Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Колико сте пута били на Космету?


























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

24. новембар

1941. У Ужицу, немачке снаге започеле велику онфанзиву против партизанског покрета. Одступницу је пет дана чувао раднички батаљон на брду Кадињача, погинуло је 180 Срба.

1991. У Цавтату, крај Дубровника, проглашена је Дубровачка република, која је опстала свега 4 месеца јер су се јединице ЈНА повукле, а хрватске снаге извршиле агресију.

2003. У Хашком трибуналу, главни тужилац Карла дел Понте званично затражила спајање оптужница против Милана Милутиновића, Николе Шаиновића и Драгољуба Ојданића и четворице генерала војске и полиције: Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Сретена Лукића и Властимира Ђорђевића.



25. новембар

1914. У Љубљани, је умро српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије наука и уметности, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем" и око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.

1915. Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: - "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1941. У Босанској Градишки, усташе су извршиле масовни покољ над српским становништвом у селима: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак и др. Том приликом је за два дана зверски убијено најмање 170 Срба, од чега је 50 жртава било млађе од 12 година.

1991. У Јасенику, поред Осијека, хрватске паравојне снаге убиле Србина, Саву Павитовића.

1991. У Ричини, покрај Задра хрватске паравојне снаге убиле Србина, Крсту Косовића.

1995. У Грбавици, покрај Сарајева, велики народни протест више од 20.000 Срба против Дејтонског споразума, по коме су пет предратних сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Вогошћа припали муслиманско-хрватској федерацији.

1996. У Београду је демонстрирало више од 100.000 људи због судског поништења победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

2001. На Космету, Полиција УН ухапсила бившег команданта Ослободилачке војске Косова Ганија Империја због ратних злочина које је починио на подручју Косова и Метохије пре и током рата 1999. године.

2003. У Београду, Савет министара Србије и Црне Горе формирао Државну комисију за нестала лица из СЦГ у оружаним сукобима на простору бивше Југославије и на Космету.



26. новембар

1910. У Бечу (Аустрија) је умро Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. За непуних десет година стварања он је сврстан у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и 20-ак епских песама, балада и романси, 3 драме... У Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара.

1942. У Бихаћу (Босанска Крајина), основан је АВНОЈ, то је била нека врста владе (законодавног тела) на ослобођеним територијама. Имало је 54 делегата, а на чело је постављен др Иван Рибар. Одмах је одржано прво заседање, два дана.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.



27. новембар

1919. У Неију (Бугарска) потписан је мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Димитровград Србији, односно Краљевини СХС.

2006. У спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших државних званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.



28. новембар

1943. У Техерану (Иран), одржана конференција Великих сила (САД, СССР и Велике Британија), где је једна од тачака споразума престанак помагања Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а да та помоћ буде преусмерена на партизански покрет под руководством комуниста. Такође одлучено је и то да Југославија остане у свом територијалном интегритету, а да питање граница буде решено после рата.

1975. Отворена пруга Београд - Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе. Градња почела 1952. а радови су интензивирани тек 1968. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим делом (301 км) пролази кроз Србију, а 175 км кроз Црну Гору.

2001. У Вашингтону (САД), представници хрватске амбасаде преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора "Јасеновац" која је касније, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.



29. новембар

1918. На Цетињу краљ Црне Горе Никола I Петровић свргнут с престола, од завереничке групе те се црногорска краљевина се ујединила са Краљевином Србијом.

1922. У Нишу се родио Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција РТВ Београд.

1943. У Јајцу одржано друго заседање АВНОЈ-а, законодавног тела комуниста на слободним територијама. Ту су делегати из свих крајева Југославије донели три важне одлуке: Забрана повратка краљу и избегличкој влади у земљу као и поништавање уговора које су они потписали; право на самоопредељење пет јужнославенских народа, као и стварање федерације шест република; АВНОЈ има статус народне владе.

1945. У Београду, Народна скупштина је усвојила Декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика од шест равноправних република, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1990. У Двору на Уни (Банија), ухапшен је Жељко Ражнатовић Аркан, комадант паравојне формације СДГ, од припадника МУП-а Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава, где је провео 6 месеци, иако је осуђен на 5 година робије. Пуштен на слободу под неразјашњеним околностима.

1993. У Женеви, на иницијативу Европске уније поново отпочели мировни преговори о бившој Југославији. Четвородневној конференцији су уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој Босни и Херцеговини.

2001. У Сарајеву представници Босне и Херцеговине, СР Југославије, Словеније и Хрватске потписали писмо намере о давању међународног статуса реци Сави.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав РС, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском РС са председника РС преноси на Председништво БиХ у Сарајеву.

2004. У Реметинцу, пуштен из Окружног затвора београдски студент Стеван Вранешевић након што је "одслужио" казну 10 дана због фотографисања са сликом Драже Михаиловића на Јелачића тргу у Загребу.



30. новембар

1957. У Бечу (Аустрија), умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, где је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову. Портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1977. У Београду, умро српски писац Милош Црњански, један од највећих писаца у нашој књижевности. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби Краљевине Југославије, у којој га је у Риму затекао Други светски рат. У свом култном роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962. успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.

1990. У Бостону (САД), умро Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем радио на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац. Смрт га је омела у тој намери да заврши књигу.

2004. У Хрватској, Давор Банић, бивши хрватски војни полицајац и један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора 1990-их година, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске РС генерал Станислав Галић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".



1. децембар

1918. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом на челу. 1929. ова држава је променила име у Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је победа српске војске у Првом светском рату и у нову државу је укључена Краљевина Србија која је обухватала (Јужну Србију, Косово и Метохију, Рашку, Шумадију, Војводину, Црну Гору и Тимочку Крајину) као и територије у саставу поражене Аустро-Угарске (Хрватска, Далмација, Славонија, Словенија, Босна и Херцеговина).

1971. У Карађорђеву, крај Бачке Паланке, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - носилаца политике тзв. МАСПОК-а. Оцењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства СКЈ, па су уследиле чистке у Србији, Словенији и Македонији.

1981. На Корзици (Француска), догодила се највећа несрећа у историји југославенског ваздухопловства. У авиону "ДЦ-9 супер 80" љубљанске авио компаније, који је ударио у планину у близини Ајачија, погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1989. У Љубљани, забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије "Божур".

1994. У Гламочу, на југу Босанске Крајине, припадници Хрватског Већа одбране и регуларних јединица Хрватске војске извршили жесток напад на српска насеља када су погинула три српска борца и две жене. У борбама је нестало 13 српских цивила, а уништено је 11 објеката.



2. децембар

1914. Београд је за кратко аустроугарска војска окупирала у Првом светском рату, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1942. У Нишу, неколико логораша из логора Црвени крст покушало је бекство. Што је резултирало одмаздом немачког Гестапоа.

1943. У Пљевљима, одлуком Врховног штаба партизанске војске, у Другом светском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

1945. У Београду, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југославенски комунистички Устав.

1992. У Грбавици, крај Брчког, 110 Срба, који су били заробљени у муслиманским концентрационим логорима, угледали су слободу.

1992.  У Херцеговини, хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у општинама Требиње (Шићеница и Баљевац) и Столац.

2004. У Сарајеву извршена предаја надлежности са СФОР-а на ЕУФОР и успостављен Штаб НАТО-а, чиме је и званично окончана Мисија Мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС.



3. децембар

1914. У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

1915. Српска војска, праћена избеглицама, у Првом светском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1918. У Риму (Италија), заменик начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине СХС, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Италије према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1942. У Висућу, крај Удбине(Лика), усташе праве покољ над преко 100 Срба, од чега је 17 било избеглица из суседног спрског села Јошан. Српске куће су спаљиване и уништаване.

1978. У Београду је умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Српског Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Њену каријеру највише је обелжила ненадмашна интерпретација Живке у представи "Госпођа министарка", Бранислава Нушића.

1991. У Копачком риту, крај Белог Манастира, после окршаја припадника ЈНА и хрватских паравојника, заробљен је Раде Станков, припадник Југославенске Народне Армије. Хрватска страна никада није одговорила на захтев да се лоцира Станков.

2004. У Приштини, Рамуш Харадинај, бивши комадант терористичке ОВК и починилац ратних злочина над Србима 1990-их на Косову и Метохији, изабран је за премијера тзв. Републике Косово, а за председника је изабран Ибрахим Ругова.



4. децембар

1912.  После победе у Првом балканском рату савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирије с Турском царевином.

1924. У Београду, умро српски лекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1941. У Прњавору (Босанска Крајина), усташе и домобрани упадају у српска села: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу... и праве рацију, односно хапсе око 30 српских цивила, од којих је 23 Срба исто вече заклано и бачено у масовну гробницу Радуловац.

1992. У борбама на Отесу, код Сарајева, погинуо је јунак новог доба Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске.

1995. У Бриселу (Белгија), министри иностраних послова Европске уније на састанку суспендовали санкције СР Југославији.

2001. У Сарајеву, Председништво Босне и Херцеговине поднело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намерно уништен део записника и стенограма са седница Председништва Републике БиХ.

2003. Успостављени поново трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.



5. децембар

1943. У Лондону, саопштена званична одлука да Велика Британија у Другом светском рату више не помаже Југославенску Војску у Отаџбини, односно четницима генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

1946. У Београду, Народна скупштина комунистичке Југославије усвојила Закон о национализацији, по коме је отпочела аграрна реформа, односно одузимање земље, фабрика и некретнина од велепоседника и индустријалаца. Пољопривредна добра су подељена је сиромашним земљорадницима, док су фабрике су дате на употребу пролетерима, тј. радницима, уз директан надзор државе.

1952. У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1967. У Београду, умро српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. За време окупације 1941. одбио је да потпише тзв. Апел српском народу на послушност.

1991. У Загребу, хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Председништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема".

2003. Хашки трибунал осудио, Станислава Галића, бившег генерала Војске Републике Српске и команданта Сарајевско-романијског корпуса на 20 година затвора због наводне умешаности у "гранатирање Сарајева 1992-1994".



6. децембар

1991. У Осијеку, припадници хрватске паравојске, по налогу Бранимира Главаша, одводе из породичне куће лекара Милутина Кутлића, заједно са Радославом Ратковићем, српским цивилом, до обале Драве, те су их тамо убили.
У Дубровнику, хрватске праравојне снаге из Старог града гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.

1999. У Приштини, званичници ОЕБС-а потврдили да на Космету није било систематског насиља над Албанцима пре бомбардовања НАТО пакта и да су до тада акције југославенске војске и српске полиције биле усмерене против терористичке ОВК.

2003. У Солуну, Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ верификовала Српској новинској агенцији СРНА статус пуноправне чланице ове организације.

2004. У Сарајеву, председник Србије Борис Тадић изјавио, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, "сви једни другима дугују извињење" и лично се извинио "свима против којих је чињен злочин у име српског народа".



7. децембар

1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро српски интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више научних радова на српском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, јунак новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред своје јединице.



8. децембар

1925.  У Немачкој је објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Немаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Славена (Срба).

1941. У Београду, немачка врховна команда расписала награду од 200.000 динара, свакоме ко допринесе хапшењу тада пуковника југославенске краљевске војске Драгољуба Драже Михаиловића. И поред тога што је велика новчана сума понуђена нико није издао Михаиловића. После рата, комунисти су 1946. Михаиловићу у оптужници написали сарађивао са окупатором.

1946. У Београду, одржан свеславенски конгрес, на коме су поред делегације Југославије присуствовале и делегације из СССР, Пољске, Бугарске и Чехословачке. За председника је изабран Божидар Масларић (1895-1963), народни херој и друштвено политички радник.

1954. У Новом Саду, српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српско-хрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.

1995. У Лондону (Велика Британија) почела дводневна конференција на којој је, основан Савет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.

2004. У Сарајеву, Кантонални суд потврдио оптужницу против Рамиза Делалића, званог Ћело, оптуженог за убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сарајеву, на Башчаршији.



9. децембар

1989. У Београду, умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. учествовао је у писању југославенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Написао је: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. У СР Србији одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Слободан Милошевић, а владу је формирала његова странка Социјалистичка Партија Србије са 77,6% гласова. Поред СР Црне Горе, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1991. У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће председнике свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу разједињавања, али су ту оцену одбацили председници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. Светска фудбалска федерација ФИФА, приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавестила ФСЈ да неће моћи да учествује у квалификацијама за СП у САД 1994.

1999. У Фочи, француски припадници СФОР-а у Босни и Херцеговини, пуцали на аутомобил којим је управљао Драган Гаговић Муња, бивши комадант специјалне полицијске јединице Републике Српске 1993-1995. Он је на месту погинуо, док је 4 деце који су били са њим у "голфу", прошли без већих последица.



10. децембар

1909. У Шабцу, престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. У Београду, умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После гушења Тимочке буне 1883. коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а после Првог светског рата трипут је био и премијер Краљевине СХС и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османлијског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним Балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918.

1954. У Новом Саду, хрватски и српски интелектуалци потписали чувени Новосадски договор. Резолуцију је потписало 25 писаца и лингвиста. Седам их је било из СР Хрватске, петнаест из СР Србије и три из СР Босне и Херцеговине. Да би, 16. априла 1971. године, Новосадски споразум проглашен је беспредметним и неважећим од Матице хрватске.

1991. Из Загреба се повукла ЈНА, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1999. У Загребу, умро хрватски председник Фрањо Туђман  и врховни комадант оружаних снага Хрватске, одговоран за прогон више од 600.000 Срба са територије авнојевске Хрватске, током 1990-их. Пред Хашким трибуналом Туђман је у првостепеној пресуди хрватским генералима Маркачу и Готовини 2011. године означен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата који је довео до етничког чишћења српског становништва из Крајине. Туђман је покретач злочиначких акција "Олуја", "Бљесак", "Откос", "Масленица" и др. Такође Туђманов режим је прогнао Србе из урбаних средина: Задар, Осијек, Сисак, Вуковар, Карловац, Госпић, Дубровник и др. Исто тако је учествовао у агресији на Босну и Херцеговину.



11. децембар

1938. У Краљевини Југославији одржани последњи пут вишестраначки парламентарни избори, пошто је 3 године касније избио Други светски рат, а монархија укинута од комуниста после рата. Победник на овим децембарским изборима је била Народна Радикална Странка, Милана Стојадиновића са 82% гласова, која је била у коалицији са Југославенском Радикалном Заједницом.

1946. У Њујорку (САД), Генерална Скупштина УН формирала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, без обзира на пол, верску припадност, имовинско стање, националност и др.

1991. У Паулин Двору, крај Осијека, хрватске паравојне снаге мучки побиле 17 невиних српских и једног мађарског цивила. Шест година након убиства лешеви су однесени чак 500 км од места злочина, у једну масовну гробницу у Лици. Овај злочин су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене од Врховног Суда Хрватске тек 2012. године и то само за две особе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, припадници ЗНГ, врше етничко чишћење, убиства Срба, пале српску имовину, у рејону Нове Градишке, Дарувара, Славонске Пожеге, Пожешке Котлине...

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбједности УН одлучио да пошаље 800 "плавих шлемова" у Вардарску Македонију.



12. децембар

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од пола године, окупиравши Бачку убрзо по агресији нацистичке Немачке на Југославију  током Априлског рата 1941. године.

1958. У Београду, умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а после рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге започеле геноцидну операцију "Оркан", којом су окупирани: Дарувар, Подравска Слатина, Славонска Пожега, Воћин, Липик, Пакрац, планине Равна Гора и Папук.



13. децембар

1943. У Москви, саопштена одлука да влада СССР-а, признаје партизански покрет за савезнике на Балкану, а АВНОЈ будућу владу нове Југославије.

1991. У Грачаници, општина Глина (Банија), припадници хрватског ЗНГ су заробили 16 припадника српске територијалне одбране, које су побили на зверски начин.

2004. У Бечу, представници 13 подунавских земаља на министарском састанку потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2009. Поново успостављен железнички саобраћај, након прекида 1992. године, на релацији Београд - Сарајево.



14. децембар

1914. У Сарајеву, команда Аустро-Угарске војске на Балкану, издала наређње о хитном повлачењу својих трупа из Краљевине Србије, чиме је Колубарска битка завршена (после месец дана) победом србске краљевске војске која је била у незадрживом јуришу. Ова битка је једна од најзначајних у нашој историји, а губици србске војске су били велики, више од 20.000 војника је погинуло, а преко 90.000 је рањено. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а генерал аустро-угарске војске Оскар Поћорек је смењен.

1941. У Загребу, усташки поглавник Анте Павелић у Другом светском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

1950. У Подгорици, конституисано Друштво за науку и уметност Црне Горе.

1991. У Пакранима, крај Дарувара, хрватски паравојници ЗНГ, убили су Милана Марковића (39) у дворишту његове породичне куће. Његов леш остао је не сахрањен, па су га раскомадале животиње.

1992. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманских ратних јединица Армије БиХ, под командом Насера Орића, праве стравчан покољ у српским селима: Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Убијено је најмање 109 Срба и том приликом су крвници спалили 350 српских кућа. Сва покретна имовина, стока, храна и летина је покрадена. Целокупно становништво је присиљено да бежи преко Дрине у Србију.

1995. У Паризу, шеф југословенске делегације на мировним преговорима председник Србије Слободан Милошевић, председник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству сведока документ су потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.

1998. У Пећи, у кафићу "Панда", албански терористи из ОВК, праве ужасан масакр над српском децом, шест ученицика локалне гимназије. Овај свирепи злочин погоршао је ионако напету атмосферу на Косову и Метохији.

2001. У Загребу, југословенски министар спољних послова Горан Свилановић током прве званичне посете хрватској престолници изразио жаљење због страдања држављана Хрватске и СР Југославије у посљедњем рату, наводећи да политичари имају велику одговорност за све што се догодило протеклих неколико година.

2003. У Бања Луци, Влада Републике Српске донела Одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о надлежности државних органа у поступку против пoчинилаца ратних злочина, који омогућава да пред домаћим судовима буду вођени процеси на основу оптужница које су подигнуте у Хашком Трибуналу.

2004. У Београду,  експерти Независне комисије за испитивање околности погибије гардиста на Топчидеру саопштили да је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице унутар касарне "Караш".

2006. Балканске земље: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора приступиле "Партнерству за мир" које је под покровитељством НАТО пакта.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА