Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Протести у Србији 2017. су...
























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

29. април

1945. Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау код Минхена у Баварској, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 5.000 Срба.

1999. Авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.

2003. У Загребу, умро Јанко Бобетко (84), хрватски генерал, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против српског народа у Сјеверној Далмацији (Масленица 1993.), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак 1995.), и Книнске Крајине (Олуја 1995.).

2007. У Загребу, умро Ивица Рачан, бивши хрватски премијер и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Ивица Рачан је једна од важних карика у распаду бивше Југославије 1990-1991. На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере... 2000. године се поново враћа на власт и постаје председник хрватске владе, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.



30. април

1915. У Паризу у Првом светском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избегли из Аустро-Угарске, основали Југослaвенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење јужнославенских крајева од Хазббуршке монархије и њихово уједињење са Краљевином Србијом.

1941. У Загребу, Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Берлину, наводно да је Адолф Хитлер, канцелар Трећег Рајха, извршио самоубиство, не желећи да чека хапшење и суђење од војника Црвене Армије. Ова информација је остала недоречена и непотврђена, јер је у његовој канцеларији нађен само спаљени леш.

1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у СФР Југославији, основан у фебруару 1950. године.

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1993. У Хамбургу, на тениском терену прву звезду светског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда. Две године касније, Селешова је постала репрезентативка САД.

1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом. Бомбардована је околина Плава, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.

2000. У Загребу, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем српских цивила.



1. мај

1985. У Гњилану, на Космету, тројица Албанаца набијају на колац са пивском флашом Ђорђа Мартиновића, док правосудни органи СФРЈ затварају очи над очигледним злочином. Креће масовни егзодус Срба са Косова и Метохије.

1991. У Бршадину, покрај Вуковара убијен Србин, Стеван Инић (1928-1991) од Хрвата Михајла Мије Геленчира, члана милитантне странке ХДЗ... Убица није никада процесуиран.

1991. На Полачи, покрај Книна, убијен српски младић Васо Пећер... Ово убиство није никада разјашњено.

1992. У месту Оџак, општина Купрес, хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1995. У Западној Славонији, Хрватска покреће злочиначку акцију "Бљесак", односно агресију на РС Крајину. Том приликом је убијено око 300 Срба, преко 15.000 их је прогнано, а уништена је велика имовина и православне светиње.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мост код Лужана, крај Подујева, тако су убили 20 српских циивла... Гранатирана је Јабланица крај Призрена, Трстеник.. зграда Генералштаба ВЈ у Београду, околина Шапца



2. мај

1942. У Штакоровици, крај Војнића (Кордун), усташе су убиле 27 жена са дјецом, тако што су их запалили у сјену. 

1945. Партизанске јединице НОВЈ улазе у напуштени концентрациони логор Јасеновац, где су усташе претходних дана све живо спалили и уништили како би сакрили доказе о геноциду који је спроведен над српским живљем.

1991. У Борову Селу долази до сукоба, када хрватски полицајци упадају и нападају мештане, који се бране. Том приликом је погинуо 1 мештанин, а 1 тешко рањен... ЈНА раздваја зараћене стране... Ово је био наговештај рата у источном делу Хрватске.

1991. У Задру долази до великог рушилачког похода разуларене масе Хрвата на српске куће и локале. Ово је догађај познат као "Задарска кристална ноћ". Виновници и организатори овог догађаја нису никада кажњени.

1992. У Сарајеву, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", које предводи Јусуф Празина и Исмет Бајрамовић Ћело, нападају Дом Југославенске Народне Армије и возило ЈНА које преноси храну. Овај напад је био инициран од муслиманских власти у Сарајеву. Овај догађај је био увод у крвави злочин који се десио наредног дана у Добровољачкој улици.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови САД, село Подине крај Житорађе, затим Пећ, Ђаковица, Приштина... НАТО користи графитне бомбе за напад на Електродистрипбуцију.



