1912. У Куманову, турске снаге су силовито напале Прву српску армију, где је Дунавска дивизија претрпела велике губитке у Кумановској бици. Овде је била лоша процена Врховне команде Српске војске, која је сматрала да је реч о претходници и извидници турских снага, уствари су јединице Вардарске армије Зеки паше извршиле напад.

1995. У Вашингтону, после посете САД, руски председник Борис Јељцин, изјавио да ће Русија послати своје трупе у Босну и Херцеговину, у склопу мировне мисије ОУН.

2004. На Косову и Метохији одржани избори, а одизв српског становништва је био занемарив.

2006. У Подгорици, пред Основним судом почело је суђење 11 оптужених за железничку несрећу код Биоче 23. јануара 2006. када је 47 људи погинуло, а 200 је тешко рањено.

1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова, у Првом Балканском рату, јединице Прве српске армије, под командом ренгента Александра Карађорђевића поразиле турску Вардарску армију, од Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Турске елитне чете су побегле према Битољу.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.

1991. У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.

1912. У Скопље ушле јединице Прве србске армије, јер су претходно турска Вардарска армија после пораза код Куманова два дана раније напустила град, који је после више векова турског терора и страховладе постао коначно слободан. Елитне турске јединице се повукоше према Прилепу.

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац. Андрић је у овом делу описао историју Вишеграда и изградњом чувеног моста који је заправо главни лик. Описује прилике босанске касабе кроз период турске окупације и преживљавања православног живља.

1961. У Штокхолму, Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за роман "На Дрини ћуприја", који говори о хронологији дешавања у Вишеграду још из турског времена, преко аустријске окупације и до ослобођења 1918. године.

1992. У Сарајеву, на аутобуској станици у Илиџи погинуло је 17 србских цивила од граната које су испаљене са муслиманских положаја. Најмлађа жртва Слађан Гргић је имало само 13 година живота. Док је 40 Срба теже рањено.

1993. У Сарајеву је убијен је познати муслимански злочинац Мушан Топаловић звани Цацо. Прије босанско-херцеговачког рата 1990-их био је пробисвет и умјешан у бројна кривична дјела, а од почетка ратних дешавања муслиманске власти су га користиле за истребљивање Срба и постао је комадант озлоглашене 10. брдске бригаде. Убијен је након хапшења од муслиманског полицијског функционера коме је убио Цацо сина. Његова сахрана је окупила скоро 50.000 поклоника његова лика и дјела.

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.

1935. Пуштен у рад "мост краља Петра Другог", који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је председавао Анте Багрић, издаје наредбу о евакуацији 26 српских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење српске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода.

2017. У Требињу откривен споменик најмлађем борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске - Александру Маслеши. Био је припадик чувене Бобанске чете, комаданта Недељка Видаковића и извршавао је своје задатке успешно, иако је био дете од непуних 15 година када је погинуо.
 

1918. Након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, Османлијска царевина је нестала у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници убили 42 српска цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева српских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и након "Олује".

1918. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, затворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића српске националности.

1991. Хрватске паравојне снаге отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно етничко чишћење 18 српских села источне Билогоре у Славонији. Првог дана убијено је преко 60 Срба.

1995. Шесточлана делегација Републике Српске и СР Југославије отпутовала у Дејтон (САД), на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство српског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.

1918. У Београд, после три године ушле јединице Прве србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић и ослободиле га од окупације Аустро-Угарске монархије.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1994. На Купрес, градић у Босанској Крајини, Хрватске снаге ХОС-а и муслиманске Армије БиХ, су окупирале овај градић и околину у злочиначкој операцији "Цинцар". Том приликом је становништво Купреса морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.

1923. У Јаши Томићу (Банат), умро је Стеван Алексић, један од најзначајних наших сликара у 20. веку. Био је мајстор обнове иконостаса православних цркава. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Јаши Томићу, Бенешеву и  Панчеву.

1944. У Софији, Централни комитет Бугарске Радничке Партије у писму генералном секретару Комунистичке Партије Југославије признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату. Бугарска фашистичка војска је према проценама 1941-1944 убила преко 80.000 Срба на подручију Тимочке Крајине и Јужне Србије. На хиљаде их је одведено у концентрационе логоре, одакле се мало ко вратио жив.

1962. У Београду, умро српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950.  Као официр српске краљевске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима...

1995. У Дејтону (САД), Слободан Милошевић, председник Србије и Фрањо Туђман, председник Хрватске, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-Барањске области (источни део РСК).

2001. У Србији се веронаука вратила у школе, као изборни предмет.
У Хашком трибуналу, шесторица Срба из Омарска осуђени на укупно 63 година затвора.

2003. У Вашингтону (САД), Министартство спољних послова САД донело одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.
 

1918. Код Падове (Италија), генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.

1991. У Грубишном пољу у западној Славонији хрватска паравојска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протерала око 4.000 Срба, за 4 дана током злочиначке акције "Откос".

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током босанско-херцеговачког рата 1990-их година.

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1918. У Бечу распала се Аустроугарска монахрија, која је имала осамнаест покрајина и десетине народа на својој територији, највише Славена, иако је службени језик био немачки. Хазбурговци су најдуже управљали црно-жутом монархијом и сносе кривицу за избијање Првог светског рата.

1941. Из Босанске Градишке, усташке власти послале у логор Јасеновац око 40 особа српске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.