Веселин Мисита - лознички ослободилац - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Веселин Мисита - лознички ослободилац


Веселин Мисита је био официр Војске Краљевине Југославије рођен код Мостара. За време Другог светског рата потпуковник Веселин Мисита је заједно са својим устаницима ослободио Лозницу и погинуо том приликом. Пре тога је имао окршаје са усташама код Добоја у мају 1941. године.

Југославенске комунистичке власти су његове заслуге умањивали и скривали, а био је врстан официр и обавештајац који је више пута одликован домаћим и страдним одликовањима. Освајао је и награде на армијским такмичењима југославенске краљевске војске.

Њему је у Лозници тек после распада СФРЈ направљен споменик.


 

ПОРЕКЛО И ШКОЛОВАЊЕ

Веселин Мисита је рођен 19. марта 1904. године у селу Буна код Мостара у Херцеговини. Мисита је био атлетске грађе и спортиста... 1930-их година победио је на армијском такмичењу у скијању.

Основно образовање стекао у Бањалуци, после чега је усписао гиманазију у истом граду, коју је са успехом завршио. Војну академију је завршио у Сарајеву 1934. године. Мисита је касније упућен на школовање у Француску и Чехословачку. Тамо је научио да говори француски, чешки и немачки. Веселин Мисита је имао успешну војну каријеру, унапређен је, после чега је постао најмлађи мајор у Краљевини Југославији.

 

 

ОКУПАЦИЈА И АПРИЛСКИ РАТ

Миситу је Априлски рат 1941. затекао на положају командата артиљеријског пука у Бањалуци, у чину потпуковника југославенске краљевске војске. Мисита је био један од официра који нису признали капитулацију државе, остао је веран датој заклетви Краљу.

Предводио је групу србских официра, који су били истомишљеници. Они су се сукобили током маја 1941. године са усташама код Добоја и тиме дали до знања да геноцидни талас против Срба у Независној Држави Хрватској не може да прође без отпора.

Потпуковник Мисита када је чуо да се у рејону Западне Србије у околини Сувобора налази група официра и подофицира предвођена генералшабним пуковником Драгољубом Михаиловићем, који је почео да ствара војно-четничку организацију према правилима гериле, ради пружања отпора окупатору, Мисита се упутио на Равну гору почетком јула 1941. и ставио на расположење пуковнику Михаиловићу.

 

 

ОДЛАЗАК У ПОДРИЊЕ

Пуковник Михаиловић је ради ширења и јачања четничке организације, официре распоређивао по срезовима. Потпуковник Мисита, капетан Драгослав Рачић и мајор Војислав Пантелић упућени су у Подриње, Поцерину и Мачву. Ова група са посебним упутствима почела је са стварањем формацијских јединица.

Током лета 1941. године, прво су формирали штабне чете, а потом Јадарски четнички одред и Церски четнички одред. На планини Гучево је основан Јадарски четнички одред од стране мајора Војислав Пантелића и резервног поручника јеромонаха Георгија Бојића, а капетан Рачић заједно са потпоручником Ратком Теодосијевићем на планини Цер оснива Церски четнички одред.

Почетком августа 1941. године потпуковник Веселин Мисита и мајор Бошко Тодоровић са посебним инструкцијама од пуковника Драже Михаиловића стижу на планину Цер код капетана Рачића за почетак заједничке акција против усташа и Немаца у НДХ (Источној Босни) и против Немаца у целом Подрињу.

Мајор Бошко Тодоровић се одмах упутио са групом официра за источну Босну ради помоћи српским устаницима у НДХ-а, а потпуковник Веселин Мисита се упутио у манастир Троноша где је са поручником и игуманом манастира Георгијом Бојићем приступио припремама Јадарског четничког одреда за борбе против Немаца у Подрињу.

 

 

ПОГИБИЈА КОД ЛОЗНИЦЕ

Одлука о нападу на Немце у Лозници и дизању устанка у Подрињу донета је на састанку у манастиру Троноша 30. августа 1941. године. На конференцији су били присутни потпуковник Веселин Мисита, артиљеријски капетан 1. класе Драгослав Рачић, игуман манастира и резервни поручник јеромонах Георгије Бојић, поручници Лазар Савић и Ратко Мартиновић и резервни поручник Никола Гордић, као и британски обавештајац инжењер Хербарт Мулер.

За команданта ове акције је постављен потпуковник Мисита, који је мобилисао све националне снаге у Јадру, за напад на Немце у Лозници мобилисао је око 1.700 бораца. Потпуковник Мисита кренуо у напад на Лозницу 31. августа 1941. године предводећи Јадарски четнички одред. Командант Мисита је погинуо на челу својих бораца, бацајући бомбе на Немце код кафане Лазе Хајдуковића где су Немци поставили јако митраљеско гнездо.

Лозница је ипак била ослобођена, као и Бања Ковиљача, а команду над устаницима преузели су капетан Богдан Дрљача и поручник Георгије Бојић, који су су успешно савладали Немце. У борбама за ослобођење Лознице заробљена су 93 Немаца, а известан број је погинуо и рањен. Потпуковник Мисита је предводио напад на Немце у Лозници, која је постала први ослобођен град од Немаца у Европи.

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Југославенска краљевска Влада, која је била у избеглиштву у Лондону, постхумно је унапредила првог устаника Веселина Миситу у чин пуковника и одликовала га је Карађорђевом звездом (највишим војним одликовањем Краљевине Југославије).

После рата, комунисти су његове заслуге у рату и устанку скривали и умањили. А исто тако, његов саборац јеромонај Георгије Бојић је ухапшен, па убијен 1946. године и не зна се за његов гроб.

Тек касније, крајем 1990-их њему је подигнут споменик у Лозници.



Посећено је: 457  пута
Број гласова: 5
























Skip Navigation Links