Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Подржавате ли насељавање исламских миграната у Србији?


























































РАЗБИЈАЊЕ МИТА: Бијеле траке у Приједору 1992. (проширена верзија)


Манифестација „Дан бијелих трака“ не оскудијева у медијској, финансијској и свакој другој подршци. Са друге стране, заговорници „бијелих трака“ оскудијевају у доказима за своје тврдње. Ничим до сада, нису доказали да су током ратних сукоба у Приједору 1992. године, коришћене бијеле траке за обиљежавање муслимана.
Објављено: 01.06.2020 .... Број посета: 97 .... Број гласова: 0

Заташкавање словеначких ратних злочина


Вест да је „београдски адвокат Душан Братић против Милана Кучана и још пет других лица поднео кривичну пријаву српском тужилаштву за ратне злочине“ изазвала је пажњу не само словеначких медија и јавности него и двојице завађених, љутих политичких противника који се већ 28 година надгорњавају ко је заслужнији за распад Југославије...
Објављено: 27.05.2020 .... Број посета: 2005 .... Број гласова: 12

Како су Ристићи срушили мит о ткз. Босанском геноциду у Америци


Кaтaринa Ристић са своjим школским зaдaтком из aмeричких уџбeникa избрисaлa лaжи о Србимa кaо убицaмa и Николи Тeсли, Вуку Караџићу, Влади Дивцу и Новаку Ђоковићу кaо рaтним злочинцимa! Њен тата Ранко је такође уложио велики напор да се промене лекције о образовном програмо у том делу САД. Сви похвале Ристићима који постају незванични амбасадори...
Објављено: 22.05.2020 .... Број посета: 6852 .... Број гласова: 150

Сарајевски Казани још чекају ексхумацију


Сарајево je уз пaкaо у муџaхeдинским логоримa нa Озрeну и Возући... општина Зaвидовићи, jeднa од нajсвирeпиjих клaоницa у којима су убијали Србе нa простору бившe рaтом зaхвaћeнe Jугослaвиje 1990-их година. Зaто jeдaн од приоритeтa Мeђунaроднe комисиje зa истрaживaњe стрaдaњa Србa у Сaрajeву трeбa дa будe рaсвeтљaвaњe мрaчнe истинe...
Објављено: 18.05.2020 .... Број посета: 407 .... Број гласова: 5

Епитаф за Олгу Драшко


Стихови су посвјећени Олги Дрaшко, херцеговачкој мученици која је одведена из Дома здравља у Чапљини почетком маја 1992. у злогласни хрватски концентрациони логор Дретељ и тамо трпила 3.5 мјесеца стравичну психо-физучку тортуру која се не може замислити у здравом људском уму, већ само луциферски болесном. Слободу је угледала 18. аугуста.
Објављено: 17.05.2020 .... Број посета: 370 .... Број гласова: 11

Миодраг Вукмирица: Горео сам у возилу Тузланске колоне


О томе како је Миодраг Бата Вукмирица, из Београда који је био у касарни "Хусинска буна", на редовном одслужењу војног рока преживео Тузланску колону, односно напад муслиманских паравојних јединица на колону Југославенске Народне Армије, која се 15. маја 1992. извлачила мирно у складу са договором са цивилним властима града Тузле.
Објављено: 16.05.2020 .... Број посета: 938 .... Број гласова: 14






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

1. јун

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро србски политичар и писац Јаша Продановић, члан Србске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест србских цивила, двије србске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили србску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 србских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Србске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Србски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1999. На Косову и Метохији, недалеко Призрена, у јеку Битке за Паштрик погинуо је официр ВЈ Бошко Лемић... командант артиљеријско-ракетних јединица у Призренској 549. бригади "Душан Силни", Приштинског корпуса ВЈ. Постхумно је одликован и унапређен. Иза њега је остала супруга и малолетна кћерка.



2. јун

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...



3. јун

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Корити, код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.



4. јун

1920. Код Париза, у дворцу Тријанон, после Првог светског рата Мађарска потписала мировни уговор, према коме је морала да се одрекне територија које је држала за време Аустро-Угарске. Тако су Загорје, Бачка, Срем, Славонија и пола Барање припали Краљевини СХС.

1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију. Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.

1941. У Холандији, умро бивши немачки цар Фридрих Вилхелм || Алберт. Он је један од твораца немачке политике продора на Исток "Drang nach Osten", по коме је Немачка требала да избије све до Босфора. Био је један од главних заговорника напада на Краљевину Србију 1914. године. Након Првог светског рата, био је приморан да напусти престол и побегне у Холандију, где је и умро. Холандија је одбила да га изручи Силама Антанте, иако је био оптужен за ратне злочине.

1992. У Жепи, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиланске Армије БиХ, направиле су засједу за 45 припадника Војске Републике Српске из Сарајевско-Романијског корпуса, који су се повлачили у складу са раније постигнутим договором о мирном изласку... 12 бораца ВРС ухваћено и затворено у једну шталу, а потом су живи спаљени.

1993. У Њујорку, Савет безбједности УН донео Резолуцију којом је прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употребе силу ради њихове одбране.

1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.

2003. У Загребу, влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима Србије и Црне Горе.



5. јун

1941. У Смедереву, немачке окупаторске снаге ставиле велику количину експлозива у средњовековну тврђаву, где су планирале свој магацин. Древна тврђава је минирана, иако већ деценијама остаје непознат починилац. Постоје тврдње да су то урадили комунистички илегалци, а исто тако и други  историчари тврде да су сами Немци минирали тврђаву. Цео случај је неразјашњен, али зна се да је том приликом је погинуло 4.000 Срба, уништено је 2.000 кућа.

1947. У Вашингтону, амерички генерал и дипломата Џорџ Маршал, саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом светском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949. године.

1954. У Београду, умро српски инжењер руског порекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива.

1992. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге Армије БиХ убијају српску породицу Стојановић: Невенка, Мирко и његов син, Петко и његова супруга. Уништена је и православна црква св. Ђурђа из 1446. године.

1992. У Зеници, на десној обали реке Босне, српска села Расподочје, Дивуша, Мутница, Перин Хан и Мамићи на десној обали ријеке Босне, су нападнута од јаких муслиманских снага Армије БиХ, које је предводио Сирађ Шишић. Том приликом је 12 Срба убијено, више од 500 Срба је одведено у зенички логор где су сурово мучени. Српска имовина је опљачкана, уништена и спаљена. Чак су и српска гробља прекопавана, а православна црква оштећена.

1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

1999. У Планеји, општина Призрен погинула је нишка хероина Слађана Станковић (1965-1999), од гранате која је испаљена са територије Републике Албаније, док је извлачила рањенике. Постумно је одликована медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

2004. У Грачаници, албански терористи убили Димитрија Поповића (17). УН полиција ухапсила Алберта Краснићија (18) и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.



6. јун

1992. У Лисовићима, општина Трново на десној обали ријеке Босне, у селу са 6 становника, муслиманске оружане формације из Сарајева убијају четири члана српске породице Ивановић: Марко, Данило, Цвијета и Симо. Имовина је опљачкана, спаљена и уништена.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Косово и Метохију, испаливши 30 пројектила, а албански терористи напали аутобус "Косметтурса" на пути Подујево-Приштина и ранили 5 људи. Бомбе су падале и на село Церово код Бијелог Поља.

2001. СР Југославија приступила Лисабонској конвенцији, документу који обезбјеђује приближавање југословенског образовног система европским стандардима.

2003. У Сарајеву, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио Одлуку о ратификцијама билатералног споразума БиХ и САД о неизручењу америчких грађана Међународном кривичном суду.

2003. У Бенковцу, Градско вијеће прогласало је хрватског генерала Анту Готовину, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима, за почасног грађанина.

2008. У Бања Луци, влада Републике Српске основала Оперативни тим за тражење несталих лица.



7. јун

1938. У Београду, студенти Универзитета организовали академију посвећену одбрани Чехословачке од нацистичке Немачке, под паролом "Верност за верност". Пријавило се око 60.000 добровољаца, али они нису ангажовани, јер су Чехословачку њени западни савезници препустили на милост и немилост Трећем рајху.

1944. На Вис, стигао Врховни штаб партизанске војске НОВЈ.

1947. У СР Словенију преко Италије улази група од 100 усташких диверзаната, које су предводили зликовци: Божидар Кавран и Љубо Милош. Њихов циљ је био прављење диверзија, са циљем дестабилизације комунистичке власти и повратак усташа, односно обнова Независне Државе Хрватске. Сви диверзанити су били ухапшени у акцији југославенске тајне полиције Операција Гвардијан, а касније и погубљени.

1974. У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. Станица је потпуно разорена бомбардовањем из ваздуха у прољеће 1999. током агресије НАТО пакта, предвођеног САД, на Савезну Републику Југославију.

1992. У Мостару и околини, припадници муслиманских и хрватских паравојних формација које предводи Јозо Вегар, спроводе злочиначку операцију "Чагаљ", односно ентичко чишћење српских села на десној обали ријеке Неретве: Тасовчићи, Клепци, Поткоса, Речице, Пребиловци, Опилчићи. Тог дана је убијено најмање 38 мјештана ових српских села, углавном стараца.

1992.  У Трнову, код Сарајева, муслиманске јединице Армије БиХ под командом Ехтема Годњака спроводе етничко чишћење у српским селима: Требечај, Ледићи, Лисовићи, Горња и Доња Пресјеница, Страјишта, Кијево и Шкипов гај, Рајски до и Годињске баре... Том приликом је почињен масакр над 23 српска цивила из породица Цвијетић, Шеховац, Самарџија и Крављача.

1992. У Дервенти, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Србцу, на сјеверу Босне и Херцеговине у Посавини формирана је 1. лака пјешадијска бригада Крајишког корпуса србске војске у БиХ. Ова славна јединица је прешла дуг борбени пут борећи се на орашком, дервентском, градачанском и бродском ратишту... док је годину и по дана водила жестоке окршаје код Возуће. Бригада је расформирана маја 1996. године, а кроз њу је прошло 3.338 војника, од којих 76 се води као погинуло или нестало. Србачка бригада је одликована због ратних заслуга Орденом Петра Мркоњића.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали репетиторе на Руднику, затим куршумлијско насеље Марковићи и нека места у Метохији.

1999. У Приједору, припадници СФОР-а, ухапсили генерала Драгана Колунџију, кога је Хашки Трибунал, осумњичио за ратне злочине.

2000. У Бијељини, криминалац Ђорђе Ждрале убија Љубишу Савића Маузера у сачекуши, начелинка бијељинске полиције, комаданта српске гарде "Пантери" и хероја Отаџбинског рата 1990-их, који је по читавој Босни и Херцеговини бранио српску нејач од усташког и муџахединског ножа... Исто тако бавио се хуманитарним радом и помагао породице погинулих бораца. Опеван је у бројним народним песмама.
Мотиви његовог убиства ниси никада расветљени. Иако се сумња на ратне профитере који су његовим уклањањем хтели да наставе своје прљаве послове. Поред тога Маузер је радио истрагу у вези убиства Срђана Кнежевића (07.08.1998) из Сарајева, који је био начелник полиције на Палама... Добијао је упозорења да прекине истрагу, али није хтео.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о потврђивању Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између СР Југославије и Републике Српске.

2004. У Тирани ухапшен Флорим Ејупи (25), кога сматрају одговорним за терористички напад у фебруару 2001. године на Космету, у којем је од подметнуте бомбе погинуло најмање 11 Срба и један војник НАТО-а.



8. јун

1937. У Београду, избиле антифашистичке демонстрације радника и студената поводом доласка шефа немачке дипломатије Константина фон Нојрата, током којих је полиција ухапсила многе демонстранте. Нојрат је посетио Мађарску, Краљевину Југославију и Бугарску да би ојачао немачки утицај и зближио Југославију и Мађарску ради изоловања Чехословачке.

1943. У Београду, умро српски математичар Михајло Петровић (75), оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак је научио рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима.

1944. У Лондону, председник британске владе Винстон Черчил у Другом светском рату затражио од владе САД да пристане на поделу интересних сфера на Балкану - Бугарска и Румунија биле су препуштене "совјетској надлежности", а Југославија "равноправно подељена" на совјетску и британску "зону утицаја".

1992. У Сребреници, муслиманске (пара)војне јединице под командом Насера Орића, на истоку Босне и Херцеговине нападају српска села Обади, Сасе и Шапат... Убијено је десетак цивила српске националности, имовина је опљачкана, срушена и спаљена. Чак и православни манастир.

1992. У Зворнику, муслиманске снаге (припадници Патриотске Лиге БиХ) нападају засеок Андрићи, у српском селу Малешић, у рејону Подриња. Том приликом, је свирепо убијено 4 ненаоружана српска цивила, а 6 тешко рањено.

1992. У Вогошћи, код Сарајева у национално мјешовитом селу Хотоњ, гдје су муслимани имали релативну већину, долази до напада на српске куће од припадника Првог корпуса муслиманске Армије БиХ и том приликом је убијено 6 Срба, од чега 5 чланова породице Пајдаковић. Српска имовина је спаљена, а прије тога опљачкана и уништена.

1995. Амерички маринци спасили капетана Скота О'Грејдија, пилота авиона Ф-16, кога је шест дана раније у северозападној Босни оборила противваздушна одбрана Војске Републике Српске.

1999. Авиони НАТО пакта интензивирају нападе на Србију, па је тако страховито бомбардован Нови Сад (20 повређених) и оклолина Бешке, затим Панчево и београдско насеље Батајница... На Космету су бомбе падале на Дечане и Косовску Митровицу. Гађано је поново пољопривредно добро код Ћуприје.

2006. У Њујорку, на јарбол испред седишта Уједињених нација подигнута застава Републике Србије, која је постала самостална држава.

2006. Исланд је био прва држава која је признала Црну Гору као независну државу. 



9. јун

1914. У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а после Првог светског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, где је и сада.

1945. У Београду, Председништво АВНОЈ-а донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела сву имовину Трећег рајха, имовину Немаца на тлу Југославије који су у Другом светском рату сарађивали с непријатељем и имовину ратних злочинаца.

1992. У Вишеграду, у селу Влајовићи, муслимански екстремисти, припадници Зелених Беретки убијају српску породицу Шимшић: Драгомир, Перка и Божо, док су радили пољске послове. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1993. Код Травника, пред великом муслиманском офанзивом на подручју ценатралне Босне, око 8.000 Хрвата је нашло уточиште код Срба на планини Влашић.

1999. У Куманову (Вардарска Македонија) је оптипсан Војно-технички споразум о прекиду НАТО агресије на СР Југославију. Споразум у име СРЈ су потписали: Светозар Марјановић, генерал ВЈ, Обрад Стевановић, генерал МУП-а Србије и Мајкл Џексон, британски генерал при НАТО пакту. 



10. јун

1941. У Гаравицама, код Бихаћа, за сјеверозападу Босне,  Усташе праве масовни покољ над српским становништвом. До средине августа исте године на Гаравицама је побијено преко 12.000 Срба.

1942. На Козари, у Босанској Крајини отпочела велика офанзива 40.000 немачких и мађарских окупатора и усташа, где је био циљ истребити српско становништво, око 80.000 Срба махом жена, стараца и деце. Њих је бранило свега 3.500 бораца партизана (Срба) из Другог Крајишког одреда. Офанзива на Козару је трајала скоро два месеца. Обруч је уз велике жртве и хероизам пробијен, погинуло је преко 1.700 бораца НОР, док је преко 15.000 цивила успело да се извуче и спаси. Осталих 60.000 српских цивила је ухапшено и спроведено у логор Јасеновац, одакле се мало ко вратио жив. Српска села су опљачкана, порушена и спаљена. Ово је једна од најкрвавијих епизода Другог светског рата у Босни и Херцеговини.

1942. У Малој Ремети, у Срему, у борби са немачким окупаторима погинуо је српски младић, партизански борац и народни херој Бошко Плаковљевић - Пинки.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Сребренице, Коњевић Поља и Церске нападају српско село Рупово Брдо и том приликом убијају српске породице Милинковић: Војислав, Мирјана, Реља, Радоје и Владо; и породицу Жугић: Ковиљка, Комљен и Трифко. Њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске оружане јединице нападају српско село Бјелимићи, када су убијени: Мићо и Сава Јањић, Сава и Даница Ђогић, Ђурђа Самарџић.

1992. У Бановићима, крај Тузле, у муслиманском логору за Србе у, убијени су: Душан Ристић и неки Ђурић, тако што су претучени до смрти.

1992. У Љубушком, крај Чапљине, у хрватском логору са Србе, претучени су до смрти, а потом поливени бензином и спаљени: Ђорђе Вуковић и Анђелко Шербез.

1992. У Модричи, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске ратне јединице праве стравичан масакр у српском селу Чемерно. Убијено је 32 Срба, највише из породица: Буњевац, Малешевић, Трифковић, Дамјановић...

1999. Савет Безебедности Уједињених Нација у Њујорку је донео Резолуцију 1244. према којој је и Бомбардовање СР Југославије званично завршено после 78 дана, уз велике људске жртве и материјалне губитке. Тиме је јужна српска покрајина Косово и Метохија стављена под управу УН, док се српске снаге (војска и полиција) и администрација повлаче са Космета, док се у њу враћају албански терористи из ОВК, који пред очима НАТО војника пљачкају, убијају, силују и руше.



11. јун

1915. У Находу, на северу Чешке (Бохемије), аустроугарске власти основале Броумовски логор у коме су утамничили око 35.000 људи, највећим делом Срба, од чега је било 2.000 деце млађе од 16 година. Преко 2.600 Срба је овде оставило своје кости. Њима је подигнут споменик још 1917. године у оближњем селу Мартинковице.

1990. У Београду, умро српски историчар Васа Чубриловић, учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као средњошколац је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. После Другог светског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади СФР Југославије. Аутор је око 70 историјских књига и студија.

1992. У Бијелој, општина Брчко, Босанска Посавина, удружене муслиманско-хрватске снаге (108. брчанска бригада ХВО) углавном регрутоване из милитантних странака ХДЗ и СДА, потпомогнуте војском Републике Хрватске, нападају српско становништво. Том приликом је убијено 5 српских цивила, 10 је рањено, а српска имовина је опљачкана и спаљена. Православна црква у селу је срушена, као и мост, на ријеци Тињи.

1999. У Београду, командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић саопштио да је током 78 дана бомбардовања НАТО пакта погинуо 161 припадник Треће армије и уништено 13 тенкова, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар, а да је њена противваздушна одбрана оборила 34 борбена авиона НАТО-а, 25 беспилотних летелица, пет хеликоптера и 52 крстареће ракете.



12. јун

1936. У Београду, основан зоолошки врт, на Малом Калемегдану у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. Током немачког бомбардовања у Другом светском рату животиње су поделиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнесене авионским бомбама.

1941. У Расоји, код Грачаца (Лика), ухватили 13 Срба, те их побили. Ово је био први од укупно три покоља колико их је било у овом малом српском селу.

1944. У Залужници, код Оточца, засеок Бракусова Драга, усташе су поклале најмање 57 личких Срба у њиховим кућама, од чега је било 33 дјетета. Засеок је спаљен, посље чега је остао пуст. Посље рата југославенски комунисти приликом подизања спомен обиљежја су написали да је злочин извршен од њемачких окупатора.

1992. У Живницама, на сјевероистоку БиХ, у национално мјешовитом селу Тупковићи, муслиманске снаге нападају Србе и том приликом убијају пет српских цивила, док су остали углавном похватани и одведени у логоре у Живнице, гдје су изложени стравичној тортури. Српска имовина је пљачкана и уништена.

1992. У Калесји, локалне муслиманске формације нападају српско село Брезик, гдје су поред мјештана Брезика, били смјештени и избјегли Срби из комшијског села Зоље, које је раније етнички очишћено. Том приликом је у Брезику убијено 12 Срба.

1996. У Ослоу (Норвешка), на преговорима у Ослу представници муслиманске владе у Сарајеву одбили да потпишу споразум о разоружању на просторима бивше Југославије.

1999. На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага КФОР на основу Резолуције 1244. Савета безбедности УН, дан након што су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први стигли руски војници који су запосели аеродром Слатина код Приштине.

2007. У Хашком Трибуналу, осуђен бивши председник Републике Српске Крајине /РСК/ Милан Мартић на 35 година затвора због гранатирања Загреба у мају 1995. године.



13. јун

1941. У Херцеговини, усташе у местима: Љубиње, Столац и Попово Поље хапсе 39 Срба, те их бацају у крашку јаму Пандурицу код Љубиња.

1943. На Сутјесци, где су се водиле тешке борбе у Другом светском рату, погинуо је Саво Ковачевић, комдант Треће дивизије НОВЈ. Исте године проглашен је за народног хероја, а његова храброст је за живота прерасла у легенду. Годинама после рата, појавиле су се контраверзе око погибије Саве Ковачевића... јер непосредно пред битку на Сутјесци, Саво Ковачевић је имао велику свађу са члановима Врховног штаба партизанске војске, које је предводио Јосип Броз Тито.

1992. У Оџаку, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

2003. У Београду, припадници специјалне полиције ухапсиле Веселина Шљиванчанина, бившег официра ЈНА, због оптужнице Хашког Трибунала, да је наводно починио ратни злочин на подручију Вуковара у јесен 1991. године.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com





























   
Skip Navigation Links