1941. Крај Доњег Лапца (Лика) настављају се усташки покољи под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића   над српским становништвом у селу Бубањ... убијено је 88 мјештана, од чега 37 дјеце млађе од 15 година и 28 жена. Усташе су имале помоћ од Винка Матије из Д. Лапца и Мила Маринковића из Боричевца

1972. У саобраћај предата дионица Ваљево - Ужице на прузи Београд - Бар. Цијела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976.

1983. У Београду завршено шесто заседање Конференције УН за трговину и развој.

1983. У Мећи, код Ђаковице, на Косову и Метохији, пет Албанаца извршили напад на српску породицу Шарић. Том приликом је убијен Миодраг Шарић (43), од својих комшија из породице Краснићи.

1992. У Мостару, Хрвати из Босне и Херцеговине прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2008. Хашки Трибунал ослободило команданта 28. дивизије муслиманске Армије Босне и Херцеговине, Насера Орића одговорности за злочине почињене током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

1933. У Москви, потписан споразум између СССР, Чехословачке и Краљевине Југославије. Овај споразум се односнио на дефиницију агресорских поступака ради преузимања мера посредством Друштва народа. То је био први споразум Краљевине Југославије и СССР.

1941. У Београду, руководство југославенских комуниста доноси проглас о устанку против фашизма, седам недеља након Равногорског покрета, односно ЈВуО.

1941. У Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година.

1942. На Козари, у току фашистичке офанзиве у рејону Широке Луке, Мљечнице и Југовића Брда, припадници усташких формација под командом Мате Рупчића, Рудолфа Шимића и Ивана Шнура убијају 40 рањеника, припадника партизанског покрета.

1991. У Борову Насељу, део општине Вуковар, хрватски паравојници под командом Благе Задре, праве етничко чишћење Козарачке улице, када је 8 цивила српске националности убијено, а многе куће су опљачкане, а њихови власници прогнани.

1991. У Двору на Уни (Банија), убијен је Србин Стево Грубјешић, шофер камиона, тако што су му чланови ХДЗ-а направили заседу у Поуњу.

1917. У Добоју затворен концентрациони логор кроз који је за 19 месеци прошло преко 45.000 Срба, од чега је 12.000 Срба убијено. Међу њима је било више хиљада мале деце, млађе од 12 година. Затваране су и жене и старци. Највише затвореника је било из рејона Сарајева, Посавине и Подриња, али су довођени из Шумадије и Херцеговине.

1941. У Београду, немачке окупационе власти, основале су логор Бањица, који је имао губилиште у Јаинцима. У њему је убијено преко 3.800 људи. Био у функцији више од три године у касарни бивше југословенске краљевске војске. Логор Бањица је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције Београда, док је други део био у надлежности немачког Гестапоа.

1942. На Козари, у току трајања десетодневне фашистичке офанзиве, усташке и њемачке јединице спроводе 68.500 Срба у концентрационе логоре са подручија Босанског Новог, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора и Бања Луке. Већина ухваћених се никада није вратила жива.

1943. У Зворник, су ушле партизанске јединице, које је предводио Коча Поповић, као резултат изненадне акције НОВЈ. Усташама су нанети велики губици, док је на партизанској страни погинуо Филип Кљајић Фића.

1990. У Београду, Скупштина СР Србије поништава одлуке Скупштине АП Косова и Метохије и распушта је, тако да сва питања за Космет се решавају у Београду. МУП Србије, заузели ТВ Приштину.

1992. Код Имотског, у селу Небрижевац (Далмација), под неразјашњеним околностима убијен је српски цивил Мирослав Лончар (33).

2003. У Напуљу (Италија), обелодањено да јеТужилаштво својевремено издало захтев за хапшење тадашњег председника Црне Горе, Мила Ђукановића, због умешаности у шверц страних цигарета.

2004. У Добоју окружно тужилаштво, потврдио првостепену пресуду у случају "Которско", којом је утврђено да земљиште које је Општина пре три године доделила избеглим Србима са Озрена и Возуће није власништо босанских муслимана.

2006. У Сарајеву, Председништво БиХ донело одлуку о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ - заједнички штаб и Оперативна команда смештени у Сарајеву, а Команда за подршку у Бања Луци.

2008. Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.

1941. У Западној Славонији, усташе прогоне српско становништво, око 200 Срба из села Добровића и Брезика покрај Подравске Слатине је протјерано у (Недићеву) Србију.

1998. На Космету, у рејону Брезеник - Лођа, од албанских терориста из ОВК, бива заробљен и свирепо мучен до смрти полицајац Срђан Перовић.

1941. У Белој Цркви, крај Крупња (Шумадија), комунистички активисти, које је предводио Жикица Јовановић Шпанац су пуцали на српске жандаре на Ивањданском збору и убили двојицу. Након рата, овај догађај је сматран као Дан устанка народа Србије.

1941. У Чукуру, крај Костајнице (Банија) усташе убијају 27 мјештана српске националности, а лешеве су побацали у ријеку Уну.

1991. У Борову Насељу убијен је Слободан Вучковић (36), дугогодишњи радник на привременом раду у Немачкој, где је радио као шофер. Његово убиство је наручено од комшије Анте Лопанџића. Одведен је у приватан затвор и мучен до смрти.

1991. На Брионима у присуству делегације ЕЗ усвојена Декларација о мирном решењу сукоба на подручију СФРЈ. СР Словенија и СР Хрватска пристале да своје одлуке о незавиности "замрзну" на три месеца.

1997. У Мостару изненада умире Мате Бобан некадашњи предсједник ткз. Хрватске Републике Херцег-Босна, хрватске парадржаве на тлу Босне и Херцеговине... у Хашком Трибуналу је био осумњичен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата за: прогоне, депортације, етничка чишћења, убиства, оснивање логора итд.

1920. Граду Шапцу свечано уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914-1915 претрпио велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1942. У Сент Амансеу (Француска), умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом светском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом проценио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог светског рата.

1944. У Копривници (Славонија) усташе настављају покоље у србским селима: Беланово Брдо, Рајсиница и Сеговина. Тако је убијено 10 људи, а 9 кућа је запаљено у селу Пркос.

1956. У Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења србског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним деловима града.

1992. У Сарајеву у насељу Велешићи муслиманске паравојне формације поубијале шест чланова породице Ристовић. Ово је било четврто убиство србских породица у западном дијелу Сарајева, које је имало за циљ да застраши Србе и натјера их на исељавање.

1875.У Невесињу херцеговачки Срби подигли устанак против Османлијске царевине под командом Пере Тунгуза, Јован Гутић и Пеције Петровића. Ово је био један од највећих устанака против Турака у Босни и Херцеговини и у историји је познат као Невесињска пушка. Устанике су помагали Кнежевина Србија и Црна Гора. Устанак је потрајао двије године, а све се завршило Берлинским конгресом јула 1878. када су Велике силе дозволиле Бечком двору да окупира Босну и Херцеговину на тридесет година и након тога присвоји. Устаници су имали 50.000 људи, а турске снаге дупло више.

1913. Код Бреганлнице, војска Краљевине Србије је победила бугарску војску, што је омогућило да натера Бугарску на пораз у Другом балканском рату. Овом победом Краљевина Србија је сачувала своју вековну територију, Вардарску Македонију.

1941. У Београду, доведен је први контигент затвореника у  Бањички логор.

1941. У Загребу, у Максимирској шуми, усташе стрељају 10 активиста НОП-а из логора Керестинац, између осталих: Огњена Прицу, Божидара Аџију...

1941. У Славонској Пожеги, усташе оснивају концентрациони логор, који је радио четири месеца под командом Ивана Штира и Емила Клаића. Кроз логор је прошло 8.178 људи, највише Срба, а 438 их је убијено.

1946. У Београду, током посете албанског председника Енвера Хоџе, потписан споразум о пријатељству и узајамној помоћи Републике Албаније и СФР Југославије.

1949. На Голом Отоку, доведени су први идеолошко-политички противници југославенске комунистичке власти, углавном симпатизера СССР-а. Овај концентрациони логор су осмислили: Стево Крајачић, шеф тајне полиције за СР Хрватску и Едвард Кардељ, члан Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије. Предлог о локацији дао је Мирослав Крлежа, хрватски књижевник и друштвено-политички радник. Процене о броју логораша на основу документације Савезног секретаријата за унутрашње послове је преко 16.000 људи, највише Срба (чак 70%). Друге процене наводе да је било затворено и до 30.000 затвореника. Преко 400 логораша је убијено психо-физичком тортуром. Они који су преживели и вратили се кући имали су трауме и били су одбачени у друштву.

1980. У Високом, у Босни и Херцеговини родио се Игор Кисић (14), најмлађи борац и херој Војске Републике Српске, који је учествовао у босанско-херцеговачком рату 1990-их. Погинуо је октобра 1994. године на сарајевском ратишту, код Илијаша. Одликован је медаљом Милоша Обилића.

1989. Код Книна, на далматинском Косову, у православном манастиру Лазарица одржана прослава 600 година Косовске битке. На том скупу су изнети захтеви за равноправност Срба у СР Хрватској у погледу културе, писма и језика. Након тога уследила је репресија и почела су хапшења виђенијих Срба у Сјеверној Далмацији и Лици. Ово је био почетак краја братства и јединства.

1999. У Београду, умро српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру је почео у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дела, укључујући "Локалне управе Србије у 19. и 20. веку".

2006. Код Нијагариних водопада (САД) свечано откривен споменик великом српском научнику Николи Тесли.

2008. НАТО пакт са Албанијом и Хрватском потписао Протокол о приступању.

1926. У Београду, је рођен србски глумац Павле Вуисић, "вулкан глуме, живота и снаге" - како га је описао Орсон Велс. Остварио је низ значајних улога у позоришту, а највише на филмском платну. Један од најбољих глумаца нашег поднебља икада.

1941. У Личком Лешћу, усташе праве покољ над већим бројем мушкараца овог села, који су бачени у јаму Думан, покрај Доњег Косиња.

1997. У Бања Луци, припадници британских снага, убили Симу Дрљачу, шефа СУП-а Приједор, за вријеме рата. У Приједору ухапшен др Милан Ковачевић, који је одмах пребачен у Хашки трибунал, гдје је умро наредне године.

2006. У Београду, је низом пригодних маинфестација обележено 150 година од рођења србског научника Николе Тесле. Патентирао је око 700 проналазака у области наизменичне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примену. Одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943. одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом стогодишњице његовог рођења - 1956. године јединица за мерење високог напона је добила Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Рођен је као четврто дете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у српском селу Смиљан у Лици.

1796. Код Даниловграда, црногорски одреди под командом Петра Петровића Његоша извршили коначан противнапад код Мартиновића, на Турке Османлије и до ногу их потукли. Овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

1844. У Београду, рођен Петар I Карађорђевић, краљ Србије 1903-1918. А од 1918-1921 био је на челу Краљевине СХС. Његову су владавину обиљежили парламентарна демократија, убрзани привредни развој, културни напредак и слобода штампе. Краљевина Србија је под његовом управом изашла као победник из три рата: два балканска (1912-1913) и један светски. Ослобођена је територија Рашке, Косова и Метохије, као и Стара (Јужна) Србија. Склопио је међудржавни споразум са САД 1904. и тако за пар година учинио да Србија има највећу економску стопу раста у Европи.

1982. У Београду, је умро Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родној Тузли, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету.

1991. У Осијеку, хрватски паравојници у Осијеку опкољавају кућу Србина Живка Пеулића (43), кога убијају, док је његова жена Љубица рањена и заробљена, а читава акција је трајала 12 сати уз снимање ТВ камерама. Кућа Пеулића је тотално демолирана и срушено.

1992. У Јадранско море, почели да упловљавају ратни бродови НАТО пакта, да надзиру спровођење санкција за Србију и Црну Гору, док остале бивше југославенске републике нису имале ове контроле.

1995. У Сребреницу, после више година окупације и терора муслиманских ратних јединица, које је предводио Насер Орић, улази Војска Републике Српске, под комадном Ратка Младића, генерала ВРС и  ослобађају Сребреницу. Око овог догађаја постоје бројне контраверзе јер су обавештајне службе САД, Француске, Велике Британије и Немачке "режирале геноцид" над муслиманима, чиме су хтели да прикрију злочине над Србима 1992-1994 које су у Сребреници и околним местима починили Орићеви војници.

2004. У Београду, функцију председника Србије преузео је Борис Тадић. Његова владавина трајала је осам година и испуњена бројним контраверзама: српска привреда је наставила да слаби, а држава да се задужује код ММФ-а. Стране банке су преузеле контролу над платним системом Србије и увео је цивилно служење војног рока, односно слабљење Војске Србије продавајући наоружање. Испоручивао је хашке оптуженике у Холандију. Бројна друштвена предузећа су уништена и продата странцима у бесцење. Многа тешка кривична дела никада нису расветљене, попут "Топчидера", "Ћурувије" и др. Са хрватским председником Ивом Јосиповићем је 2010. године обећао помоћ вуковарским Србима да пронађу своје нестале, али до тога никада није дошло. Косово и Метохију никада није прогласио окупираном територијом.

1941. На Цетињу проглашена квислиншка влада Црне Горе, под италијанском окупацијом.

1941. У Присојама, котар Сињ, усташе хапсе 90 далматинских Срба, а потом их убијају.

1941. У Двору на Уни, у банијским селима Ћора и Бобери, усташе праве покољ над српским цивилима који су побацани у Крњајића потоку.

1942. У Загорју, усташке власти, по одлуци Анте Павелића, поглавника НДХ су основале логор за дјецу Јастребарско, на путу између Загреба и Карловца. Овај логор је имао 3.336 дјеце логораша, а њих 768 је убијено.

1942. У Бања Луци усташе хапсе више од 100 Срба, које депортују у логор Стара Градишка, одакле се нико није вратио.

1943. У Кленовцу (Лика) усташе убијају 4 Србина покрај Перушића.

1992. У Сребреници, у селима: Залазје, Сасе, Биљача и Загони, ратне јединице муслиманске Армије БиХ, које предводи Насер Орић, праве стравичан покољ над 70 Срба.

2001. У Кравици код Братунца положен камен темељац за изградњу централног спомен-обиљежја за више од 4.000 српских жртава, настрадалих у отаџбинском рату са простора Бирча и средњег Подриња.

2004. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима, којим је одређено да застава буде црвена са златним орлом на средини, грб династије Петровића, а химна пјесма "Ој, свијетла мајска зоро".

1941. У Црној Гори, подигнут устанак против квислиншке владе, који су предводили комунисти.

1941. У Цазинској Крајини, усташе под командом Љубомира Квартерника, праве рацију у српским селима када је више од 170 Срба је одведено пут Јадовна, одакле се нико није вратио.

1968. У Девичу, манастиру на северу Метохије, Албанац, син Азема Дељевића, по други пут те године напада игуманију мати Параскеву, на манастирским ливадама. Заврнуо јој је руку и покушао да здроби шаку. Притекли су јој радници у помоћ. Мати Параскева је о томе обавестила милицију у Србици и надлежне власти у Приштини, а они су је, као и више пута раније, уверавали да нема разлога да се плаши, јер су те информације нетачне.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници долазе у попдневним часовима у самачки хотел по Миленка Ђуричића, са лажном оптужбом да је шпијун КОС ЈНА. Одводе га на обале Дунава и ту убијају. Злочинце је предводио Небојша Ходак.

1901. У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина" на углу Дечанске и Нушићеве улице.

1902. У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у Босни и Херцеговини, основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића.

1941. У Љубињу, усташе у затору праве стравичан покољ над Србима из Стоца (Херцеговина), када су послали Анти Павелићу, поглавнику кутију са 20 килограма очију српских мученика.

1941. У Загребу, око 100 затвореника у логору Керестинац, покушало је бјекство, само 12 је угледало слободу, 44 је ухваћено, остали су погинули у борби.

1944. Крај Карловца у Горњем Будачком отпочео злогласни Кордунашки процес, у коме је хрватска комунистичка власт отпочела сурови обрачун са србским интелектуалцима и угледним људима под лажном оптужбом "сарадње са четницима", а уствари се радило о изношењу приједлога да Срби након рата добију у СР Хрватској аутономију.

1971. У Штокхолму (Шведска), кривични суд је осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста Миро Барешић и Анђелко Брајковић, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ већином гласова донело одлуку о премештању јединица ЈНА са територије СР Словеније у друге југославенске републике.

1992. У Београду, Милан Панић, бизнисмен из САД, српског порекла, изабран за премијера СР Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Србске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Србском Сарајеву и замеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тела српских цивила на градском гробљу "Колијевке" и у селу Осјечина код Горажда.

1992. У Сремским Лазама, поред Винковаца, нестао је српски цивил Радован Стојшић (71), земљорадник, који је тог дана отишао на пецање. Убијен је 4 дана после у логору у Роковцима.

1992. У Какању,  сјеверозападно од Сарајева 40 км, припадници Хрватског Вијећа Одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине: Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. У Лондон допутовала делегација Српске Републике БиХ отпутовала на мировне преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Хозеом Кутиљером.

2003. У Паулин Двору, крај Осијека,  сахрањени посмртни остаци 14 српских цивила убијених у децембру 1991. године од стране хрватских паравојника.