацији, Дубровнику и Босни и Херцеговини. Такође, под њену надлежност је спадало обезбеђивање концентрационог логора "Лора", злогласног казамата који се сматра за најужаснији на бившем јужнославенском простору током деведесетих година 20. вијека.

1991. Подно Папука у Западној Славонији хрватске паравојне снаге су наставиле злочиначку операцију "Стријела" на подручју Подравске Слатине. Тада је почињен стравичан масакр у Воћину, када је за три дана убијено 50-ак Срба цивила, мјештана овог мјеста и пет околних села: Секулинци, Мељанци, Ђуричићи, Бокане и Хум Пустара...

2004. У Бечу, представници 13 подунавских земаља на министарском састанку потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2009. Поново успостављен железнички саобраћај, након прекида 1992. године, на релацији Београд - Сарајево.

1914. У Сарајеву, команда Аустро-Угарске војске на Балкану, издала наређње о хитном повлачењу својих трупа из Краљевине Србије, чиме је Колубарска битка завршена (после месец дана) победом србске краљевске војске која је била у незадрживом јуришу. Ова битка је једна од најзначајних у нашој историји, а губици србске војске су били велики, више од 20.000 војника је погинуло, а преко 90.000 је рањено. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а генерал аустро-угарске војске Оскар Поћорек је смењен.

1941. У Загребу, усташки поглавник Анте Павелић у Другом светском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

1950. У Подгорици, конституисано Друштво за науку и уметност Црне Горе.

1991. У Пакранима, крај Дарувара, хрватски паравојници ЗНГ, убили су Милана Марковића (39) у дворишту његове породичне куће. Његов леш остао је не сахрањен, па су га раскомадале животиње.

1992. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманских ратних јединица Армије БиХ, под командом Насера Орића, праве стравчан покољ у српским селима: Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Убијено је најмање 109 Срба и том приликом су крвници спалили 350 српских кућа. Сва покретна имовина, стока, храна и летина је покрадена. Целокупно становништво је присиљено да бежи преко Дрине у Србију.

1995. У Паризу, шеф југословенске делегације на мировним преговорима председник Србије Слободан Милошевић, председник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству сведока документ су потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.

1998. У Пећи, у кафићу "Панда", албански терористи из ОВК, праве ужасан масакр над српском децом, шест ученицика локалне гимназије. Овај свирепи злочин погоршао је ионако напету атмосферу на Косову и Метохији.

2001. У Загребу, југословенски министар спољних послова Горан Свилановић током прве званичне посете хрватској престолници изразио жаљење због страдања држављана Хрватске и СР Југославије у посљедњем рату, наводећи да политичари имају велику одговорност за све што се догодило протеклих неколико година.

2003. У Бања Луци, Влада Републике Српске донела Одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о надлежности државних органа у поступку против пoчинилаца ратних злочина, који омогућава да пред домаћим судовима буду вођени процеси на основу оптужница које су подигнуте у Хашком Трибуналу.

2004. У Београду,  експерти Независне комисије за испитивање околности погибије гардиста на Топчидеру саопштили да је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице унутар касарне "Караш".

2006. Балканске земље: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора приступиле "Партнерству за мир" које је под покровитељством НАТО пакта.

1904. У Београду, после једне саобраћајне несреће, Српско Лекарско друштво, основало "Хитну Помоћ", односно друштво које ће стално дежурати 24 сата.

1914. Завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човечанство у Први светски рат. Победа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1991. У Новој Вуковици, код Подравске Слатине, припадници хрватског ЗНГ-а, Шиме Цицварић и браћа Бистровић: Дамир и Ивица, тешко су претукли и ранили Благоја Вујића, српског цивила, у његовој кући и затрпали грањем верујући да је мртав.

1999. У Приштини шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао прелазну владу тзв. Републике Косово, о чему је потписао документ са шиптарским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском језику и донесен без консултација с представницима Срба.

2004. Хашки Трибунал прогласио се ненaдлeжним у случају тужбе СР Jугoслaвиje прoтив oсaм држaвa НAТO-а, јер СРЈ у врeмe кaд je тужбa пoднeсена фoрмaлнo ниje билa члaницa УН.