Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Филм "Дара из Јасеновца" је...



























































Додела нових назива улица у нашим градовима


Наша сарадница Невена Милосављевић са Космета дошла је до једне одличне идеје која би помогла националном освешћивању и доприносу култури сећања на тај начин што би свако од наших посетилаца могао да пошаље е-пошту градским и општинским секретаријатима у вашем локалном месту у Републици Србији, Црној Гори, Републици Српској.
Објављено: 28.02.2021 .... Број посета: 16 .... Број гласова: 0

Дара из Јасеновца или Ми и Јасеновац


Хоћу да гледам Дару из Јасеновца иако "ће ме болети желудац". Једино ако нас "заболи желудац" остаћемо свесни злочина који су чинили нашем народу. Да памтимо, не да бисмо се светили, јер тад се не бисмо разликовали од њих, од оних којима су каме и ланци идеали и оруђе у остваривању животних и националних циљева! Већ да будемо свесни прошлости!
Објављено: 27.02.2021 .... Број посета: 29 .... Број гласова: 0

Чудо на снимању Даре из Јасеновца


Један детаљ из филма о коме многи причају вам је можда промакао, а можда вас највише гануо. Али, o чуду на снимању - мало њих је досад знало. "Дара из Јасеновца", јелте, делимичну причу о ужасима усташког логора доноси кроз неколико ликова, а Милета Илића, чија је Дара ћерка, тумачи Златан Видовић, који је већи део филма приказан...
Објављено: 23.02.2021 .... Број посета: 80 .... Број гласова: 15

Поводом Даре из Јасеновца-приче у мојој глави


Седела сам једног августовског јутра на пребиловачкој узвишици. Нема речи на које се може наслонити та тишина и поглед у нестварну светлост која трепери. Седела сам на горњем степенику некадашњег школског дворишта, могле су се разабрати капи росе на свакој влати траве. Не дишем.
Објављено: 23.02.2021 .... Број посета: 21 .... Број гласова: 0

Седам добрих разлога да погледате филм "Дара из Јасеновца"


Филм "Дара из Јасеновца" је први играни филм о балканском Аушвицу, односно највећем србском граду под земљом. Светска премијера је била у суботу 20. фебруара 2021. године од 20 сати. Главне улоге су имали: Биљана Чекић, Наташа Нинковић, Вук Костић и др. Утиске о том остварењу можете прочитати код нас на порталу.
Објављено: 21.02.2021 .... Број посета: 336 .... Број гласова: 33

Моја породица је жртва Јасеновца, а ја Олује


Прeтужнa животнa причa сцeнaрискињe "Дaрe из Jaсeновцa"... - Желим дa вeруjeм дa ћe филм Дaрa из Jaсeновцa утицaти нa културу пaмћeњa српског нaродa, коja чeсто ниje нa одговaрajућeм нивоу, a jeдaн од њeгових циљeвa je вeћ постигнут. Други Оскaр је добијен оног дaнa кaдa су Aмeрикaнци зaтрaжили и потписaли свeтску дистрибуциjу овог филмa.
Објављено: 18.02.2021 .... Број посета: 139 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

3. март

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1983. У Гориочу, православном манастиру недалеко места Исток, албански насилник, стар око 20 година улази у манастирске одаје и покуашава да силује монахињу Ану Милошевић (73), али је то кривично дело спречио Недељко Зувић из Синаја, који је случајно наишао.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.



4. март

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.

1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.

2004. На Светој Гори избио пожар у манастиру Хиландар који је причинио огромну материјалну штету, више од половине манастирског комплекса је уништено. Све оно што је братство манастира вековима радило и чувало је за један дан отишло у пепео. Узрок овог пожара остао је непознат.



5. март

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера ка селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста ОВК, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније после јуна 1999. године добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.



6. март

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.



7. март

2018. У Београду, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче"... Радуловић је готово свој целокупни опус посветио книнском и севернодалматинском крају у коме је провео детињство и рану младост. Почетком 1990-их био је први министар спољних послова у Влади САО Крајине... Касније је био и професор у XIV Београдској гимназији.



8. март

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1986. У Сувој Реци, на јужном делу Косова и Метохије, у селу Мушутишту, православна монахиња Херувима Бранковић из манастира Свете Тројице пошто је кренула у продавницу да купи намирнице за потребе манастира била је физички нападнута од албанске деце школског узраста, који су је прво исмевали, а онда каменовали. Потом је оборена на под, они су је пљували и цепали јој мантију. Нико није хтео да јој притекне у помоћ.

1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.



9. март

1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.

1991. У Београду, велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац и један демонстрант средњошколац. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.



10. март

1880. Код Чачка у селу Заблаће родио се Владислав Петковић Дис, србски песник и велики родољуб. Иако је проглашен неспособним за војску због уских груди, био је учесник Балканских ратова 1912-1913 где му је задатак био да извештава. Са Војском Краљевине Србије се повлачи преко Албаније крајем 1915. године и долази на Крф, а потом одлази у Француску на лечење. Приликом повратка у Грчку његов брод је погођен од немачке подморнице и тако је прерано погинуо у својој 37. години живота. Писао је много песама од којих су значајне: "Ми чекамо цара", "Можда спава", "Тамница" и др. Постоји књижевна награда Дисово пролеће.

1856. У Вршцу умро је Јован Стерија Поповић, србски књижевник и комедиограф. Био је један од водећих интелектуалаца свога времена, а касније и министар просвете у Влади Краљевине Србије. Многа његова значајна књижевна дела: "Кир Јања", "Џандрљави муж", "Зла жена", "Лажа и паралажа" и др. су у другој половини 20. века екранизована. Сматра се да је Јован Стерија Поповић оснивач србске драме. По њему је назван један позоришни фестивал у Новом Саду.

2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.

2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.

2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера тзв. Републике Косово на ванредној седници парламента.

2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.



11. март

1856. У Кумодражу, крај Београда, родио се војвода Степан Степа Степановић. Дао је немерљив допринос у ослобилачким ратовима Србије крајем 19. и почетком 20. века. У Првом светском рату је унапређен у чин војводе након победе србске војске у Церској бици августа 1914. године, где се показао као велики стратег и војсковођа. Умро је 29. априла 1929. године у Чачку, где је и сахрањен.

1915. У Чикагу (САД) завршен први србски народни сабор, на којем је 468 делегата из САД и Канаде подржало уједињење свих јужнославенских народа у заједничку државу. Србски исељеници су у резолуцији истакли да једини спас виде "у кидању сваке везе са Аустро-Угарском" и формирању јединственеи слободне државе свих Јужних Славена.

1974. У Београду, умро србски правник Милан Бартош, један од најистакнутијих србских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Србске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација СФР Југославије на заседањима ОУН.

1995. У Сарајеву, на Грбавици (србски дио града) су убијене из снајпера две србске девојчице: Милица Лаловић (10) и Наташа Учур (9), од злочинца Сеје Пискића припадника 101. бригаде муслиманске Армије БиХ.

2006. Хашки Трибунал је објаво да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), преминуо Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, коме се судило за ратне злочине почињене на подручију бивше СФРЈ.



12. март

1935. У Њујорку (САД) умро српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату је 1874. после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. За научни рад је 1920. одликован Едисоновом медаљом. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета, као и бројне улице и мостови у Србији... у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Новој Пазови, Панчеву, Кикинди, Нишу и др.

1943. У Калновику, на граници између Херцеговине и Босне рођен је Ратко Младић, пуковник ЈНА, а касније и начелник генералштаба Војске Републике Српске, који је дао оргоман допринос стварању треће српске државе на Балкану 1990-их година.

1964. У Београду, умро српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих српских ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф /потом и шеф сликарске радионице/ Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.

2003. У Београду, испред зграде владе Србије, убијен је премијер Зоран Ђинђић. За овај атентат оптужени су припадници Земунског клана. Ово убиство је изазвало бројне контраверзе и увело Србију у дубоку политичку кризу и уведено је ванредно стање.



13. март

1903. У Солуну (Грчка), рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института. Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми.

1946. У Вишеграду,  је на превару ухапшен генерал Југославенске Војске у Отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић, најодликованији српски официр, од припадника ОЗНЕ - југославенске тајне полиције. Потом је спроведен у Београд, где му је Војни суд у унапред режираном суђењу судио за велеиздају. Стрељан је 17. јула 1946. године. на непознатој локацији. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 14. маја 2015. године. За време Другог светског рата, немачке окупационе власти су његову главу уцениле на 200.000 динара. Одликован је од председника САД Хари Трумана 1948. године оредном Легија за заслуге, јер је спасавао америчке пилоте 1943-1944.

1975. У Београду, умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Српске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1999. На Косову и Метохији, шиптарски терористи из ОВК подметнули бомбу у центру Подујева и на dу Косовској Митровици, погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске СР Југославије.

2000. У Хашком Трибуналу почело суђење генералу ВРС Радиславу Крстићу, који је оптужен за "геноцид, злочине према човечности и кршење људског права и обичаја у Сребреници".

2003. У Мостару, Кантонални суд осудио на 35 година затвора Муамера Топаловића, припадника муслиманске Армије БиХ за убиство три члана српске породице Анђелић.

2003. У Осијеку, Жупанијско државно тужилаштво Хрватске подигло оптужнице против Николе Иванковића и Енеса Витешкића, бивших припадника хрватске (пара)војске за ратни злочин над српским цивилима у Паулин Двору.

2015. У Београду, на сурчинском аеродому, припадници Војске Србије: Мехић Омер, Ђукарић Милован, Драјић Небојша и Миладиновић Иван су долазили хеликоптером из Рашке, одакле је требало пребацити малу бебу, како би јој омогућили хитно лечење на Војномедицинској Академији. Том приликом су сви чланови посаде погинули. Тадашњи министар одбране Братислав Гашић саставио је комисију која је утврдила, после две недеље, да је Мехић Омер наводно био пијан.



14. март

1914. У Цариграду, потписан мир Србије и Турске, чиме је допуњен Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Тако су Србија и Турска успоставиле односе, решена су питања враћања заробљеника, држављанства становника уступљених области, статус муслимана у Краљевини Србији.

1932. У Мокрину (Банат) је рођен српски писац, новинар и филмски радник Мирослав - Мика Антић, изузетан лиричар и инвентиван дечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом", који је деценијама био забрањен у СФР Југославији.

1945. У Хомољцу (Лика), крај Коренице усташки покољ над 45 српских цивила, од чега је 22 било дјеце млађе од 12 година (највише Лалића и Пањковића).



15. март

1951. У Румунији највиши органи комунистичке власти донеле одлуку о присилним депортацијама Срба, Немаца, Мађара и Чеха из Баната, тачније пограничних зона према Југославији, у дубини 25 км. Овај догађа је познат као Бараганска голгота јер су банатски Срби депортовани 600 км од свог завичаја у Бараганску пустињу. Према проценама за пет година из Баната је депортовано најмање 40.000 Срба из 300 насеља, а добар део њих се никада није вратио. Многе србске породице су тако нестале, а Банат је насељаван Румунима.

1957. У Паризу (Француска) умро Моша Пијаде, председник Скупштине ФНРЈ, редовни члан САНУ, сликар и новинар. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. На почетку Другог светског рата био је партијски руководилац у Црној Гори, где се на суров начин обрачунавао са политичким неистомишљеницима. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу партизанског покрета. На Првом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1942. у Бихаћу остаће запамћене њенове речи како треба створити што више бескућника и сиротиње, како би се и они прикључили револуционарној и класној борби.

1991. У Београду, председник Председништва СФРЈ и представник Србије Борисав Јовић поднео оставку, јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у Југославији, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крваве поделе Југославије.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о заштити интереса РС, којом се одбацују све иницијативе за једностраним мењањем Дејтонског споразума, без сагласности три конститутивна народа.

2001. У Тетову, почели жестоки сукоби између безбедоносих снага Вардарске Македоније и албанских терориста, које су помагали НАТО официри. Љубен Пауновски, министар одбране, упозорио међународну заједницу да Вардарској Македонији прети рат због ескалације сукоба на граници према Србији.

2006. У Хашком трибуналу, високи официри муслиманске Армије БиХ Енвер Хаџихасановић и Амир Кубура осуђени  на пет односно 2,5 године затвора за злочине које су током 1990-их починили њихови војници над српским и хрватским цивилима.

2007. У Подгорици, влада Црне Горе парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

2007. У Бања Луци, на Клиници за торокалну хирургију Клиничког центра први пут на овим просторима успешно извршена операција "ехинокока" срца.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links