Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Хашка пресуда Караџићу је...






















































Нисам ја одавде – ја сам из Србије


Продали смо себе за добре паре, али је новац покупио неко други. Стално ме питају зашто се жалим на било шта и због чега приговарам кад сам се родио у земљи која је „просто таква“. Нисам се ја родио у овој земљи. Нисам се ја родио у земљи у којој задњица говори и плаћа се више од дипломе. Не верујем да је држава мог рођења...
Објављено: 20.04.2019 .... Број посета: 194 .... Број гласова: 15

Који се то дугови враћају Французима?


Од 36 манастира, само је манастир Девич остао и опстао много после целе благородне розе Бранковића и много после што су племићи и кметови Бранковића од Срба постали шиптари и Србомрзци, кољачи и силоватељи у име Алаха. Зашто ово пишем? Зато што су Француски војници требали да чувају наш Нотр Дам.
Објављено: 16.04.2019 .... Број посета: 123 .... Број гласова: 12

24. парастос жртвама Бљеска биће 1. маја 2019


Умјесто да идете на тзв. Првомајски уранак, разне излете са друштвом, окретање прасета и сл. То можете ићи и неки други дан. Пођимо сви у цркву да запалимо свијеће за наше западнославонске мученике, који пострадаше испред хрватских злочинаца 1. и 2. маја 1995. године када је око 300 наших сународника мучки убијени.
Објављено: 15.04.2019 .... Број посета: 170 .... Број гласова: 5

Снајпером сам убијао српску децу на Кошарама, а Косово ми није дало ни пензију


НАТО се дуго припремао за напад на Србију, па је припаднике ОВK и током година када је та формација званично била на америчкој листи терористичких организација обучавала у камповима на северу Албаније. Један од инструктора био је и Немац Мајк Спат, бивши припадник америчке војске, који је био задужен да обучава терористе.
Објављено: 13.04.2019 .... Број посета: 1017 .... Број гласова: 10

Три српска генерала питају: Зашто Приштина тражи нашу главу


Тзв. Косовски судови су преузели случајеве ратних злочина од Еулекса, па ће се, осим злочина које су починили припадници ОВК над Србима, бавити и злочинима над Албанцима за које су осумњичени Срби. Од 11 оптужница, три су против пензионисаних српских генерала: Божидара Делића, Љубише Диковића и Момира Стојановића.
Објављено: 08.04.2019 .... Број посета: 297 .... Број гласова: 11

Парастос за жртве Априлског бомбардовања биће 06.04.2019


Драга браћо и сестре, овим путем Вас позивамо да нам се придружите у молитви за жртве априлског бомбардовања које су током Другог светског рата два пута извели: једном Силе осовине (Немачка и Италија) априла 1941, а други пут Савезници (Велика Британија и САД) априла 1944. године током уништавања немачких снага.
Објављено: 04.04.2019 .... Број посета: 153 .... Број гласова: 15






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

24. април

1903. У Ријеци, умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као пример регулисања имовинског права.

1999. У Догановићу, код Качаника (Космет), од НАТО касетних бомби погинуло 4 дечака. Авионии НАТО пакта испалили 26 пројектила на центар Ниша. Гранатиран је и Лесковац, оштећено 500 кућа. На планину Гучево, у село Јадар испаљено 24 пројектила. У Лучанима гађана фабрика "Милан Благојевић". Гађани цивилни објекти у Новом Пазару... и рафинерије у Новом Саду.

2001. Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је после Дејтонског споразума припао Републици Српској, ипак враћен Федерацији БиХ.

2006. У Риму, Апелационо веће суда одлучило да су испуњени сви услови за трансфер пилота бивше ЈНА Емира Шишића из Италије у затвор у Србеију и Црну Гору. Пилот Шишић је оптужен да је погодио хеликоптер ЕЕЗ 7. јануара 1992. године, који се налазио у ваздушном простору код Вараждина и том приликом је погинуло 4 Италијана и 1 Француз. Како је Хрватска међународно призната тек 8 дана после овог догађаја, то је Шишћева одлука била исправна. Међутим, суд у Италији га је осудио на 15 година затвора..



25. април

1938. У Београду, умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем. Мемоаре о великим биткама у којима је учествовао, преточио је у књиге.

1945. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући социјалистичку Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1992. На подручију општине Коњиц (БиХ), хрватске паравојне снаге, оснивају концентрациони логор Челебићи. У њему је убијено најмање 400 српских логораша.

1992. У Дервенти (Босанска Посавина) је убијено 15 српских цивила, а 50 их је одведено у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Авалски торањ крај Београда. Гранатирана је и село косметско Велика Добрања, крај Липљана (погинила и рањена деца). Бомбардована околина Ваљева, Лучани, Жежељев мост у Новом Саду...

2006. У Београду, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.



26. април

1893. У Ивањици, код Чачка, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, генерал Југославенске Војске у Отаџбини, учесник Балканских ратова 1912-1913, Првог светског рата 1914-1914, као и Другог светског рата 1941-1945... Спада у ред наших најодликованијих официра икада. Био је издан и од самог краља за кога се борио у лето 1944. године, а од комуниста је ухапшен 13. марта 1946. године крај Вишеграда и осуђен на смртну казну стрељањем. До данас није познато место његовог погреба и то се чува као строгоповерљива тајна. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду тек 14. маја 2015. године.

1910. У Тузли, родио се Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родном месту, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету. Умро је 11. јула 1982. у Београду.

1941. У Грубишном Пољу, усташе хапсе преко 500 западнославонских Срба и одводе их у концентрациони логор Даница, а одатле у Госпић где је такође био логор. Све те жртве су побијене после на Велебиту и острвима Слано и Паг. 

1942. У Коларићу, крај Војнића (Кордун), усташе, праве масакр над најмање 107 српских цивила, од чега је било деветеро дјеце млађе од 12 година.

1942. У Горњем Будачком, крај Карловца, неколико комуниста пале православну цркву, стару 200 година.

1992. У Чардаку, код Дервенте (Босанска Посавина) Војска Републике Хрватске потпомогнута хрватско-муслиманским паравојним јединицама из БиХ праве обруч, где за један сат убијају 37 српских цивила, док су остали одведени у логоре за Србе. Српска имовина је опљачкана.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта срушили Жежељев мост у Новом Саду. Бомбардована Куршумлија, односно фабрика "Металац".



27. април

1929. У Чачку, умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у Ослободилачким ратовима Краљевине Србије почетком 20. века. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, па је награђен чином војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Учествовао је још и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У Првом Балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, после чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успешно је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

1942. У Рогатици, усташка јединица Црна Легија коју предводи Јуре Францетић, прави покољ над 94 српских цивила (жена, дјеце и стараца) у селу Осово, у источној Босни.

1945. У Милану (Италија), ухапшен је фашистички вођа Бенито Мусолини од савезничких војника, који је дан касније погубљен. Мусолини је још 1930-их година водио антисрпску политику и отворено је помагао усташки покрет, отварајући терористичке кампове за њихову обуку. Касније у априлу 1941. заједно са Немачком и савезницима је наредио напад на Краљевину Југославију, а италијански војници су починили немали број злочина над српским цивилима у Црној Гори, Косову и Метохији и Источној Босни.

1992. У Београду делегати, бивше савезне скупштине СФРЈ, из Србије и Црне Горе, проглашавају трећу јужнословенску државу: Савезну Републику Југославију. Ова држава је опстала свега 14 година. Прво је променила име 2003. године у Србија и Црна Гора, а онда у мају 2006. године након референдума у Црној Гори, који је био препун контраверзи, проглашена је независност две републике. Захлађење у односима ове две српске републике почело је 1997. када је руководство Црне Горе које је предводио Мило Ђукановић одбило да следи политику званичног Београда, према Косову и Метохији.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта стравично бомбардовали Сурдулицу (убијено 20 цивила, од тога 12 деце, а 100 људи је рањено). Уништени су мостови на реци Лаб, код Милешева, мост код Куршумлије, мост Бачка Паланка - Илок, мостови на Ибарској магистрали... Ћуприја такође претрпела страшно бомбардовање.



28. април

1804. Код Лознице у Подрињу дошло је до велике Битке на Чокешини, када је 1.500 Турака из Босне остварила пирову победу. Свих 303 србских устаника је изгинуло, које су предводили браћа Недић. Ова битка се сматра србским термопилом. Њен значај је у томе што нису дозволили да Шабац остане у османлијским рукама, већ је Шабац ослобођен три дана касније.

1918. У Терезину (Чешка), у затвору умро је Гаврило Принцип (23), припадник Младобосанаца, револуционара из Босне и Херцеговине, који су у Сараејву на Видовдан 1914. извршили атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. То је био окидач за Први светски рат. Гаврило није дочекао да види уједињење и слободу јужнославенских народа још шест месеци касније.

1941. У Бјеловару, усташе под командом Вјекослава Макса Лубурића и Мартина Цикоша, праве покољ у Гудовцу над 200 српских цивила, док их је 300 одведено у концентрационе логоре.

1941. У Нишу немачки Гестапо основао концентрациони логор Црвени крст. Кроз овај логор за 3.5 године прошло је 30.000 људи, а око 10.000 је убијено.

1993. У Београду, умро Момчило Гаврић (88) најмлађи учесник Првог светског рата и поднаредник српске краљевске војске, припадник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Војници Аустро-Угарске монархије су му 1914. побили читаву породицу, а он је прошао Албанску голготу са српским народом. У Другом светском рату више пута је извођен пред стрељачки вод, два пута од немачких војника, али и од југославенске тајне полиције - ОЗНЕ. На Крфу му је постављена златна плоча.

1999. Авиони НАТО пакта, неколико пута у току дана бомбардовали подгорички аеродром "Голубовци", затим Бар, Тузи, Бијело Поље, Даниловград и Сутоморе.
 



29. април

1945. Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау код Минхена у Баварској, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 5.000 Срба.

1999. Авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.

2003. У Загребу, умро Јанко Бобетко (84), хрватски генерал, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против српског народа у Сјеверној Далмацији (Масленица 1993.), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак 1995.), и Книнске Крајине (Олуја 1995.).

2007. У Загребу, умро Ивица Рачан, бивши хрватски премијер и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Ивица Рачан је једна од важних карика у распаду бивше Југославије 1990-1991. На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере... 2000. године се поново враћа на власт и постаје председник хрватске владе, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.



30. април

1915. У Паризу у Првом светском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избегли из Аустро-Угарске, основали Југослaвенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење јужнославенских крајева од Хазббуршке монархије и њихово уједињење са Краљевином Србијом.

1941. У Загребу, Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Берлину, наводно да је Адолф Хитлер, канцелар Трећег Рајха, извршио самоубиство, не желећи да чека хапшење и суђење од војника Црвене Армије. Ова информација је остала недоречена и непотврђена, јер је у његовој канцеларији нађен само спаљени леш.

1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у СФР Југославији, основан у фебруару 1950. године.

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1993. У Хамбургу, на тениском терену прву звезду светског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда. Две године касније, Селешова је постала репрезентативка САД.

1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом. Бомбардована је околина Плава, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.

2000. У Загребу, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем српских цивила.



1. мај

1985. У Гњилану, на Космету, тројица Албанаца набијају на колац са пивском флашом Ђорђа Мартиновића, док правосудни органи СФРЈ затварају очи над очигледним злочином. Креће масовни егзодус Срба са Косова и Метохије.

1991. У Бршадину, покрај Вуковара убијен Србин, Стеван Инић (1928-1991) од Хрвата Михајла Мије Геленчира, члана милитантне странке ХДЗ... Убица није никада процесуиран.

1991. На Полачи, покрај Книна, убијен српски младић Васо Пећер... Ово убиство није никада разјашњено.

1992. У месту Оџак, општина Купрес, хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1995. У Западној Славонији, Хрватска покреће злочиначку акцију "Бљесак", односно агресију на РС Крајину. Том приликом је убијено око 300 Срба, преко 15.000 их је прогнано, а уништена је велика имовина и православне светиње.

1999. У Лужанима, код Подујева, авиони НАТО пакта бомбардовали мост, на коме је био аутобус "Ниш експреса" и тако су убили 20 српских циивла од чега је било 15-оро деце млађе од 12 година...

1999. Над СР Југославијом, током НАТО агресије гранатирана је Јабланица крај Призрена, Трстеник.. зграда Генералштаба ВЈ у Београду, околина Шапца



2. мај

1942. У Штакоровици, крај Војнића (Кордун), усташе су убиле 27 жена са дјецом, тако што су их запалили у сјену. 

1945. Партизанске јединице НОВЈ улазе у напуштени концентрациони логор Јасеновац, где су усташе претходних дана све живо спалили и уништили како би сакрили доказе о геноциду који је спроведен над српским живљем.

1991. У Борову Селу долази до сукоба, када хрватски полицајци упадају и нападају мештане, који се бране. Том приликом је погинуо 1 мештанин, а 1 тешко рањен... ЈНА раздваја зараћене стране... Ово је био наговештај рата у источном делу Хрватске.

1991. У Задру долази до великог рушилачког похода разуларене масе Хрвата на српске куће и локале. Ово је догађај познат као "Задарска кристална ноћ". Виновници и организатори овог догађаја нису никада кажњени.

1992. У Сарајеву, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", које предводи Јусуф Празина и Исмет Бајрамовић Ћело, нападају Дом Југославенске Народне Армије и возило ЈНА које преноси храну. Овај напад је био инициран од муслиманских власти у Сарајеву. Овај догађај је био увод у крвави злочин који се десио наредног дана у Добровољачкој улици.

1992. У Добоју, Срби из приградског насеља Липац кренули у ослобађање читавог града од муслиманских екстремиста.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови САД, село Подине крај Житорађе, затим Пећ, Ђаковица, Приштина... НАТО користи графитне бомбе за напад на Електродистрипбуцију.



3. мај

1991. У Вуковару минирани локали "Сарајка" и "Туфо", чији су власници српске националности.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и припадници МУП-а БиХ, нападају  колону Југославенске Народне Аармије, у Добровољачкој улици, која се извлачила у складу са ранијим договором о мирном изласку из касарне. Том приликом је убијено 42 припадника ЈНА, а рањено 73...

1992. У Зебиној шуми, крај Фоче, муслиманске паравојне формације ликвидирале српску породицу Фуштар.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали аутобус на путу Пећ-Рожаје, убијено 20 цивила, а рањено 43. Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори.



4. мај

1945. Усташе у логору Сисак, током ноћи праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. У Љубљани, је умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 50.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу, радио је на разбијању српског националног корпуса, стварањем црногорске, муслиманске и македонске нације. Никада није обишао највеће српско стратиште Јасеновац. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину. Ништа није учињено да се заустави одлив српског живља са Косова и Метохије. 

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 српских цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.



5. мај

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.



6. мај

1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.

1941. У Грацу (Аустрија) у Другом светском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1990. У СР Хрватској, на изборима побеђује милитантна странка Хрватска демократска заједница и њен вођа Фрањо Туђман, који су јасно назначили да им је циљ одвајање од СФРЈ. Врло брзо су осванули усташки графити, одјекивале усташке песме, освануле слике усташких зликоваца из НДХ, а преживеле усташе из емиграције се враћале у Хрватску. Већ наредне године почео је страховити прогон Срба и ЈНА, односно почео је рат, који је трајао 4 године.

1991. У Сплиту, убијен Сашко Гешовски, припадник Југославенске Народне Армије, који је обављао дужност стржара у згради команде ЈНА. Док су у самом граду биле велике деонострације са антисрпским и усташким предзнаком у организацији странке ХДЗ. Том приликом је повређен Светланчо Наков, припадник ЈНА у транспортеру...

1991. У Вуковару минирана српска кафана "Брдо". Ово је пети локал у Вуковару који је миринар по налогу Томислава Мерчепа.

1992. У Бљечеви, крај Братунца (БиХ) убијено три српска цивила, а остали прогнани од муслиманских паравојних формација...

1992. У Гиони, крај Сребренице убијено два Србина од Орићевих бораца...

1992. У Мајевљама, крај Добоја, Србин Мирко Дејановић измасакриран са 100 убода ножем, од муслиманских паравојника.

1992. У Београду, умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата је дипломирао агрономију и био је директор Пољопривредног комбината "Беље" у Белом Манастиру, а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".

1993. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу Босну и Херцеговину, који је у Атини (Грчка) претходно потисао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1999. Авиони НАТО пакта, срушили мост код Ватина (пруга Београд-Букурешт). Бомбардовано насеље Детелинара у Новом Саду (40 повређених).

2007. У Београду, умро Стеван Раичковић, књижевник и публициста, уредник многих часописа, члан САНУ. Његова дела су превођена на више страних језика: руски, пољски, чешки, словачки, албански...
 






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links