1941. У Источној Славонији, мађарски фашисти и усташе окпољавају српска села између Вуковара и Осијека, када је ухапшено 30 Срба. Дан касније је њих 15 стрељано у Ласлову крај Осијека, док су остали одведени у логоре.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали нишко насеље Шљака, 12 људи повређено, а 10 кућа уништано. У ноћном нападу гађан је Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене. Поново бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине. Поново је бомбардована Батајница и Нови Пазар. Погођен је мост у Новој Вароши. Бомбардовано Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича. Са 7 пројектила бомбардовано Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

1999. Авиони НАТО пакта други пут жестоко гранатирали Куршумлију... Погођени су предузеће "Металац", зграда Дома здравља, Црвени Крст, основна школа, аутобуска станица итд.

1903. На Цетињу, умро српски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила I Петровића. У устанку у Херцеговини 1875. године, предводио је 1.000 добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом I Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко време у емиграцији у Бугарској и Србији.

1941. У Панчеву, немачке нацистичке јединице потпомогнуте фолксдојчерима убијају 36 Срба... Овај свирепи злочин је извршен под лажним оптужбама, како би се завела страховлада и покушај отпора у Панчеву.

1941. Шефови немачке дипломатиј Јоахим фон Рибентроп и италијански гроф Галеацо Ћано у Другом светском рату договорили се о подели Краљевине Југославије на немачко и италијанско подручје. Неке територије су препуштене сателитским владама Мађарске и Бугарске.

1995. У Њујорку, на инсистирање САД и Немачке, чему се противила Русија која се с Кином уздржала од гласања, Савет безбједности УН продужио дјелимичну суспензију санкција против Савезне Републике Југославије у спорту, култури, авионском и ријечном саобраћају за 75 дана, скративши ранији рок од сто дана.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Нови Београд (ПЦ Ушће), Ваљево (фабрика "Крушик" по 4. пут), Чачак, Нови Сад (комплекс НИС-а, као и Варадински мост), Иришки венац, Бешка (мост), Ђаковица, Ковиљ, Новопазарска бања...

1999. У Атини, Војни суд у Пиреју осудио на 2,5 године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу "Темистокле", који је као дио снага НАТО пакта учествовао у агресији на Србију и Црну Гору. Његова одбрана је била таква да је рекао како као православац не може да учествује у нападу на један православни народ.

2003. У Београду, капетан бивше ЈНА Мирослав Радић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у Вуковару, предао се добровољно српским властима. Касније, 27.9.2007. је ослобођен свих оптужби.

2004. У Загребу, Врховни суд Хрватске потврдио 20-годишњу затворску казну Фикрету Абдићу, бившем председнику Аутономне Покрајине Западна Босна, који је осуђен за ратни злочин почињен у Цазинској Крајини од 1993. до 1995. године.

1945. Око 1.600 логораша, заточеника концентрациони логор Јасеновац, организује пробој, чиме је овај лоор престао са радом, а где су усташе за 4 године убиле преко 700.000 Срба, 23.000 Жидова и 80.000 Рома.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације мучки поубијали осам припадника ЈНА у Великом Парку. Сви убијени су били Срби по националности, четири војника на редовном одслужењу војног рока и четворица резервиста. Жртве су прво свирепо мучене, а потом су убијене уз ватреног оружја и лешеви су бачени у ријеку Миљацку.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују београдско насеље Батајница, Нови Сад (Жежељев мост), Ваљево (фабрика "Крушик" по 5. пут), Остружница (мост), краљевачки Богутовац (железнички мост), Врање...

2016. У Глоговцу, у центру Космета, пронађен је мртав Бедри Цури, бивши припадник албанске терористичке ОВК. Он је требао да сведочи на специјалном суду за ратне злочине у Приштини, против лидера тзв. Ослободилачке Војске Косова.

1815. У Такову је подигнут Други србски устанак на православни празник Цвети, који је означио наставак борбе и стварање модерне србске државе, под вођством књаза Милоша Обреновића. Устаници су имали неколико значајних борби са Турцима Османлијама међу којима су битке на Љубићу, Дубљу, Палежу... Други србски устанак је довео до аутономије Срба у оквиру Османлијског царства и успостављања Кнежевине Србије 1830. године, која је имала скупштину, устав и владарску династију Обреновића.

1913. У Скадар, после вишемесечних борби са Турцима у Првом балканском рату ушла црногорска војска, која је ову победу платила са 5.000 живота својих војника који су изгинули. Само две недеље касније црногорске трупе су се повукле под притиском Великих сила, а Скадар је припао Книжевини Албанији.

