Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Филм "Дара из Јасеновца" је...



























































ЕКСКЛУЗИВНО: Исповест Ђорђа Шувајла, логораша сарајевског Силоса током 1990-их година


Ђорђо Шувајло бивши становник пријератног Сарајева који је маја 1992. године утамничен у државни концентрациони логор "Силос" у насељу Тарчин, општина Хаџићи, на западу босанско-херцеговачке престонице... 25 година касније он има две књиге у којима сведочи о тим ужасима.
Објављено: 23.04.2021 .... Број посета: 9 .... Број гласова: 0

Страни стручњаци о "поразу" Војске Југославије 1999. године


После неостварених циљева, пре свега уништења Војске Југославије, НАТО агресору није преостало ништа друго него да прогласи победу и покаже да је успешно уништена југославенска војска. Својим пријатељима у помоћ су прискочили домаћи "стручњаци", па ево нека им њихови "пријатељи" дају одговор...
Објављено: 20.04.2021 .... Број посета: 74 .... Број гласова: 0

Интервју са академиком Василијем Ђ. Крестићем, директором Архива САНУ


Aкадемик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ... дао је један интервју за сајт Српска историја, где је говорио о култури сећања као и пребројавању жртава протеклих ратова, актуелној геополитичкој ситуацији и националним интересима.
Објављено: 15.04.2021 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 0

Исповест машиновође Бобана Костића из Грделичке клисуре


"Првa рaкeтa нaс je погодилa кaд je локомотивa билa нa крajу мостa. Чулa сe вeликa eксплозиja, плaмeн je био нa свe стрaнe... Послe пaузe од пaр минутa пaлa je jош jeднa рaкeтa, пa jош двe... Услeдио je ужaс коjи сe нe можe описaти", овaко почињe исповeст Бобaн Костић (52) из Нишa, мaшиновођa возa нa линиjи Бeогрaд - Тaбaновцe.
Објављено: 14.04.2021 .... Број посета: 21 .... Број гласова: 5

Исповест Јулијане Златнице: Како су нас депортовали у Бараганску пустињу 1951


Сви знамо колико је холокауст био ужасан, али то није био једини пут да је хиљадама Европљана уништен живот због власти бескичмењака који су могли да владају једино тако што су каналисали мржњу једне расе према другој. Након Другог светског рата, румунски комунистички режим, који је заменио нацистички, депортовао је етничке Немце, Србе...
Објављено: 09.04.2021 .... Број посета: 38 .... Број гласова: 0

Споменик од ријечи


Да ли су вас у сну прогониле очи, из којих сте свјетлост угасили лако, молећиви поглед дјечака у ноћи, и плач те нејачи, да ли вас је тако? Јесу ли вас руке здробљене ко стакло давиле у мраку, кад се мјесец пали, да ли вам је срце бар мало дотакло вриштање из јама, оних што сте клали?
Објављено: 02.04.2021 .... Број посета: 52 .... Број гласова: 0






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

23. април

1815. У Такову је подигнут Други србски устанак на православни празник Цвети, који је означио наставак борбе и стварање модерне србске државе, под вођством књаза Милоша Обреновића. Устаници су имали неколико значајних борби са Турцима Османлијама међу којима су битке на Љубићу, Дубљу, Палежу... Други србски устанак је довео до аутономије Срба у оквиру Османлијског царства и успостављања Кнежевине Србије 1830. године, која је имала скупштину, устав и владарску династију Обреновића.

1913. У Скадар, после вишемесечних борби са Турцима у Првом балканском рату ушла црногорска војска, која је ову победу платила са 5.000 живота својих војника који су изгинули. Само две недеље касније црногорске трупе су се повукле под притиском Великих сила, а Скадар је припао Книжевини Албанији.

1938. У Београду, на Врачару, постављен камен темељац за изградњу храма Светог Саве, највеће православне светиње на Балкану. Подигнут је на месту за које се сматра да је турски Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете српске престолнице, чинећи једно од његових главних обележја, већ деценијама.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (зграду РТС-а у Абердаревој улици, погинуло 16 радника, а 20 рањено), подаваска села, Ниш и Нишку бању, Куршумлију, Белаћевац (копови) и Приштина (аеродром "Слатина").
 