3. мај

1991. У Вуковару минирани локали "Сарајка" и "Туфо", чији су власници српске националности.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и припадници МУП-а БиХ, нападају  колону Југославенске Народне Аармије, у Добровољачкој улици, која се извлачила у складу са ранијим договором о мирном изласку из касарне. Том приликом је убијено 42 припадника ЈНА, а рањено 73...

1992. У Зебиној шуми, крај Фоче, муслиманске паравојне формације ликвидирале српску породицу Фуштар.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали аутобус на путу Пећ-Рожаје, убијено 20 цивила, а рањено 43. Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори.



4. мај

1945. Усташе у логору Сисак, током ноћи праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. У Љубљани, је умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 50.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу, радио је на разбијању српског националног корпуса, стварањем црногорске, муслиманске и македонске нације. Никада није обишао највеће српско стратиште Јасеновац. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину. Ништа није учињено да се заустави одлив српског живља са Косова и Метохије. 

1990. У СР Хрватској, на изборима побеђује милитантна странка Хрватска демократска заједница и њен вођа Фрањо Туђман, који су јасно назначили да им је циљ одвајање од СФРЈ. Врло брзо су осванули усташки графити, одјекивале усташке песме, освануле слике усташких зликоваца из НДХ, а преживеле усташе из емиграције се враћале у Хрватску. Већ наредне године почео је страховити прогон Срба и ЈНА, односно почео је рат, који је трајао 4 године.

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 српских цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.



5. мај

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.



6. мај

1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.

1941. У Грацу (Аустрија) у Другом светском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1991. У Сплиту, убијен Сашко Гешовски, припадник Југославенске Народне Армије, који је обављао дужност стржара у згради команде ЈНА. Док су у самом граду биле велике деонострације са антисрпским и усташким предзнаком у организацији странке ХДЗ. Том приликом је повређен Светланчо Наков, припадник ЈНА у транспортеру...

1991. У Вуковару минирана српска кафана "Брдо". Ово је пети локал у Вуковару који је миринар по налогу Томислава Мерчепа.

1992. У селу Бљечева, крај Братунца (БиХ) убијено три српска цивила, а остали прогнани од муслиманских паравојних формација...

1992. У селу Гиона, крај Сребренице убијено два Србина од Орићевих бораца...

1992. У селу Мајевље, крај Добоја, Србин Мирко Дејановић измасакриран са 100 убода ножем, од муслиманских паравојника.

1992. У Београду, умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата је дипломирао агрономију и био је директор Пољопривредног комбината "Беље" у Белом Манастиру, а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".

1993. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу Босну и Херцеговину, који је у Атини (Грчка) претходно потисао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1999. Авиони НАТО пакта, срушили мост код Ватина (пруга Београд-Букурешт). Бомбардовано насеље Детелинара у Новом Саду (40 повређених).

2007. У Београду, умро Стеван Раичковић, књижевник и публициста, уредник многих часописа, члан САНУ. Његова дела су превођена на више страних језика: руски, пољски, чешки, словачки, албански...
 



7. мај

1992. У Коњицу, основан логор Дретељ, који је био под управом ХОС-а. Кроз логор је прошло више стотина Срба заробљених у Херцеговини... Овај логор сматра се једним од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их.

1992. У Осмачама, крај Сребренице, у заседи је убијено 7 мештана српске нациопналности од муслиманских снага, по налогу Насера Орића.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (кинеска амбасада, зграда савезног МУП-а, Влада Србије, Генералштаб ВЈ, хотел "Југославија"...), графитне бомбе на Обреновац (термоелектрана), касетне бомбе на Ниш (центар града, клинички центар, Чаир, Универзитет) када је 20 погинуло и 70 рањено.



8. мај

1942. У Славском Пољу (Кордун), усташе и домобрани, праве покољ над 250 српских цивила, жена и дјеце у шуми Радоња

1992. У Плоју, крај Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1992. У Београду, Председништво Југославије усвојило оставку начелника Генералштаба оружаних снага Југославије и в.д. савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и за начелника Генералштаба именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала ЈНА.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Рудник и Космај. Гранатиран Камени мост у Нишу. Бомбардована је Ковачица, Богутовац, Ужице и стравично бомбардовање Ђаковице.

2001. У Њујорку (САД), СР Југославија примљена у чланство Светске банке.



9. мај

1942. На Петровој Гори (Кордун), усташе и домобрани за пет дана, убили су 57 жена и дјеце, те су их бацили у јарак Метаљка. 

1945. У Загреб улазе партизанске јединице НОВЈ и ослобађају град.

1992. У Босанској Посавини, основан хрватски концентрациони логор у Орашју за Србе. Кроз њега је прошло најмање 400 Срба, а забележено је преко 50 начина мучења... Муслиманско-хрватске снаге у БиХ нападају српска села у Босанској Посавини: Збориште, оџачки Нови Град и Букова Греда, када је убијено 20 српских цивила. У Дервенти (БиХ), је убијено 12 српских цивила од припадника ХОС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Ваљево, Липљан,Ужице, Дечане...



10. мај

1923. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је Краљевини СХС предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година.

1992. У Брђанима, крај Коњица (Херцеговина), хрватске паравојне снаге (ХВО) убијају 10 српских цивила (Драганиће и Живаке).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Космет: Исток, Штимље, Дечани, Пасјане, Урошевац...



11. мај

1940. У Београду, потписан југословенско-совјетски трговински уговор. Страхујући од италијанских претњи, Краљевина Југославија је тражила 200 авиона, тешку артиљерију, тенкове и бензин. Шеф совјетске дипломатије Вјачеслав Молотов је испоруке условио успостављањем дипломатских односа, што је учињено 25. јуна 1940. године.

1941. Код Глине, у насељу Хађер (Банија), усташе за два дана поубијале 375 српских цивила.

1943. У Лондону, југословенска влада у избеглиштву током Другог светскг рата, услед великих притисака британске владе, затражила од четничког команданта Драже Михаиловића да прекине борбу са комунистима и прикљче се партизанима.

1992. У Тарчину, код Сарајева , паравојне муслиманске формације оснивају концентрациони логор Силос. Овај логор је постојао и после Дејтонског споразума, а кроз њега је прошло преко 600 Срба, док је убијено најмање 30 Срба. У селу Лијешће крај Босанског Брода убијено 20 српских цивила од припадника ХОС-а... У српском месту Вогошћи крај Сарајева муслиманске снаге убиле 20 српских цивла, шест Српкиња је силовано.

1992. Из Београда, су повучени министри иностраних послова Европске заједнице, а затражено је суспензија СР Југославије из ОЕБС-а.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардивали околину Приштине, погинуло 6 цивила, међу њима двоје деце. Бомбе су пале и на село Јарчујак, крај Краљева, погинуло петеро цивила. Енергетска постројења у Нишу гранатирана, као и село Орљане, Велика Плана и Мрчајевци.

2007. У Стразбуру, Црна Гора постала 47. пуноправна чланица Савета Европе.

2007. У Београду, на основу међународне потернице ухапшен Илија Јуришић, осумњичен да је учествовао у злочину над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године. Али је пуштен после неколико дана боравка у истражном затвору.



12. мај

1924. На Жабљаку, је рођен херој новог доба - Владимир Шипчић, официр Југославенске Војске у Отаџбини, а касније посље Другог свјетског рата одметник кога су комунистичке власти прогласиле за Непријатељем бр. 1. Бранио је србску нејач у Херцеговини, Рашкој, Босни и Црној Гори. Народ га је доживљавао као легенду.

1992. У Врелу, крај Босанског Брода, упадају муслиманско-хрватске снаге, шестеро Срба је убијено, а остали одведени у логоре...

1992. У Сребреници, муслиманске снаге под командом Насера Орића нападају села: Залазје, Сасе, Биљача и Загони; када је убијено 70 српских цивила, а 20 заробљено и одведено у логоре.

1992.  У Црквинама, крај Горажда упадају јаке муслиманске снаге и убијају породицу Владе и Божане Делић: четири сина, ћерку, зета и унука. Многи мушкарци су убијени или одведени у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Владичин Хан, када је двоје погинуло и 5 рањено. Гранате су пале и на Параћин (избеглички центар), Куршумлија и Врање, оклолину Подујева, Вучитрна, Косовску Каменицу, Ораховац, Штимље и Липљан.

 



13. мај

1941. У Загребу, Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке владе НДХ, потписао "Равнатељство за јавни ред и сигурност" о истребљењу Срба, Јевреја и Рома.

1941. На Равној Гори, пуковник ЈВуО Драгољуб Дража Михаиловић, доноси одлуку да подигне устанак против Немаца. Овај четнички покрет није признао капитулацију југославенске владе, већ је радио на организовању герилске борбе против окупатора. Ово је био први устанак у читавој поробљеној Европи.

1944. У Дрвару (БиХ) донета одлука о оснивању Одељења за заштиту народа - ОЗНА, тајна полиција југославенских комунистичких власти, које је касније преименована у УДБ-у. ОЗНА је била умешана у многе злочине након Другог светског рата, против невиних цивила, који су имали симпатије према СССР или су били монархисти по убеђењу.

1990. У Загребу долази до антологијских нереда на Максимиру и прекида фудбалске утакмице између домаћег Динама и београдске Црвене Звезде. Нова власт са ХДЗ-ом овај догађај користи да очисти српске кадрове из МУП-а Хрватске, како јој не би сметали за касније етничко чишћење српског становништва из Хрватске..

1992. У Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају српска села: Клакар и Винска (Општина Брод), том приликом је убијено 12 мештана, док су остали заробљени и одведени у логоре.

1999. На Косову и Метохији, авиони НАТО пакта касетним бомбама гађали Приштину, Призрен, Урошевац...



14. мај

1942. У Војишници, крај Војнића (Кордун), усташе праве покољ над српским цивилима, када је убијено 189 Срба, од чега 93 дјеце млађе од 14 година.

1990. У СР Хрватској, проусташка странка ХДЗ и њен лидер Фрањо Туђман, преузимају власт... почело чишћење српских и нехрватских кадрова из полиције, тужилаштва, медија, државне управе и локалне адмиинистрације.

1999. Авиони НАТО пакта десјтвују графитним бомбама по Електропривреди Србије, а многи градови Власиначког округа (Ниш, Пирот, Алексинац, Лесковац и др.) остају без струје... Исто тако графитне бомбе су бачене на Костолац и Обреновац, па Нови Сад, Шабац и делови Београда остају без електричне енергије.



15. мај

1991. У водама Дунава утопио се Вукашин Шошкоћанин, комадант одбране Борова Села, који је погођен снајпером, када се враћао из АП Војводине.

1992. У Тузли, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига БиХ" нападају колону ЈНА на Брчанској Малти и праве стравичан масакр. Убијено је 212 припадника ЈНА, док је 140 заробљено и одведено у логоре. У херцеговачком селу Блаце (општина Коњиц), убијено 8 мештана српске националности, док је 10 Срба одведено у логоре од хрватских паравојних формација.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Чачак, Лађевце, Краљево, Крагујевац, мостове код Куршумлије и Ћуприје... Бомбардовано је складиште горива у Бору и Прахову. На Космету је гранатирана: Митровица: Приштина и Урошевац.



16. мај

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1972. Код Кладова, после осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем "Ђердап", заједнички градитељски подухват СФР Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1992. Код Сарајева, Муслиманске паравојне снаге у насељима Пофалићи, Велешићи, Бућа Поток и Граовиште започеле крвави пир и покољ над 70 недужних цивила, који је трајао неколико дана, а укупан биланс је био 160 српских жртава, од чега 50 жена и стараца.

1992. У Бихаћу, серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трафо-станицу у РТБ Бору, као и железаре у Смедереву. Гранате су падале по цивилним циљевима на Пожаревац и околина Призрена, село Гора.

2000. У Београду, МУП Србије саопштио имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла 2000. у Смедереву и илегално га пребацила у Републику Српску, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Отмичаре финансирале стране службе.



17. мај

1917. У Ници (Француска), умро је војвода Радомир Путник, један од наших највећих војсковођа и стратега. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је српска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време српско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био начелник Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао српском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења српске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро.

1966. У Пећку Патријаршију, је стигла покрајинска делегација предвођена Иваном Вакићем, а коју је послао Милош Минић, тадашњи високи функционер социјалистичке Југославије. Они су имали за циљ да испитају оптужбе братства манастира Високи Дечани, који су говорили да Арбанаси краду и уништавају манастирску имовину, уништавају гробља и нападају свештенике СПЦ. После пар дана делегација је написала извештај, који је верска комисија Савезне Владе уобличила у став који је све то минимизовао и превео да се ради о спорадичним инцидентима, а не о организованом терору албанског иредентизма.

1994. У Сарајеву, Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Алексиј Други, Његова светост патријарх српски господин Павле и загребачки надбискуп кардинал Фрањо Кухарић потписали "Сарајевску декларацију," у којој позивају на мирно решавање спорова, достојанство, слободу и права свих народа.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали складиште горива код Богутовца, затим цивилни циљеви код Сјенице и околина Ужица. Фабрика "Цер" код Чачка и железничка пруга, технички ремонтни завод...

2003. У Хашкии Трибунал, пристигао бивши официр ЈНА Мирослав Радић, оптужен за злочине у Хрватској.

2014. У Србији, кренуле поплаве у рангу природне катастрофе, највише у Обреновцу, а затим у Шапцу, Крупњу, Лозници и др.



18. мај

1941. У Риму (Италија) поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем у Другом светском рату потписао уговор којим је Италији предао Горски Котар и дијелове Далмације и јадранског приморја и прихватио италијанског принца за хрватског краља.

1993. У Сарајеву, снајперириста муслиманске Армије БиХ убија Бошка Бркића и Адмиру Исмић, на Врбања мосту, приликом бекства из муслиманског дијела у српски дио. Овај пар је познат као сарајевски Ромео и Јулија, о чијој су вези и погибији испјеване многе пјесме и снимљени филмови.

1994. У Сарајеву, републички издавачки завод "Просвјета" покренуо први часопис у Републици Српској за умјетност, културу и друштвена питања - "Завјет".

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују опет фабрику "Крушик" и енергану у Ваљеву. Гранатирани су цивилни објекти у Врању и Прешеву. Гађани су објекти на врховима Копаоника и мостови код Краљева, Биљановац на Ибру.

1999. Немачка суспендовала летове беспилотних авиона НАТО-а на Савезну Републику Југославију, дан након што је оборена и четврта њена летелица за извиђање.



19. мај

1992. У Босни и Херцеговини, створена је Војска Српске Републике у БиХ, која је настала након повлачења Југославенске Народне Армије из ове бивше републике СФРЈ. Тако је ВРС постала гарант опстанка српског народа у БиХ. ВРС је учествовала у многим важним биткама 1990-их, као што су: Коридор Живота, Митровданска офанзива и др.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Бујановац, затим насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље. Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони "Биначке Мораве", "Младости" и "Космет превоза". Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана. Бомбардовано је складиште "Југопетрола" код београдског излетишта Ада Циганлија.

2003. У Београду, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја (Велимировића).






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com











КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА