1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили скоро 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника члана Зенги, Бранко Тунић.

1998. На Косову и Метохији подно Проклетија у мучком нападу албанских терористичких група на караулу Кошаре погинуло је пет граничара, војника СР Југославије: Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић... а неколико их је тешко рањено.
 

1941. У Златару, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

1991. На Иваницу, код Требиња падају прве гранате из правца Дубровника, чиме је отпочела агресија хрватских снага на Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1949. У Њујорку је умро Мидхат Фрашери (69) албански политичар и публициста, који је током Другог светског рата основао фашистичку оружану јединицу Бали Комбетар односно "Народни фронт", која је одговорна за прогоне, убиства, пљачке, силовања... односно етничко чишћење Срба и неалбанаца на деловима окупиране Краљевине Југославије.

1956. У Дамаску на Бликсом Истоку далеко од домовине и правосуђа умро је Џафер-бег Куленовић у 65. години живота, министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Био је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Подржавао је оснивање "Муслиманске Милиције" и "Ханџар дивизије" за вријеме Другог свјетског рата. Посље бијега у Аустрију маја 1945. преко Италије и Турске настањује се у Сирији. Изјашњавао се као исламизовани Хрват. Био је велики србомрзац и заговорник јединства муслимана и Хрвата.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса ВРС за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи, они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Иако су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.

1912. На Балкану потписнице Балканског савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат. Овај оружани сукоб је трајао 7.5 месеци, а завршен је Лондонским мировним споразумом у мају 1913. године. Рат је поведен из разлога што су четири чланице Балканског савеза хтеле да се ослободе вишевековног османлијског робовања које су имали више од 500 година. Резултат овог рата је био протеривање Турака у Малу Азију чиме је остварен сан предака о слободи. Турска се у Лондону одрекла балканских територија које је контролисала до 1912. године. Србски барјак слободе се тако завиорио поново у Приштини, Расу, Призрену, Скопљу, Куманову, Охриду, Скадру, Драчу и Елбасану...

1915. На Београд отпочела снажна артиљеријска ватра дуж, као и на целом фронту: на Дунаву, Сави и Дрини... Ово је био нови аустроугарски удар на Србију у Првом светском рату чиме је отпочела почела офанзива Централних сила на Краљевину Србију - Тројна инвазија. После месец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина Војске Краљевине Србије се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф и Видо, француско острво Корзика... и Мензел Бургиб и Бизерта у Тунису који је био француска колонија.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморја, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла хероина Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије Војске Краљевине Србије, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "србска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу у насељу Сајевац убијени Срби цивили чланови породице Рокнић: Марко (40) и Данијела (14) и рођака им Драгица Николић од припадника хрватских паравојника ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ). Ово злодјело се сматра једним од најтежих на Кордуну почетком 1990-их година посље оног на Коранском мосту који се десио 14 дана раније када је убијено 13 Срба резервиста ЈНА.

1991. У Цетинграду, на Кордуну, у селима Татар Варош и Бегово Брдо, убијено 5 српских цивила од припадника хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1992. У Братунцу, у српским селима Факовићи и Бољевићи, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а, коју су предводили: Војсилав Коштуница, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Владан Батић и др. Ова коалција није дуго издржала на власти, али су почели велику пљачку народа преко разних намештаљки и тендера, а ништа нису учинили да раскринкају криминал из доба Милошевића. Напротив, само су га озаконили.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

1992. У Босански Брод, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице Војске Републике Србске су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1994. У Сарајеву код моста "Србски јунаци" у насељу Грбавица, обављена је размјена заробљеника. Слободу посље скоро 2.5 године угледао је Слободан Мркајић, који је прошао голготу пет хрватских и муслиманских логора: Челебићи, Мусала, Силос, Мразиште...

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.

1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" стављена у ратну формацију (наследница 2. пешадијског батаљона из 1884.), која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.

1991. У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.