1941. У Краљеву, немачке окупаторске снаге започеле хапшење, а потом стрељање неколико хиљада српских цивила, укључујући жене и децу..

1944. У Сремским Лазама, на путу Шид-Винковци, усташе извршиле покољ над 56 Срба, мештана овог села. А наредних дана још око 100 српских цивила је убијено.

1991. У Борову Насељу, из склоништа хрватске паравојне снаге извеле су 10 српских цивила, који су стрељани.

2003. У Бечу, одржани први директни разговори представника власти Србије и Црне Горе, са представницима Албанаца са Космета.  

1915. У Београд, после више дана жестоких окршаја ушле немачке и аустро-угарске снаге. Исти дан су пали још Пожаревац, Смедерево и Голубац. Главнина србске војске је већ кренула у повлачење ка Грчкој. Ово повлачење је познато још као Албанска голгота.

1915. Бугарска ушла у Први светски рат на страни Централних сила. Нападнуте су србске територије око Јужне Мораве, Нишаве и Тимока. Тиме је пресечен пут повлачења србске војске према Солуну, долином Вардара. Бугари су одмах по окупацији почели спроводити геноцид над србским народом.

1941. Код Лознице, у селима Драгинцу, Јаребици, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи... немачке нацистичке снаге у окупираној Србији врше одмазду и том приликом убијају 2.950 цивила, највише жена и деце.

1989. У Паризу, је умро Данило Киш (54), српски књижевник и члан САНУ. Киш је један од највећих у српској литератури, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом.

1991. У Сарајеву, посланици странака ХДЗ и СДА у Скупштини Босне и Херцеговине прогласили БиХ сувереном државом, док су посланици СДС напустили засједање. Одбачена је Београдска иницијатива, да БиХ остане у Југославији.

1991. Крај Саборског (Лика), у шуми Матовника, хрватски паравојници ЗНГ, убили су 33 српска цивила, од чега 13 дјеце.

1939. У Бечу је умро хрватски генерал Стјепан Саркотић (81) који је ратовао за германске интересе у војсци Хабзбуршке монархије крајем 19. и почетком 20. стољећа. Био је командант аустроугарских јединица које је Бечки двор послао у Подриње, Јадар и Мачву августа 1914. године гдје су његови војници починили стравична звјерства над Србима цивилима. Почетком 1916. године учествовао је у нападу на Црну Гору од Котора на Ловћен... гдје су срушили Његошеву капелу. Такође као гувернер Босне и Херцеговине 1915-1918 послао је мноштво Срба у концентрационе логоре: Добој, Арад, Нежидер, Јиндриховице итд. Одакле се вратило тек половина. Важио је за великог србомрзца који је у Бечу посље Великог рата радио на рушењу Краљевине СХС. Његов ткз. Хрватски комитет је 1929. године преузео Анте Павелић, потоњи поглавник клеро-фашистичке НДХ.

1991. У Борову Насељу крај Вуковара Зоран Шипош, припадник хрватских паравојних снага ЗНГ, је довео три Србина цивила са Трпињске цесте, а затим их је убио из ватреног оружја и бацио у Дунав. Ово је устаљена пракса хрватских паравојника још од маја месеца 1991. Процењује се да је у Вуковару и Борову Насељу убијено око 400 Срба.

1991. У Вуковару је погинуо Борко Никитовић (23), потпоручник ЈНА који је извлачио војнике из опкољене касарне ЈНА од хрватских паравојника "Зенговаца".

1991. У Борову Насељу, између Купске и Виноградске улице, смртно је рањен злочинац Благо Задро, хрватски генерал. Одговоран за бројна убиства и пљачке, заправо етничка чишћења Срба по Вуковару током рата 1991. године. Био је предсједник локалног одбора ХДЗ за Борово Насеље, а по отпочињању оружаних дејстава постао је заповједник "Одбране Борова", као командант III батаљона у саставу вуковарске 204. бригаде. Одговоран је за етничко чишћење Козарачке и Банијске улице, Криве Баре, Трпињске цесте, Улице Николе Демоње...итд.

1912. Србија и Бугарска објавиле рат Турској, девет дана после Црне Горе, а дан касније и Грчка. Тако је почео Први Балкански рат, односно ослобађање балканских народа од вишевековног ропства. До средине новембра 1912. ослобођен је готово цео Балкан.

1915. У Бугарској основан концентрациони логор Сливен. Кроз овај казамат је прошло најмање 40.000 Срба који су насилно доведени по окупацији моравско-вардарског дела Србије. Смртност у овој "млевеоници људи" је била преко 85%, што га са правом сврстава у најужасније логоре тога времена у Европи. Услови у Сливенском логору су толико били лоши да је назван 'Пакао на земљи'. Узраст заточеника је био од 2 до 80 година.

1972. У Београду, умро Ђорђе Карађорђевић, син Петра I Карађорђевића. Одрекао се права на престол и био посвећен војничкој каријери. Школовао се у Русији, учествовао у Балкански ратовима и Првом светском рату. У бици на Мачковом камену, септембра 1914. је тешко рањен. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избеглиштву, а потом и немачку понуду да се настани у Белом двору.

2003. Хашки трибунал изрекао затворске казне Србима из БиХ: Благоју Симићу, 17 година бившем председнику општине Шамац; Мирославу Тадићу, 8 година бившем шефу локалне комисије за размену и Сими Зарићу, 6 година бившем шефу службе безбедности за Босански Шамац .

2004. У Мостару освештана црква Рођења пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату 1990-их.

1915. Код Софије је основан Панчаревачки логор смрти. Ово је био један у низу бугарских казамата где је утамничено 20.000 логораша, од чега 90% Срба, који су киднаповани из моравско-вардарског дела Краљевине Србије. Смртност у логору је била преко 70%. Сем Срба ту су били Румуни и Руси. Услови у логору Панчарево су били застрашујући.

1991. У Госпићу завршено тродневно етничко чишћење од стране хрватских паравојника ткз. ЗНГ када је нестало више од 240 Срба, од чега је 48 било жена. Злочинце су предводили: Мирко Норац, Томислав Мерчеп, Тихомир Орешковић и др. Госпић је само један од многих градова у СР Хрватској где су локални шерифи по налогу централе ХДЗ из Загреба спровеле прогон и убиства Срба цивила. О свему томе су били обавјештени сви цивилни и (пара)војно-полицијски функционери, као и лидери опозиционих партија. Само на локалитету Кукин До је пронађено 24 масакрирана леша.

1897. У Бугарској, у градићу Велинград рођен је Владо Черноземски (37), извршилац Марсејског атентата на Краља Александра I Карађорђевића у Француској. Успоставио је годинама пре тога сарадњу са Усташким покретом Анте Павелића и држао терористичко-диверзантске обуке хрватским дисидентима у Италији и Мађарској.

1918. У Загребу, Народно Вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донило Декларацију о уједињењу са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу. Четрдесет дана касније регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

1932. У Београду отворен Народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића - Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао огромну своту - од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.

1957. Западна Немачка (под надзором НАТО-а) прекинула дипломатске односе са социјалистичком Југославијом зато што је Београд признао Источну Немачку (под надзором СССР-а). Односи су обновљени 11 година касније.

2003. У Сарајеву, умро предсједник Предсједништва БиХ и ратни вођа босанских муслимана 1990-их Алија Изетбеговић, одговоран за разбијање СФРЈ и ратне злочине над Србима, који су починили његови бојовници у Босни и Херцеговини. Његова сахрана је најпосећенији догађај у историји Сарајева који је окупио 150.000 особа. Изетбеговић се сматра једном од најважнијих карика растурања Југославији крајем 20. вијека.

2007.  У Подгорици, посланици Скупштине Црне Горе усвојили нови Устав Црне Горе, као и Уставни закон.

1918. Немачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом светском рату.

1935. У Југославији Алијанса женских покрета у више градова организовала зборове, захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1936. У Београду, зграда Скупштине Југославије примила прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1943. Град Ниш, засут бомбама од британских и америчких ратних авиона и тако усмтрили најмање 250 Срба цивила, од тога најмање 70-оро деце. Немачке снаге су претрпеле незнатна оштећења, док су бомбе падале на железничу станицу, затим Шумадијску, Дринску, Призренску, Кајмакчаланску, Шиптарску, Гвоздену и Бањалучку улицу. Ово је био почетак англо-америчке ваздушне кампање над Србијом, где су савезници "истеривали Немце".

1944. У Београд улазе партизанске јединице и Црвена Армија. Борци ПОЈ су имали око 3.000 погинулих, црвеноармејци око 1.000, док је немачких војника погинуло око 16.800.

1992. Са Дубровника јединице ЈНА напуштају положаје, у складу са договором Републиком Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача ОУН.

2003. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против начелника Службе јавне безбједности МУП-а Србије Сретена Лукића, његовог претходника полицијског генерала Властимира Ђурђевића, бившег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и бившег команданта Треће армије ВЈ Владимира Лазаревића.

2006. У Осијеку, хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника хрватске војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку - реч је о ликвидацији Срба на обали реке Драве, познатој као случај "Селотејп". Ова злодјела су се дешавала по инструкцијама Бранимира Главаша, челника локалног одбора ХДЗ странке.

1941. У Крагујевцу, припадници немачких ратних јединица у Србији, хапсе 2.800 српских цивила, где је било пуно ђака, млађе од 14 година, те их одводи у шуму на стрељање. Ово је извшрено као одмазда и застрашивање српског народа у Шумадији.

1991. Из Копра су испловили ратни бродови Југославенске Народне Армије "Галеб" и "Свети Стефан" са 1.135 војника и официра ЈНА. Овим чином су последње трупе ЈНА напустиле СР Словенију.

1994. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН позвао муслиманску Армију БиХ да безусловно повуче своје трупе из демилитаризоване зоне на Игману, код Сарајева, у складу са споразумом који је потписан још 14. августа 1993. што они нису учинили.

1995. У Сарајеву, код аеродрома је ослобођено десет Срба из муслиманских логора "Силос" у Тарчину, централни затвор у Сарајеву и логор у Тузли.

2019. У Београду, изненада преминуо пјесник и син Херцеговине Божидар М. Глоговац.

1912. У Приштину улазе јединице Треће армије Војске Краљевине Србије које предводи генерал Божидар Јанковић... Прва јединица која је унела барјак слободе у овај град била је II батаљон Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" из Моравске дивизије. Овим чином је Косово Поље постаје слободно после више векова. Народ је дочекао ослободиоце са песмом и највећим одушевљењем, буквално су плакали од среће. Турске снаге су се у паници повукле ка Липљану.

1927. У Београду је умро Борислав Станковић, приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца балканског реализма. Рођен је у Врању 1876. године, рано је остао без родитеља. Завршио је Правни факултет у Београду. Написао је драму "Коштана" 1902. године, а роман "Нечиста крв" 1910. године... још у време када је Стара Србија била под турском окупацијом. У Првом светском рату је ухапшен у Подгорици и одведен у концентрациони логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине СХС. Многе школе и улице су понеле његово име. Почетком 1990-их година у Врању је започета културна манифестација "Борина недеља", а која се одржава задње недеље марта месеца...

1942. У Великом Паланчишту, код Приједора на сјеверозападу Босне, хрватске и муслиманске усташе под командом Батинића из VIII усташког батаљона убиле најмање 460 Срба цивила, од чега 226-оро дјеце млађе од 14 година. Највећи дио жртава је убијен хладим оружјем. Ово монструозно злодјело је била освета за неуспјелу њемачко-хрватску офанзиву на Козару пар мјесеци раније.

1991. У Задру, у згради паравојне полиције, припадник ЗНГ Давор Вукић, из поштоља убија три српска цивила из места Шибуљина: Драган Пољак (33), Марко Штрбо (25) и Жељко Штрбо (32).

2000. У Требиње су допремљени земни остаци Јована Дучића, после 57 година и положени у херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина.