1941. У Риму, италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Краљевину Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци и савезници започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и свих већих српских градова: Сарајево, Бања Лука, Сплит, Краљево, Ниш, Ваљево, Нови Сад и др.

1942. У Дебелом Брду, крај Коренице (Лика), усташе праве покољ у личком селу Дебело Брдо, крај Коренице.

1945. У Мађарској јединице Црвене армије ослободиле логор Шарвар, у жупанији Ваш. Овај казамат смрти је основан по налогу режима Миклоша Хортија, у коме је интернирано 15.000 људи, од чега 5.000 деце, највећим делом Срба са простора Барање и Бачке, територије које је Мађарска окупирала априла 1941. године од Краљевине Југославије. Логораши су били углавном чланови Соколских друштава и Солунски добровољци којима је Краљ Петар I Карађорђевић давао земљу у Панонији.

1945. У Вашингтону, влада САД признала владу коминистичке Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила, а дан пре Совјетског Савеза.

1989. У Београду, скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије, који су умањили надлежност АП Војводине и АП Косова и Метохије, што је створило предуслове за доношење новог Устава, у септембру 1990. године, што је омогућило територијалну целовитост СР Србије.

2000. У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.

2020. У Загребу из цивилног затвора Лепоглава на слободу је послије 13.5 година пуштен Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, осуђен за наводне ратне злочине у Хрватској 1990-их, а испоручен из Аустралије, гдје је провео скоро осам година у затвору. Капетан Драган је био комадант специјалне војне јединице у Војсци РСК. Имао је свој школски центар код Книна за обуку младића војним и борилачким вештинама. Још ра вријеме рата основао је "Фонд Капетан Драган", гдје је скупљао помоћ за своје рањене борце и породицама погинулих бораца.

1903. У Београду, краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине". Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903. после убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.

1945. У Москви, влада СССР званично признала владу нове социјалистичке Југославије. Пре ње владу Јосипа Броза Тита су признале Велика Британија и САД. Овим чином су Велике силе су означиле крај монархистичког уређења Југославије, а Влада Краљевине Југославије у избеглиштву се распада.

1948. У Вашингтону, амерички председник Хари Труман, постумно одликовао генерала Југославенске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, са орденом Легије части првог степена (највише признање за војника ван САД). Ово призанње је Михаиловићу додељено као знак захвалности за спашавање америчких пилота 1943-1944. Југославенске комунистичке власти су ово негодовале, тако да Михаиловићева породица није смела да примии овај орден.

1956. У Новом Саду основане позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринело унапређењу позоришне уметности и развитку домаће драмске књижевности.

1994. Република Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.

2007. У Сарајеву, Босна и Херцеговина и Република Хрватска потписале Уговор о двојном држављанству.

2019. У Београду после дуге болести преминуо родољуб Добрица Ерић. Био је песник који је стиховима опевао Србију и приказивао је у најлепшем светлу. Прву збирку песама је објавио са 23 године.  Већином је писао песме за децу, али је и са родољубивим песмама ушао у клуб бесмртних Срба. Добитник је многих награда, а неколико песама које је оставио у аманет свом народу пренеће се и у наредне векове: "Пркосна песма", "Поносна песма"...

1904. У Вроцлаву (Пољска), рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе: "Крваво злато", "За слободу"...

1971. У Београду, умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.

1993. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.

1995. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подељене на три дела - за бившу Босну и Херцеговину, за Хрватску и за Вардарску Македонију.

1999. Код Прешева, у атару села Славујевац на граници СР Југославије и БЈР Македоније, припадници Нишког корпуса су заробили три америчка марница: Ендри Рамирез, Кристофер Стоун и Стивен Гонзалес... сви су били припаднци извиђачких чета, који су премештени из америчких база у Немачкој. Ово је учињено свега неколико дана пошто је отпочело варварско бомбардовање и НАТО агресија на Србију и Црну Гору. После 33 дана они су пуштени, према одлуци Слободана Милошевића. Враћени су у САД.

2000. У Брчком, супервизор УН Роберт Фаранд, читањем налога о именовању у Прелазну скупштину, владу и полицију, објавио званичан почетак функционисања највише законодавне и извршне власти у дистрикту Брчко.

2003. У Скопљу, Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Вардарској Македонији.

2007. У Сарајеву, Уставни суд Босне и Херцеговине верификовао коначни текст решења којим се утврђује да престају да важе чланови 1. и 2. Закона о грбу и застави Федерације БиХ и чланови 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске.

1946. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Брчко - Бановићи, у дужини од 92 км. Тада је преко 62.000 омладинаца из читаве СФРЈ учествовало, као и 1.000 бригадира из иностранства, а све је завршено за 7 месеци.

1947. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Босански Шамац - Сарајево, у дужини од 239 км, у којој је учествовало преко 210.000 омладинаца из целе СФРЈ и иностранства. Пруга је пуштена у рад 16. новембра 1948. године.

1999. Крај Пећи, током НАТО агресије, у селу Љубенић код Пећи (Космет), погинула је српска хероина Љиљана Жикић, као припадник 125. мтбр Војске Југославије.

1999. У Новом Саду, авиони НАТО пакта срушили Варадински мост, а том приликом је погинуо младић 29 година: Олег Настов.

2022. У Осијеку је преминуо хрватски генерал-пуковник Ђуро Дечак (71). Био је један од оснивача ХДЗ и део тајне акције илегалног наоружавања коју је водио Мартин Шпегељ октобра 1990. Касније је био део удруженог злочиначког подухвата против Срба у Билогори и Славонији. За његово име се везују многе афере и криминалне приватизације деведесетих година 20. вијека. Сахрањен је у Вировитици.

1915. У Валандову, недалеко Ђевђелије око 3.500 комита већином бугарских и мање турских чета изненада је напало србске војнике који су били девет пута мање бројнији. Злочин је учињен на православни празник Велики петак. Убијено је између 280 и 300 Срба. Убијали су чак и болеснике од тифуса у постељама, највише хладним оружјем. Циљ је био да онеспособе железничку пругу Београд - Солун.

1917. У Солуну, пред србским војним судом за официре  у Првом светском рату почео процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића - Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке са Аписом и официрима који су 1903. убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Уједињење или смрт", познату као "Црна рука". Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма тек 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

1965. У Београду, умро србски физиолог Илија Ђуричић, предсједник Србске академије наука и уметности од 1960. до 1965. и ректор Београдског универзитета у два наврата. Написао је већи број експерименталних научних радова из области физиологије мишића, ендокриних жлезда, крви, анафилаксије.

1974. У Подгорици основан Универзитет Црне Горе. Споразум о оснивању највише школске институције потписали су Економски, Технички и Правни факултет, Виша поморска школа у Котору, Педагошка академија у Никшићу, Историјски и Пољопривредни институт и Институт за биолошка и медицинска испитивања у Подгорици.

1999. Авиони НАТО пакта гранатирали Куршумлију, погинуло је 13 србских цивила, а преко 500 кућа је сравњено са земљом и оштећене два православна манастира стара осам векова. Ово је био први велики напад на Куршумлију током НАТО агресије.

2003. У Загребу, хрватски Сабор прихватио измене Изборног закона, као и амандман који предвиђа да србска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.

1895. У Загребу је основана Србска банка, најзначајнија финансијска и привредна институција Срба у Аустроугарској, али и после у Краљевини Југославији је имала огроман допринос за развој србских руралних средина, као и школовање србске дјеце из сиромашних породица. Основали су је:  Владимир Матијевић, Јован Живковић Фрушкогорски, др Богдан Медаковић, др Светислав Шумановић и др Ливије Радивојевић, Коста Таушановић... Зграда Србске банке се налазила на углу Јуришићеве и Петрињске улице у центру Загреба. Банка је угашена у априла 1941. године када су усташе основале Независну Државу Хрватску, а њена имовина је конфискована. И послератне југославенске коминистичке власти нису имале жељу да обнове такву банку, још мање да јој врате имовину. Данас је у тој згради Хрватска поштанска банка.

