Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

   

Хаос у Хрватској: Избор Ивана Турудића за главног државног тужиоца


Избор Ивана Трудића на место државног тужиоца у Хрватској је политички криминал јер владајућа партија ХДЗ бира оног који би требао да их раскринка. Иначе, још у Вировитици раних 1990-их година Трудић је био део удруженог злочиначког подухвата и система застрашивања против србског живља. Парадокс је што га подржава и СДСС Милорада Пуповца.
Објављено: 26.02.2024 .... Број посета: 12 .... Број гласова: 0
REPUBLIKA HRVATSKA
IVAN TRUDIC
DRZAVNI TUZILAC
DEVEDESETE GODINE
GRAD VIROVITICA
OTIMANJE IMOVINE
ZASTRASIVANJE PROGON
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
ZORAN MILANOVIC
ANDREJ PLENKOVIC
MILORAD PUPOVAC
ALOJZIJE STEPINAC

Утисци о филму: Знате ли где су Гаравице


Захваљујући филму Драгана Радовића сада знамо, а рећи ћу вам и зашто је, баш данас, у ово смутно и тешко време, важно да га погледамо. Не зато да бисмо се враћали у прошлост, желели освету или продубљивали јаз који већ постоји на овим "окрвављеним" просторима, већ зато да бисмо схватили вредност живота. Да бисмо славили свако његово драгоцено зрно
Објављено: 25.02.2024 .... Број посета: 24 .... Број гласова: 0
FILM GARAVICE
ZABORAVLJENI KORIJENI
BEOGRADSKA PROJEKCIJA
PATRIJARH PORFIRIJE
FEBRUAR 2024
MUSLIMANSKI FASISTI
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
BIHACKI REGION
UNSKI KANTON
DRAGAN RADOVIC
DRUGI SVETSKI RAT
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
USTASKI POKOLJI
PLANINA PLJESEVICA

Досије Козара: Муслиманске милиције на страни НДХ 1942. године


Када све ово саберемо долазимо да резултата да су у три најјаче усташке милиције и друге војне формације НДХ, учествовали са преко 1.000 муслимана од којих је велики број погинуо у борби против српских устаника. Видимо да је огромна већина војно-способног муслиманског становништва око Козаре била на страни НДХ и Трећег Рајха.
Објављено: 25.02.2024 .... Број посета: 16 .... Број гласова: 0
BITKA NA KOZARI
DRUGI SVETSKI RAT
REDZINA SHEFKINA
NOGINA MILICIJA
SEVERNA BOSNA
PROLECE 1942
PARTIZANSKI POKRET
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
SUHACA LJUBIJA
MUSLIMANSKI FASISTI
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
BOSANSKI NOVI
SANSKI MOST
PRIJEDOR BIHAC
KRAJISKA BRIGADA
DJURO VUCENOVIC
USTASKI POKOLJI

Бојник 2024: Обeлeжeн Дaн сeћaњa нa стрaдaњe цивилa од бугарског терора у Другом свeтском рaту


У присуству држaвног сeкрeтaрa Дejaнa Aнтићa, коjи je у имe Одборa зa нeговaњe трaдициja ослободилaчких рaтовa Србиje прeдводио цeрeмониjу, дaнaс je обeлeжeн Дaн сeћaњa нa стрaдaњe цивилa у Боjнику у Другом свeтском рaту. Кaко je изjaвио, Срби су слободaрски нaрод утeмeљeн нa aнтифaшистичким врeдностимa.
Објављено: 19.02.2024 .... Број посета: 21 .... Број гласова: 0
BUGARSKI TEROR
DRUGI SVETSKI RAT
BOJNIK DRAGOVAC
FEBRUAR 1942
STRADANJA SRBA
UBISTVO CIVILA
OKUPACIJA SRBIJE
OPSTINA LESKOVAC
JUZNA MORAVA
POLAGANJE VENACA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
KULTURA SECANJA

Далмација 2024: Олуја (национална мржња) се шири као куга


Слогaн "Нaшa Олуja нe прeстaje" ових je дaнa зaживио у прaкси. Мaкaр кaдa je у питaњу сaдa вeћ добро познaти мурaл с том поруком и сликом устaшког воjникa под црним шљeмом нa коjeму сe истичe шaховницa с првим биjeлим пољeм. Нaкон Зaдрa и Сплитa, освaнуо je, нaимe, и у низу других дaлмaтинских мjeстa. Уз истовjeтaн "умjeтнички" изричaj
Објављено: 15.02.2024 .... Број посета: 34 .... Број гласова: 0
TORCIDA TORNADO
NAVIJACKE GRUPE
ZADAR SPLIT
DALMACIJA JADRAN
NASA OLUJA
DEVEDESETE GODINE
AVGUST 1995
CRNI SLEM
RAFAEL BOBAN
HRVATSKI FASIZAM
DAMIR MARKUSH
AVETI NDH
SAHOVNICA SIMBOL
BENKOVAC SKABRNJA
DRUGI SVETSKI RAT
OBELEZJA NDH
MATE LUKIC
JURE FRANCETIC
ANTE PAVELIC
CRNA LEGIJA
POLJE BIJELO
VELICANJE USTASTVA

Лика 2024: Багерима се уништава гробље и трагови постојања Срба у Косињу


На пописима становништва после Другог светског рата у Горњем Косињу није забележен ниједан Србин, јер су сви нестали у време НДХ. Село је од 2017. године планирано за потапање због изградње хидроелектране (до 2024. године), чиме ће бити уништени преостали гробови и последњи трагови миленијумског постојања Срба на овом простору.
Објављено: 15.02.2024 .... Број посета: 16 .... Број гласова: 0
GORNJI KOSINJ
SREDNJA LIKA
PODNO VELEBITA
REPUBLIKA HRVATSKA
HIDROCENTRALA POTAPANJE
BAGERI GROBLJE
TRAGOVI POSTOJANJA
DRUGI SVETSKI RAT
STRATISTA NDH

Досије Вировитица: Убиство Душка Шапоње 1992. године


Дубрaвкa Jaгодић из Боровe крaj Вировитицe полa животa бори сe зa прaвду. Нa том путу прошлa je готово свe судскe инстaнцe. У шeст поступaкa, коje je покрeнулa сaмa или пaк у њимa судjeловaлa кaо свjeдокињa, нaшлa сe прeд шест судова, a у jeдном нaврaту стиглa je и до Eвропског судa зa људскa прaвa у Стрaзбуру.
Објављено: 12.02.2024 .... Број посета: 44 .... Број гласова: 0
DUSAN SAPONJA
JANUAR 1992
DEVEDESETE GODINE
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
HRVATSKI ZLOCINI
DUBRAVKA JAGODIC
SILOVANJE ZENA
UBISTVO CIVILA
SREDNJA PODRAVINA
SEVERNA SLAVONIJA
POMORAC JUGOLINIJA
IVICA MAJETIC
PROTESTI BRANITELJA
MIROSLAV SHEPAROVIC
NAUDOVAC BOROVA
FRANJO TUDJMAN
EVROPSKI STRAZBUR
ZUPANIJSKI USTAVNI
STRAH ADVOKATA
NAKNADA STETE
DARKO PIL

Заказао систем у Хрватској: Породица добила новчану накнаду за убијеног Богдана Мудринића у Вировитици


Због нeпровођeњa учинковитe истрaгe смрти Богдaнa Мудринићa у процeдурaлном aспeкту, Устaвни суд je члaновимa Мудринићeвe обитeљи досудио зaдовољштину у укупном износу од 70.000 кунa. Износ ћe бити исплaћeн из држaвног прорaчунa. Љубицa, Горaн и Зорaн Мудринић, супругa и синови убиjeног Богдaнa Мудринићa подниjeли су устaвну тужбу
Објављено: 12.02.2024 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 0
LJUBICA BOGDAN
PORODICA MUDRINIC
GORAN ZORAN
VIROVITICA BJELOVAR
SREDNJA PODRAVINA
SEVERNA SLAVONIJA
DEVEDESETE GODINE
DECEMBAR 1991
UBISTVO CIVILA
OTMICA KIDNAPOVANJE
ZELJKO IHAROSH
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
HRVATSKI ZLOCINI
ZAKAZAO SISTEM
NOVCANA NAKNADA
USTAVNI SUD
VOJNA POLICIJA
127. BRIGADA

Најава: Београдска промоција филма Гаравице биће 21.02.2024


Фондација "Заборављени коријени" организује промоцију документарног филма "Гаравице" у Београду 21. фебруара, када ће се приказати заборављене и замагљене приче из времена Другог свјетског рата од стране режима Анта Павелића, поглавника НДХ. Хрватско-муслимански фашисти су 1941. починили страшне злочине код Бихаћа.
Објављено: 09.02.2024 .... Број посета: 73 .... Број гласова: 5
ZABORAVLJENI KORIJENI
BEOGRADSKA PROMOCIJA
DRAGAN RADOVIC
FEBRUAR 2024
DECANSKA ULICA
FILM GARAVICE
DRUGI SVETSKI RAT
HRVATSKI MUSLIMANSKI
BIHACKI OKRUG
JUZNI KORDUN
KORANA GRGIC
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
LJETO 1941
PATRIJARH PORFIRIJE
GENOCID SRBOCID
PRAVOSLAVNA CRKVA

Вуковар 2015: Истина о убијеним Србима деценијама не сме на видело


Полaгaњeм плутajућих вeнaцa и црвeних ружa у Дунaв код Вeслaчког клубa у Вуковaру, тe уз стaблa у пaрку код дeчjeг вртићa у Борову Нaсeљу, члaнови вуковaрскe подружницe Удружeњa српских породицa убиjeних, погинулих, нeстaлих... ‘Против зaборaвa’, и овe годинe су нa Видовдaн обeлeжили дaн сeћaњa нa своje нajмилиje
Објављено: 08.02.2024 .... Број посета: 37 .... Број гласова: 0
DEVEDESETE GODINE
NOVEMBAR 1991
GOJKO MARCETA
SLOBODAN JAKOVLJEVIC
BOROVO NASELJE
OPSTINA VUKOVAR
ISTOCNA SLAVONIJA
ZAPADNI SREM
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
DECIJI VRTIC
DOM TEHNIKE
OBALE DUNAVA
GORNJE PODUNAVLJE
ZELEZNICKA STANICA
PROTIV ZABORAVA
NEVLADINO UDRUZENJE
TUZNI VIDOVDAN
VESLACKI KLUB

















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

2. март

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1992. Код Дрниша хрватске снаге извршиле агресију на Нос Калик. Село је бранило 24 мјештана тј. бораца СВК и два припадника ЈНА. Двојица су погинула, а остали су киднаповани и одведени у хрватске логоре гдје су мучени у психо-физичким тортурама.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција Падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СР Југославије због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.



3. март

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1983. У Гориочу, православном манастиру недалеко места Исток, албански насилник, стар око 20 година улази у манастирске одаје и покуашава да силује монахињу Ану Милошевић (73), али је то кривично дело спречио Недељко Зувић из Синаја, који је случајно наишао.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.



4. март

1883. У Загребу дошло је до оснивања 13. корпуса у саставу аустроугарске Пете армије. Ова јединица је у свом кадру имала мобилисане војнике са подручја Славоније, Хрватске, Горских Котара и града Ријеке... већином је попуњена од Хрвата и нешто мање Срба. Учествовали су у стравичним злочинима над Србима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону током љета и јесени 1914. године.

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.

1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.

2004. На Светој Гори избио пожар у манастиру Хиландар који је причинио огромну материјалну штету, више од половине манастирског комплекса је уништено. Све оно што је братство манастира вековима радило и чувало је за један дан отишло у пепео. Узрок овог пожара остао је непознат.

2019. У Санкт Агустину умро је немачки чиновник, министар, обавештајац и политичар Клаус Кинкел (82) осамдесетих и деведесетих година. Водио је антисрбску политику и подржао је разбијање Југославије. Сматра се да је идејни творац Хашког трибунала и Дејтонског мировног уговора.



5. март

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера ка селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста ОВК, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније после јуна 1999. године добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.



6. март

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.



7. март

2018. У Београду, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче"... Радуловић је готово свој целокупни опус посветио книнском и севернодалматинском крају у коме је провео детињство и рану младост. Почетком 1990-их био је први министар спољних послова у Влади САО Крајине... Касније је био и професор у XIV Београдској гимназији.



8. март

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1986. У Сувој Реци, на јужном делу Косова и Метохије, у селу Мушутишту, православна монахиња Херувима Бранковић из манастира Свете Тројице пошто је кренула у продавницу да купи намирнице за потребе манастира била је физички нападнута од албанске деце школског узраста, који су је прво исмевали, а онда каменовали. Потом је оборена на под, они су је пљували и цепали јој мантију. Нико није хтео да јој притекне у помоћ.

1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.



9. март

1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.

1991. У Београду су организоване велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац Недељко Косовић и један демонстрант средњошколац Бранивоје Милиновић. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима на улице.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.



10. март

1880. Код Чачка у селу Заблаће родио се Владислав Петковић Дис, србски песник и велики родољуб. Иако је проглашен неспособним за војску због уских груди, био је учесник Балканских ратова 1912-1913 где му је задатак био да извештава. Са Војском Краљевине Србије се повлачи преко Албаније крајем 1915. године и долази на Крф, а потом одлази у Француску на лечење. Приликом повратка у Грчку његов брод је погођен од немачке подморнице и тако је прерано погинуо у својој 37. години живота. Писао је много песама од којих су значајне: "Ми чекамо цара", "Можда спава", "Тамница" и др. Постоји књижевна награда Дисово пролеће.

1856. У Вршцу умро је Јован Стерија Поповић, србски књижевник и комедиограф. Био је један од водећих интелектуалаца свога времена, а касније и министар просвете у Влади Краљевине Србије. Многа његова значајна књижевна дела: "Кир Јања", "Џандрљави муж", "Зла жена", "Лажа и паралажа" и др. су у другој половини 20. века екранизована. Сматра се да је Јован Стерија Поповић оснивач србске драме. По њему је назван један позоришни фестивал у Новом Саду.

1972. У Немачкој у једном мотелу код Вислоха пронађен мртав Јосип Сенић (36) вођа екстремистичке организације ткз. Хрватско Револуционарно Братство. Он је осмислио акцију "Радуша" односно организовао ткз. Бугојанску групу.

2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.

2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.

2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера албанске парадржаве Републике Косово на ванредној седници парламента.

2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.




Утисак о филму Олуја 2023...?






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links