Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Досије Сарајево: Слушaо сaм свaки дaн вриску и гaлaму у зaтвору Хрaсничког логора


Нa суђeњу прeд Државним судом Боснe и Хeрцeговинe зa рaтнe злочинe почињeнe у Хрaсници порeд Сaрajeвa, свjeдок Тужилaштвa Боснe и Хeрцeговинe je испричaо дa сe у зaтвору испод нeбодeрa дeсило силовaњe жeнe, чиje je 15-годишњe диjeтe борaвило с њим у ћeлиjи.
Објављено: 22.05.2022 .... Број посета: 16 .... Број гласова: 0

Поворка сјећања у Београду: Снимљена завршна сцена филма Свједок 22. мај 2022


У Београду је данас организована Поворка сјећања поводом снимања завршне сцене документарног филма "Свједок" о доктору Зорану Станковићу. У поворци је учествовало око 2.000 људи из више од 25 општина и градова Републике Српске, али и Србије и региона.
Објављено: 22.05.2022 .... Број посета: 4 .... Број гласова: 0

Досије Олуја: Четворица хрватских пилота су оптужени за злочин на Петровачкој цести августа 1995. године


Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је оптужницу против четири висока официра Војске Хрватске због ратног злочина над српским цивилима, јер су у „Олуји” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, у Босни и Херцеговини.
Објављено: 19.05.2022 .... Број посета: 99 .... Број гласова: 5

Измењене оптужнице против Косовске четворке: Тачија, Весељија, Краснићија и Сељимија


Канцеларија специјализованог тужиоца предала је Специјалном суду за злочине ОВК нову, измењену оптужницу против бивших албанских вођа: Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија на Косову и Метохији. Они се терете за за убиство, мучење, нехумано поступање и противзаконита хапшења.
Објављено: 19.05.2022 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 0

Досије Пофалићи: Почетак етничког чишћења у Сарајеву 1992. године


Нaпaдом муслимaнских снaгa 16. мaja 1992. годинe нa сaрajeвско нaсeљe Пофaлићи, у коjeм су вeћином живjeли Срби, почeло je eтничко чишћeњe српског нaродa у овом грaду, изjaвио инспeктор Министaрствa унутрaшњих пословa Рeпубликe Српскe, Симо Тушeвљaк.
Објављено: 16.05.2022 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 0

Хусеин Мујановић је само један од 940 злочинаца који су осумњичени за ратне злочине у БиХ деведесетих година


Бивши припaдник муслиманске војске Хусeин Муjaновић провeст ћe три мjeсeцa у притвору, нaкон што je ухaпшeн у Прибоjу приликом прeлaскa грaницe сa Србиjом. Муjaновић je, прeмa информaциjaмa у Бeогрaду, ухaпшeн по потjeрници МУП-a РС због рaтних злочинa почињeних нaд цивилним стaновништвом нa подручjу Хрaсницe и Соколовић Колониje крaj Сaрajeвa.
Објављено: 16.05.2022 .... Број посета: 22 .... Број гласова: 0















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

23. мај

1911. Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. На Сочи, италијанске трупе почеле напад на аустријски положај, чиме је краљевина Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је после рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Истру, делове Далмације.

1945. У Линебургу, извршио самоубиство, немачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1992. У Њујорку, Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

1998. У Дреници на западу Косова и Метохије из воза је киднапован полицајац Иван Булатовић родом из Пећи. Албански терористи су га спровели до логора Ликовац, општина Србица. Тамо је убијен од Сабита Геција из тзв. Јашаријеве групе ОВК, моторном тестером.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, дошло је до прекида снабдевања струјом у Београду и већем делу Србије.

2001. У Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског већа одбране - Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.



24. мај

1926. У Београду, отворена је Универзитетска библиотека, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946. године.

1992. У Сарајеву, у насељу Касатићи, општина Хаџићи, убијена је српска породица Милошевић (Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан) и Горан Тодоровић, све су били ненаоружани цивили.

1992. У Сарајеву, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" плански евакуисана. Припадници Југославенске Народне Армије, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. Ова касарна је одмах претворена у муслимански логор, за мучење Срба, током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

1995. У Сарајеву, погинула Зорица Дивчић (8) у Озренској улици, на Врацама, док су две особе рањене у нападу артиљерије муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

1995. У Букурешту, Министарство спољних послова Румуније саопштило је да су Грчка, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина, у складу с чланом 50. Повеље УН, поднијеле Савету безбедности захтев за хитну надокнаду штете коју трпе услед санкција против Савезне Републике Југославије, током три године.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали електро-енергетске системе у Нишу, Новом Саду и Костолцу. Гранате су пале и на околину Урошевца, Пуново Поље, затим београдско насеље Ритопек, водовод у Сремској Митровици, што је довело да 10.000 људи остане без воде.

2001. У Медарима, Здружене снаге безбедности СР Југославије ушле у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле административну границу према Косову и Метохији.

2003. У Београду, владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве.

2004. У Загребу, председник Србије и Црне Горе, Светозар Маровић боравио у првој посети Републици Хрватској, током које је начелно договорен трансфер српских затвореника из Лепоглаве у затовре у СЦГ.

2008. У Београду основан Српски светски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свету.



25. мај

1944. У Дрвару, започет ваздушни десант немачких снага под шифрованим именом "Коњички скок". Град Дрвар и околина су стравично бомбардовани читав дан. Ова акција је имала за циљ хватање и ликвидацију комаданта партизанских снага НОВЈ - Јосипа Броза Тита. Спашавање Тита омогућиле су партизанске јединице из Лике и Босанске Крајине, попуњене српским кадровима.

1962. У Београду умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1978. У Сан Франциску на западној обали САД, умро је Џафер Дева (74), фашистички политичар међу косовским Албанцима који је током Другог светског рата био слуга немачких окупационих снага. Помагао је као министар у Влади ткз. Велике Албаније органиацију Бали Комбетар, као и "Скендербег" дивизију. Напушта Балкан 1945. и одлази преко Италије и Сирије у Америку где се настанио у Калифорнији. Тамо је био један од 750 сарадника ЦИА који су имали мрачну нацистичку прошлост.

1992. У Брадину упадају удружене муслиманско-хрватске снаге њих око 3.000,  те праве стравичне злочине над Србима, које се могу окарактерисати као геноцид. Убијено је око 60 цивила, силовано 5 Српкиња, а преко 200 их је одведено у концентрационе логоре: Лора, Челебићи, Мусала.

1995. Код Сарајева, авиони НАТО Пакта бомбардовали српске положаје око Пала. Тако су припадници ВРС заробили 372 припадника УНПРОФОР-а, који су касније у јуну пуштени.

1995. У Тузли, код Капије од подметнуте бомбе гине 71 лице, а 240 је рањено... за овај злочин је прво оптужена ВРС, али касније Новак Ђукић.

1996. У Београду, Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали крагујевачку Ждраљевицу, цивилни објекти у Шапцу, бољевачка шума код Обреновца.

2000. У Београду, одржана оснивачка скупштина покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар. Овај покрет је био врло брзо забрањен, јер је финансиран од америчке службе безбедности ЦИА, а циљ је био свргавање Слободана Милошевића и његовог режима са власти. Пет месеци касније Отпораши су успели у својој намери.

2001. У Бечу парафиран Споразум о расподели имовине и наслеђа бивше СФР Југославије.

2004. Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2006. У Сарајеву, Савет министара БиХ формирао Државну комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, муслимана и осталих националности у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.



26. мај

1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

1999. На Косову и Метохији на планини Паштрик отпочела велика битка, која је носила шифровано име "Стрела 2". Удружене снаге албанских терориста, Војске Републике Албаније и НАТО алијансе напале су положаје Војске Југославије око карауле Горожуп. Битка је трајала 20 дана, а завршила се србском победом, док је ткз. ОВК претрпео велике губитке.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за наводне ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.



27. мај

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1995. Код Сребренице муслимански бојовници који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а... а затим отворили пушчану ватру на петорицу Срба цивила из Руповог Брда, који су се враћали из шуме са камионом дрва. Тројица су на лицу мјеста убијени, а двојица су тешко рањени и посље кундаком дотучени.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 



28. мај

1879. У Даљу, недалеко Вуковара и Апатина родио се научник свјетског гласа - Милутин Миланковић. Аутор је најпрецизнијег астрономског календара и неимар многих значајних грађевинских објеката у Србији и Европи. Математички је објаснио настанак 'ледених доба'. Оснивач је катедре за Небеску механику на Београдском универзитету... За вријеме Првог свјетског рата бива ухапшен од Шукцора и насилно одведен у логор Нежидер близу Беча... Након Другог свјетског рата бива прогањан од локалних комуниста.

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1952. У Совјетском Савезу је у логору за ратне заробљенике умро Хенрик Верт, бивши начелник мађарског Генералштаба током Другог светског рата. Он је одговоран за учешће фашистичке војске Мађарске у Априлском рату 1941. године, као и погром Срба из Бачке и Барање, где су његови војници оставили крваве трагове над цивилима.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.



29. мај

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1945. У Нирнбергу је извршио самоубиство немачки генерал Франц Беме (62) тако што је скочио са 4. спрата затвора чувши да ће бити изручен Југославији. Лично он је потписао наређење за покретање масовних стрељања Срба цивила у окупираној Србији: Драгинац, Крагујевац, Краљево, Шабац... Ово је био део етничког чишћења злочиначке операције "Дрина-Сава", када је за три месеца убијено преко 35.000 Срба.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 Срба полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 



30. мај

1913. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају три српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.



31. мај

1809. Код Ниша се одиграла Чеграрска битка у Првом србског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране. А сам Синђелић је себе разнео пуцњем у барутану.

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три србска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Србске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу.

1999. У Србији, авион НАТО пакта тешко бомбардовао Нови Пазар, када је погинуло 11, а рањено 12 цивила. Међу погинулима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метохији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links