1941. У Горњем Храсну, (Херцеговина), усташе хапсе 105 Срба, које су повеле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.

1988. У Бечу је дошло до сусрета поглавара Римокатоличке цркве, Јована Павла II и председника Аустрије, Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН који је имао мрачну прошлост у Другом светском рату, на Балкану. Одговоран за покоље Срба на Козари и Црној Гори.

1991. У Словенији, припадници словеначке Територијалне Одбране и МУП-а Словеније, напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали.

1992. У Зворнику убијен је на бестијалан начин српски дјечак Слободан Стојановић, из Доње Каменице, од стране муслиманских војника Армије БиХ.

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике Српске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике Српске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над српским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.

1913. На Брегалници, бугарске снаге нападају на Краљевину Србију, чиме је отпочео је Други Балкански рат, који је трајао месец дана. Бугарска под утицајем Аустро-Угарске царевине хтела је да отме Србији Вардарску Македонију.

1938. У Загребу умро Милан Ракић, велики српски песник, академик и дипломата.

1941. У Љубушком, усташе хапсе Србе, које су одвели до Хумца, гдје је била јама у коју су жртве побацане. То је било поред католичког самостана, а нико од фратара и свећеника није дошао да помогне невиним српским цивилима.

1992. У Сплиту, у концентрационом логору Лора, убијен је припадник ЈНА, Бојан Весовић из Крагујевца и то на најстрашније начин.

1941. У Суваји, крај Доњег Лапца (Лика), усташе извршиле стравичан покољ над 250 српских цивила, од чега 118 дјеце и 75 жена.

1943. У Сиску (Банија), усташки жандари стрељали 13 активиста партизанског покрета, од чега 7 Срба.

1944. У Загребу, у селима Доња Стубица и Јаковље, немачке јединице заједно са усташким жандарима праве рацију где је 20 Срба ухапшено и спроведено у затвор.

1948. У Тирани, албанско руководство донело одлуку да прекида све дипломатске односе са СФР Југославијом.

1966. На Брионима, одржан чувени Брионски пленум (састанак), где је партијско руководство ЦК КПЈ сменило Александра Ранковића и Светислава Стефановића, шефове југославенске тајне полиције УДБ-е, због наводног прислушкивања председника Јосипа Броза Тита. Око овога догађаја је избила читава афера, а страсти се нису симиривале месецима.

1991. У Београду, у присуству трочлане делегације Европске Заједнице, Стјепан Месић проглашен за председника Председништва СФР Југославије. На тој функцији Месић ће остати формално 3 месеца, када је повучен у Загреб, а онда у хрватском сабору ће изговорити своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!".

1991. У Тењи поред Осијека, хрватски паравојници, међу којима и Антун Гудељ, убијају Јоспа Рејл-Кира и Горана Зобунџију, Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио.

1941. У Грчацу, у јужним дијеловима Лике, у селу Осредци, усташе, под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића праве покоље, над 22 Срба, који су свирепо убијени.

1990. У Љубљани, скупштина југославенске републике Словеније је усвојила Декларацију о "потпуној самосталности" од СФРЈ, што је учињено годину дана касније.

1990.  У Приштини, 14 албанских делегата АП Косова и Метохије, доноси Декларацију о Космету као 7. републици СФР Југославије.
 

1991. У Јакшићу, код Славонске Пожеге (Западна Славонија) убијен је Србин Јово Кљајић (53) тако што је брутално претучен у својој породичној кући, ул. Колодворска 108. док је његова породица трпела стаховито малтретирање.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Попај", чији је власник српске националности.

1993. У Стоцу, (Херцеговина) је обављена је размјена заробљеника имеђу Републике Српске и ХЗ Херцег-Босне. Слободу је угледало 135 српских цивила из Мостара.

1941. Крај Доњег Лапца (Лика) настављају се усташки покољи под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића   над српским становништвом у селу Бубањ... убијено је 88 мјештана, од чега 37 дјеце млађе од 15 година и 28 жена. Усташе су имале помоћ од Винка Матије из Д. Лапца и Мила Маринковића из Боричевца

1972. У саобраћај предата дионица Ваљево - Ужице на прузи Београд - Бар. Цијела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976.

1983. У Београду завршено шесто заседање Конференције УН за трговину и развој.

1983. У Мећи, код Ђаковице, на Косову и Метохији, пет Албанаца извршили напад на српску породицу Шарић. Том приликом је убијен Миодраг Шарић (43), од својих комшија из породице Краснићи.

1992. У Мостару, Хрвати из Босне и Херцеговине прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2008. Хашки Трибунал ослободило команданта 28. дивизије муслиманске Армије Босне и Херцеговине, Насера Орића одговорности за злочине почињене током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

1933. У Москви, потписан споразум између СССР, Чехословачке и Краљевине Југославије. Овај споразум се односнио на дефиницију агресорских поступака ради преузимања мера посредством Друштва народа. То је био први споразум Краљевине Југославије и СССР.

1941. У Београду, руководство југославенских комуниста доноси проглас о устанку против фашизма, седам недеља након Равногорског покрета, односно ЈВуО.

1942. На Козари, у току фашистичке офанзиве у рејону Широке Луке, Мљечнице и Југовића Брда, припадници усташких формација под командом Мате Рупчића, Рудолфа Шимића и Ивана Шнура убијају 40 рањеника, припадника партизанског покрета.

1991. У Борову Насељу, део општине Вуковар, хрватски паравојници под командом Благе Задре, праве етничко чишћење Козарачке улице, када је 8 цивила српске националности убијено, а многе куће су опљачкане, а њихови власници прогнани.

1991. У Двору на Уни (Банија), убијен је Србин Стево Грубјешић, шофер камиона, тако што су му чланови ХДЗ-а направили заседу у Поуњу.

1941. У Београду, немачке окупационе власти, основале су логор Бањица, који је имао губилиште у Јаинцима. У њему је убијено преко 3.800 људи. Био у функцији више од три године у касарни бивше југословенске краљевске војске. Логор Бањица је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције Београда, док је други део био у надлежности немачког Гестапоа.

1942. На Козари, у току трајања десетодневне фашистичке офанзиве, усташке и њемачке јединице спроводе 68.500 Срба у концентрационе логоре са подручија Босанског Новог, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора и Бања Луке. Већина ухваћених се никада није вратила жива.

1943. У Зворник, су ушле партизанске јединице, које је предводио Коча Поповић, као резултат изненадне акције НОВЈ. Усташама су нанети велики губици, док је на партизанској страни погинуо Филип Кљајић Фића.

1990. У Београду, Скупштина СР Србије поништава одлуке Скупштине АП Косова и Метохије и распушта је, тако да сва питања за Космет се решавају у Београду. МУП Србије, заузели ТВ Приштину.

1992. Код Имотског, у селу Небрижевац (Далмација), под неразјашњеним околностима убијен је српски цивил Мирослав Лончар (33).

2003. У Напуљу (Италија), обелодањено да јеТужилаштво својевремено издало захтев за хапшење тадашњег председника Црне Горе, Мила Ђукановића, због умешаности у шверц страних цигарета.

2004. У Добоју окружно тужилаштво, потврдио првостепену пресуду у случају "Которско", којом је утврђено да земљиште које је Општина пре три године доделила избеглим Србима са Озрена и Возуће није власништо босанских муслимана.

2006. У Сарајеву, Председништво БиХ донело одлуку о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ - заједнички штаб и Оперативна команда смештени у Сарајеву, а Команда за подршку у Бања Луци.

2008. Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.

1941. У Западној Славонији, усташе прогоне српско становништво, око 200 Срба из села Добровића и Брезика покрај Подравске Слатине је протјерано у (Недићеву) Србију.

1998. На Космету, у рејону Брезеник - Лођа, од албанских терориста из ОВК, бива заробљен и свирепо мучен до смрти полицајац Срђан Перовић.

1941. У Белој Цркви, крај Крупња (Шумадија), комунистички активисти, које је предводио Жикица Јовановић Шпанац су пуцали на српске жандаре на Ивањданском збору и убили двојицу. Након рата, овај догађај је сматран као Дан устанка народа Србије.

1941. У Чукуру, крај Костајнице (Банија) усташе убијају 27 мјештана српске националности, а лешеве су побацали у ријеку Уну.

1991. У Борову Насељу убијен је Слободан Вучковић (36), дугогодишњи радник на привременом раду у Немачкој, где је радио као шофер. Његово убиство је наручено од комшије Анте Лопанџића. Одведен је у приватан затвор и мучен до смрти.

1991. На Брионима у присуству делегације ЕЗ усвојена Декларација о мирном решењу сукоба на подручију СФРЈ. СР Словенија и СР Хрватска пристале да своје одлуке о незавиности "замрзну" на три месеца.

1920. Граду Шапцу свечано уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914-1915 претрпио велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1942. У Сент Амансеу (Француска), умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом светском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом проценио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог светског рата.

1944. У Копривници (Славонија) усташе настављају покоље у србским селима: Беланово Брдо, Рајсиница и Сеговина. Тако је убијено 10 људи, а 9 кућа је запаљено у селу Пркос.

1956. У Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења србског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним деловима града.

1913. Код Бреганлнице, војска Краљевине Србије је победила бугарску војску, што је омогућило да натера Бугарску на пораз у Другом балканском рату.

1941. У Београду, по директиви немачког Гестапоа, основан је Бањички логор.

1941. У Загребу, у Максимирској шуми, усташе стрељају 10 активиста НОП-а из логора Керестинац, између осталих: Огњена Прицу, Божидара Аџију...

1941. У Славонској Пожеги, усташе оснивају концентрациони логор, који је радио четири месеца под командом Ивана Штира и Емила Клаића. Кроз логор је прошло 8.178 људи, највише Срба, а 438 их је убијено.

1946. У Београду, током посете албанског председника Енвера Хоџе, потписан споразум о пријатељству и узајамној помоћи Републике Албаније и СФР Југославије.

1949. На Голом Отоку, доведени су први идеолошко-политички противници југославенске комунистичке власти, углавном симпатизера СССР-а. Овај концентрациони логор су осмислили: Стево Крајачић, шеф тајне полиције за СР Хрватску и Едвард Кардељ, члан Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије. Предлог о локацији дао је Мирослав Крлежа, хрватски књижевник и друштвено-политички радник. Процене о броју логораша на основу документације Савезног секретаријата за унутрашње послове је преко 16.000 људи, највише Срба (чак 70%). Друге процене наводе да је било затворено и до 30.000 затвореника. Преко 400 логораша је убијено психо-физичком тортуром. Они који су преживели и вратили се кући имали су трауме и били су одбачени у друштву.

1980. У Високом, у Босни и Херцеговини родио се Игор Кисић (14), најмлађи борац Војске Републике Српске, који је учествовао у босанско-херцеговачком рату 1990-их. Погинуо је октобра 1994. године на сарајевском ратишту, код Илијаша.

1989. Код Книна, на далматинском Косову, у православном манастиру Лазарица одржана прослава 600 година Косовске битке. На том скупу су изнети захтеви за равноправност Срба у СР Хрватској у погледу културе, писма и језика. Након тога уследила је репресија и почела су хапшења виђенијих Срба у Сјеверној Далмацији и Лици. Ово је био почетак краја братства и јединства.

1999. У Београду, умро српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру је почео у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дела, укључујући "Локалне управе Србије у 19. и 20. веку".

2006. Код Нијагариних водопада (САД) свечано откривен споменик великом српском научнику Николи Тесли.

2008. НАТО пакт са Албанијом и Хрватском потписао Протокол о приступању.

1926. У Београду, је рођен србски глумац Павле Вуисић, "вулкан глуме, живота и снаге" - како га је описао Орсон Велс. Остварио је низ значајних улога у позоришту, а највише на филмском платну. Један од најбољих глумаца нашег поднебља икада.

1941. У Личком Лешћу, усташе праве покољ над већим бројем мушкараца овог села, који су бачени у јаму Думан, покрај Доњег Косиња.

1997. У Бања Луци, припадници британских снага, убили Симу Дрљачу, шефа СУП-а Приједор, за вријеме рата. У Приједору ухапшен др Милан Ковачевић, који је одмах пребачен у Хашки трибунал, гдје је умро наредне године.

2006. У Београду, је низом пригодних маинфестација обележено 150 година од рођења србског научника Николе Тесле. Патентирао је око 700 проналазака у области наизменичне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примену. Одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943. одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом стогодишњице његовог рођења - 1956. године јединица за мерење високог напона је добила Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Рођен је као четврто дете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у српском селу Смиљан у Лици.

1796. Код Даниловграда, црногорски одреди под командом Петра Петровића Његоша извршили коначан противнапад код Мартиновића, на Турке Османлије и до ногу их потукли. Овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

1884. У Београду, рођен Петар I Карађорђевић, краљ Србије 1903-1918. А од 1918-1921 био је на челу Краљевине СХС. Његову су владавину обиљежили парламентарна демократија, убрзани привредни развој, културни напредак и слобода штампе. Краљевина Србија је под његовом управом изашла као победник из три рата: два балканска (1912-1913) и један светски. Ослобођена је територија Рашке, Косова и Метохије, као и Стара (Јужна) Србија. Склопио је међудржавни споразум са САД 1904. и тако за пар година учинио да Србија има највећу економску стопу раста у Европи.

1982. У Београду, је умро Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родној Тузли, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету.

1991. У Осијеку, хрватски паравојници у Осијеку опкољавају кућу Србина Живка Пеулића (43), кога убијају, док је његова жена Љубица рањена и заробљена, а читава акција је трајала 12 сати уз снимање ТВ камерама. Кућа Пеулића је тотално демолирана и срушено.

1992. У Јадранско море, почели да упловљавају ратни бродови НАТО пакта, да надзиру спровођење санкција за Србију и Црну Гору, док остале бивше југославенске републике нису имале ове контроле.

1995. У Сребреницу, после више година окупације и терора муслиманских ратних јединица, које је предводио Насер Орић, улази Војска Републике Српске, под комадном Ратка Младића, генерала ВРС и  ослобађају Сребреницу. Око овог догађаја постоје бројне контраверзе јер су обавештајне службе САД, Француске, Велике Британије и Немачке "режирале геноцид" над муслиманима, чиме су хтели да прикрију злочине над Србима 1992-1994 које су у Сребреници и околним местима починили Орићеви војници.

2004. У Београду, функцију председника Србије преузео је Борис Тадић. Његова владавина трајала је осам година и испуњена бројним контраверзама: српска привреда је наставила да слаби, а држава да се задужује код ММФ-а. Стране банке су преузеле контролу над платним системом Србије и увео је цивилно служење војног рока, односно слабљење Војске Србије продавајући наоружање. Испоручивао је хашке оптуженике у Холандију. Бројна друштвена предузећа су уништена и продата странцима у бесцење. Многа тешка кривична дела никада нису расветљене, попут "Топчидера", "Ћурувије" и др. Са хрватским председником Ивом Јосиповићем је 2010. године обећао помоћ вуковарским Србима да пронађу своје нестале, али до тога никада није дошло. Косово и Метохију никада није прогласио окупираном територијом.

1941. На Цетињу проглашена квислиншка влада Црне Горе, под италијанском окупацијом.

1941. У Присојама, котар Сињ, усташе хапсе 90 далматинских Срба, а потом их убијају.

1941. У Двору на Уни, у банијским селима Ћора и Бобери, усташе праве покољ над српским цивилима који су побацани у Крњајића потоку.

1942. У Загорју, усташке власти, по одлуци Анте Павелића, поглавника НДХ су основале логор за дјецу Јастребарско, на путу између Загреба и Карловца. Овај логор је имао 3.336 дјеце логораша, а њих 768 је убијено.

1942. У Бања Луци усташе хапсе више од 100 Срба, које депортују у логор Стара Градишка, одакле се нико није вратио.

1943. У Кленовцу (Лика) усташе убијају 4 Србина покрај Перушића.

1992. У Сребреници, у селима: Залазје, Сасе, Биљача и Загони, ратне јединице муслиманске Армије БиХ, које предводи Насер Орић, праве стравичан покољ над 70 Срба.

2001. У Кравици код Братунца положен камен темељац за изградњу централног спомен-обиљежја за више од 4.000 српских жртава, настрадалих у отаџбинском рату са простора Бирча и средњег Подриња.

2004. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила Закон о државним симболима, којим је одређено да застава буде црвена са златним орлом на средини, грб династије Петровића, а химна пјесма "Ој, свијетла мајска зоро".

1941. У Црној Гори, подигнут устанак против квислиншке владе, који су предводили комунисти.
Усташе под командом Љубомира Квартерника, праве рацију у српским селима Цазинске Крајине, више од 170 Срба је одведено пут Јадовна, одакле се нико није вратио.

1968. У Девичу, манастиру на северу Метохије, Албанац, син Азема Дељевића, по други пут те године напада игуманију мати Параскеву, на манастирским ливадама. Заврнуо јој је руку и покушао да здроби шаку. Притекли су јој радници у помоћ. Мати Параскева је о томе обавестила милицију у Србици и надлежне власти у Приштини, а они су је, као и више пута раније, уверавали да нема разлога да се плаши, јер су те информације нетачне.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници долазе у попдневним часовима у самачки хотел по Миленка Ђуричића, са лажном оптужбом да је шпијун КОС ЈНА. Одводе га на обале Дунава и ту убијају. Злочинце је предводио Небојша Ходак.

1901. У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина" на углу Дечанске и Нушићеве улице.

1902. У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у Босни и Херцеговини, основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића.

1941. У Љубињу, усташе у затору праве стравичан покољ над Србима из Стоца (Херцеговина), када су послали Анти Павелићу, поглавнику кутију са 20 килограма очију српских мученика.

1941. У Загребу, око 100 затвореника у логору Керестинац, покушало је бјекство, само 12 је угледало слободу, 44 је ухваћено, остали су погинули у борби.

1971. У Штокхолму (Шведска), кривични суд је осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста Миро Барешић и Анђелко Брајковић, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ већином гласова донело одлуку о премештању јединица ЈНА са територије СР Словеније у друге југославенске републике.

1992. У Београду, Милан Панић, бизнисмен из САД, српског порекла, изабран за премијера СР Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Србске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Србском Сарајеву и замеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тела српских цивила на градском гробљу "Колијевке" и у селу Осјечина код Горажда.

1992. У Сремским Лазама, поред Винковаца, нестао је српски цивил Радован Стојшић (71), земљорадник, који је тог дана отишао на пецање. Убијен је 4 дана после у логору у Роковцима.  

1990. У Београду, оснивачка скуштина Социјалистичка Партија Србије (угланом бивших чланова Савеза Комуниста), где је Слободан Милошевић изабран већином гласова за председника странке. Ова странка је имала водећу улогу са својим режимом десет година.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници које предводи Благо Задро, праве етничко чишћење у Буџаку и Кривој Бари. Имали су карте на којима су биле обележене куће Срба у које су незаконито упадали, пљачкали и убијено је 9 српских цивила, а њихова тела су бачена у Дунав.

1996. - У Камену, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју у којима је закопано више од 100 тела србских цивила и војника убијених 1995. године, за време хрватско-муслиманске злочиначке офанзиве "Маестрал". Ексхумацију су надгледали припадници међународних снага ИФОР и "Љекари без граница".

1999. У Приштини формиран Прелазни политички савјет Косова као највиша цивилна институција власти УН.

2000 . У Помазатину, крај Косова Поља,  православна црква Светог Илије, из Средњег века, порушена је до темеља, од албанских терориста.

2003. У Приштини, командант бивше терористичке Ослободилачке војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми осуђен за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца.

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о заштити назива Република Србска.

2008. У Сијетлу (САД) пронађен нациста Петер Егнер (86), који је учествовао у убијању Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали.

1946. У Београду, на локацији око Аде Циганлије припадници југославенске тајне полиције ОЗНЕ стрељали генерала Југославеске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, најодликованијег српског официра. Стрељање је извршено на основу пресуде Војног суда, која је донета два дана раније.

1998. Албански терористи из ОВК, после напада на Ораховац, киднапују 43 српска цивила те их одводе у село Клечка где су имали логор. Тамо су жртве стрељане, а потом бацане пећ, па у јаму са живим кречом.