1942. У селима Грабовац и Смољанац, код Слуња, на Кордуну, усташе су убиле 30 мештана српске националности.
У Срему, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе Србе у Доњи Товарник код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за српске жртве.
У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 
 

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Милена Ђапу (40), српског цивила.
У сисачким селима: Трњани, Чакале, Блињски Кут и Кињачку, хрватске паравојне снаге преобучене у униформе ЈНА, праве масакр над више десетина српских цивила.
 

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. На Фрушкој Гори (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.
 

1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро четири мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.000 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге отпочеле нападе на касарну Југославенске Народне Армије и при томе грађане српске националности држали као таоце за "живи штит". Борбе за Вуковар су потрајале до 18. новембра 1991. када је град коначно ослобођен.

1991. У Вуковару су убијени српски циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 српских цивила.

1991. У Сиску, су убијени ненаоружани србски цивили: Берислав Трифкановић и Драган Рајшић.

1916. У Београду је умро Петар Кочић, српски песник, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у окупираној Босни и Херцеговини.

1942. У Вууковско, село поред Купреса (БиХ), усташе упадају, где праве покоље, пљачку и палеж према српском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.

1942. У Двору на Уни, у шуми Растовачам хрватске усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.

1942. На Фрушкој Гори, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив.

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.

1992. У Кукавицама, село између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије Босне и Херцеговине починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80 Срба.

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

1910. На Цетињу, у Народној Скупштини кнез Никола I Петровић, добија титулу краља, а Црна Гора, постаје краљевина.

1942. У Шиду, усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 137 српских цивила, међу којима и сликар Сава Шумановић. Они су одведени у Сремску Митровицу на стрељање наредних дана, а једино се Стеван Маријан успео извући жив.

1942. Око Фрушке Горе  усташе спроводе масовна хапшења српских избеглица који су се склонили у шуме. Највише их је похапшено из села Раковац.

1991. У Београду, после тешке болести је умро патријарх Герман, који је СПЦ предводио (1958-1990). После њега поглавар Српске Православне Цркве постао је патријарх Павле (1990-2009).

1991. У Врличким Цвиљанима, покрај Дрниша (Далмација), убијен брачни пар српске националности Марковић Ђуро и Цвита.

1995. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" пала је минобацачка граната која је усмртила 37 људи и 85 ранила. За овај злочин оптужена је Војска Републике Српске, али та чињеница није никада доказана. НАТО пакту је то био повод за вишенедељно бомбардовање Републике Српске наредних дана.

2000. У Госпићу, убијен Милан Левар, од подметнуте ауто-бомбе, кључни сведок о масовним убиствима српских цивила из Госпића у октобру 1991. године. Његов исказ су узели истражиоци Хашког Трибунала. Левар је био једини хрватски војник који је јавно проговорио о неделима својих сабораца из хрватске (пара)војске. Оставио је иза себе жену и двоје деце.

1941. У Љубљенициа, општина Столац (Херцеговина), усташе хапсе 24 српска цивила, који су живи спаљени у једној штали у том селу.

1942. У Голубинцима, покрај Старе Пазове, усташе су убиле 7 српских земљорадника у пољу и виноградима.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Виктора Томића, хапсе више од 100 Срба, под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Они су стрељани наредних дана у Ср. Митровици.

1944. У Лондону, под притиском британског премијера Винстона Черчила, југославенска влада у избеглиштву и краљ Петар II Карађорђевић, су се одрекли јавно Драгољуба Драже Михаиловића, врховног комаданта ЈВуО, те су позвали његове (четничке) јединице да признају команду Јосипа Броза Тита и пређу у НОВЈ. Ово је преседан у српској историји.

1968. У Девичу, игуманија манастира мати Параскева упућује драматични апел, којим се обраћа патријарху српском г. Герману, у коме га моли да нешто предузме поводом албанског насиља над монахињама и српским становшнитшвом, коме се свакодневно отима имовина и пали летнина, без икаквих санкција.

1995. У Београду, државна руководства Републике Српске и СР Југославије договорили се о формирању јединствене делегације за мировне преговоре у Дејтону, на челу са председником СРЈ, Слободаном Милошевићем.

1941. У Подгредини, између Босанске Крупе и Цазина, усташе под комадном хоџе Бећира Борића, убијају 170 жена, дјеце и стараца (највише српске националности), чији су лешеви бачени у једну пећину шуме Касаповац. Велики број жена је силован, а успјела су само два дјечака да се спасу. 19 српских породица је истребљено.

1941. У Читлуку, општина Козарска Дубица, усташе починиле стравичан покољ над српским цивилима, а највише је страдало из породице Јандрић.

1942. У Слуњу, у селима Јамарје и Грабовац, усташе су убиле 73 становника кордунашких Срба.

1942. У Свилошу, крај Илока, усташе су ухапсиле 55 мештана, који су стрељани наредних дана.

1946. У Љубљани, Суд СР Словеније осудио Георгија Рожмана (словеначког надбискупа), у одсуству на 18 година затвора, због сарадње са немачким нацистима током Другог светског рата и подстрекивања злочина над Србима и идолошко-политичким противницима. Рожман је "пацовским каналима" пребегао у Аустрију и живео до 1959. у емиграцији (САД) где је и умро. Врховни суд Словеније га је 2009. године рехабилитовао.

1995. Авиони НАТО пакта отпочели страховито бомбардовање Републике Српске, које је трајало двије недеље. Циљ је био присилити руководство РС на преговоре о "мирном" рјешењу сукоба у Босни и Херцеговини, односно окончање рата који је трајао 3.5 године. Муслиманске и хрватске јединице су тако освојиле западне дијелове РС, одакле је прогнано 170.000 Срба. Ова операција бомбардовања РС позната је као "Намерна сила".

1941. У Понорцу, код Слуња, усташе ухапсиле 5 Срба, који су одведени у Карловац, гдје су наредних дана убијени.

1941. У Поплату, општина Столац, усташе су ухапсиле 11 житеља овог херцеговачког села, те их живе бацили у јаму.

1942. У Сремској Митровици, у селима Лаћарак и Манђелос, усташе и СС јединице састављене од фолксдојчера хапсе 19 мештана Лаћарка и 68 мештана Манђелоса, који су наредних дана стрељани у Вуковару и Ср. Митровици.
 

1941. У селима: Пиштaлинe, Подгомилa, Пeрнa и Подврaн, на лијевој обали Уне, код Босанске Крупе (БиХ), усташе праве стравичан покољ над 140 српских цивила (углавном дјеца, старци и жене), имовина је спаљивана, а стока похарана. Један дио становништва се успио извући.

1942. У селима Бенковац Окучански и Цаге, код Нове Градишке (Западна Славонија), усташе масовно хапсе српске цивиле и шаљу у концентрационе логоре (Сисак, Стара Градишка и Јасеновац), одакле се мало ко вратио.