1915. У Ваљеву, умрла србска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола србских сестара", чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене србске војнике у Првом светском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху србског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић - писац.

1920. У Београду, умро србски политичар и историчар Драгољуб Павловић, професор Београдског универзитета, члан Србске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог председника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је бројна дела о историји Срба.

1941. У Будумпешти, мађарски академик Пал Телеки извршио је самоубиство пиштољем, јер је сматрао да је његова земља изгубила част тако што је дозволила немачким (нацистичким) јединицама да уђу нањихово тло и учествују заједно у нападу на Краљевину Југославију три дана касније. Иначе, Пал Телеки је био потписник Уговора о вечном пријатељству Мађарске и Југославије 12. децембра 1940. године.

1942. На Кордуну, у Беговом Брду и у Латићкој шуми, усташе праве покољ  када је 120 мештана, србских цивила убијено на најсвирепији начин. Усташки зликовци под командом Анте Мошкова су лешеве посље побацали у јаме и пјевали и веселили се.

1992. У Купресу и околини, припадници ХОС-а и војске Републике Хрватске нападају Србе. Почињени су стравични злочини над србским цивилима када је убијено преко 50 Срба, а више стотина их је одведено у логоре (Лора, Љубушки, Дувно...) из којих се мало ко вратио...

1992. У Кострешу, крај Дервенте, хрватсе паравојне снаге ХОС-а, убиле 66 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта срушили Мост Слободе у Новом Саду, мост који је повезивао Сремску Каменицу са Новим Садом.

2008. У Загорју у селу Велика Ветерничка општина Златар самоубиство је извршио хрватски генерал Иван Кораде (44). Пар дана прије тога убио је четверо цивила у родном крају. Кораде је био оптужен од Хашког суда да је извршио злочине против човјечности у западној Босни 1995. године на територији Гламоча и Мркоњић Града. Од предсједника Фрање Туђмана више пута је добијао одликовања. И прије и посље рата имао је насилничко понашање и познат по кафанским тучама. Међу Хрватима је уживао углед хероја јер је подигао шаховницу на книнску тврђаву 5. августа током "Олује".

1936. У Краљевини Југославији, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића полиција на Медицинском факултету у Београду убила студента права Жарка Мариновића. Као знак сјећања на тај догађај 4. април се обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.

1945. У Лијевча Пољу, на сјеверу Босне и Херцеговине, усташке јединице под командом генерала Владимира Метикоша нападају четничке јединице из Рашке, Црне Горе и источне Херцеговине, под комадном Павла Ђуришића, који је одбио предају. Ова Лијевчанска битка је трајала два дана, а сматра једном од најкрвавијих у Другом свјетском рату. Пред крај битке, четнике су напали и партизани. Четничке јединице су разбијене, а сам Павле Ђуришић је одведен у логор Стара Градишка, са својим блиским сарадницима, где је убијен.

1949. У Вашингтону уговор о стварању НАТО савеза потписали шефови дипломатија САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије, Холандије, Белгије, Данске, Исланда, Норвешке, Луксембурга и Португалије. Касније су у западни војно-политички савез укључене Немачка, Грчка, Турска и Шпанија. Међутим, НАТО се са својим војним снагама мешао у сувереност других држава. На Балкану је 1990-их имао више злочиначких акција: Удбина 1994, Република Српска 1995, Милосрдни Анђео 1999.

1969. У Девичу, на капији поред манастира, Албанац син Азема Дељевића из Резала, насрнуо је са дебелим штапом на игуманију мати Параскеву и почео је бесомучно да је удара док је она лежала на земљи од првог ударца. Игуманији је прискочио у помоћ један комшија Србин из Војводића који је успео да прекине нападача у својој умоболној замисли. Случај је пријављен милицији, али није донео резултат, иако је ово био други пут да је мати Параскева нападнута од истог лица.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд: срушена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, Полицијска Академија на Бањици, складиште Југопетрола у Раковици... погинило је неколико цивила. Бомбардовани су још и Панчево (погођена је Енергана, а 2 цивила је убијено), Чачак (погођени привредни објекти), Нови Сад (ТВ НС), Куршумлија (дрвни комбинат), Краљево (складиште "Беопетрола"), Смедерево.

1999. Код Пећи на западу Метохије у околони села Гребник погинуо је војник Дејан Манчић из Ниша заједно са својим саборцима из 230. самоходног пука Противваздушне одбране Војске Југославије: војник Драган Николов и мајор Шандор Нађ. Погинули су од дејства касетних бомби НАТО авиона, што је иначе забрањено према међународим Женевским конвенцијама.

2000. Република Српска хашким истражитељима поднела 440 пријава, документованих на 12.000 страница, против припадника (пара)војних формација босанских муслимана и Хрвата који су за време босанско-херцеговачког рата починили злочине над српским народом.

2000. У Севчу, покрај Штрпца, у сукобима Срба и војника НАТО у на Космету повређено 14 Срба, 11 америчких војника, један Пољак и један преводилац. До сукоба је дошло после хапшења једног Србина због нелегалног поседовања оружја.

2006. У Сарајеву, Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине прогласило је Абдуладхима Мактоуфа кривим за ратни злочин против цивилног становништва у Травнику и потврдило му петогодишњу казну затвора, коју је изрекло првостепено веће.

1915. У Шопрону, односно Некенмаркту аустроугарске власти формирале концентрациони логор још један у низу за мучење и убијање Срба, Руса, Италијана, Румуна... Кроз овај казамат је за три године прошло око 30.000 људи, а највише Срба, који су довођени са простора Босне, Подриња, Шумадије, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине, Херцеговине, Војводине, Славоније... Преко 6.000  Срба је оставило своје кости тамо, далеко од отаџбине...

1941. У Београду, потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Краљевину Југославију, која је после пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.

1942. У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом светском рату одржали свеславенски конгрес, с којег је свим Славенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.

1942. Крај Бањалуке хрватско-муслимансе усташе праве покољ Срба  цивила. Овај злочин су учиниле комшије из суседног села Дебељак, тако што су побиле 54-оро Срба. Преживио је само један осмогодишњи дјечак Миленко Милинковић.

1944. У Нишу, падале савезничке бомбе америчких и британских авиона бомбардера. Ово је урађено у склопу кампање сламања немачке армије из "групе Е". Том приликом је причињена велиак материјална штета, а 100 српских цивила је убијено. Немачка војска претпрела је мање губитке.

1955. У Новом Саду, преминуо епископ бачки, Иринеј Ћирић, свештеник Српске Православне Цркве, од последница батинања комунитичке тајне полиције ОЗНЕ. Био је оптужен за наводу сарадњу са окупатором, односно мађарским фашистима. Иначе епископ Ћирић се бавио поезијом и иконографијом. Преводио је многа дела, са руског, латинског, грчког, немачког и мађарског језика.

1958. У Београду, преминула је Исидора Секулић, српска књижевница и прва жена члан Српске Академије Наука и Уметности. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац. Имала је широко образовање и висок степен културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа.

1989. У Београду, умро српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом светском рату.

1991. У Лесковцу, обележено 150 година од Милојеве и Срндакове буне. Ово је био устанак српског народа у Нишу, Лесковцу, Пироту, Врању, против турског терора и страховладе. Устанак је у крви угушен.

1999. У Алексинцу, авиони НАТО пакта гранатирали овај градић, када је 90% града разорено. Бомардована је Грачаница, Лепосавић, Врање, приштински аеродром, Ниш, Земун, Сомбор...

2001. У Београду, министар правде Србије Владан Батић затражио од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да подигне оптужнице и против лидера босанских муслимана, Хрвата и косовских албанаца.

2004. У Холандију, у Хашки трибунал отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера хрватске парадржаве Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

2015. У Прокупљу, обележено 150 година од смрти Корнелија Станковића, српског композитора, пијанисте и диригента. Свој кратак живот и рад је провео у Угарској. Преминуо је од туберкулозе у 33. години.