Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Да ли идета на Кајмакчалан 16.9.2017?

























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

21. септембар

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.
У селу Омановац, код Пакраца (Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.
У Сиску (Банија), убијени радници Жељезаре, Петар Пајагић и Бранко Лукач.

 

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве



22. септембар

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.



23. септембар

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.



24. септембар

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.
У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. Немачки авион страховито бомбардовао Свилајнац.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.
СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.

 



25. септембар

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У селима Рогосије и Нетиришта, општина Милићи, на истоку БиХ, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. Сфер Халиловић, некадаши генерал муслиманске Армије БиХ се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење српског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.



26. септембар

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.



27. септембар

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. У Двору на Уни, Глини и Петрињи (Банија), грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.



28. септембар

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1944. Јединице Црвене Армије из Бугарске прешле у Србију, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У селу Кистање, засеок Вариводе, крај Книна, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.



29. септембар

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.



30. септембар

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.
У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.
У касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, западно од Загреба, убијен је војник ЈНА, Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватских паравојника ЗНГ.

 



1. октобар

1941. У месту Златар, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.



2. октобар

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.



3. октобар

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија.

1991. Масакр српских цивила у Караџићеву, поред Винковаца, на граници Источне Славоније и Западног Срема, од стране хрватских паравојника, који су били прерушени у ЈНА.
У месту Кореново, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.
Крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

2008. У БиХ, ухапшен Насер Орић (ратни комадант у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 



4. октобар

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.



5. октобар

1912. Потписнице Балканског савеза - Србија, Бугарска и Црна Гора - предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат.

1915. Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини у Првом светском рату почела офанзива Централних сила на Србију. После мјесец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина српске војске се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморија, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије српске војске, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "српска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу, насеље Сајевац, убијени српски цивили чланови породице Рокнић и рођака им Драгица Николић, од припадника хрватских паравојника ЗНГ.
У селима Татар Варош и Бегово Брдо, општина Цетинград (Кордун), убијено 5 српских цивила од припадника ЗНГ.

1992. У Факовићима и Бољевићима, општина Братунац, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.



6. октобар

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.



7. октобар

1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата основана је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило", која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.
У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.



8. октобар

1991. Телевизија Београд, почела емитовање преко сателита.

1993. У Сарајеву, снајперисти из редова муслиманске Армије Босне и Херцеговине убили три српска цивила, једног у Рајловцу, а два на Грбавици.



9. октобар

1915. После вишедневних борби, немачке и аустроугарске трупе, окупирају Београд, престолницу Краљевине Србије. Српска војска се преко Албаније и Космета повлачила према Грчкој. Београд ће под окупацијом остати 3 године.

1934. У Марсељу, присталице бугарске терористичке организације ВМРО и усташе предвођене Антом Павелићем, су убили југославеснког краља Александра I Карађорђевића и француског министра спољних послова. Након овог атентата, Краљевину Југославију предводи трочлано намесништво предвођени Кнезом Павлом Карађорђевићем.

1958. У Риму, умро папа Пије XII који је предводио папску државу - Ватикан од 1939. године. Током Другог светског рата затварао је очи пред очигледним геноцидом који су чинили италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе над јеврејским, српским, пољским, чешким, руским и другим народима. Такође није ништа учинио да спречи бежање злочинаца у тзв. Пацовским каналима у Америку и Аустралију.

1991. На путу Петриња - Глина (Банија), хрватске паравојне снаге су пуцале на обележено возило РТБ-а,  а том приликом су убијена четири новинара из Шапца : Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић.

2001. У Хашком трибуналу, за ратне злочине над Србима у логору Челебићи, општина Коњиц (Херцеговина), осуђени су припадник ХОС-а: Здравко Муцић, као и Хазима Делића и Есада Ланџу, припадници муслиманске Армије БиХ, на укупно 42 године затвора.

 



10. октобар

1918. У Нишу су отпочеле борбе за ослобођење града од бугарских и немачких окупатора, које су трајале три дана. Прва србска армија у силном налету, којом је командовао војвода Петар Бојовић успешно је завршила ову операцију.

1963. У Забрђу, општина Угљевик (БиХ), на падинама Мајевице, родио се јунак новог доба Митар Максимовић - Војвода Мандо. Почео је као добровољац у лето 1991. у Северној Далмацији, где се борио у рејону Бенковца, али се у пролеће 1992. вратио у родни крај те основао елитну јединицу "Лавови", која је имала око 600 бораца током Отаџбинског рата 1990-их, а борили су се на Мајевици, Сарајеву, Озрену, Брчком и пробијали су Коридор јуна 1992. године. Војвода Мандо је одликован орденом Милоша Обилића. Након рата, Војвода Мандо је био председник локалног одбора БОРС-а. Под неразјашњеним околностима 2002. године у 39. години живота, гине у саобраћајној несрећи. Подигнут му је споменик у Угљевику, а о њему су испеване бројне песме и написане књиге.

1991. У Београду, на заседању Скупштина СР Србије донела одлуку да републичка застава буде без звезде петокраке.

1991. У Вуковару, два војника ЈНА су заробљена од хрватских паравојних снага, који су дан касније ликвидирани.

1992. У Јајцу у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслимански екстремисти срушили тј. минирали православни храм Пресвете Богородице, изграђен 1925. године.
 



11. октобар

1942. У Кривој Реци, код Бруса, подно Копаоника, немачки и бугарски војници су затворили све мештане у цркву Св. Петра и Павла (подигнута 1618.) и дигли је у ваздух, усмртивши 320 српских цивила, углавном жена и деце.
У Кукуњевцу, код Новске (Славонија), усташе су ликвидирале 650 мештана српске националности, као и 120 избеглица из Поткозарја.

 

1946. У Загребу, Веће Врховног суда Социјалистичке Републике Хрватске, донело је пресуду за тројицу усташких сарадника: Алојзије Степинац (затвор), Иван Шалић (затвор) и Ерих Лисак (смрт вешањем). 

2000. Земље Европске Уније, почеле са укидањем санкција СР Југославији.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА