Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Треба ли одржати парастос српским жртвама Вуковара 18.11?





















































Емисија Разбуђивање - Злочин у Медачком џепу 1993


У петнаестој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Драгана Пјевача, предсједника УО Координације српских избјегличких удружења са подручија бивше Југославије. Драган Пјевач се више од деценије бори против заборава са својим удружењем, проблемима несталих са простора некадашње СФРЈ, као и то да се злочинци приведу правосуђу и адекватно казне.
Објављено: 19.09.2018 .... Број посета: 19 .... Број гласова: 6

Обиљежавање 74 године од Величког покоља у Црној Гори


Епархија будимљанско-никшићка и Братство Брковића обавјештавају потомке жртава Величког покоља, као и све друге родољубе, да ће се у суботу 28. јула 2018. године обиљежити 74 године од геноцида у Велици. Планиаран је парастос у 09:00 сати, а касније бесједе и пригодан програм.
Објављено: 24.07.2018 .... Број посета: 537 .... Број гласова: 0

Обиљежавање 23 године од злочиначке акције Олуја


Почетком аугуста креће обиљежавање највећег страдања Срба преко Дрине... Парастосом, полагањем вијенаца и молитвеним сјећањима сјетићемо се свих погинулих, несталих и прогнаних Срба Крајишника који су прије 23 године у злочиначкој акцији "Олуја 95" напустили свој завичај. ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ЗАБОРАВА!
Објављено: 19.07.2018 .... Број посета: 254 .... Број гласова: 10

Парастоси и молитвена сјећања за ливанњске Србе 2018


Молитвено сјећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године. дружење Огњена Марија Ливањска позива вас да се заједно помолимо за душе наших мученика, на парастосима који ће се одржати у неколико мјеста: Београд, Нови Сад, Ливно, Губин, Чапразлије, Бања Лука...
Објављено: 19.07.2018 .... Број посета: 386 .... Број гласова: 10

Осам припадника муслиманске војске осуђени на 60 година за Хаџиће


Осам припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине осуђeнa су дaнaс прeд Судом БиХ нa укупно 60 годинa зaтворa због рaтних злочинa почињeних нaд српским и хрвaтским цивилимa у логоримa нa подручjу сaрajeвскe општинe Хaџићи током 1992-1996.
Објављено: 06.07.2018 .... Број посета: 435 .... Број гласова: 5

Има ли Новак Ђоковић зрно поноса?


Како преносе балкански портали Новак Ђоковић, српски тениски репрезентативац, након испадања наших фудбалера са Светског првенства у Русији, подржаваће односно навијаће за фудбалску репрезентацију Хрватске...
Објављено: 06.07.2018 .... Број посета: 1773 .... Број гласова: 15






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

22. септембар

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.



23. септембар

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.



24. септембар

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. Немачки авион страховито бомбардовао Свилајнац.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 



25. септембар

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У селима Рогосије и Нетиришта, општина Милићи, на истоку БиХ, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. Сфер Халиловић, некадаши генерал муслиманске Армије БиХ се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење српског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.



26. септембар

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.



27. септембар

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.



28. септембар

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.



29. септембар

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.



30. септембар

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника Збора Народне Гарде под надимком "Ранко", албанске националности.
 



1. октобар

1941. У месту Златар, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.



2. октобар

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.



3. октобар

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија.

1991. Масакр српских цивила у Караџићеву, поред Винковаца, на граници Источне Славоније и Западног Срема, од стране хрватских паравојника, који су били прерушени у ЈНА.
У месту Кореново, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.
Крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

2008. У БиХ, ухапшен Насер Орић (ратни комадант у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 



4. октобар

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links