Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Топола код Опузена - највеће стратиште Срба у Видовданском покољу 1941. у Херцеговини


Највећи масовни злочин у Видoвданском покољу у Доњој Херцеговини догодио се у ноћи 26. на 27. јуна 1941. године, испод градића Опузена „код Тополе“ у делти Неретве. Жртве су довезене камионима из збирног затвора „Силоса“ у Тасовчићима и затвора у Соколском и Хрватском дому у Габели, на Крупи, у Метковићу и других. Укупно је убијено око 400 Срба.
Објављено: 27.06.2022 .... Број посета: 22 .... Број гласова: 0

Досије Загреб: Потврђена оптужницапротив хрватског држављанина Бранка Тунића Албанца


Оделење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је данас оптужницу против хрватског држављанина Бранка Тунића (59) албанске националности, због ратног злочина над српским ратним заробљеницима у загребачком логору Ракитје и убиства војника ЈНА Марка Утржана (20) из Кикинде.
Објављено: 24.06.2022 .... Број посета: 30 .... Број гласова: 15

Склапање авнојевске Хрватске: Хрвати су тражили Барању, север Бачке и Срем, све до ушћа Саве


У Хрвaтскоj потирe сe свe што je подсeћaло нa Титa. Протeрaног Брозa зaмeнио je њeгов гeнeрaл Туђмaн, когa слaвe оцeм држaвe. Дошло je врeмe кaд сe прогон Брозa слaви, aли врeмe и историja ћe свe то изрaвнaти. Туђмaн je проглaсио НДХ, aли ону коjу je Броз учврстио тeриториjaлно и зaшто ниje трeбaло ни мeткa испaлити дa би стeклa сaмостaлност.
Објављено: 21.06.2022 .... Број посета: 97 .... Број гласова: 5

Досије Оџак: Ророр филм или непријатни видео материјал за ХДЗ-овог пропагандисту


Новости су дошлe у посjeд снимкe нa коjоj aктуaлни водитeљ ХДЗ-овог Одjeлa зa мeдиje, комуникaциje и дигитaлнe мeдиje Aндрej Рорa 1992. годинe посjeћуje логор зa зaробљeнe српскe цивилe у Оџaку, мучилишту ХВО-a у коjeм je нa смрт прeмлaћeно вишe цивилa, док су остaли подвргнути вишeмjeсeчним тортурaмa, изглaдњивaњу и вeрбaлном злостaвљaњу.
Објављено: 14.06.2022 .... Број посета: 37 .... Број гласова: 0

Контраверзан случај Сакиба Балића из Коњица


Коњичaнин Сaкиб Бaлић (42), коjи je у протeклом рaту био боjовник ХОС-a, тврди дa je одбио нaрeђeњe нaдрeђeних дa стриjeљa свe српскe цивилe у сeлу Фeрхaтлиje, код Пaзaрићa, тe дa je због тогa нeколико мjeсeци борaвио у зaтворимa и логоримa Aрмиje БиХ.
Објављено: 13.06.2022 .... Број посета: 33 .... Број гласова: 0

Досије Загреб: Како је убијен војник ЈНА Марко Утржан у логору Ракитије 1991. године


О Мaрку Утржaну говори њeговa сeстрa Jeлeнa Кaрaновић из Кикиндe. Имaлa je 18 годинa кaдa je Мaрко, тaдa воjник JНA, свирeпо мучeн и бaтинaн, a потом убиjeн у зaгрeбaчком логору Рaкитje 30. сeптeмбрa 1991. годинe. Мeтaк у глaву испaлио му je, прeмa свeдочeњу прeживeлих Брaнко (Зeф) Тунић, нeкaдaшњи припaдник хрвaтских "Зeнги".
Објављено: 12.06.2022 .... Број посета: 61 .... Број гласова: 0















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

28. јун

1389. На Косову Пољу одиграла се епска битка између Срба и Турака, који су надирали из Мале Азије. Ова битка има у србској вертикали велики значај. Тим пре што је србски вођа Кнез Лазар Хребељановић извео 70.000 витезова проитв 200.000 Османлија са циљем да сачува образ Србије. У овој бици погинули су и Кнез Лазар, коме је народ после назвао царем... и турски султан Мурат, кога је убио Милош Обилић. Иако Турци нису победили и поред бројчане надмоћи, они су касније наставили да покоравају све до Беча. Вековима касније када су се код Срба рађала мушка деца прва реченица би им била упућена "Добродошао осветниче Косова".

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан србске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника србског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике србске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1992. Код Невесиња у селу Заборани паравојне јединице херцеговачких Хрвата праве покољ у овом селу, гдје је читав засеок Витице уништен и спаљен. Убијено је осмеро Срба, највише из куће Миловића, а онда Голијан и Сарић, док је двоје рањено.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике србске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике србске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над србским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом србске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.



29. јун

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а. Око овог аеродрома водиле су се жестоке борбе са муслиманским ратним јединицама гдје су обије стране имале велике губитке.

1992. У Босанском Новом на сјеверозападу Босне и Херцеговине формирана је Прва новоградска пјешадијска бригада, која је током босанско-херцеговачког рата 1990-их бројала укупно око 5.500 бораца, од чега је 250 погинуло и 943 их је рањено. Имали су често ватрене окршаје са 505. бригадом муслиманске тзв. Армије БиХ. Успјешно је одбранила град од хрватских јединица (1. гардијска бригада "Тигрови", 2. гардијска бригада "Громови", диверзантски вод "Мамбе"...) у септембру 1995. године.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.



30. јун

1913. На Брегалници, бугарске снаге нападају на Краљевину Србију, чиме је отпочео је Други Балкански рат, који је трајао месец дана. Бугарска под утицајем Аустро-Угарске царевине хтела је да отме Србији Вардарску Македонију. На Брегалници су се водиле крваве борбе девет дана.

1938. У Загребу умро Милан Ракић, велики српски песник, академик и дипломата.

1941. У Љубушком, усташе хапсе Србе, које су одвели до Хумца, гдје је била јама у коју су жртве побацане. То је било поред католичког самостана, а нико од фратара и свећеника није дошао да помогне невиним српским цивилима.

1992. У Сплиту, у концентрационом логору Лора, убијен је припадник ЈНА, Бојан Весовић из Крагујевца и то на најстрашније начин.

1992. Недалеко Сребренице у село Брежани које је у том моменту имало 120 становника упадају јаке муслиманске снаге под командом Насера Орића, њих око 1.000 добро наоружаних бојовника и праве стравичне злочине над Србима цивилима. За пар сати убијено је 32 Срба цивила.
Ово је само једна карика геноцидног ланца који је спроведен над Србима у регији Бирач, односно средишњем дијелу Босанског Подриња.



1. јул

1941. У Суваји, крај Доњег Лапца (Лика), усташе извршиле стравичан покољ над 250 српских цивила, од чега 118 дјеце и 75 жена.

1943. У Сиску (Банија), усташки жандари стрељали 13 активиста партизанског покрета, од чега 7 Срба.

1944. У Загребу, у селима Доња Стубица и Јаковље, немачке јединице заједно са усташким жандарима праве рацију где је 20 Срба ухапшено и спроведено у затвор.

1948. У Тирани, албанско руководство донело одлуку да прекида све дипломатске односе са СФР Југославијом. Оваква одлука је у најмању руку чудна јер је претходне три године социјалистичка Југославија достављала Албанцима значајну финансијску и материјалну помоћ.

1966. На Брионима, одржан чувени Брионски пленум (састанак), где је партијско руководство ЦК КПЈ сменило Александра Ранковића и Светислава Стефановића, шефове југославенске тајне полиције УДБ-е, због наводног прислушкивања председника Јосипа Броза Тита. Прави разлог је био неутралисање албанског иредентизма на Косову и Метохији. Око овога догађаја је избила читава афера, а страсти се нису симиривале месецима.

1991. У Београду, у присуству трочлане делегације Европске Заједнице, Стјепан Месић проглашен за председника Председништва СФР Југославије. На тој функцији Месић ће остати формално 3 месеца, када је повучен у Загреб, а онда у хрватском сабору ће изговорити своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!".

1991. У Тењи поред Осијека, хрватски паравојници, међу којима и Антун Гудељ, убијају Јоспа Рејл-Кира и Горана Зобунџију, Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио.

1992. У Коњицу (Херцеговина), шест припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине (међу којима су: Мирлаем Мацић, Адем Ланџо и Јусуф Потур), незаконито је ухапсило српску породицу Голубовић: Ђуру (41), иначе тежак инвалид, Власту (41), и њихове малолетне синове Петра (7) и Павла (5). Они су одведени из свог стана у коњичком насељу Орашје према селу Спиљани. Тамо су стрељани, док је дечак Петар Голубовић преживео прво стрељање и отишао до полицијског пункта код моста на Бијелој да тражи помоћ. Предат је џелатима који су га одвели на Бегин вир и тамо ликвидирали.



2. јул

1941. У Грачацу, у јужним дијеловима Лике, у селу Осредци, усташе, под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића праве покоље, над 22 Срба, који су свирепо убијени.

1990. У Љубљани, скупштина југославенске републике Словеније је усвојила Декларацију о "потпуној самосталности" од СФРЈ, што је учињено годину дана касније.

1990.  У Приштини, 14 албанских делегата АП Косова и Метохије, доноси Декларацију о Космету као 7. републици СФР Југославије.

1991. У Јакшићу, код Славонске Пожеге (Западна Славонија) убијен је Србин Јово Кљајић (53) тако што је брутално претучен у својој породичној кући, ул. Колодворска 108. док је његова породица трпела стаховито малтретирање.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Попај", чији је власник српске националности.

1993. У Стоцу, (Херцеговина) је обављена је размјена заробљеника имеђу Републике Српске и ХЗ Херцег-Босне. Слободу је угледало 135 српских цивила из Мостара.



3. јул

1914. У Загребу је формирана хрватска 42. домобранска дивизија (са седам пукова) која је била у саставу XIII загребачког корпуса Пете аустроугарске армије. Ова јединица се борила у Шумадији, Мачви и Подрињу током 1914. године, а касније и у Црној Гори крајем 1915. и почетком 1916. године. Због својих крвавих трагова, односно злодјела које су починили над србским цивилима она је понијела титулу "вражија". У њеном саставу били су: Влатко Мачек, Јосип Броз Тито, Еуген Квартерник, Мирослав Крлежа и др.

1941. Крај Доњег Лапца (Лика) настављају се усташки покољи под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића   над српским становништвом у селу Бубањ... убијено је 88 мјештана, од чега 37 дјеце млађе од 15 година и 28 жена. Усташе су имале помоћ од Винка Матије из Д. Лапца и Мила Маринковића из Боричевца.

1948. У Југославији је окончана специјална акција југославенске УДБЕ под шифрованим именом "Гвадријан". Ради се о томе да су хрватски емигранти, односно поражени војници НДХ у Аустрији формирали организацију Крижари са циљем да изврше упаде у домовину и направе побуну широких размјера. Око стотинак Крижара: Божидар Кавран, Љубо Милош, Анте Врбан... су намамљени, а потом и ухапшени. Већина их је осуђена на смртне казне, а мањи дио на временске казне затвора.

1972. У Србији предата деоница Ваљево - Ужице на прузи Београд - Бар. Цела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976. године.

1983. У Београду завршено шесто заседање Конференције УН за трговину и развој.

1983. У Мећи, код Ђаковице, на Косову и Метохији, пет Албанаца извршили напад на српску породицу Шарић. Том приликом је убијен Миодраг Шарић (43), од својих комшија из породице Краснићи.

1992. У Мостару, Хрвати из Босне и Херцеговине прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2008. Хашки Трибунал ослободило команданта 28. дивизије муслиманске Армије Босне и Херцеговине, Насера Орића одговорности за злочине почињене током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.



4. јул

1933. У Москви, потписан споразум између СССР, Чехословачке и Краљевине Југославије. Овај споразум се односнио на дефиницију агресорских поступака ради преузимања мера посредством Друштва народа. То је био први споразум Краљевине Југославије и СССР.

1941. У Београду, руководство југославенских комуниста доноси проглас о устанку против фашизма, седам недеља након Равногорског покрета, односно ЈВуО.

1941. У Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година.

1942. На Козари, у току фашистичке офанзиве у рејону Широке Луке, Мљечнице и Југовића Брда, припадници усташких формација под командом Мате Рупчића, Рудолфа Шимића и Ивана Шнура убијају 40 рањеника, припадника партизанског покрета.

1991. У Борову Насељу, део општине Вуковар, хрватски паравојници под командом Благе Задре, праве етничко чишћење Козарачке улице, када је 8 цивила српске националности убијено, а многе куће су опљачкане, а њихови власници прогнани.

1991. У Двору на Уни (Банија), убијен је Србин Стево Грубјешић, шофер камиона, тако што су му чланови ХДЗ-а направили заседу у Поуњу.



5. јул

1917. У Добоју затворен концентрациони логор кроз који је за 19 месеци прошло преко 45.000 Срба, од чега је 12.000 Срба убијено. Међу њима је било више хиљада мале деце, млађе од 12 година. Затваране су и жене и старци. Највише затвореника је било из рејона Сарајева, Посавине и Подриња, али су довођени из Шумадије и Херцеговине.

1941. У Београду, немачке окупационе власти, основале су логор Бањица, који је имао губилиште у Јаинцима. У њему је убијено преко 3.800 људи. Био у функцији више од три године у касарни бивше југословенске краљевске војске. Логор Бањица је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције Београда, док је други део био у надлежности немачког Гестапоа.

1942. На Козари, у току трајања десетодневне фашистичке офанзиве, усташке и њемачке јединице спроводе 68.500 Срба у концентрационе логоре са подручија Босанског Новог, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора и Бања Луке. Већина ухваћених се никада није вратила жива.

1943. У Зворник, су ушле партизанске јединице, које је предводио Коча Поповић, као резултат изненадне акције НОВЈ. Усташама су нанети велики губици, док је на партизанској страни погинуо Филип Кљајић Фића.

1990. У Београду, Скупштина СР Србије поништава одлуке Скупштине АП Косова и Метохије и распушта је, тако да сва питања за Космет се решавају у Београду. МУП Србије, заузели ТВ Приштину.

1992. Код Имотског, у селу Небрижевац (Далмација), под неразјашњеним околностима убијен је српски цивил Мирослав Лончар (33).

2003. У Напуљу (Италија), обелодањено да јеТужилаштво својевремено издало захтев за хапшење тадашњег председника Црне Горе, Мила Ђукановића, због умешаности у шверц страних цигарета.

2004. У Добоју окружно тужилаштво, потврдио првостепену пресуду у случају "Которско", којом је утврђено да земљиште које је Општина пре три године доделила избеглим Србима са Озрена и Возуће није власништо босанских муслимана.

2006. У Сарајеву, Председништво БиХ донело одлуку о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ - заједнички штаб и Оперативна команда смештени у Сарајеву, а Команда за подршку у Бања Луци.

2008. Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.



6. јул

1941. У Западној Славонији, усташе прогоне српско становништво, око 200 Срба из села Добровића и Брезика покрај Подравске Слатине је протјерано у (Недићеву) Србију.

1998. На Космету, у рејону Брезеник - Лођа, од албанских терориста из ОВК, бива заробљен и свирепо мучен до смрти полицајац Срђан Перовић.




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links