1941. Град Шавник је ослобођен у Другом светском рату, од италијанских окупаторских снага. Ову акцију су извели патриотских снага из Дробњака и Ускоња, њих 600.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), убијен је српски цивил Љубан Вучинић. То су урадили хрватски паравојници, припадници Мерчепове личне гарде. Љубана су извели из куће и на обалама Дунава убили. Његово тело је после 5 дана испливало код Сремске Митровице.

1992. У Братунцу, код села Магашића, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.

1993. У Мркоњић Граду, Народна скуштина Републике Србске на засједању прогласила је неважећим за србски народ у бившој Босни и Херцеговини све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

2003. У Бања Луци, Секретаријат Владе РС за односе са Хашким судом упутио је Канцеларији Трибунала кривични предмет против Нијаза Чаушевића, осумњиченог за ратне злочине против српских цивила у селу Сијековац, општина Босански Брод.

2004. У Струги, крај Охрида (Вардарска Македонија) најмање 30 Срба је повређено у сукобима полиције и демонстраната због Владиног плана о давању већих права албанској мањини, која чини 25 одсто становништва.

2009. РТРС приказала јавно снимке злочина које су починиле снаге Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, у месту Изачић 9. јула 1994. године, на којима се види како Атиф Дудаковић, генерал муслиманске Армије БиХ наређује стрељање двојице заробљеника.

1942. У селу Раковица, на Кордуну, усташе убиле (заклале) 52 земљорадинка српске националности, код Оштарске Штале.

1992. У селу Јабука, крај Фоче (БиХ), муслиманске ратне јединице, које је предводио Расим Халилагић,  упадају у 11 српских засеока и направиле стравичан покољ над 43 Срба, међу којима је било и дјеце. Уништена је и православна црква.

1999. У Старом Грацку, на Космету, албански терористи из ОВК, починили су стравичан злочин над 14 српских жетелаца, земљорадника међу којима су жртве били: Јанаћијевићи, Живићи, Стојановић, Ђекић, Одаловић и др.

1906. У Сокобањи, умро писац Стеван Сремац, члан Србске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у србској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Чокот бар" на Сајмишту, власништво једног Србина. Ово је био пети миринан локал, пре самих ратних дешавања у Вуковару, а све се одвијало под надзором Томислава Мерчепа и локалних хрватских власти, које су на силу запоселе градске институције.

2003. У Приштини, са аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало последњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

2003. Код Рожаја, у Црној Гори, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе према Космету у месту Кула.

2006. У Бечу почели разговори о "коначном статусу" Космета. Представници албанске стране тражили независност, а србски тим заговарао суштинску аутономију. Разговори су завршени неуспешно.

1941. У Бихаћу усташе започеле велики покољ над српским цивилима, махом женама и дјецом, који су убијени на Гаравицама. За три недеље на најстрташније начине убијено је преко 12.000 Срба, што се сматра трећим злочином, по броју жртава у НДХ, после Јасеновца и Јадовна.

1988. У Београду, Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на целој својој територији - и упутила га на тромесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.

1990. У Србу, на тромеђи Лике, Далмације и Босанске Крајине одржан велики народни митинг под називом Српски Сабор, који је окупио око 120.000 људи, а донета је и Декларација о суверености и аутономији српског народа у авнојевској Хрватској.

1990. У Загребу, хрватски Сабор је прогласио СР Хрватску политички и привредно сувереном државом, као и да шаховница постаје државни симбол Хрватске и избрисан је назив "социјалистичка" испред имена.

1991. У Госпићу, хрватски паравојници минирали су 16 локала чији су власници србске националности. Овим је настављено велико етничко чишћење Госпића, које је кулминирало средином октобра 1991. када је преко 250 Срба убијено за три дана.

2001. У Хашки Трубунал допутовао генерал Хрватске војске Рахим Адеми добровољно предао.

1905. У Љуботињу, крај Цетиња, рођен србски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од наших најзначајнијих сликара 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући свој стил и препознатљив снажан колорит.

1941. У Дрвару, градићу са апсолутном србском већином и србском месту Срб у Лици комунисти имају обрачун са усташама, што се сматра за почетак оружаног устанка на територији Босне и Херцеговине, авнојевске односно Хрватске.

1967. У Београду, умро српски писац Вељко Петровић, члан Србске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице србске у Новом Саду и Србске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству.

1990. У Мраковици, на Козари (БиХ), велики народни митинг у организацији чланова Савеза Комуниста, са циљем подршке опстанку СФРЈ. Присутнима се обратио тадашњи премијер Анте Марковић.

1991. У Задру је минирана кућа српске породице.

1991. У Вуковару је више десетина српских цивила под лажним оптужбама да су шпијуни или поседију оружје, ухапшени и одведени у зграду полиције, код Томислава Мерчепа. Мало ко се вратио жив.

1995. У Топуском, на Кордуну, на сједници Скупштине РС Крајине, одржаној у Топуском, Милан Бабић изабран за премијера, а истог дана Главни штаб Србске војске Крајине прогласио општу мобилизацију у јужном дијелу РСК због појачане концентрације хрватске војске.

1914.У Бечу  Аустроугарска монархија објавила Краљевини Србији рат, која није прихватила ултиматум, после Сарајевског атентата, да њихова полиција на територији Србије врши истрагу.

1941. У Топуском, на Кордуну, усташе хапсе 20 мјештана које су погубили на Велебиту. Док је у селу Бабића Обала, крај Топуског ухапшено више десетина земљорадника, који су убијени у свом селу.

1941. У Београду, немачке окупационе власти стрељале преко 120 Срба и Јевреја, као одмазду за пожар у гаражи ГЕСТАПО-а.

1941. У Доњем Лапцу (Лика) усташе су похапсиле 92 Срба, земљорадника, те их одвели на Делића јаму, крај Бихаћа (западна БиХ) и тамо погубили.

1941. На Дивчибарама, у шуми Букови, на магистралном путу Косјерић - Ваљево, немачка казнена експедиција стрељала преко 80 Срба, међу којима је било и дечака од 14-15 година. Ово је била освета за 1 убијеног немачког мотоциклисту.

1941. У Дувну (Херцеговина), усташе праве стравичан покољ 250 србских цивила. Ово је био дио пакленог плана истребљења Срба са подручија западне Херцеговине.

1944. На Чакору, припадници немачке СС јединице и муслиманских фашиста праве Покољ у селу Велика, општина Плав, на сјевероистоку Црне Горе. Тако је на најмонструознији начин су поклали више од 500 Срба, а највећи дио су били жене и дјеца.

1992. У Београду, под неразјашњеним околностима у Београду умире српски академик и неуропсихијатар Јован Рашковић из Книна, народни трибун и вођа Срба из авнојевске Хрватске.

1995. У Босанској Крајини, јединице војске Републике Хрватске, које предводи генерал Анте Готовина, врше агресију на југозападне дијелове Републике Србске, те заузимају Грахово и Гламоч. Тако се преко 20.000 Срба нашло у збјеговима. Ово је била претфаза злочиначке акције "Олуја", којом је требало окупирати Книн, са три стране света.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи којим се мењају називи града Србског Сарајева и 12 општина у Србској који су имали префикс "србски" и Предлог одговора Уставном суду БиХ у вези са иницијативом председавајућег Председништва БиХ Сулејмана Тихића којом се Уставном суду БиХ предлаже да одбије захтеве за оцену усаглашености са Уставом БиХ Закона о застави, грбу и химни Републике Србске и Закона о славама и светковинама.

1921. У Београду покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1922. У Грабенцу (Банат), рођен српски писац Васко Попа, члан Србске академије наука и уметности. Био је најпревођенији србски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.

1941. У Глини (Банија), усташе праве стравичан покољ над србским цивилима у православној цркви. Тог дана је заклано 1.764 Срба уз одобравање католичких свећеника. Двије особе су преживјеле тај масакр: Љубан Једнак, који је послије рата свједочио на суду и Душан Злокас, који је отишао кући, али је издан и усташе су га убиле.

1943. У Крушевцу, немачке окупационе власти су стрељале око 600 србских цивила, укључујући жене и децу, као одмазду за убијене немачке војнике под Багдалом, на локацији "Слободиште".

1991. У Вуковару ухапшена два србска цивила: Обрад Драча и Богдан Ступар, који су одведени на излетиште Вучедол, где су убијени. Док је Србин Михајло Нађ, из вуковарског села Сотин убијен у свом селу.

1992. У Београду, Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбједности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да су само Срби криви за рат у бившој Босни и Херцеговини.

1993. У Стоцу (Херцеговина), обављена је размена између херцеговачких Хрвата и Срба. Тако је 217 србских цивила, који су били годину дана заробљени у селу Рашћани код Дувна, угледало слободу. Сви Срби размењени су за хрватске (пара)војнике које су заробили припадници Војске Републике Србске.

1921. У Београду, Скупштина Краљевине СХС донела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона, њени посланици лишени мандата, а пропаганда комунизма проглашена злочином.

1941. Код Топуског, у кордунашким селима: Дугачка Лука, Црни Поток, Чемерница, Старо Село, Воркапића Село, Глогиње, Кирин, Катновац, Перна, Пониква... усташе праве стравичан покољ над 256 србских цивила.

1941. У Ливањском пољу, усташе праве на православни празник Огњена Марија велике покоље све до Илиндана, када је за 4 дана убијено више стотина српских цивила. Ови страшни злочини су направљени на иницијативу и одобрење католичких свештеника, које је предводио фратар фр Срећко Перић. Лешеви Срба су побацани у крашке јаме на Динари, а кости мученика су тек пет деценија касније извађене.

1991. У Вуковару, под окриљем ноћи минирана српска кафана "Шид". Ово је иначе шести србски ресторан, а да је миниран пре ратних дешавања. На Дунавском кеју у Вуковару убијена су 3 србска цивила.

1993. У Женеви (Швајцарска), лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли споразум о стварању три ентитета у Босни и Херцеговини. Овај потписани споразум није никада заживео, јер су муслимани уз помоћ НАТО пакта и ЕУ избегавали његову примену.

2004. Хашки трибунал спојио оптужнице против хрватских генерала Мирка Норца и Рахима Адемија, оптужених за ратне злочине над србским цивилима у акцији "Медаџки џеп" у септембру 1993. године. Овај предмет је после неколико недеља пребачен хрватском Тужилаштву, које је читаво време вршило опструкцију, те довело до тога да је пресуда и казна Мирку Норцу буде изругивање правди и жртвама.

1942. У Садиловцу, на тромеђи Кордуна, Лике и Босанске Крајине, усташе убијају 463 Срба, од чега 150 дјеце млађе од 14 година, а потом их спаљују у православном храму Рођења Пресвете Богоридуце у овом селу.

1991. У Вуковару, мерчеповци убијају 4 српска цивила: Младен Мркић, Владо Скелеџија, Саво Миодраг и Бранко Мирјанић.

1992. У Сплиту, у логору Лора, убијен је Владо Савић, српски резервиста ЈНА из Невесиња, од последица тешке физичке тортуре и мучења.

1995. На Брионима одржана чувена седница државног и војно-полицијског врха Хрватске, где су договорени коначни детаљи о покретању злочиначке акције "Олуја", односно прогону више од 250.000 Срба из Книнске Крајине.

1941. У личком селу Смиљан, крај Госпића, усташе под командом Рудолфа Рица, Аџије Роса и Драгана Девчића праве покољ над 66 српских цивила, у њиховим кућама. Иста група је починила злочине над Србима у госпићком селу Липе.

1989. У Сјеверној Далмацији и Лици започели седмодневни протести против хапшења (због организације 600 године порославе Косовске битке у Далматинском Косову) народних трибуна Јована Опачића и др.

1991. У Загребу, хрватски председник Фрањо Туђман, позива Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

1903. У месту Крушево (Јужна Србија) букнуо је Илиндански устанак, против Османлијске царевине, који је потрајао 10-ак дана.

1941. У Шушњару, крај Санског Моста (сјеверозападни дио Босне и Херцеговине), усташе праве стравичан покољ над више хиљада Срба, од 5.500 до 7.000 мушкараца, жена и дјеце и 40 Јевреја. Ово је један од најбројнијих злочина у НДХ који је почињен изван концентрационих логора.

1941. У Крушчици, покрај Витеза (централи дио БиХ) усташе су основале концентрациони логор за Србе и Јевреје.

1991. У Сарвашу, поред Осијека, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, убијају 9 српских цивила:  Боjaнић Мeлaниja, Боjaнић Душaн, Боjaнић Брaнкa, Aдaмовић Вeсeлин, Aдaмовић Госпaвa, Jeрeнић Лaзaр, Пeтровић Зоркa, Сaндић Свeтислaв и Милоjeвић Душaн.

1994. У Београду, руководство Републике Србије позвало је лидере Српске Републике у БиХ, да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и Херцеговину.

2001. У Хашком Трибуналу, осуђен генерал ВРС Радислав Крстић на 46 година затвора, због недоказаног злочина над босанским муслиманима у Сребреници јула 1995. године

1941. У Санском Мосту, на сјеверозападу БиХ, усташе праве стравичне покоље над српским цивилима у селу Дабар.

1941. На Кордуну, у селима Маљевац и Бухача крај Цетинграда; Пецка покрај Вргинмоста; Доњи Кремен покрај Слуња;

1941. На Удбини, у личким селима Бунић, Љубово и Шаламунић праве покоље над српским цивилима, гдје пале и пљачкају њихову имовину.

1991. У Београду, скупштина СФРЈ донела одлуку о прекиду ватре у СР Хрватској. У Загребу Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ се обратио исти дан у Сабору, тражећи да се та одлука не прихвати.

1991. У Вуковару, припадници мерчепове групе паравојника хапсе Србина Бошка Богдановића, конобара у "Градској кавани", кога су одвели на обале Дунава и ту убили, а тело бацили у реку.

2014. У Требињу, преминуио ратни страдалник Страхиња Живак и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Њему су усташе за време Другог светског рата убиле оца, стрица и најближе рођаке у Брадини, а 50 година касније у мају 1992. удружене муслиманско-хрватске паравојне формације су му убили два сина: Слободана и Велимира. Он сам је преживео неколико муслиманских концентрационих логора где је провео 2.5 године. После рата се посветио писању књига и сведочењу голготи Срба у Босни и Херцеговини. Страхиња Живак је постао симбол српског страдања у 20. веку.