1938. У Београду, на Врачару, постављен камен темељац за изградњу храма Светог Саве, највеће православне светиње на Балкану. Подигнут је на месту за које се сматра да је турски Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете српске престолнице, чинећи једно од његових главних обележја, већ деценијама.

1984. У Тројану је умро фашистички генерал Васил Бојдев (91), заповедник бугарске Пете армије која је учествовала у геноциду и окупацији источне и јужне Србије: вардарски, нишавски, тимочки и јужноморавски део... Војници под његовом командом су убили преко 80.000 Срба у Југославији током Другог светског рата. Од Владе Георги Дмитрова је осуђен на 20 година затвора. .

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (зграду РТС-а у Абердаревој улици, погинуло 16 радника, а 20 рањено), подаваска села, Ниш и Нишку бању, Куршумлију, Белаћевац (копови) и Приштина (аеродром "Слатина").
 

1903. У Ријеци, умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као пример регулисања имовинског права.

1999. Код Качаника у селу Догановић (Космет), од НАТО касетних бомби погинуло 4 дечака. Авионии НАТО пакта испалили 26 пројектила на центар Ниша. Гранатиран је и Лесковац, оштећено 500 кућа. На планину Гучево, у село Јадар испаљено 24 пројектила. У Лучанима гађана фабрика "Милан Благојевић". Гађани цивилни објекти у Новом Пазару... и рафинерије у Новом Саду.

2001. У Сарајеву, међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је после Дејтонског споразума припао Републици Српској, ипак враћен Федерацији БиХ.

2006. У Риму, Апелационо веће суда одлучило да су испуњени сви услови за трансфер пилота бивше ЈНА Емира Шишића из Италије у затвор у Србију и Црну Гору. Пилот Шишић је оптужен да је погодио хеликоптер Европске заједнице 7. јануара 1992. године, који се налазио у ваздушном простору код Вараждина и том приликом је погинуло четворица Италијана и један Француз. Како је Хрватска међународно призната тек 8 дана после овог догађаја, то је Шишћева одлука била исправна. Међутим, суд у Италији га је осудио на 15 година затвора.

1938. У Београду, умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем. Мемоаре о великим биткама у којима је учествовао, преточио је у књиге.

1945. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући социјалистичку Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1992. Kод Коњица у селу Челебићи основан је концентрациони логор под управом хрватских паравојних снага. У њему је утамничено преко 700 Срба, а неке процјене иду и до 1.000 Срба... док је 400 убијено на најужасније начине. Челебићки логор смрти је имао три дијела: Тунел, Хангар и Магацин. Функционисао је несметано све до октобра 1994... Босанско-херцеговачки Хрвати су основали ткз. Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ, гдје су овакви казамати били дио истребљења србског живља тј. геноцидне политике која је подржавана од Туђмановог режима у Загребу деведесетих година 20. вијека.

1992. У Дервенти (Босанска Посавина) је убијено 15 српских цивила, а 50 их је одведено у логоре.

1999. У Србији, авиони НАТО пакта бомбардовали Авалски торањ крај Београда. Гранатирана је и село косметско Велика Добрања, крај Липљана (погинила и рањена деца). Бомбардована околина Ваљева, Лучани, Жежељев мост у Новом Саду...

2006. У Београду, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.

1915. У Енглеској је дошло до потписивања Лондонског уговора између Сила Антанте и Краљевине Италије, која је од тог момента званично ушла у рат против Централних сила. Рим је заправо добио "права" на територије са источне стране Јадрана које су већином насељавали Срби.

1941. У Грубишном Пољу, усташе хапсе преко 500 западнославонских Срба и одводе их у концентрациони логор Даница, а одатле у Госпић где је такође био логор. Све те жртве су побијене после на Велебиту и острвима Слано и Паг. 

1942. У Коларићу, крај Војнића (Кордун), хрватски фашисти праве масакр над најмање 107 Срба цивила, од чега је било деветеро дјеце млађе од 12 година.

1942. Крај Карловца у Горњем Будачком, неколико комуниста пале православну цркву, стару 200 година.

1992. Код Дервенте у Посавини Војска Републике Хрватске потпомогнута хрватско-муслиманским паравојним јединицама из Босни и Херцеговини праве обруч око Чардака, гдје за један сат убијају 37 Срба цивила, док су остали одведени у логоре за Србе. Имовина је опљачкана и спаљена.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта срушили Жежељев мост у Новом Саду. Бомбардована Куршумлија, односно фабрика "Металац".

1929. У Чачку, умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у Ослободилачким ратовима Краљевине Србије почетком 20. века. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, па је награђен чином војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Учествовао је још и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У Првом Балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, после чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успешно је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

1942. У Рогатици, усташка јединица Црна Легија коју предводи Јуре Францетић, прави покољ над 94 српских цивила (жена, дјеце и стараца) у селу Осово, у источној Босни.

1945. У Милану (Италија), ухапшен је фашистички вођа Бенито Мусолини од италијанских партизана, који је дан касније погубљен. Мусолини је још 1930-их година водио антисрбску политику и отворено је помагао усташки покрет, отварајући терористичке кампове за њихову обуку. Касније у априлу 1941. заједно са Њемачком и савезницима је наредио напад на Краљевину Југославију, а италијански војници су починили немали број злочина над Србима цивилима у Херцеговини, Црној Гори, Косову и Метохији и Источној Босни.

1992. У Београду делегати, бивше савезне скупштине СФРЈ, из Србије и Црне Горе, проглашавају трећу јужнословенску државу: Савезну Републику Југославију. Ова држава је опстала свега 14 година. Прво је променила име 2003. године у Србија и Црна Гора, а онда у мају 2006. године након референдума у Црној Гори, који је био препун контраверзи, проглашена је независност две републике. Захлађење у односима ове две српске републике почело је 1997. када је руководство Црне Горе које је предводио Мило Ђукановић одбило да следи политику званичног Београда, према Косову и Метохији.

1999. На Кошарама, подно Јуничких планина погинуо је Тибор Церна (21 година), припадник Војске Југославије у борби са албанским терористима из тзв. ОВК и њиховим помагачима у склопу копнене агресије на Србију под шифрованим именом "Стрела 1".

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта стравично бомбардовали Сурдулицу (убијено 20 цивила, од тога 12 деце, а 100 људи је рањено). Уништени су мостови на реци Лаб, код Милешева, мост код Куршумлије, мост Бачка Паланка - Илок, мостови на Ибарској магистрали... Ћуприја такође претрпела страшно бомбардовање.

1804. Код Лознице у Подрињу дошло је до велике Битке на Чокешини, када је 1.500 Турака из Босне остварила пирову победу. Свих 303 србских устаника је изгинуло, које су предводили браћа Недић. Ова битка се сматра србским термопилом. Њен значај је у томе што нису дозволили да Шабац остане у османлијским рукама, већ је Шабац ослобођен три дана касније.

1918. У Терезину (Чешка), у затвору умро је Гаврило Принцип (23), припадник Младобосанаца, револуционара из Босне и Херцеговине, који су у Сараејву на Видовдан 1914. извршили атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. То је био окидач за Први свјетски рат. Гаврило није дочекао да види уједињење и слободу свог народа још шест и по мјесеци касније.

1941. У Бјеловару, усташе под командом Вјекослава Макса Лубурића и Мартина Цикоша, праве покољ у Гудовцу над 200 Срба цивила, док их је 300 одведено у концентрационе логоре. 

1941. У Вуковару је извршена друга масовна рација у којој су хрватске оружане снаге (Усташе) киднаповале преко 220 Срба, од чега је 180 ликвидирано на обалама Дунава током ноћи, док су осталих 40 Срба затворени у логор, а убијени су наредних недеља. Уз Гудовачки покољ, ово се сматра за први масовни злочин у НДХ.

1993. У Београду, умро Момчило Гаврић (88) најмлађи учесник Првог светског рата и поднаредник српске краљевске војске, припадник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Војници Аустро-Угарске монархије су му 1914. побили читаву породицу, а он је прошао Албанску голготу са српским народом. У Другом светском рату више пута је извођен пред стрељачки вод, два пута од немачких војника, али и од југославенске тајне полиције - ОЗНЕ. На Крфу му је постављена златна плоча.

1994. У Сарајеву је убијена србска девојчица од 14 година старости Слађана Миловановић, тако што је снајпериста из муслиманске Армије Босне и Херцеговине испалио смртоносне хице ка њој док је возила бицикл у Илијашу.

1999. Авиони НАТО пакта, неколико пута у току дана бомбардовали подгорички аеродром "Голубовци", затим Бар, Тузи, Бијело Поље, Даниловград и Сутоморе.

2001. На Шарпланини код села Вејце погинула су осам припадника македонских снага безбедности: четири припадника специјалне војне јединице "Вукови" и четири припадника специјалне јединице МУП-а Битољ. Они су упали у заседу албанских терориста који су над њима по убиству извршили стравичан масакр.