Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Власт у Црној Гори отима имовину СПЦ...




















































Парастос за србске жртве Дракулића биће 02.02.2020. у Бањалуци


Драга браћо и сестре, позивамо Вас у недјељу 2. фебруара 2020. да дођете на парастос за србске жртве које су побијене од хрватских усташа почетком фебруара 1942. у бањалучким селима: Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Убијено је углавном хладним оружјем за 1 дан преко 2.300 Срба највише жена, дјеце и стараца.
Објављено: 18.01.2020 .... Број посета: 18 .... Број гласова: 0

Сведочење Стојана Стаменковића и Манасија Антића о бугарским злочинима у селу Горње Павловце (Врање) 1915-1918


Василија Милића старог 18 година убили су после устанка. Пресекли су му врат. Скоро цело село је спаљено.У селу су побијени људи и младићи почев од десет година старости. Тако је настрадало 50 људи и младића.Бугари су палили села а Немци су фотографисали тај призор.
Објављено: 17.01.2020 .... Број посета: 130 .... Број гласова: 5

Православна нова година у Драксенићу


Запалила сам свећу у кући за мртве и живе. У цркви неће остати живих да запале у моје име.Помолила сам се за живе и мртве. Данас ће Бог да ме узме. Како си рекао нека буде.
Објављено: 16.01.2020 .... Број посета: 222 .... Број гласова: 11

Искази Атанасија Марковића, кмета Алексинца, Милутина Миљековића, председника општине и Љубомира Милошевића о бугарским злочинима у Алексинцу 1915-1918


Жене су тражиле понекад намирнице на селу. Сваку коју би нашли у пољима, тукли су и силовали под изговором да снбдевају српске комите. Мушкарци и жене били су принуђени да раде за Бугаре на путевима, мостовима и др., без накнаде и без хране. У селима су комите силовале децу од 13 година.
Објављено: 15.01.2020 .... Број посета: 134 .... Број гласова: 5

У тами је засветлело


Ми смо кренули и сваки од нас усталих по једну цркву је понео и свеце смо наше у руке узели. Сваки је крстом њиховим засветлео. Кренули смо да не одлазимо.
Објављено: 13.01.2020 .... Број посета: 99 .... Број гласова: 5

Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2020


Драга браћо и сестре, овим путем вас обавјештавамо и позивамо да дођете у село Скелани крај Сребренице 16. јануара 2020. године, гдје ће од 12 сати бити служен парастос за 305 Срба који су убијени током 1992-1993 од муслиманских ратних јединица, под командом Насера Орића. Организатор је БОРС ОО Сребреница...
Објављено: 12.01.2020 .... Број посета: 301 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



ИСТОРИЈСКИ ПОДСЕТНИК

24. јануар

1847. У Крагујевцу се родио војвода Радомир Путник, један од највећих војсковођа и стратега нашег народа. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је србска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време србско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био командант Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао србском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења србске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења србске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро 17. маја 1917.

1937. У Београду потписан споразум о вечном пријатељству између Краљевине Југославије и Бугарске. Овај споразум је проистeкaо je из новог прaвцa у бугaрскоj спољноj политици нaстaлог нaкон прeврaтa 19. мaja 1934. годинe. У нaстоjaњу дa пробиje изолaциjу коjом су je окружили сусeди, Бугaрскa je посeглa зa компромисимa у односимa сa Jугослaвиjом. Први пут послe много годинa Вардарска Мaкeдониja прeстaje дa будe приоритeт бугaрскe спољнe политикe. Потeнциjaли овог споразума нису оствaрeни у потпуности. Бугарска је почетком априла 1941. прекршила овај споразум, јер је напала заједно са Немачком и њеним савезницима југославенску територију и при томе заузела Неготинску Крајину и Вардарску Македонију. Током Другог светског рата бугарска фашистичка војска починила је стравичне злочине над српским народом.

2001. У Београду, главни хашки тужилац Карла дел Понте уручила министру правде СР Југославије Момчилу Грубачу налоге за хапшење и оптужнице подигнуте против појединих југославенских грађана које су објављене и већ раније достављене југословенским властима.

2003. У Београду, Веће република СР Југославије ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и Босне и Херцеговине.



25. јануар

1904. У Београду изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.

1977. У Призрену, испред хотела Теранда албански деликвент напада епископа рашко-призренске епархије, тако што је око 17 сати прво га ухватио за браду и викао му "Попе!"... а онда га сустигао још код поште и ударио снажно са леђа у главу. Нико није реаговао.

1978. У Београду умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежепољка", која говори о усташком покољу српске деце на Козари 1942. године. После Другог светског рата био је активан у Сарајеву, Мостару и Београду као уметнички радник. 1974. постао је члан САНУ.

1987. У Београду умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је Правни факултет у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао 1937. на изложби у Паризу, где је добио награду "Гран при".

1991. У Скопљу, Народна скупштина бивше југословенске СР Македоније усвојило декларацију о независности.

2006. У Бриселу, Парламентарна Скупштина Савјета Европе усвојила резолуцију о неопходности осуде злочина почињених у име комунистичких режима.



26. јануар

1972. Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ-а "ДЦ-9" на линији Копенхаген - Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић.

1977. У Мадриду потписан споразум између СФР Југославије и Краљевине Шпаније о подизању дипломатских односа и отварању мисија на нивоу амбасада.

1993. У Њујорку (САД) Савет безбедности УН осудио напад Хрватске на Републику Српску Крајину, територију под заштитом Унпрофора, у злочиначкој акцији "Масленица '93".

1997. У Београду дошло је до великих демонстрација више од 50.000 људи, када су припадници полиције употребиле сузавац да би разбили демонстранте. Протести су били јер су поништени изборни резултати на изборима из децембра 1996. године.

1997. У Бихаћу, под притиском међународне заједнице затворен муслимански концентрациони логор у бившој касарни "27. јул". Имао је 14. мањих логора, а постојао је 20 месеци. Кроз овај логор прошло је неколико стотина Срба, углавном заробљених војника Републике Српске и Српске Крајине.

2004. У Земуну, преминуо легендарни глумац Михајло Бата Паскаљевић.

2007. У Њујорку (САД) Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се осуђује негирање холокауста.



27. јануар

1924. У Риму, Краљевина Југославија и Италија, су потписале пакт о пријатељству и сарадњи којим је град Ријека предат Италији. 17 година касније Италија је прекршила овај споразум, тако што је са Немачком и савезницима напала почетком априла 1941. године југославенску територију. Том приликом италијанска војска је заузела добар део Далмације, пола Словеније, Дубровник и Црну Гору.

1942. На Јахорини, планина у Босни, кренула је главнина партизанских снага из Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла 100 км до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снег, при температури минус 32'С. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани делови тела.

1945. Јединице Црвене Армије ослободиле нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи у Европи током Другог светског рата. У логору је остало 7.000 људи, које Немци нису стигли да побију. У Аушвицу је било заробљено око 25.000 Срба.

1991. На ТВ Београд емитован филм о илегалном наоружавању чланова резервног састава МУП-а Хрватске као и чланова странке ХДЗ. Филм је снимљен 19. октобра 1990. године у Гакову, крај Вировитице, на полигону Југославенске Народне Армије. Тада је Мартин Шпегељ, министар у хрватској влади причао сарадницима своје монструозне планове о наоружавању и обрачну са припадницима ЈНА и Србима у СР Хрватској. Агенти Контраобавештајне службе ЈНА су све то снимили. Аутентичност снимака је 10 година касније потврдио Стјепан Месић, председник Републике Хрватске.

1996. У Тарчину, затворен је муслимански концентрациони логор Силос, где су затварани Срби из Сарајева и околине. У логору Силос је било заворено најмање 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као последица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу. Ово је био један од 126 укупно муслиманских логора за Србе, на подручију града Сарајева током рата 1992-1996. Најмлађа жртва овог логора био је Лео Капетановић (14), а најстарија Васо Шаренац (85).

2003. У Сарајеву, отворен Суд и Тужулаштво у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" где су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле и мучили их.

2003. У Београду, посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова Уставну повељу будуће заједнице Србије и Црне Горе.



28. јануар

1994. У Мостару, убијена три италијанска новинара. Ово убиство није никада разјашњено, иако је највећи град на Неретви био за вријеме рата подијељен на муслиманску и хрватску страну.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено Градско Вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.

2006. У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић. Родом је из Сијековца (Босанске Посавине). Свој стваралачки опус започео је по повратку са служења редовног војног рока, када је имао 22 године. Касније је написао 4 романа и неколико драма. Штавише, постао је омиљени сарадник сарајевских музичких група и појединаца. Награђиван је престижним наградама у земљи. На Палама, код Сарајева, њему у част се одржавају песнички сусрети "Дани Душка Трифушновића", сваког септембра месеца од 2006. године.



