1942. На Петровој Гори (Кордун), усташе и домобрани за пет дана, убили су 57 жена и дјеце, те су их бацили у јарак Метаљка.

1945. У Берлину је немачки фелдмаршал је дан раније потписао капитулацију у име Трећег Рајха, која је ступила на снагу Деветог маја, чиме је окончан Други светски рат у Европи. Овај оружани сукоб се сматра за најстрашнији и најтрагичнији у историји човечанства, јер је однео десетине милиона живота уз огромну материјалну штету. ДСР су изазвале чланице Тројног пакта на челу са Хитлером и Мусолинијем, због својих освајачких апетита и жеље за покоравањем слободољубивих народа. Током ДСР, највише су страдали: Руси, Украјинци, Пољаци, Белоруси, Јевреји, Срби...

1992. У Босанској Посавини, основан хрватски концентрациони логор у Орашју за Србе. Кроз њега је прошло најмање 400 Срба, а забележено је преко 50 начина мучења... Муслиманско-хрватске снаге у БиХ нападају српска села у Босанској Посавини: Збориште, оџачки Нови Град и Букова Греда, када је убијено 20 српских цивила. У Дервенти (БиХ), је убијено 12 српских цивила од припадника ХОС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Ваљево, Липљан,Ужице, Дечане...

1923. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је Краљевини СХС предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година.

1945. У Словенији отпочеле масовне ликвидације четничких тј. Равногорских јединица у повлачењу, са којима су били и цивили... Стрељања су вршили припадници НОВЈ по налогу Врховног штаба углавном по шумама, ливадама, и неприступачним теренима... Ликвидације су потрајале неколио недеља. Број жртава никада није утврђен, а процењује се да их је било више десетина хиљада.

1992. Код Коњица у селу Брђани (Херцеговина), хрватске паравојне снаге (ХВО) убијају 10 Срба цивила (Драганиће и Живаке).

1992. На Мајевици у рејону релеја Столице отпочела велика муслиманска офанзива коју су србски борци из Прве мајевичке бригаде успјешно одбили и сачували положаје на Јелици и Лисачи.

1999. На Косову и Метохији, авиони НАТО пакта бомбардовали: Исток, Штимље, Дечани, Пасјане, Урошевац... Причињена је велика материјална штета, а неколико цивила је погинуло.

1940. У Београду, потписан југословенско-совјетски трговински уговор. Страхујући од италијанских претњи, Краљевина Југославија је тражила 200 авиона, тешку артиљерију, тенкове и бензин. Шеф совјетске дипломатије Вјачеслав Молотов је испоруке условио успостављањем дипломатских односа, што је учињено 25. јуна 1940. године.

1941. Код Глине, у насељу Хађер (Банија), усташе за два дана поубијале 375 српских цивила.

1943. У Лондону, југословенска влада у избеглиштву током Другог светскг рата, услед великих притисака британске владе, затражила од четничког команданта Драже Михаиловића да прекине борбу са комунистима и прикљче се партизанима.

1992. У Тарчину, код Сарајева , паравојне муслиманске формације оснивају концентрациони логор Силос. Овај логор је постојао и после Дејтонског споразума, а кроз њега је прошло преко 600 Срба, док је убијено најмање 30 Срба. У селу Лијешће крај Босанског Брода убијено 20 српских цивила од припадника ХОС-а... У српском месту Вогошћи крај Сарајева муслиманске снаге убиле 20 српских цивла, шест Српкиња је силовано.

1992. Из Београда, су повучени министри иностраних послова Европске заједнице, а затражено је суспензија СР Југославије из ОЕБС-а.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардивали околину Приштине, погинуло 6 цивила, међу њима двоје деце. Бомбе су пале и на село Јарчујак, крај Краљева, погинуло петеро цивила. Енергетска постројења у Нишу гранатирана, као и село Орљане, Велика Плана и Мрчајевци.

2007. У Стразбуру, Црна Гора постала 47. пуноправна чланица Савета Европе.

2007. У Београду, на основу међународне потернице ухапшен Илија Јуришић, осумњичен да је учествовао у злочину над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године. Али је пуштен после неколико дана боравка у истражном затвору.

1924. На Жабљаку, је рођен херој новог доба - Владимир Шипчић, официр Југославенске Војске у Отаџбини, а касније посље Другог свјетског рата одметник кога су комунистичке власти прогласиле за Непријатељем бр. 1. Бранио је србску нејач у Херцеговини, Рашкој, Босни и Црној Гори. Народ га је доживљавао као легенду.

1992. У Босни и Херцеговини, створена је Војска Српске Републике у БиХ, која је настала након повлачења Југославенске Народне Армије из ове бивше републике СФРЈ. Тако је ВРС постала гарант опстанка српског народа у БиХ. ВРС је учествовала у многим важним биткама 1990-их, као што су: Коридор Живота, Митровданска офанзива и др.

1992. У Врелу, крај Босанског Брода, упадају муслиманско-хрватске снаге, шестеро Срба је убијено, а остали одведени у логоре...

1992. У Сребреници, муслиманске снаге под командом Насера Орића нападају села: Залазје, Сасе, Биљача и Загони; када је убијено 70 српских цивила, а 20 заробљено и одведено у логоре.

1992.  У Црквинама, крај Горажда упадају јаке муслиманске снаге и убијају породицу Владе и Божане Делић: четири сина, ћерку, зета и унука. Многи мушкарци су убијени или одведени у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Владичин Хан, када је двоје погинуло и 5 рањено. Гранате су пале и на Параћин (избеглички центар), Куршумлија и Врање, оклолину Подујева, Вучитрна, Косовску Каменицу, Ораховац, Штимље и Липљан.

1941. У Загребу, Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке владе НДХ, потписао "Равнатељство за јавни ред и сигурност" о истребљењу Срба, Јевреја и Рома.

1941. На Равној Гори, пуковник ЈВуО Драгољуб Дража Михаиловић, доноси одлуку да подигне устанак против Немаца. Овај четнички покрет није признао капитулацију југославенске владе, већ је радио на организовању герилске борбе против окупатора. Ово је био први устанак у читавој поробљеној Европи.

1944. У Дрвару (БиХ) донета одлука о оснивању Одељења за заштиту народа - ОЗНА, тајна полиција југославенских комунистичких власти, које је касније преименована у УДБ-у. ОЗНА је била умешана у многе злочине након Другог светског рата, против невиних цивила, који су имали симпатије према СССР или су били монархисти по убеђењу.

1990. У Загребу долази до антологијских нереда на Максимиру и прекида фудбалске утакмице између домаћег Динама и београдске Црвене Звезде. Нова власт са ХДЗ-ом овај догађај користи да очисти српске кадрове из МУП-а Хрватске, како јој не би сметали за касније етничко чишћење српског становништва из Хрватске..

1992. У Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају српска села: Клакар и Винска (Општина Брод), том приликом је убијено 12 мештана, док су остали заробљени и одведени у логоре.

1999. На Косову и Метохији, авиони НАТО пакта касетним бомбама гађали Приштину, Призрен, Урошевац...

1942. У Војишници, крај Војнића (Кордун), усташе праве покољ над српским цивилима, када је убијено 189 Срба, од чега 93 дјеце млађе од 14 година.

1945. У Миљевини, код Фоче, партизани отпочели ликвидације младића у четничким униформама који су се предавали и Срба цивила не старијих од 20 година. Највећи део њих је бачен у јаму Понори око 2.000 људи. А укупно је за седам дана ликвидирано од 9.300 до 22.000 родоуба.

1990. У СР Хрватској, проусташка странка ХДЗ и њен лидер Фрањо Туђман, преузимају власт... почело чишћење српских и нехрватских кадрова из полиције, тужилаштва, медија, државне управе и локалне адмиинистрације.

1999. Авиони НАТО пакта десјтвују графитним бомбама по Електропривреди Србије, а многи градови Власиначког округа (Ниш, Пирот, Алексинац, Лесковац и др.) остају без струје... Исто тако графитне бомбе су бачене на Костолац и Обреновац, па Нови Сад, Шабац и делови Београда остају без електричне енергије.

1991. Код Борова, у водама Дунава утопио се Вукашин Шошкоћанин, командант одбране Борова Села, који је погођен снајпером, када се враћао из АП Војводине. Овај атентат није никада разјашњен... Чињеница је да се Шошкоћанин ставио на чело својих мештана, али да није желео рат нити је прогонио своје комшије Хрвате, зато је сметао.

1992. У Тузли, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига БиХ" нападају колону ЈНА на Брчанској Малти и праве стравичан масакр. Убијено је 212 припадника ЈНА, док је 140 заробљено и одведено у логоре. У херцеговачком селу Блаце (општина Коњиц), убијено 8 мештана српске националности, док је 10 Срба одведено у логоре од хрватских паравојних формација.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Чачак, Лађевце, Краљево, Крагујевац, мостове код Куршумлије и Ћуприје... Бомбардовано је складиште горива у Бору и Прахову. На Космету је гранатирана: Митровица, Приштина и Урошевац.

1972. Код Кладова, после осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем "Ђердап", заједнички градитељски подухват СФР Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1992. Код Сарајева, муслиманске паравојне снаге око 3.500 бојовника, предвођени Јусуфом Празином у насељима Пофалићи, Велешићи, Бућа Поток и Граовиште започеле крвави пир и етничко чишћење над Србима цивилима који је трајао неколико дана. Укупан биланс је био најмање двије стотине српских жртава (иако неке процене иду и преко 300), од чега 50 жена, дјеце и стараца. Овај погром су испланирали: Хасан Ефендић, Хабиб Идризовић и Идриз Салко.

1992. У Бихаћу, серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трафо-станицу у РТБ Бору, као и железаре у Смедереву. Гранате су падале по цивилним циљевима на Пожаревац и околина Призрена, село Гора.

2000. У Београду, МУП Србије саопштио имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла 2000. у Смедереву и илегално га пребацила у Републику Српску, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Отмичаре финансирале стране службе.

1917. У Ници (Француска), умро је војвода Радомир Путник, један од наших највећих војсковођа и стратега. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је српска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време српско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био начелник Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао српском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења српске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро.

1966. У Пећку Патријаршију, је стигла покрајинска делегација предвођена Иваном Вакићем, а коју је послао Милош Минић, тадашњи високи функционер социјалистичке Југославије. Они су имали за циљ да испитају оптужбе братства манастира Високи Дечани, који су говорили да Арбанаси краду и уништавају манастирску имовину, уништавају гробља и нападају свештенике СПЦ. После пар дана делегација је написала извештај, који је верска комисија Савезне Владе уобличила у став који је све то минимизовао и превео да се ради о спорадичним инцидентима, а не о организованом терору албанског иредентизма.

1994. У Сарајеву, Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Алексиј Други, Његова светост патријарх српски господин Павле и загребачки надбискуп кардинал Фрањо Кухарић потписали "Сарајевску декларацију," у којој позивају на мирно решавање спорова, достојанство, слободу и права свих народа.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали складиште горива код Богутовца, затим цивилни циљеви код Сјенице и околина Ужица. Фабрика "Цер" код Чачка и железничка пруга, технички ремонтни завод...

2003. У Хашкии Трибунал, пристигао бивши официр ЈНА Мирослав Радић, оптужен за злочине у Хрватској.

2014. У Србији, кренуле поплаве у рангу природне катастрофе, највише у Обреновцу, а затим у Шапцу, Крупњу, Лозници и др.