Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Исповест Радована Богојевића: Преживео сам пакао у Горажду 1993. године


Хaпшeњe Eдинa Врaњa, високог службeникa Фeдeрaлнe упрaвe полициje Боснe и Хeрцeговинe, коje je подигло политичко Сaрajeво нa ногe спрeмно дa гa брaни до послeдњeг „дипломaтског гaфa“, нит je коja би моглa дa одмотa клупко нeистрaжeних злочинa почињeних нaд Србимa у послeдњeм рaту дeвeдeсeтих.
Објављено: 18.09.2021 .... Број посета: 4 .... Број гласова: 0

Ода митрополиту Петру Дабробосанском


Врсни пјесник из србске Босне - Саша Николић (из Олова) је написао стихове и посветио Петру Зимоњићу митрополиту Дабробосанском, свештеномученику кога су хрватски фашисти (усташе) одвели из Сарајева 1941. године и убили у неком од концентрационих логора НДХ: Јасеновац или Јадовно.
Објављено: 18.09.2021 .... Број посета: 20 .... Број гласова: 0

Смиљан – мало село великог генија


Статистика каже да је на првом великом попису из 1847. године записано 1.520 православних Срба у Смиљану. Године 1941. у Смиљану и околним засеоцима живјела је 621 особа српске националности, а њих 558 на звјерски начин је убијено, међу којима је било 74 дјеце. Тада је убијена и најближа родбина Николе Тесле.
Објављено: 03.09.2021 .... Број посета: 46 .... Број гласова: 0

Мрамор на Чакору - Погибија Бранке Васојевке


Чедомир Нишавић, врсни гуслар из Црне Горе спјевао је давно стихове и посветио Бранки Васојевки коју су мучки убили два албанска крвожедника на Чакор планини. Њена погибија је седамдесетих година 20. стољећа попримила облик легенде, јер се о томе писало и ван граница бившег југославенског простора.
Објављено: 31.08.2021 .... Број посета: 44 .... Број гласова: 0

Бихаћко стратиште: Јаук са Гаравица вјечна опомена


Јаук најмилијих који су страдали на Гаравицама од усташких митраљеза и након 78 година леди крв у жилама и вјечна је опомена генерацијама које долазе да не забораве стратиште својих предака. Са сјетом на лицу, очију пуних суза, овим ријечима су мјештани села Притока код Бихаћа Раде Пашић и Лазо Ковачевић описали
Објављено: 31.08.2021 .... Број посета: 39 .... Број гласова: 0

Најава: Парастос и молитвено сјећање на Гаравицама код Бихаћа биће 4. септембра 2021


Српска Православна Црква епархија Бихаћко-Петроваћка позива свој вјерни народ и друге родољубе да дођу у суботу 4. септембра 2021. године од 11:00 сати на Спомен-парк Гаравице код Бихаћа, гдје ће се одржати парастос и молитвено сјећање за невино убијене Србе који су жртве усташког терора у Другом свјетском рату.
Објављено: 30.08.2021 .... Број посета: 141 .... Број гласова: 0










Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

19. септембар

1914. У Мачви, на планини Јагодња, код Мачковог камена, отпочела нова битка "прса у прса" аустроугарске војске и Војске Краљевине Србије у Првом светском рату, која је трајала 4 дана, а завршила се пировом победом аустроугарске војске.

1941. У Струганику (Шумадија), код Ваљева одржан састанак југославенских комуниста, које је предводио Јосип Броз Тито и официра Војске Краљевине Југославије, које је предводио пуковник Драгољуб Дража Михаиловић, ради заједничке борбе против окупатора. Али није дошло до сарадње.

1944. У Шабцу, затворен логор у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

1991. У Бјеловару (Славонија), у градску болницу довежен је Србин Веселко Верић, који је рањен у нападу хрватских паравојних снага на Иваново Село. Одатле му се губи сваки траг. Основано се сумња да је убијен.

1991. У Сиску (Банија), у породичној кући је без судског налога од хрватских паравојних снага ЗНГ, ухапшен Милан Цветојевић, српски цивил, радник "Жељезаре", одведен до обала Саве, гдје је убијен и бачен у ријеку.

1992. У Њујорку, Савет безбедности ОУН, донео резолуцију о искључењу представника Савезне Републике Југославије из Генералне Скупштине ОУН и оспорио њено право да наследи СФРЈ.
 



20. септембар

1810. Код Варварина завршена велика битка србском победом, где су се сукобили руско-србске снаге против Турака и Арнаута. Битка је трајала неколико дана, а Турци су имали близу 30.000 бораца и 15 топова којима је командовао Хуршид-паша, док је вожд Карађорђе предводио око 8.000 устаника и још помоћ 4.500 руских бораца из Дунавске војске. И руско-србске снаге су имале 15 топова. У овом боју су се истакли Хајдук Вељко Петровић и Јован Курсула на мегдану.

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.



21. септембар

1331. У Сврчину, покрај Урошевца на Косову и Метохији одржан је државни сабор, на коме је епископ Данило II крунисао Стефана Душана Немањића за краља србских и поморских земаља.

1904. У Београду је Петар I Карађорђевић (77) крунисан за краља Србије. Био је то први нововековни краљ Срба, који је владао десетак година, а онда препустио власт сину, престолонаследнику Александру I Карађорђевићу. За време његове владавине Србија је доживела велики економски и културни процват, са највећим БДП у Европи почетком 20. века. Ослободио је Стару Србију, односно Рашку област, Косово и Метохију и Вардарску Македонију у Балканским ратовима 1912-1913. Са својом војском и народом је током Првог светског рата прешао Албанску голготу. Народ га је искрено волео и поштовао. Често га је од милоште звао "Чика Пера" или "Народни Краљ". Умро је и сахрањен у Београду 1921. године.

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.

1991. Код Пакраца у селу Омановац (Западна Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.

1991. У Сиску на Банији убијени радници Жељезаре: Петар Пајагић и Бранко Лукач.

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве



22. септембар

1914. На Мачковом камену на планини Јагодња између Крупња и Лознице последњег дана жестоке битке са аустроугарском војском гине потпуковник Душан Пурић, легендарни командант 4. пука "Стеван Немања" из Дринске дивизије Треће србске армије.

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.



23. септембар

1866. На Цетињу, Кнежевина Србија и Црна Гора потписују уговор о заједничкој борби против Турака и каснијем уједињењу свих србских земаља, с тим да би се Кнежевина Црна Гора присајединила Србији и признала врховну власт Обреновића. У име србске стране споразум је потписао Милан Пироћанац изасланик кнеза Михаила Обреновића, а у име црногорске стране књаз Никола I Петровић.

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.



24. септембар

1227. У Србији се упокојио Стефан Немањић Првовенчани, први крунисани краљ из светородне династије Немањића у средњовековној Србији. Био је други син Ане и великог жупана Стефана Немање, који је поред њега имао сина Вукана и Растка. Престол је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25. марта 1196. године, а за краља је крунисан 1217. године. Са братом Растком (замонашено Свети Сава) издејствовао је самосталнлост СПЦ у Никеји 1219. године. Пред крај живота Стефан Првовенчани се замонашио и данас га СПЦ слави као Светог Симона.

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. У Србији авион Вермартха је страховито бомбардовао Свилајнац, варош у северном делу Поморавља. Десило се то увече око 21 сат да је бачено 9 великих бомби на главну улицу у ниском лету. Тада је 12 Срба погинуло, а шест их је тешко рањено.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 



25. септембар

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, у селима Рогосије и Нетиришта, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. У Сарајеву некадаши генерал муслиманске тзв. Армије БиХ Сефер Халиловић се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење србског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.



26. септембар

1371. Код Черномена, место на тромеђи данашње Грчке, Бугарске и Турске одиграла се чувена Маричка битка. Ово је један од најважнијих момената у историји Балкана, јер је та победа омогућила Османлијама да наставе своје крваве походе ка Алпима и Карпатима, покоравајући све хришћанске народе. У Маричкој бици живот су изгубили краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Иако су имали преко 60.000 војника, њих је на препад потукао по киши у олујној ноћи румелијски беглербег Лала-Шахин паша. Краљевство после Вукашинове смрти преузима његов син Марко Мрњавчевић, познатији у историји као Краљевић Марко. Али је и он ускоро постао турски вазал.

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су Србина цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.



27. септембар

1994. Код Коњица, на брду Кисер изнад Борачког језера погинула су три припадника легендарне Бобанске чете: Драган Слијепчевић, војвода Недељко Видаковић и Љубиша Поповић, док је Александар Маслеша тешко рањен.

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links