Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Оптужница за Петровачку цесту: Вољели би смо да правда побиједи


Нaишaо je aвион, прeлeтио прeко нaродa, врaтио сe и почeо одмaх тући. Трajaло je минут-двa. Прaшинe je било свудa. Први вeлики, тeрeтни кaмион, под цeрaдом био je пун нaродa, a у кaбини, отaц, мajкa и диjeтe... Онe очи зaпрeпaштeнe дjeцe у плaмeну, никaд нeћу зaборaвити. Дjeцa пиштe к'о птићи мaли, сaмо зиjeвajу и пaдajу у вaтру.
Објављено: 27.05.2022 .... Број посета: 4 .... Број гласова: 0

Затвори и логори у Косовско-метохијској области 1941-1945


У косовскомитровичком затвору у периоду од априла 1941. до новембра 1944. године било је затворено више од 1.000 људи, већином припадника покрета отпора и цивила ухапшених као таоци, због поседовања оружја или непоштовања других окупаторских наредби. У затвору је било највише грађана из К. Митровице. Ово је био најгори логор на КиМ.
Објављено: 26.05.2022 .... Број посета: 12 .... Број гласова: 0

Срaмотно мале кaзнe зa злочинe нaд сарајевским Србимa у логору Виктор Бубањ деведесетих година


Државни суд БиХ осудио je Рaмизa Aвдовићa нa три годинe зaтворa, a Јулиjaнa Николaja Винтилу нa двиje годинe због рaтних злочинa нaд српским цивилимa, зaтворeним у логору у бившоj кaсaрни "Виктор Бубaњ" у Сaрajeву. Проглaшeни су кривим jeр су од jунa до новeмбрa 1992. годинe - Винтилa кaо кувaр, a Aвдовић кaо комaндир стрaжe.
Објављено: 23.05.2022 .... Број посета: 18 .... Број гласова: 0

Досије Сарајево: Слушaо сaм свaки дaн вриску и гaлaму у зaтвору Хрaсничког логора


Нa суђeњу прeд Државним судом Боснe и Хeрцeговинe зa рaтнe злочинe почињeнe у Хрaсници порeд Сaрajeвa, свjeдок Тужилaштвa Боснe и Хeрцeговинe je испричaо дa сe у зaтвору испод нeбодeрa дeсило силовaњe жeнe, чиje je 15-годишњe диjeтe борaвило с њим у ћeлиjи.
Објављено: 22.05.2022 .... Број посета: 25 .... Број гласова: 0

Поворка сјећања у Београду: Снимљена завршна сцена филма Свједок 22. мај 2022


У Београду је данас организована Поворка сјећања поводом снимања завршне сцене документарног филма "Свједок" о доктору Зорану Станковићу. У поворци је учествовало око 2.000 људи из више од 25 општина и градова Републике Српске, али и Србије и региона.
Објављено: 22.05.2022 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 0

Досије Олуја: Четворица хрватских пилота су оптужени за злочин на Петровачкој цести августа 1995. године


Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је оптужницу против четири висока официра Војске Хрватске због ратног злочина над српским цивилима, јер су у „Олуји” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, у Босни и Херцеговини.
Објављено: 19.05.2022 .... Број посета: 128 .... Број гласова: 5















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

28. мај

1879. У Даљу, недалеко Вуковара и Апатина родио се научник свјетског гласа - Милутин Миланковић. Аутор је најпрецизнијег астрономског календара и неимар многих значајних грађевинских објеката у Србији и Европи. Математички је објаснио настанак 'ледених доба'. Оснивач је катедре за Небеску механику на Београдском универзитету... За вријеме Првог свјетског рата бива ухапшен од Шукцора и насилно одведен у логор Нежидер близу Беча... Након Другог свјетског рата бива прогањан од локалних комуниста.

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1952. У Совјетском Савезу је у логору за ратне заробљенике умро Хенрик Верт, бивши начелник мађарског Генералштаба током Другог светског рата. Он је одговоран за учешће фашистичке војске Мађарске у Априлском рату 1941. године, као и погром Срба из Бачке и Барање, где су његови војници оставили крваве трагове над цивилима.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.



29. мај

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1945. У Нирнбергу је извршио самоубиство немачки генерал Франц Беме (62) тако што је скочио са 4. спрата затвора чувши да ће бити изручен Југославији. Лично он је потписао наређење за покретање масовних стрељања Срба цивила у окупираној Србији: Драгинац, Крагујевац, Краљево, Шабац... Ово је био део етничког чишћења злочиначке операције "Дрина-Сава", када је за три месеца убијено преко 35.000 Срба.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 Срба полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 



30. мај

1913. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају три српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.



31. мај

1809. Код Ниша се одиграла Чеграрска битка у Првом србског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране. А сам Синђелић је себе разнео пуцњем у барутану.

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три србска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Србске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу.

1999. У Србији, авион НАТО пакта тешко бомбардовао Нови Пазар, када је погинуло 11, а рањено 12 цивила. Међу погинулима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метохији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".



1. јун

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро србски политичар и писац Јаша Продановић, члан Србске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест србских цивила, двије србске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили србску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 србских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Србске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Србски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1999. На Косову и Метохији, недалеко Призрена, у јеку Битке за Паштрик погинуо је официр ВЈ Бошко Лемић... командант артиљеријско-ракетних јединица у Призренској 549. бригади "Душан Силни", Приштинског корпуса ВЈ. Постхумно је одликован и унапређен. Иза њега је остала супруга и малолетна кћерка.



2. јун

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...



3. јун

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Коритима код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.



4. јун

1920. Код Париза, у дворцу Тријанон, после Првог светског рата Мађарска потписала мировни уговор, према коме је морала да се одрекне територија које је држала за време Аустро-Угарске. Тако су Загорје, Бачка, Срем, Славонија и пола Барање припали Краљевини СХС.

1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију. Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.

1941. У Холандији, умро бивши немачки цар Фридрих Вилхелм || Алберт. Он је један од твораца немачке политике продора на Исток "Drang nach Osten", по коме је Немачка требала да избије све до Босфора. Био је један од главних заговорника напада на Краљевину Србију 1914. године. Након Првог светског рата, био је приморан да напусти престол и побегне у Холандију, где је и умро. Холандија је одбила да га изручи Силама Антанте, иако је био оптужен за ратне злочине.

1992. У Жепи, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиланске Армије БиХ, направиле су засједу за 45 припадника Војске Републике Српске из Сарајевско-Романијског корпуса, који су се повлачили у складу са раније постигнутим договором о мирном изласку... 12 бораца ВРС ухваћено и затворено у једну шталу, а потом су живи спаљени.

1993. У Њујорку, Савет безбједности УН донео Резолуцију којом је прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употребе силу ради њихове одбране.

1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.

2003. У Загребу, влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима Србије и Црне Горе.



5. јун

1941. У Смедереву, немачке окупаторске снаге ставиле велику количину експлозива у средњовековну тврђаву, где су планирале свој магацин. Древна тврђава је минирана, иако већ деценијама остаје непознат починилац. Постоје тврдње да су то урадили комунистички илегалци, а исто тако и други  историчари тврде да су сами Немци минирали тврђаву. Цео случај је неразјашњен, али зна се да је том приликом је погинуло 4.000 Срба, уништено је 2.000 кућа.

1947. У Вашингтону, амерички генерал и дипломата Џорџ Маршал, саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом светском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949. године.

1954. У Београду, умро српски инжењер руског порекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива.

1992. У Сарајеву, насеље Ледићи општина Трново муслиманске паравојне снаге извршиле стравичан масакр над цивилима када је десетине Срба убијено. Само један дјечак Драган Васић стар 11 година је преживио тај ужас.

1992. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге Армије БиХ убијају српску породицу Стојановић: Невенка, Мирко и његов син, Петко и његова супруга. Уништена је и православна црква св. Ђурђа из 1446. године.

1992. У Зеници, на десној обали реке Босне, српска села Расподочје, Дивуша, Мутница, Перин Хан и Мамићи на десној обали ријеке Босне, су нападнута од јаких муслиманских снага Армије БиХ, које је предводио Сирађ Шишић. Том приликом је 12 Срба убијено, више од 500 Срба је одведено у зенички логор где су сурово мучени. Српска имовина је опљачкана, уништена и спаљена. Чак су и српска гробља прекопавана, а православна црква оштећена.

1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

1999. У Планеји, општина Призрен погинула је нишка хероина Слађана Станковић (1965-1999), од гранате која је испаљена са територије Републике Албаније, док је извлачила рањенике. Постумно је одликована медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

2004. У Грачаници, албански терористи убили Димитрија Поповића (17). УН полиција ухапсила Алберта Краснићија (18) и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links