1905. У Задру, рођен писац Владан Десница. Писао је сугестивно о наравима људи завичајне Далмације. Директни је потомак легендарног србског ускока Стојана Јанковића. Написао је: "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", "Слијепац на жалу" и др.

1991. У Јасеновцу, крај Новске, из породичне куће незаконито ухапшен и одведен Душан Тривунчић (55), Србин цивил и народни посланик у Сабору СР Хрватске. Убијен је током ноћи, а његово беживотно тијело пронађено је у мјесту Мокро Поље. Овај злочин су извршили хрватски паравојници из ХОС-а, под командом Ивице Ђурђевића зв. Прајда. У Хрватској је проглашен мртвим тек послије 8 година.

1991. У Вуковару, хрватски паравојници ЗНГ, заробљавају резервисте ЈНА: Сандић Стевана и Недељка Танацковића. Те их убијају у приватном затвору у насељу Митница.

1992. Код Котор Вароши у Босни око 20 припадника муслиманске ткз. Армије БиХ из которварошких села су направили стравичан покољ у селу Сердари над малобројним српским цивилима, а читаво село је спаљено и уништено. Двоје их је заробљено и одведено у логор.

2004. У Сарајеву, Суд Босне и Херцеговине потврдио оптужницу за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ, ирачког порекла за злочине над немуслиманским становништвом у рату 1990-их.

1946. У Загребу, ухапшен по други пут загребачки надбискуп и кардинал Алојзије Степинац. Од првих дана Другог светског рата здушно благословио стварање „нове католичке државе“ - НДХ и организовао масовно покрштавање православних Срба на територији НДХ. У рату се више пута састајао са усташким главешинама, укључујћи и Анту Павелића. А после првог хапшења у мају 1946. састајао са и са Јосипом Брозом Титом.

1988. На Цетињу одржан митинг солидарности и подршке Србима на Косову и Метохији од стране грађана СР Црне Горе на коме је било присутно преко 20.000 људи. Овом митингу се противило тадашње црногорско руководство. Циљ је био да се пробуди успавана југославенска јавност, због жестоке агресије коју су косовско-метохијски Албанци спроводили годинама над неалбанским становништвом, највише према Србима и православним свештеницима.

1991. У Трешњевици, општина Ђурђево (Славонија), припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, испалили су троблонску мину на породичну кућу Вучковића, у којој је страдала Љиљана Гашпарова.

1991. У Вуковару, припадници хрватских паравојних снага, одводе ноћу српске цивиле: Стеву Рокнића и Премила Недића до одбала Дунава, где су их убили и бацили у реку.

1991. Код Шибеника у Јадранском мору завршена битка од 36 сати. Водник ЈНА Саво Војновић је успео са петорицом војника да спаси фрегату и посаду из шибенске луке Кулине која је била под опсадом хрватских паравојника, дојучерашњих колега. Дошли су на острво Вис, где нико није очекивао да ће се извући.

2019. У Вишеграду је преминула Олга Драшко жртва рата и свједок ужаса који су се дешавали на простору Херцеговине током 1990-их година када је у БиХ вођен крвави етнички и вjерски рат. Од припадника ХОС у Чапљини је одведена са радног мјеста у логор Дретељ гдје је утамничена 3.5 мјесеца, прошавши стравичну психо-физичку тортуру и сексуално иживљавање од стражара умоболних паћеника. Сахрањена је 20.09.2019. у родним Тасовчићима. Иза ње је остало троје дјеце.

1914. У Мачви, на планини Јагодња, код Мачковог камена, отпочела нова битка "прса у прса" аустроугарске војске и Војске Краљевине Србије у Првом светском рату, која је трајала 4 дана, а завршила се пировом победом аустроугарске војске.

1941. У Струганику (Шумадија), код Ваљева одржан састанак југославенских комуниста, које је предводио Јосип Броз Тито и официра Војске Краљевине Југославије, које је предводио пуковник Драгољуб Дража Михаиловић, ради заједничке борбе против окупатора. Али није дошло до сарадње.

1944. У Шабцу, затворен логор у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

1991. У Бјеловару (Славонија), у градску болницу довежен је Србин Веселко Верић, који је рањен у нападу хрватских паравојних снага на Иваново Село. Одатле му се губи сваки траг. Основано се сумња да је убијен.

1991. У Сиску (Банија), у породичној кући је без судског налога од хрватских паравојних снага ЗНГ, ухапшен Милан Цветојевић, српски цивил, радник "Жељезаре", одведен до обала Саве, гдје је убијен и бачен у ријеку.

1992. У Њујорку, Савет безбедности ОУН, донео резолуцију о искључењу представника Савезне Републике Југославије из Генералне Скупштине ОУН и оспорио њено право да наследи СФРЈ.
 

1810. Код Варварина завршена велика битка србском победом, где су се сукобили руско-србске снаге против Турака и Арнаута. Битка је трајала неколико дана, а Турци су имали близу 30.000 бораца и 15 топова којима је командовао Хуршид-паша, док је вожд Карађорђе предводио око 8.000 устаника и још помоћ 4.500 руских бораца из Дунавске војске. И руско-србске снаге су имале 15 топова. У овом боју су се истакли Хајдук Вељко Петровић и Јован Курсула на мегдану.

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.

1991. Код Пакраца у селу Омановац (Западна Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.

1991. У Сиску на Банији убијени радници Жељезаре: Петар Пајагић и Бранко Лукач.

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве

1914. На Мачковом камену на планини Јагодња између Крупња и Лознице последњег дана жестоке битке са аустроугарском војском гине потпуковник Душан Пурић, легендарни командант 4. пука "Стеван Немања" из Дринске дивизије Треће србске армије.

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.

1866. На Цетињу, Кнежевина Србија и Црна Гора потписују уговор о заједничкој борби против Турака и каснијем уједињењу свих србских земаља, с тим да би се Кнежевина Црна Гора присајединила Србији и признала врховну власт Обреновића. У име србске стране споразум је потписао Милан Пироћанац изасланик кнеза Михаила Обреновића, а у име црногорске стране књаз Никола I Петровић.

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.

1227. У Србији се упокојио Стефан Немањић Првовенчани, први крунисани краљ из светородне династије Немањића у средњовековној Србији. Био је други син Ане и великог жупана Стефана Немање, који је поред њега имао сина Вукана и Растка. Престол је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25. марта 1196. године, а за краља је крунисан 1217. године. Са братом Растком (замонашено Свети Сава) издејствовао је самосталнлост СПЦ у Никеји 1219. године. Пред крај живота Стефан Првовенчани се замонашио и данас га СПЦ слави као Светог Симона.

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. У Србији авион Вермартха је страховито бомбардовао Свилајнац, варош у северном делу Поморавља. Десило се то увече око 21 сат да је бачено 9 великих бомби на главну улицу у ниском лету. Тада је 12 Срба погинуло, а шест их је тешко рањено.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, у селима Рогосије и Нетиришта, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. У Сарајеву некадаши генерал муслиманске тзв. Армије БиХ Сефер Халиловић се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење србског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.