Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Подржавате ли насељавање исламских миграната у Србији?


























































Песма о Зејтинлику (србско гробље у Солуну)


Неоплакани гробови, србских сељака, младића, очева, стричева, ујака, ко беле вране, црне у судбини, немо говоре, у тишини. Неплакане хумке србских јунака, ђедова, прађеда, славних предака, под белом плочом, ко брод на пучини, сведоче о србској судбини. Незапамћени по имену своме, већ по јунаштву, срцу од камена...
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 167 .... Број гласова: 20

Неопростиво (Ливањским мученицима)


Прађеда смо пренијели у гробље. Рече ми брат а глас му јеца. Шта смо се пута туда играли око јаме, а нисмо знали, били смо дјеца? И настави даље ко да терет скида. Знаш ли ону јаму што је била иза ђедовог зида? Што нам је ћаћа говорио често, да не поганимо то свето мјесто. Причо је ђед док је још мога да су у јаму четрдест и прве...
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 45 .... Број гласова: 5

Велика на Чакору 1944: Крвави пир Османа Растодера


Црногорски пјеснички витез из Шавника Славко Перошевић написао је стихове србским мученицима из села Велика, на планини Чакор, крај Плава... који су крајем јула 1944. године убијени на најстрашније начине од албанских балиста из јединице "Скендербег" и ткз. Дунавских Њемаца из јединице "Принц Еуген".
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 37 .... Број гласова: 0

Сјећање на Олују 1995: На чијим сузама сте градили срећу?


Сјећање Александре Стијеља из бенковачког села Заград у Далмацији на аугустовску Олују из 1995. године када је морала напустити свој дом заједно са 280.000 Срба Крајишника у колонама. На Петровачкој цести у Босни њеног оца Мирка и дједа Бранка су усмртили хрватски ратни авиони... Данас је остала само горчина.
Објављено: 30.07.2020 .... Број посета: 399 .... Број гласова: 10

Случај породице Малешевић из Карловца: Минирана кућа и кафић 1991. године


Мaлeшeвићимa су 1991. у зрaк дигнути и кaфић и кућa у Кaрловцу: дa сaчувajу голи живот, склонили су сe у Њeмaчку, a по поврaтку су зaтрaжили одштeту зa уништeну имовину. Нису je добили, кaо ни прaво нa обнову, пa сaдa Нeдeљко, Љубицa и њихов син Боjaн живe у бившоj шумaрскоj бaрaци у Брaтини.
Објављено: 29.07.2020 .... Број посета: 44 .... Број гласова: 0

Лордан Зафрановић о филму Дјеца Козаре: Мој крик против зла


Jош прe 40 годинa сaм говорио дa о логору у Jaсeновцу и стрaдaњу дeцe Козaрe трeбa нaпрaвити добaр дугомeтрaжни игрaни филм, кaжe прослaвљeни рeдитeљ Лордaн Зaфрaновић. Нeдaвно вeст коja сe дуго чeкaлa: Лордaн Зaфрaновић добио je подршку Филмског цeнтрa Србиje зa дугомeтрaжни игрaни филм "Дjeцa Козaрe"...
Објављено: 28.07.2020 .... Број посета: 169 .... Број гласова: 0






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

8. август

1929. У Београду, је умро Рудолф А. Рајс, Швајцарац, велики србски пријатељ, који је направио мноштво докумената и записа о Првом светском рату и злочинима аустроугарске војске над Србима у Мачви 1914. После Великог рата је остао да живи у Србији, јер је волео наш народ. Написао је зато и своју чувену књигу "Чујте Срби"... која говори о доброти србског народа, али и поквареним ликовима међу Србима који гледају личну корист.

1941. На Кордуну, у селу Гнојница, покрај Цетинграда, усташе које предводи католички жупник Перо Медвјед, убијају више од 40 Срба, на локалитету Бакића Главице.

1942. У Срему, у селу Купиново, усташе хапсе 18 српских младића под изговором помагања партизанском покрету, који су касније стрељани у Вуковару.



9. август

1941. У Миостраху, између Цазина и Босанске Крупе, усташе које предводи локални хоџа Бећир Борић, ликвидирају више од 220 жена и дјеце на локацији Ђурђић Гај.

1941. На Иван планини у Херцеговини, усташе из Љубушког доводе 90 српских цивила из Коњица и коњичких села: Борци, Бјела, Врдоље, Блаца и Загорице, који су ликвидирани. После овога букнуо је народни устанак.

1941. У Илоку у западном Срему, усташе убијају 43 особе српске националности.

1941. У Плашком (Лика) усташе хапсе 20 српских цивила из села: Јања Гора, Међеђа, Кунић, Личка Јесеница и Блата, који су одведени у Саборско, гдје су ликвидирани, а лешеви су им побацаи у јаму Лопача..
 



10. август

1913. У Букурешту потписан споразум између: Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Бугарске, чиме је окончан Други Балкански рат.

1941. Код Сарајева у селима Раковица и Блажуј, усташе праве покоље над србским цивилима. Убијено је 150 Срба, укључујући и жене и дјецу.

2001. У Бања Луци, припадници СФОР-а (међународних снага) ухапсили Видоја Благојевића, генерала ВРС, који је одведен у Хашки Трибунал.

2006. У Бања Луци Тужилаштво Републике Србске поднеле кривичну пријаву против Атифа Дудаковића, ратног комаданта Петог корпуса муслиманске Армије БиХ који је наређивао својим бојовницима да чине ратне злочине против Срба - војника и цивила.



11. август

1941. У Чапљини, у херцеговачким селима: Тасовчићи, Клепци, Лозница, Вишићи, крај Чапљине, усташе спроводе рацију над српским цивилима гдје је ухапшено преко 200 Срба, који су те ноћи бачени у јаму Бивоље Брдо, покрај села Домановићи.

1941. У Чаваш, општина Равно (Херцеговина), усташе које предводе Марко Катић и Видо Скрамунац, убијају 102 српска цивила, који су позвани на "покрст" односно на прелазак у римокатоличку вјеру. Они који им нису повјеровали, нашли су спас у шуми.

1941. У Шиду, усташе убијају 11 Срба, чији су лешеви бачени у Дунав, покрај Илока.

1941. У Бања Луци, у селима: Пријаковац, Ранићи и Турјак, усташе убијају 30 српских цивила.

1941. У Новој Градишки и оклини, усташе хапсе 109 српских цивила, који су два дана касније одведени у концентрациони логор у Сиску.

1942. У Великом Набрђу, крај Ђакова, усташе хапсе више стотина Срба, који су одведени у концентрациони логор Јасеновац.
 



12. август

1941. У Велебит планини на најстрашнији начин убијен Сава Трлајић, епископ Горњокарловачки од стране усташа, заједно са још хиљадама православних Срба, у оквиру система концентрационог логора у НДХ: Јадовно-Госпић-Паг... Он је још 17. јуна те године ухапшен, а два дана касније пребачен у Госпић, марвеним возом. Иначе спископ Сава је одбио понуду италијанске фашистичке војске да га спроведу до Београда, па би тако избјегао сигурну смрт.



13. август

1806. Код Шабца, на Мишарском пољу одиграла се чувена битка, у којој су 10.000 српских устаника предвођени вождом Карађорђем победили скоро 40.000 Турака, које је предводио Сулејман-паша Скопљак. Ово је веома значајна победа која је омогућила наставак српске епопеје почетком 19. столећа.

1941. У Паркацу (Славонија), србским селима: Кусоње, Драговић и Чакловац, усташе убијају 463 Срба, гдје је било и избјеглица из Поткозарја.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Марка Ципријановића спроводе масовна хапшења, када је 110 људи ухапшено, највише српске националности, који су одведени у Вуковар. Највећи део је побијен под надзором Еугена Диде Квартерника и Виктора Томића.

1942. У Купресу (БиХ), приликом јуриша на усташке бункере погинуо је народни херој Симо Шолаја, комадант крајишког јуришног батаљона "Искра". Био је омиљен у народу због правичности, поштења и невероватне храбрости.

2003. У Гораждевцу, на Космету, албански терористи из ОВК, пуцају на шестеро српске деце на обалама реке Бистрице, крај Пећи и том приликом је убијено два српска дечака Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), а четверо је рањено.



14. август

1920. У Београду је потписан војно-одбрамбени споразум односно савез између Краљевине СХС, Румуније и Чехословачке, који је назван "Мала Антанта".

1942. У Руми (Срем) и оклним селима, усташе и припадници нацистичких једница СС дивизије "Принц Еуген" односно локалних фолксдојчера, под надзором усташа Еугена Диде Квартерника и Виктора Томића извршили стрељање више од 90 српских цивила.

1942. У Перушићу (Лика), засеок Студенци, усташе убијају најмање 27 српских цивила. Србска имовина је опљачкана и спаљена.

1970. У Београду, Социјалистичка Југославија и Ватикан (папска држава) обновили дипломатске односе после 18 година прекида.

1978. У Добоју, Босна и Херцеговина, родио се јунак новог доба - Споменко Гостић. Био је један од најмлађих бораца Војске Републике Српске. Борио се на Озрену, а погинуо је у 20. марта 1993. године у свом селу Јовићи, док је трајало гранатирање са муслиманских положаја. Одбио је понуду да иде у Париз да живи.

1999. У Метохији, припадници албанске терористичке ОВК, пљачкају и пале више од 200 српских села и 40 православних светиња, а србско становништво одлази у избијеглиштво. Све ово се дешавало пред очима НАТО и УН снага.



15. август

1914. У Мачви, почела чувена Церска битка, која је трајала 9 дана, када је иако бројчано и технички слабија војска Краљевине Србије, поразила моћну војску Аустро-Угарске царевине.

1942. У Грабовцу, код Слуња (Кордун), усташе убијају скоро 100 српских цивила (48% становништва).

1942. У Босанској Крајини, усташе праве рацију и хапсе Србе у Шипову и Јајцу који су побијени на Подосоју.

1942. У Вуковару, на локацији "Дудик", усташе стрељају 18 припадника НОП-а, углавном србске националности.

1991. У Вуковару хрватски паравојници су убили Србина Славка Ж. Драгишића (58), цивила.

1992. У Рогатици, у селу Булози које је имало 22 становника, сви српске националности, муслиманске ратне јединице праве масакр и убијају њих 12. Сви су убијени хладним оружјем. Највише је страдало из породице Нешовић. Убијен је дјечак од четири године старости - Владан.



16. август

1919. У Београду је створена прва Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којом је председавао Љуба Давидовић.

1921. У Београду је умро краљ Петар I Карађорђевић, владар Краљевине Србије 1903-1918 и Краљевине СХС од 1919-1921. Рођен је 1844. у Београду, а школовао се у иностранству и завршио Војне академије у Француској. Ратовао је као француски добровољац у Пруској 1870-1871 када је одликован орденом Легије части. Касније 1875-1876 је подизао устанак против Турака у Босни и Херцеговни и командовао једним одредом. Након Мајског преврата 1903. године Народна скупштина Краљевине Србије га је устоличила као владара. Водио је државу све до 1914. године када је препустио сину Александру I Карађорђевићу. За време његове владавине Србија је економски и војно оснажила, тако да је ослобођена: Вардарска Македонија, Рашка и Косово и Метохија. Био је омиљен владар од свог народа.

1942. У Голубинцима, крај Старе Пазове, усташе праве рацију, у којој је ухапшено 63 мушкарца, који су наредних дана стрељани углавном у Сремској Митровици.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору дошло је до споразума између представника Владе Краљевине Југославије у избеглиштву са члановима политичког комитета југославенских партизана. Тим споразумом је предвиђено да се југославенска краљевска влада одрекне генерала Драгољуба Михаиловића и ЈВуО, као и да савезници помажу партизански покрет. Тиме је отворен пут ка рушењу монархије у Југославији и умногоме одређен исход Другог светског рата на Балкану.



17. август

1908. У Београду је умро писац Радоје Домановић, највећи србски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство.

1941. У Београду, на Теразијама, немачки Гестапо је обесио пет србских родољуба и оставио да висе неколико дана. Ово је урађено у знак одмазде за наводне терористичке акције у дворишту Гестапоа.

1990. У Северној Далмацији, односно Обровцу и Бенковцу, припадници хрватских специјалних полицијских снага нападају полицијске станице које су биле под контролом Срба. Исти дан је проглашено ванредно стање преко Радио Книна, што се сматра за Дан устанка у Книнској Крајини.

2004. У Београду, посланици Скупштине Србије, усвојили тј. вратили традиционални грб Србије и заставу, химна постаје "Боже правде".



18. август

1805. Код Ћурије на Иванковцу дошло је до велике битке у којој су се Вожд Карађорђе и његових 7.000 устаника први пут сукобили са Султановом гардом, од 15.000 Турака... Ово је била веома значајна победа Срба јер су изгубили 1.000 бораца, а Турци скоро 10.000 војника и напустили бојно поље у паничном бегу. Срби су добили велики ратни плен и елан да наставе даље своју борбу.

1942. У селу Корана, покрај Слуња, на Кордуну, усташе убиле 16 мештана српске националности.

2001. У Македонији, њеним западним деловима после вишемесечних борби, албански терористи уз помоћ НАТО пакта прогнали преко 115.000 Срба.



19. август

1914. На Церу, Војска Краљевине Србије победила бројнију аустроугарску војску и тако обезабедила прву победу Савезника у Првом светском рату. Због успешног командовања генерал Степа Степановић, добија чин војводе.

1942. У Срему, селима Чалма и Дивош, СС јединице (фолксдојчери) и усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 320 Срба, мушкараца и жена. Ухапшеници су одведени у логор у Руми, а највећи део је стрељан.

1942. У Земуну је ухапшено 250 људи од усташке полиције, од којих су 10 активиста СКОЈ наредног дана стрељани. Остали затвореници су спореведени у логоре у Сремску Митровицу и Вуковар.

1946. Код Бледа (Словенија), авиони југославенског ратног ваздухопловства, оборили по други пут за десет дана, траннспортни авион "C-47" америчке ратне авијације, који је повредио ваздушни простор Југославије.

1983. У Београду је умро Александар Лека Ранковић, дугогодишњи шеф безбедоносних служби и један од водећих људи социјалистичке Југославије. Одговоран је за послератно хапшење многих српских родољуба који су послати на Голи Оток. Смењен је са свих функција 1966. године на чувеном Британском пленуму.



20. август

1942. У селима Грабовац и Смољанац, код Слуња, на Кордуну, усташе су убиле 30 мештана српске националности.
У Срему, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе Србе у Доњи Товарник код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за српске жртве.
У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

 

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links