29. јануар

1942. У Двору на Уни (Банија), усташе са Зринске Горе, под командом Нарциса Јасзенског направиле стравичан покољ над српским цивилима у селима: Шегестин, Ораовица и Драшковац. Убијено је око 270 мушкараца, жена и деце, углавном хладним оружјем... док је њихова имовина опљачкана и спаљена. Овај догађај у историји је забележен као Ноћ крвавих ножева.

1999. У Бриселу, Контакт група позвала Србе и Албанце у СР Југославији да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. Ово је било само по себи фарса, јер је НАТО пакт већ спремао агресију на Србију и Црну Гору, што се и десило наредни месеци.

2003. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила уставну повељу нове државне заједнице СЦГ и закон о њеном провођењу.

2007. У Паризу, шеф УНМИК-а Јоаким Рикер потписао споразум са Унеском о реализацији првог пројекта рестаурације и конзервације културног наслеђа на Косову и Метохији.



30. јануар

1933. У Берлину, дужност канцелара Немачке преузео је Адолф Хитлер, који је био из редова нацистичке социјал-демократске партије. Његова владавина је била заснована на шовинизму и геноциду. Увео је свет у Други светски рат, тако што је напао Пољску 1. септембра 1939. године. А Краљевину Југославију је напао скупа са Италијом, Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом 6. априла 1941. године. Немачке ратне јединице су у Другом светском рату убиле стотине хиљада Срба, а највећи масакри били су у Крагујевцу, Краљеву и црногорском селу селу Велика. Поред тога Немци су спроводили скупа са усташама велике офанзиве на Козару, Банију, Сутјеску, Неретву и др.

1942. На Банији, завршена усташко-домобранска офанзива, у којој је убијено најмање 100 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Србска села од Костајнице до Петриње су спаљена, а пре тога опљачкана.



31. јануар

1946. У Београду, уставотворна Скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.

2006. У Сарајеву, међународни представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун (иначе шпијун британске обавештајне службе МИ6) предао дужност, свом наследнику Кристијану Шварц-Шилингу. Ешдаун је имао током четири године свог мандата, низ контраверзних одлука у току свог мандата. Забрањивао је јавно приказивање филмова који прате тематику страдања Срба у Босни и Херцеговини, у три рата (1914, 1941 и 1992).



1. фебруар

1918. У Боки Которској, на аустроугарској флоти избила је једна од највећих побуна морнара у Првом светском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадранском мору. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1950. У Београду основан Музеј Железнице, први такав у Југославији, који је отворен за јавност три године касније.

1992. У Београду, објављен Меморандум југославенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мере према хрватским властима, али је захтев игнорисан.

1992. У Книну, Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Следећег дана крње Председништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и председник Скупштине РСК, што је две седмице касније потврдила Скупштина РС Крајине.

2001. У Републици Српској, Анкетна комисија Народне скупштине РС за испитивање последица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрати циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Босни и Херцеговини и свету који могу пружити податке о штетном деловању ове муниције.



2. фебруар

1901. У Херцег Новом, умро је чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић. Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци победили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Описменио се у 50. години, па је написао и низ значајних књижевних дела, међу којима најпознатије "Примјери чојства и јунаштва". Једно време је био и градоначелник Подгорице.

1908. У Дубровнику, умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" од Лава Толстоја. Описивао је живот српског села притиснутог бирократијом и зеленашима.

1924. У Мостару, умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. Основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Сабору БиХ. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика.

1964. У Београду, умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности.

2004. У Косовској Митровици, Координациони центар за Косово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Космету не прихвате иницијативу УНМИК-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2006. У Сарајеву, Ванрасправно вијеће "Одјељења један" за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донело решење којим се осумњиченом Драгомиру Абазовићу, тешко рањеном у акцији ЕУФОР-а, укида притвор.



3. фебруар

1906. У Београду, чувении руски писац Лав Н. Толстој постао члан Српске краљевске академије.

1915. У Сарајеву обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од чланова Младе Босне, који су извршиили Видовдански атентат 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

1942. У Пискавици, покрај Бања Луке, усташе извшриле стравичан покољ над 54 српских цивила, од чега 23 деце. У кући Јована Милошевића спаљено је 17 чланова ове породице.

