Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Србија треба усвојити декларацију о НДХ

























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

25. фебруар

2003. У Сарајеву, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о избору председника републике којима је укинута одредба да на изборе у првом кругу мора изаћи 50% грађана да би они успели.



26. фебруар

1909. У Истамбулу, Османлијска царевина признала Босну и Херцеговину, као дио Аустро-Угарске монархије.

1917. У Обилићу, крај Куршумлије, у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем српских села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 Срба, а у Топлици је уништено 55 села.

1960. У Београду, умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих славенских академија. Студирао је славенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнославенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општеславенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 научних радова.

1965. У Приштини, родио се јунак новог доба, Зоран Радосављевић, мајор Војске Југославије. Детињство је провео широм бивше Југославије, јер му је отац био војно лице у ЈНА. Зоран је завршио Ваздухопловну академију у Пули и Задру 1986. године. Радио је у војном аеродрому Батајница, код Београда, као пилот на војним авионима МИГ-21, а касније и МИГ-29. Када је НАТО пакт почео 24. марта 1999. године агресију и бомбардовање СР Југославије, заједно са својим колегама је бранио небо изнад Србије. Херојски је погинуо 26. марта 1999. као припадник 127. ловачке ескадриле „Витезови“ при ВЈ. Постхумно је одликован медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име.

1991. У Осијеку, Србско Национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.

1991. У Сарајеву, Скупштина СР Босне и Херцеговине на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Србски посланици одбили да о томе расправљају.

2004. У Хргуду (Херцеговина), подручије између Љубиња и Стоца, срушио се авион са осам чланова државног руководства Вардарске Македоније, међу којима и председник Борис Трајковсаки. Они су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2007. Хашки Трибунал, утврдио да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини, током грађанског рата 1992-1995.



27. фебруар

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 мјештана српске националности.



28. фебруар

1916. У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.



29. фебруар

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,4% становништва изјаснила за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од две трећине грађана са правом гласа, односно 66,66% гласача. Муслимани и Хрвати су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама. Врло брзо кренуо је и рат.



1. март

1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у СарајевуОвај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.



2. март

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СРЈ због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.



3. март

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.



4. март

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.



5. март

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера селу Перказ, јер су два полицајца убијена.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), преминуо Милан Бабић (50), некадашњи премијер владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине.



6. март

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.



8. март

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1993. У Грбавици, општина Брчко (Босанска Посавина), 13 војника Републике Српске бивају зверски мучени и убијени од припадника муслиманске Армије БиХ.



9. март

1924. Италија анектирала Ријеку.

1991. У Београду, велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац и један демонстрант средњошколац. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.



10. март

2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.

2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.

2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера тзв. Републике Косово на ванредној седници парламента.

2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.



11. март

1915. У Чикагу (САД) завршен први српски народни сабор, на којем је 468 делегата из САД и Канаде подржало уједињење свих јужнославенских народа у заједничку државу. Српски исељеници су у резолуцији истакли да једини спас виде "у кидању сваке везе са Аустро-Угарском" и формирању јединственеи слободне државе свих Јужних Славена.

1974. У Београду, умро српски правник Милан Бартош, један од најистакнутијих српских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација СФР Југославије на заседањима ОУН.

1995. У Сарајеву, на Грбавици (српски дио града) су убијене из снајпера две српске девојчице: Милица Лаловић (10) и Наташа Учур (9), од злочинца Сеје Пискића припадника 101. бригаде муслиманске Армије БиХ.

2006. Хашки Трибунал је објаво да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), преминуо Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, коме се судило за ратне злочине почињене на подручију бивше СФРЈ.



12. март

1935. У Њујорку (САД) умро српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату је 1874. после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. За научни рад је 1920. одликован Едисоновом медаљом. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета, као и бројне улице и мостови у Србији... у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Новој Пазови, Панчеву, Кикинди, Нишу и др.

1943. У Калновику, на граници између Херцеговине и Босне рођен је Ратко Младић, пуковник ЈНА, а касније и начелник генералштаба Војске Републике Српске, који је дао оргоман допринос стварању треће српске државе на Балкану 1990-их година.

1964. У Београду, умро српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих српских ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф /потом и шеф сликарске радионице/ Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.