24. април

1903. У Ријеци, умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као пример регулисања имовинског права.

1999. Код Качаника у селу Догановић (Космет), од НАТО касетних бомби погинуло 4 дечака. Авионии НАТО пакта испалили 26 пројектила на центар Ниша. Гранатиран је и Лесковац, оштећено 500 кућа. На планину Гучево, у село Јадар испаљено 24 пројектила. У Лучанима гађана фабрика "Милан Благојевић". Гађани цивилни објекти у Новом Пазару... и рафинерије у Новом Саду.

2001. У Сарајеву, међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је после Дејтонског споразума припао Републици Српској, ипак враћен Федерацији БиХ.

2006. У Риму, Апелационо веће суда одлучило да су испуњени сви услови за трансфер пилота бивше ЈНА Емира Шишића из Италије у затвор у Србеију и Црну Гору. Пилот Шишић је оптужен да је погодио хеликоптер ЕЕЗ 7. јануара 1992. године, који се налазио у ваздушном простору код Вараждина и том приликом је погинуло 4 Италијана и 1 Француз. Како је Хрватска међународно призната тек 8 дана после овог догађаја, то је Шишћева одлука била исправна. Међутим, суд у Италији га је осудио на 15 година затвора..



25. април

1938. У Београду, умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем. Мемоаре о великим биткама у којима је учествовао, преточио је у књиге.

1945. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући социјалистичку Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1992. На подручију општине Коњиц (БиХ), хрватске паравојне снаге, оснивају концентрациони логор Челебићи. У њему је убијено најмање 400 српских логораша.

1992. У Дервенти (Босанска Посавина) је убијено 15 српских цивила, а 50 их је одведено у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Авалски торањ крај Београда. Гранатирана је и село косметско Велика Добрања, крај Липљана (погинила и рањена деца). Бомбардована околина Ваљева, Лучани, Жежељев мост у Новом Саду...

2006. У Београду, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.



26. април

1893. У Ивањици, код Чачка, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, генерал Југославенске Војске у Отаџбини, учесник Балканских ратова 1912-1913, Првог светског рата 1914-1914, као и Другог светског рата 1941-1945... Спада у ред наших најодликованијих официра икада. Био је издан и од самог краља за кога се борио у лето 1944. године, а од комуниста је ухапшен 13. марта 1946. године крај Вишеграда и осуђен на смртну казну стрељањем. До данас није познато место његовог погреба и то се чува као строгоповерљива тајна. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду тек 14. маја 2015. године.

1910. У Тузли, родио се Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родном месту, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету. Умро је 11. јула 1982. у Београду.

1941. У Грубишном Пољу, усташе хапсе преко 500 западнославонских Срба и одводе их у концентрациони логор Даница, а одатле у Госпић где је такође био логор. Све те жртве су побијене после на Велебиту и острвима Слано и Паг. 

1942. У Коларићу, крај Војнића (Кордун), усташе, праве масакр над најмање 107 српских цивила, од чега је било деветеро дјеце млађе од 12 година.

1942. У Горњем Будачком, крај Карловца, неколико комуниста пале православну цркву, стару 200 година.

1992. Код Дервенте у Посавини Војска Републике Хрватске потпомогнута хрватско-муслиманским паравојним јединицама из Босни и Херцеговини праве обруч око Чардака, гдје за један сат убијају 37 српских цивила, док су остали одведени у логоре за Србе. Имовина је опљачкана и спаљена.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта срушили Жежељев мост у Новом Саду. Бомбардована Куршумлија, односно фабрика "Металац".



27. април

1929. У Чачку, умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у Ослободилачким ратовима Краљевине Србије почетком 20. века. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, па је награђен чином војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Учествовао је још и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У Првом Балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, после чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успешно је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

1942. У Рогатици, усташка јединица Црна Легија коју предводи Јуре Францетић, прави покољ над 94 српских цивила (жена, дјеце и стараца) у селу Осово, у источној Босни.

1945. У Милану (Италија), ухапшен је фашистички вођа Бенито Мусолини од савезничких војника, који је дан касније погубљен. Мусолини је још 1930-их година водио антисрпску политику и отворено је помагао усташки покрет, отварајући терористичке кампове за њихову обуку. Касније у априлу 1941. заједно са Немачком и савезницима је наредио напад на Краљевину Југославију, а италијански војници су починили немали број злочина над српским цивилима у Црној Гори, Косову и Метохији и Источној Босни.

1992. У Београду делегати, бивше савезне скупштине СФРЈ, из Србије и Црне Горе, проглашавају трећу јужнословенску државу: Савезну Републику Југославију. Ова држава је опстала свега 14 година. Прво је променила име 2003. године у Србија и Црна Гора, а онда у мају 2006. године након референдума у Црној Гори, који је био препун контраверзи, проглашена је независност две републике. Захлађење у односима ове две српске републике почело је 1997. када је руководство Црне Горе које је предводио Мило Ђукановић одбило да следи политику званичног Београда, према Косову и Метохији.

1999. На Кошарама, подно Јуничких планина погинуо је Тибор Церна (21 година), припадник Војске Југославије у борби са албанским терористима из тзв. ОВК и њиховим помагачима у склопу копнене агресије на Србију под шифрованим именом "Стрела 1".

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта стравично бомбардовали Сурдулицу (убијено 20 цивила, од тога 12 деце, а 100 људи је рањено). Уништени су мостови на реци Лаб, код Милешева, мост код Куршумлије, мост Бачка Паланка - Илок, мостови на Ибарској магистрали... Ћуприја такође претрпела страшно бомбардовање.



28. април

1804. Код Лознице у Подрињу дошло је до велике Битке на Чокешини, када је 1.500 Турака из Босне остварила пирову победу. Свих 303 србских устаника је изгинуло, које су предводили браћа Недић. Ова битка се сматра србским термопилом. Њен значај је у томе што нису дозволили да Шабац остане у османлијским рукама, већ је Шабац ослобођен три дана касније.

1918. У Терезину (Чешка), у затвору умро је Гаврило Принцип (23), припадник Младобосанаца, револуционара из Босне и Херцеговине, који су у Сараејву на Видовдан 1914. извршили атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. То је био окидач за Први свјетски рат. Гаврило није дочекао да види уједињење и слободу свог народа још шест и по мјесеци касније.

1941. У Бјеловару, усташе под командом Вјекослава Макса Лубурића и Мартина Цикоша, праве покољ у Гудовцу над 200 српских цивила, док их је 300 одведено у концентрационе логоре.

1993. У Београду, умро Момчило Гаврић (88) најмлађи учесник Првог светског рата и поднаредник српске краљевске војске, припадник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Војници Аустро-Угарске монархије су му 1914. побили читаву породицу, а он је прошао Албанску голготу са српским народом. У Другом светском рату више пута је извођен пред стрељачки вод, два пута од немачких војника, али и од југославенске тајне полиције - ОЗНЕ. На Крфу му је постављена златна плоча.

1994. У Сарајеву је убијена србска девојчица од 14 година старости Слађана Миловановић, тако што је снајпериста из муслиманске Армије Босне и Херцеговине испалио смртоносне хице ка њој док је возила бицикл у Илијашу.

1999. Авиони НАТО пакта, неколико пута у току дана бомбардовали подгорички аеродром "Голубовци", затим Бар, Тузи, Бијело Поље, Даниловград и Сутоморе.

2001. На Шарпланини код села Вејце погинула су осам припадника македонских снага безбедности: четири припадника специјалне војне јединице "Вукови" и четири припадника специјалне јединице МУП-а Битољ. Они су упали у заседу албанских терориста који су над њима по убиству извршили стравичан масакр.
 



29. април

1941. У Нишу немачки Гестапо основао концентрациони логор Црвени крст. Кроз овај логор за 3.5 године прошло је 30.000 људи, а око 10.000 је убијено.

1945. Код Минхена америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау у Баварској, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 600 Срба, иако постоје индиције да их је било далеко више.

1999. Авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.

2003. У Загребу, умро хрватски генерал Јанко Бобетко (84) кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против Срба у Сјеверној Далмацији (Масленица 1993.), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак 1995.) и Книнске Крајине (Олуја 1995.).

2007. У Загребу, умро Ивица Рачан, бивши хрватски премијер и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Ивица Рачан је једна од важних карика у распаду бивше Југославије 1990-1991. На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере... 2000. године се поново враћа на власт и постаје председник хрватске владе, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.



30. април

1915. У Паризу у Првом светском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избегли из Аустро-Угарске, основали Југослaвенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење јужнославенских крајева од Хазббуршке монархије и њихово уједињење са Краљевином Србијом.

1941. У Загребу, Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Берлину, наводно да је Адолф Хитлер, канцелар Трећег Рајха, извршио самоубиство, не желећи да чека хапшење и суђење од војника Црвене Армије. Ова информација је остала недоречена и непотврђена, јер је у његовој канцеларији нађен само спаљени леш.

1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у СФР Југославији, основан у фебруару 1950. године.

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1993. У Хамбургу, на тениском терену прву звезду светског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда. Две године касније, Селешова је постала репрезентативка САД.

1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом. Бомбардована је околина Плава село Мурино, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.

2000. У Загребу, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем српских цивила.



1. мај

1985. У Гњилану, на Космету, тројица Албанаца набијају на колац са пивском флашом Ђорђа Мартиновића, док правосудни органи СФРЈ затварају очи над очигледним злочином. Креће масовни егзодус Срба са Косова и Метохије.

1991. У Бршадину, покрај Вуковара убијен Србин, Стеван Инић (1928-1991) од Хрвата Михајла Мије Геленчира, члана милитантне странке ХДЗ... Убица није никада процесуиран.

1991. На Полачи, покрај Книна, убијен српски младић Васо Пећер... Ово убиство није никада разјашњено.

1992. У месту Оџак, општина Купрес, хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1995. У Западној Славонији, Хрватска покреће злочиначку акцију "Бљесак", односно агресију на РС Крајину. Том приликом је убијено око 300 Срба, преко 15.000 их је прогнано, а уништена је велика имовина и православне светиње.

1999. У Лужанима, код Подујева, авиони НАТО пакта бомбардовали мост, на коме је био аутобус "Ниш експреса" и тако су убили 20 српских циивла од чега је било 15-оро деце млађе од 12 година...

1999. Над СР Југославијом, током НАТО агресије гранатирана је Јабланица крај Призрена, Трстеник.. зграда Генералштаба ВЈ у Београду, околина Шапца



2. мај

1942. На Кордуну у селу Штакоровица крај Војнића усташе су убиле 27 жена са дјецом, тако што су их запалили у сјену. 

1945. Код Новске партизанске јединице НОВЈ улазе у напуштени концентрациони логор Јасеновац, где су усташе претходних дана све живо спалили и уништили како би сакрили доказе о геноциду који је спроведен над Србима, Јеврејима и Ромима.

1991. У Борову Селу долази до сукоба, када хрватски полицајци упадају и нападају мештане, који се бране. Том приликом је погинуо 1 мештанин, а 1 тешко рањен... ЈНА раздваја зараћене стране... Ово је био наговештај рата у источном делу Хрватске.

1991. У Задру долази до великог рушилачког похода разуларене масе Хрвата на српске куће и локале. Ово је догађај познат као "Задарска кристална ноћ". Виновници и организатори овог догађаја нису никада кажњени.

1992. У Сарајеву, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", које предводи Јусуф Празина и Исмет Бајрамовић Ћело, нападају Дом Југославенске Народне Армије и возило ЈНА које преноси храну. Овај напад је био инициран од муслиманских власти у Сарајеву. Овај догађај је био увод у крвави злочин који се десио наредног дана у Добровољачкој улици.

1992. У Добоју, Срби из приградског насеља Липац кренули у ослобађање читавог града од муслиманских екстремиста.

1992. У Бијељини основана Прва лака пешадијска бригада у окриву Источнобосанског корпуса ВРС, која је касније понела назив "Гарда Пантери". Ова специјална јединица Србске војске у Босни и Херцеговини имала је око 2.000 бораца од чега је 100 погинуло, а 800 их је рањено током босанско-херцеговачког рата 1990-их. Команданти Пантера били су: Бранко Пантелић звани Пантер (1957-1992) и касније Љубиша Савић (1958-2000) звани Маузер. Пантери су прошли је многа ратишта Босне и Херцеговине али се издвајају неколико битака и операција: 'Садејство' у јулу 1993 (Струјни коридор)... 'Лукавац' у љето 1993. на сарајевском ратишту...  'Дрина' у зиму 1993-1994 код Олова, Тешња, Теочака и Бихаћа... 'Штит' у јесен 1994. код Бихаћа...

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови САД, село Подине крај Житорађе, затим Пећ, Ђаковица, Приштина... НАТО користи графитне бомбе за напад на Електродистрипбуцију.



3. мај

1991. У Вуковару минирани локали "Сарајка" и "Туфо", чији су власници српске националности.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и припадници МУП-а БиХ, нападају  колону Југославенске Народне Аармије, у Добровољачкој улици, која се извлачила у складу са ранијим договором о мирном изласку из касарне. Том приликом је убијено 42 припадника ЈНА, а рањено 73...

1992. У Зебиној шуми, крај Фоче, муслиманске паравојне формације ликвидирале српску породицу Фуштар.

1999.  Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори.

1999. Код Савиних Вода, авиони НАТО пакта бомбардовали на Косову и Метохији аутобус "Ђаковица превоза" пун путника, на путу Пећ-Кула-Рожаје. Том приликом је погинуло 20 Срба, Албанаца и Рома, а 43 их је рањено. Настрадали су и три аутомобила која су била у близини аутобуса. Напад се догодио у сред бела дана. Званичници Северноатланског савеза рекли да је то "колатерална штета".



4. мај

1945. У логору Сисак, током ноћи усташе праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. На ТВ Београд је објављена информација да је у Љубљани умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста, али и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 60.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу радио је на разбијању корпуса Срба стварањем ткз. црногорске, ткз. муслиманске и ткз. македонске нације, као и њихове вештачке језике. Никада није обишао највеће стратиште у овом делу Европе - Јасеновац. Док је истворемено његов режим зауставио истраживања на овој локацији, када је утврђено да је број убијених јасеновачких мученика дошао до 800.000 људи, од чега највећи број Срба. Нови Устав из 1974. године је био почетак краја социјалистичке Југославије на штету Срба, јер су сепаратистичке снаге у СР Словенији и СР Хрватској добиле невероватан ветар у леђа. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину 1963. Ништа није учињено да се заустави одлив Срба са Косова и Метохије. Имао је интриганте сусрете са Куртом Валдхајмом, кога је чак и одликовао, иако је 1947. године Државна комисија за испитивање ратних злочина Валдхајма прогласила ратним злочинцим јер је био умешан у масовне ликвидације Срба на Козари јуна 1942. године... али и у Црнох Гори у области Пивског Дола. Затим, сусрети са римокатоличким поглаваром - Папа Пије XII, који је председавао Ватиканом 1939-1958 што значи и у време Другог светског рата, када је велики број фратара и свећеника организовано учествовао у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Такође и са Винстоном Черчилом, британским премијером, који је био тврдокорни антикомуниста и заговорник идеје да се нападне Совјетски Савез крајем 1940-их. А у време Другог светског рата Черчил је радио на томе да се Југославенска Влада у избеглиштву, као и сам Краљ Петар II Карађорђевић не врате у отаџбину. Његовој сахрани два дана касније присуствовао је велики број државника из читавог света. Нису биле једино делегације Француске, САД и Албаније.

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 Срба цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.



5. мај

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1944. На Подгорицу се сручило преко 600 бомби које су бацали савезнички (амерички и британски) авиони. Немачке и италијанске снаге су претрпели незнатне губитке, док је преко 200 Подгоричана убијено. Град је скоро сравњен за земљом.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links