2003. Хашки Трибунал, одбацио је захтев СР Југославије за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу Босне и Херцеговине против Савезне Републике Југославије због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

2004. Пред Хашким трибуналом почело суђење бившем предсједнику Скупштине РС Момчилу Крајишнику, оптуженом за геноцид, злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања у БиХ, у периоду од 1. јула 1991. до 30. децембра 1992. године.



4. фебруар

1901. У Вршцу (Банат) је умро српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, народни трибун Срба у Војводини, велики борац за српска национална права у Аустро-Угарској, као и за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Правни факултет завршио у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у хрватском и угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и поезију - најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.

1908. У Лужницама, крај Крагујевца, рођен српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у Паризу, на којој је добио "Гран при". Написао је есеје "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".

1914. У Београду је рођен Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац.

1927. У Београду, умро српски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске, а касније и генерал југославенске краљевске војске, један од највећих војсковођа у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918). Као начелник штаба црногорске Врховне команде командовао је 1916. у кључној бици код Мојковца, када је на Бадњи дан и Божић, са 6.500 бораца спречио скоро 20.000 војника аустроугарске армије да ударе у бок српских трупа које су се повлачиле ка Албанији. Сахрањен је у Београду на Новом гробљу.

1930. У Подгорици, рођен српски писац Борислав Пекић, један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, послије Другог светског рата је провео неколико година на робији.

1945. На Јалти (СССР), почела чувена Кримска конференција, где су совјетски вођа Јосиф В. Стаљин, председник САД Френклин Д. Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил  осмодневне разговоре о уређењу света после Другог светског рата. Постигли су сагласност о формирању УН, разоружању Немачке и њеној подели на окупационе зоне, искорењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд правде. Један део договора се односио и да се нова југославенска влада састави на основу споразума председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и председника избјегличке избегличке владе Краљевине Југославије у Лондону хрватског политичара Ивана Шубашића.

1946. У Београду, председник српске владе у окупираној Србији у Другом светском рату генерал Милан Недић, према званичној верзији, извршио самоубиство током истражног поступка. Пре рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице југославенске краљевске војске и у време инвазије нацистичке Њемачке је командовао Трећом армијом. Његова улога у време окупације контроверзна је у српској историографији. Једни сматрају да је био издајник у служби окупатора, а други у њему виде трагичну фигуру, човјека који је свјесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би колико-толико ублажио трагедију српског народа, укључујући пружање уточишта онима који су умакли од усташког ножа у тзв. Независној Држави Хрватској.

1980. У Београду, умро српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и уметности, мајстор с изразитим осјећањем за боју. Родио се у личком Оточцу, али је дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликују наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера. У последњој фази се приближио лирској апстракцији.

1994. У Њујорку (САД), Савет безбедности УН осудио војно присуство Хрватске у Босни и Херцеговини, упозоравајући је да ће предузети оштре мере уколико хрватске трупе не буду повучене са тих подручја. Хрватска никада није повукла своје трупе, а УН нису спровеле радикалне санкције према Хрватској.

2003. У Београду, проглашена Уставна повеља Србије и Црне Горе и Закон о њеном провођењу на заједничкој седници Већа грађана и Већа република Савезне скупштине, чиме је Југославија престала да постоји после 74 године.



5. фебруар

1941. У Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа са изаслаником југословенске краљевске владе Данилом Грегорићем, Немачка извршила јак притисак на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941. године.

1942. Код Бањалуке, у селима Пискавица и Ивањска усташе починиле страшан покољ над невиним србским цивилима. Процењује се да је убијено од 221 до 304 Срба, од чега осамдесетак дјеце млађе од 14 година. Овај злочин је био освета за партизанску диверзију која је била два дана раније на жељезничкој прузи Бањалука-Приједор.

1944. Из Југославије врховни комадант југославенског партизанског покрета, Јосип Броз Тито, упутио је депешу британској војној мисији, у коме се захтева бомбардовање градова у Црној Гори и Србији, ради ослабљивања немачких снага. Британска и америчка авијација су беспомучно бомбардовале српске градове, где су највише страдавали цивили, а немачке снаге су претрпеле незнатне губитке.

1994. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу. О томе да је ово намерно исценирано, касније су потврдили бројни муслимански извори, али и међународно војни посматрачи у БиХ.

1996.У Сарајеву су на своју руку муслиманске власти - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску престоницу, где је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links