2003. У Београду, испред зграде владе Србије, убијен је премијер Зоран Ђинђић. За овај атентат оптужени су припадници Земунског клана. Ово убиство је изазвало бројне контраверзе и увело Србију у дубоку политичку кризу и уведено је ванредно стање.



13. март

1903. У Солуну (Грчка), рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института. Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми.

1946. У Вишеграду,  је на превару ухапшен генерал Југославенске Војске у Отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић, најодликованији српски официр, од припадника ОЗНЕ - југославенске тајне полиције. Потом је спроведен у Београд, где му је Војни суд у унапред режираном суђењу судио за велеиздају. Стрељан је 17. јула 1946.

1975. У Београду, умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а после Другог светског рата је живио у Београду.

1999. На Косову и Метохији, шиптарски терористи из ОВК подметнули бомбу у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици, погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске СР Југославије.

2000. У Хашком Трибуналу почело суђење генералу ВРС Радиславу Крстићу, који је оптужен за "геноцид, злочине према човечности и кршење људског права и обичаја у Сребреници".

2003. У Мостару, Кантонални суд осудио на 35 година затвора Муамера Топаловића, припадника муслиманске Армије БиХ за убиство три члана српске породице Анђелић.

2003. У Осијеку, Жупанијско државно тужилаштво Хрватске подигло оптужнице против Николе Иванковића и Енеса Витешкића, бивших припадника хрватске (пара)војске за ратни злочин над српским цивилима у Паулин Двору.



14. март

1914. У Цариграду, потписан мир Србије и Турске, чиме је допуњен Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Тако су Србија и Турска успоставиле односе, решена су питања враћања заробљеника, држављанства становника уступљених области, статус муслимана у Краљевини Србији.

1932. У Мокрину (Банат) је рођен српски писац, новинар и филмски радник Мирослав - Мика Антић, изузетан лиричар и инвентиван дечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом", који је деценијама био забрањен у СФР Југославији.

1945. У Хомољцу (Лика), крај Коренице усташки покољ над 45 српских цивила, од чега је 22 било дјеце млађе од 12 година (највише Лалића и Пањковића).



15. март

1957. У Паризу (Француска) умро Моша Пијаде, председник Скупштине ФНРЈ, редовни члан САНУ, сликар и новинар. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. На почетку Другог светског рата био је партијски руководилац у Црној Гори, где се на суров начин обрачунавао са политичким неистомишљеницима. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу партизанског покрета. На Другом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1943. у Јајцу остаће запамћене њенове речи како треба створити што више бескућника и сиротиње, како би се и они прикључили револуционарној и класној борби.

1991. У Београду, председник Председништва СФРЈ и представник Србије Борисав Јовић поднео оставку, јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у Југославији, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крваве поделе Југославије.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о заштити интереса РС, којом се одбацују све иницијативе за једностраним мењањем Дејтонског споразума, без сагласности три конститутивна народа.

2001. У Тетову, почели жестоки сукоби између безбедоносих снага Вардарске Македоније и албанских терориста, које су помагали НАТО официри. Љубен Пауновски, министар одбране, упозорио међународну заједницу да Вардарској Македонији прети рат због ескалације сукоба на граници према Србији.

2006. У Хашком трибуналу, високи официри муслиманске Армије БиХ Енвер Хаџихасановић и Амир Кубура осуђени  на пет односно 2,5 године затвора за злочине које су током 1990-их починили њихови војници над српским и хрватским цивилима.

2007. У Подгорици, влада Црне Горе парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

2007. У Бања Луци, на Клиници за торокалну хирургију Клиничког центра први пут на овим просторима успешно извршена операција "ехинокока" срца.



16. март

1934. У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски "Дунавски блок", којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам "Мале антанте" - Краљевине Југославије, Чехословачке и Румуније.

1944. У Вршанима, крај Бијељине, усташки покољ над 80 Срба у Босанској Посавини. Ово је извршила злогласна усташка јединица "Ханџар дивизија", састављена од босанских муслимана.

1998. Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима и Србима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.



17. март

1945. Усташки покољ над 40 Срба у личком селу Калебовац, крај Коренице. Највише је страдало Фундука, Орлића и Вукадиновића.

2004. На Косову и Метохији почео велики албански погром над преосталим српским становницима, када је најмање 4.000 Срба прогнано, а уништавана је њихова имовина, цркве и културно-историјска баштина.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com











КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА