Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Подржавате ли насељавање исламских миграната у Србији?


























































Сећање на херојски десант морнара ЈНА на сплитску риву


Бојан Пeровић срeдњу морнaричку зaвршио je 1990. године, a у рaту сe нaшaо вeћ aприлa нaрeднe годинe. Нa дeсaнтни чaмaц укрцaо сe у Шибeнику дa би рaтовaњe почeо у Сплиту, одмaх пошто je зa Ђурђeвдaн 1991. године испрeд комaндe Воjнe поморскe облaсти (ВПО) убиjeн југославенски воjник Сaшко Гeшовски.
Објављено: 29.10.2020 .... Број посета: 31 .... Број гласова: 0

Како су без метка уклоњении сведоци муслиманских логора у Сарајеву 1990-их година


Ексклузивна исповјест Ђорђа Шувајла из Сарајева који је утамничен 1335 дана у логору Силос у Тарчину током грађанског рата у Босни и Херцеговини током деведесетих година. О томе је написао и књигу "Сарајевски Аушвиц". Шувајло објашњава како су сведоци уклоњени без метка, тако што су Арапи куповали визе за Аустралију и Америку.
Објављено: 28.10.2020 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 0

Знате ли ви гдје су Пребиловци?


Нe дeлим нeвинe жртвe по нaционaлности, aли имaм прaво дa овe отргнeм од зaборaвa. Чувaм од коровa. Дa нe зaрaстe. Знaтe ли ви гдe су Прeбиловци? Тaчниje, знaтe ли судбину породицa, коje je њиховa нaционaлност, избрисaлa сa кућних aдрeсa? Зaтворилa им кaпиje. Зaрaслa путeвe до свeдочaнствa, дa су икaдa постоjaли.
Објављено: 28.10.2020 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 0

Упокојила се Милица Маљковић из Рујана - мученица јаме Равни Долац


На православном гробљу у Сурчину покрај Београда данас ће бити сахрањена Милица Маљковић која је као дијете преживјела пакао усташке јаме Равни Долац на Динари. Милица Маљковић, рођена Бошковић, родом је из Доњих Рујана код Ливна. На православни празник Огњену Марију 30. јула 1941. године хрватске усташе из Рујана и околине.
Објављено: 23.10.2020 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 0

У давне дане звери и људи (Крагујевачким ђацима)


Марко С. Марковић песник од Груже написао је поводом 79 година од Крагујевачког масакра стихове које је посветио невино убијеним ђацима тј. деци од стране немачких војника октобра 1941. године у Шумарцицама. У срцу Шумадије је тада поубијано више хиљада Срба као чин одмазде по моделу "Сто Срба за једног Немца".
Објављено: 21.10.2020 .... Број посета: 106 .... Број гласова: 0

Октобарска суза (Крагујевачким ђацима)


Прођоше од тада, многа плава лета, од кад војник узе, осмех од детета, Шумарице јоште, сузом земљу кропе, зашто звери однеше, те младе животе. Једнога прохладног октобарског јутра, обичног, мирног дечјег школског дана, из груди земље ове, отрже се суза, дечјом душом саздана, још не исплакана. Пред строј војника, камене душе...
Објављено: 21.10.2020 .... Број посета: 60 .... Број гласова: 0






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

30. октобар

1918. Османлијска царевина након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, нестала је у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1918. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, затворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници убили 42 српска цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева српских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и након "Олује".

2020. У Подгорици у Клиничко-болничком центру Црне Горе вјечни сан је уснио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Богу је службовао више од пола вијека, а борио се деценијама за очување етничког и вјерског идентитета Срба у Црној Гори. По завршетку оружаних сукоба на Косову и Метохији јуна 1999. године отишао је тамо по благослову Патријарха Павла и сахрањивао мученике који су убијени од албанских терориста. Значајно је помогао рушењу диктаторског и мафијашког режима Мила Ђукановића. У народу су га од милоште звали "Ђедо".



31. октобар

1851. На Цетињу се упокојио Петар II Петровић Његош, један од најплодоноснијих србских писаца и философа. Био је владар Црне Горе у првој половини 19. вијека и владика црногорско-брдске православне митрополије. Учествовао је у ратовима са Турцима и његовао братске везе са Србијом и био спреман да се одрекне свог престола зарад свесрбског уједињења и ослобођења. Живио је свега 37 година, 17 година владао, али је иза себе оставио дубог траг и путоказ васколиком Србству. Његово најпознатије дјело је Горски Вијенац, са 2819 стихова у коме је испјевао многе догађаје везане за Црну Гору још од доба Немањића и описао свакодневни живот црногорских Срба... Млечане и Османлије. 

1918. У Великом Међеру (данашња Словачка) распуштен је аустроугарски  концентрациони логор  један у низу казамата за истребљења Срба и других неподобних народа. Кроз овај Нађимерски логор је прошло око 21.000 људи, а 6.000 их није дочекало слободу. Највише су умирали од глади и хладноће. Логор је радио непрекидно четири године.

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића србске националности.

1991. Хрватске паравојне снаге отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно етничко чишћење 18 србских села источне Билогоре у Славонији. Првог дана убијено је преко 60 Срба.

1995. Шесточлана делегација Републике Србске и СР Југославије отпутовала у Дејтон (САД), на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство србског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.



1. новембар

1918. У Београд, после три године ушле јединице Прве србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић и ослободиле га од окупације Аустро-Угарске монархије.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1991. У Госпићу (Лика) хрватске паравојне снаге срушиле до темеља православну цркву Св. Георгија подигнуту 1785. године, а која је обноваљена 1964. године пошто су је Павелићеве усташе срушиле на почетку Другог свјетског рата. Касније је ту направљен паркинг за аутомобиле почетком деведесетих годиа 20. вијека.

1994. На Купрес, градић у Босанској Крајини, Хрватске снаге ХОС-а и муслиманске Армије БиХ, су окупирале овај градић и околину у злочиначкој операцији "Цинцар". Том приликом је становништво Купреса морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.



2. новембар

1923. У Јаши Томићу (Банат), умро је Стеван Алексић, један од најзначајних наших сликара у 20. веку. Био је мајстор обнове иконостаса православних цркава. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Јаши Томићу, Бенешеву и  Панчеву.

1944. У Софији, Централни комитет Бугарске Радничке Партије у писму генералном секретару Комунистичке Партије Југославије признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату. Бугарска фашистичка војска је према проценама 1941-1944 убила преко 80.000 Срба на подручију Тимочке Крајине и Јужне Србије. На хиљаде их је одведено у концентрационе логоре, одакле се мало ко вратио жив.

1962. У Београду, умро србски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950.  Као официр србске краљевске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима...

1995. У Дејтону (САД), Слободан Милошевић, председник Србије и Фрањо Туђман, председник Хрватске, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-Барањске области (источни део РСК).

2001. У Републици Србији се веронаука вратила у школе, као изборни предмет. Одлуком комунистичких власти 1945. године овај предмет је укинут, под изговором да ствара поделе међу јужнославенским народима. Заправо југославенско послератно уређење је било засновано на тврдом атеизму и прогону православних свештеника. Па чак и рушењу храмова.

2001. У Хашком трибуналу, шесторица Срба из Омарске осуђени за наводне ратне злочине на укупно 63 година затвора.

2003. У Вашингтону (САД), Министартство спољних послова САД донело одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.



3. новембар

1918. Код Падове (Италија), генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.

1991. У Грубишном пољу у западној Славонији хрватска паравојска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протерала око 4.000 Срба, за 4 дана током злочиначке акције "Откос".

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током босанско-херцеговачког рата 1990-их година.



4. новембар

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1918. У Бечу распала се Аустроугарска монахрија, која је имала осамнаест покрајина и десетине народа на својој територији, највише Славена, иако је службени језик био немачки. Хазбурговци су најдуже управљали црно-жутом монархијом и сносе кривицу за избијање Првог светског рата.

1941. Из Босанске Градишке, усташке власти послале у логор Јасеновац око 40 особа српске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.



5. новембар

1918. У Земун умарширале јединице Србске војске чиме је окончана двовековна владавина Хазбуршке монархије крајевима северно од Саве и Дунава.

1928. У Дрездену (Немачка), отпочео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, на коме је утврђен начин деловања ове странке у матици, кроз антисрбско деловање, односно гушење србског национализма и стварање југославизма, чак и агитовање са усташким покретом, у циљу рушења монархије у Краљевини СХС.

1944. У Метку (Лика), усташе убијају 42 српских земљорадника.

1991. У Западном Срему, хрватске паравојне снаге су из тешког наоружања гранатирале Шид, Апатин... и друге вароши на територији СР Србије, када је погинуло 15 Срба цивила.

1992. У Каменици, општина Зворник (БиХ), припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине праве покољ над срсским становништвом овог подрињског села. Сви који су затечении у селу су убијени на најмонструозније начине (секиром, ножем, тестером, жицом). Убијено је и 120 припадника ВРС, мала јединица која је бранила ово село.

2009. У Хашком трибуналу, Жалбено судско веће је правоснажно осудило Милета Мркшића, генерала ЈНА и СВК, на 20 година затвора, а Веселина Шљиванчанина, мајора ЈНА, на 17 година затвора, због наводне умешаности у случај "Овчара 91".



6. новембар

1918. У Сарајево улазе јединице Друге српске армије, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске монархије. Тако је ова босанско-херцеговачка престолница постала слободна после 500 година туђинске власти.

1943. У Београду, немачке окупационе власти у Другом светском рату створиле специјалну јединицу ради уништавања трагова злочина које су Немци починили у Србији, која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци. Процењено је да је до априла 1944. на том месту спаљено око 80.000 жртава.

1946. У Југославији, почела велика кампања за прикупљање помоћи за Републику Албанију, коју су погодиле полаве октобра 1946.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, убијени српски цивили Милан Везмар и Милорад Зорић, од припадника ЗНГ: Мире Дунатов и Зденка Штефанчића и др.

1992. У Глођанском Брду, крај Зворника, муслиманске ратне јединице Армије БиХ под командом Насера Орића су поубијали припаднике Зворничке и Шеховачке бригаде ВРС, њих 126 Срба, од чега је скоро половина било цивила.

2001. Хашки трибунал отпочео судски процес против генерала ВРС Драгомира Милошевића, комаданта Сарајевско-романијског корпуса, оптуженог за гранатирање Сарајева на пијаци Маркале 1995.

2003. Хашки трибунал оптужио бившег предсједника некадашње Републике Српске Крајине Милана Бабића за ратне злочине почињене током рата у Хрватској.



7. новембар

1915. Код Краљева, на планини Чемерно, отпочела седмодневна крвава битка између удружених србско-црногорских снага и аустро-угарске војске, која је имала за циљ да пресече одступницу главнини Војске Краљевине Србије, која се преко Косова и Метохије повлачила ка Албанији и Грчкој. Срби су изгубили ту 2.000 војника, али је циљ испуњен. Аустро-Угарска је морала да своје снаге преусмери на северозапад Црне Горе, који су касније заустављени на Мојковцу на Божић 1916. године.

1918. Градове Вуковар и Сремску Митровицу, је ослободила Војска Краљевине Србије и наставила напредовање ка западу будуће заједничке јужнославенске државе.

1937. У Београду, на углу улица Гробљанске (Рузвелтова) и Краља Александра, постављен споменик Вуку Стефановићу Караџићу. Иницијатор је била Српска књижевна задруга, а споменик је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Споменик је изливен у бронзи и на њему пише "Вуку - српски народ".

1946. У СР Босни и Херцеговини, завршена прва савезна радна акција омладине социјалистичке Југославије на жељезничкој прузи Брчко - Бановићи. Око 70.000 младих из цијеле земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило је пругу дугу 90 километара.

2004. У Вардарској Македонији одржан неуспешни референдум о измени административних граница, чиме се дају већа права Албанцима.



8. новембар

1917. У Солуну (Грчка), умро српски писац Милутин Бојић, аутор "Плаве гробнице" - поеме о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом светском рату послије повлачења преко Албаније. Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама.

1991. Европска заједница увела санкције против Југославије и прекинула трговинеске односе са Београдом, због процене да Београд не доприносе мирном решавањју југославенске кризе, односно Србија и Црна Гора су оптужене за распиривање рата у западним деловима југославенске државе.

1992. У Херцеговини, код Мостара и Невесиња, хрватске и муслиманске ратне јединице у БиХ напале положаје Војске Републике Српске, чиме је отпочела чувена Митровданска офанзива, која је трајала 5 дана. Однос нападача и браниоца је 40.000 према 5.000 бораца, али су борци ВРС успели да задрже своје положаје и одбију агресоре.

2001. Хашком трибуналу, Министарство правде Републике Српске доставило проширену оптужницу против Алије Изетбеговића, у којој су му стављена на терет дела која је починила муслиманска Армија БиХ у периоду док је био председник Председништва БиХ, од 1. маја 1992. до 14. децембра 1995. године.

2003. У Косовској Митровици, тзв. Косовски заштитни корпус (трансформисани ОВК), преузео контролу моста преко реке Ибар, након повлачења припадника француског КФОР-а и УН полиције.



9. новембар

1991. У Београду, Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у СР Хрватску.

1993. У Мостару, гранатирањем срушен симбол града Стари мост, за кога није утврђено да ли су то урадиле муслиманске или хрватске снаге.

1994. У Сарајеву, у насељу Грбавица, слободу после 2.5 године тамновања по муслиманским казаматима, угледао је Страхиња Живак, србски логораш и ратни страдалник. У Другом свјетском рату убијени су му преци (отац, стричеви и ујаци), а у босанско-херцеговачком рату 1990-их, убијени су му потомци, синови: Слободан (35) и Велимир (31), као цивили. И још десетак блиских рођака. После рата се посветио писању књига и сведочанству о злочинима над Србима.

2007. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужницу против Илије Јуришића, члан тзв. Кризног штаба из Тузле, кога се терети да је наредио отварање ватре на колону војника ЈНА, 15. маја 1992. године која се повлачила из Тузле, када су погинула најмање 92 војника ЈНА.



10. новембар

1901. У Београду, рођен српски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Између два светска рата је објавио "Стварно право" и "Основе приватног права", а после рата "Међународно јавно право".

1910. У Београду, основано Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је имало прекиде у времену светских ратова.

1912. У Сплиту и Шибенику, организована је велика народна прослава у част победе српске војске у Првом Балканском рату над турском војском. Организовано је и прикупљање помоћи за Црвени крст Краљевине Србије.

1943. У Црној Гори, немачке власти поставиле своју "Народну управу".

1975. У Озиму (Италија), југославенска комунистичка и италијанска влада, потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између две земље. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.

1991. У Вуковару, ЈНА почела коначну операцију ослобађања града од хрватских паравојних формација, која је трајала 8 дана.

1991. У Босни и Херцеговини, одржан плебисцит србског народа, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1.400.000.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, током етничког чишћења српског становништва из Славонске Пожеге убили су више десетина цивила у селима: Вучјак Чечавачки, Јеминовац и Шњегавић...

2000. СР Југославија постала поново члан организације ОЕБС.

2001. У Београду, припадници јединице за специјалне операције РДБ Србије - познате као "црвене беретке" - започели протест, чији је повод био хапшење браће Бановића и затражиле смену министра полиције Душана Михајловића.



11. новембар

1918. У Компијењу (Француска), потписана капитулација немачке војске, чиме је окончан Први светски рат. У Великом рату је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмјерно највеће жртве поднијела је Србија, изгубивши 26% становништва - 400.000 војника и 640.000 цивила.

1927. У Паризу потписан југославенско-француски пакт, као одговор на италијанско-албански пакт из новембра 1926. године којим је фашистичка Италија добила протекторат над Албанијом, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Касније је Италија потписала споразум са Мађарском и оснивала терористичке кампове за обуку усташа, које је доводио Анте Павелић.

1944. Почела Батинска битка, на Дунаву, за ослобођење Барање. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ су после тешких борби 12 дана сломиле немачке снаге.

1945. У Београду, изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вероисповијест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог светског рата.

1991. У Борову Насељу, припадници хрватских паравојних снага - ЗНГ, убиле српског цивила Љубомира Болића, који је био сведок многих ликвидација Срба "у обручу".

1999. Хашки трибунал изрекао казну Душану Тадићу од 25 година затвора због пет убистава и прекршаја Женевске конвенције, а одлука која представља проширење већ изречене казне од 20 година затвора донесена је на основу додатних тачака оптужнице.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links