Читам сада текст Ратка Дмитровића, новинара и директора компаније "Вечерње новости". Човек у скоро сваком свом тексту, односно обраћању јавности буквално јадикује. Са разлогом, додао бих. Зашто? Зато што је у Србији последњих деценија ситуација више него застрашујућа. Не због технолошког заостатка за Истоком и Западом, нити материјализму коме већина људи у Србији трчи као без душе... већ због моралног и духовног посрнућа, које увек претходи економским кризама и потресима.

Све ово што се дешава у Србији и околним државама није случајно, већ намерно. Све то што забрињава и растужује Ратка Дмитровића, растужује и онај мали број (шаку јада) поштених и вредних људи на Балкану, али истовремено радује оне који "мешају карте". Људи које све ово забрињава су изгубљени у времену. Живе у убеђењу да постоји неки нормалан систем вредности, закон и правда, морал и поштење, друштвена и национална свест... но, сваки дан, ако не и сваки сат добијају примере и одговоре који их разуверавају, како живе у заблуди. Заблуда која пре или касније доводи до нервног слома. С друге стране, постоје већина грађана Србије који дангубе поред телевизује пратећи модне трендове, серије, филмове, шампионате, купове, намештене утакмице и сл. које овакве ствари не забрињавају, јер "то се њих не тиче", имају "преча посла".

У свом алармирајућем тексту који говори о незнању грађана Смедерева везано за појам Бранислав Нушић, Дмитровић се пита каква нам је будућност? Више него тужна и поражавајућа, одговарам. Није ово духовно и морално сакаћење од јуче, нити од пре14 или 24 године... Траје већ деценијама, скоро читав век ако не и дуже.

Никола Тесла, кога сви Србљи славе, кују га у звезде, диче се са њим, цитирају га... данас, да је жив, био би у Србији био исмеван. Постоји, сигуран сам, на стотине, хиљаде, паметних младих и образованих људи који у Србији, натпросечно интелигентних, баш због свог поштеног стеченог знања, васпитања и морала бивају одбачени од околине по оној Домановићевој (а који то беше?) тези - "То код нас не може да буде". Читајући Домановићеву прозу схватам(о) да се Србљи већ век и по не мењају. Спремни су да куде и руже нешто добро, све због сујете и лењости. Писао је о томе крајем 1920-их Рудолф Арчибалд Рајс (а ко је сада тај и одакле је?), све прецизно наводећи. Мали број Срба је то прочитао, још мање схватио шта српски пријатељ има да каже.

Српско друштво се, нажалост, претворило у фарму животиња, где главну реч воде крволочни пси, овце наивно блеје по дворишту и понављају "Све животиње су једнаке", док коњи морају да ринтају. Млеко од крава (профит)  узимају пси и свако ко покуша да им то узме бива уклоњен.

Оно што врло мали број људи на Балкану схвата, без обзира на нацију, имовинско стање и старосну доб, јесте да све ово што се дешава код нас, а боме и у свету, више од 200 година није случајно, јер точак историје гази све пред собом. Чак и то време социјалистичког (економског) благостања, кога се већина старијих грађана са сетом сећа, није било случајно, нити је то све заслуга само једне особе, односно "друга Тите", како они воле да кажу. Иза Ј. Б. Тита је стајала читава машинерија, односно армија ликова који су одржавали тај систем. У једном моменту, такав систем је нагло почео да попушта, средином 1980-их година. Истини за вољу и тај социјалистички систем је имао пуно рупа и неправди, али у односу на ово сада шта се дешава на Балкану, је више него драгоцен. Социјализам и Ј. Б. Тито међу јужнославенске народе долазе у тачно одређеном моменту и у тачно одређеном моменту одлазе са историјске позорнице. Да будем прецизан, требало је ушушкати и уљуљкати балканце у једну лагоду, да не примете шта и како им се дешава, јер посто је невероватно да и касније када се Југославија почела распадати крајем 1980-их година, већина грађана СФРЈ, поготово Срба је и даље веровала у њен опстанак, веровала у ЈНА и све остало. Кад оно, цврц. Све се срушило као кула од карата у лето 1991. прво у Словенији, а онда и Хрватској.

Током ратних 1990-их је такође пажљиво прирпеман терен за оно што је уследило после - "демократија". Огроман број ужаса и неправди се дешавао народу у последњој деценији 20. века, који је и даље веровао у неку правду, не видећи шта се стварно дешава. Телевизија у то време је била најмоћније оружје против Срба, како у Србији са својим развратничким и ултранасилним програмом, тако и у иностранству где су нас све представљали као бастарде из времена каменог доба. У Србији је тада нестала "средња класа", створени су тајкуни, турбо-буржуји, парајлије. Створено је материјално-потрошачко друштво где се све купује новцем.

"Демократија" је уствари била добра жвака, да не кажем дрога, коју су наивни грађани Србије прогутали 5. октобра 2000. од које се ни данас не могу отрезнити и опоравити. Материјално-потрошачко друштво доживљава своју брзу еволуцију. Чак и они који скрпе неку пару, уштеде дају тај новац на одржавање тог система, што кроз корупцију, што кроз производе и услуге које им се иза сваког ћошка рекламирају.

Сада су на власти неке друге "демократе"... и они живе од блаћења својих претходника. Опстаће на власти још 7-8 година, а онда ће их склонити, јер су обавили свој део посла.

У Србији све можете променити и странку и посао и ауто и брачног друга, само систем нико не сме ни да покуша да промени! Свако ко покуша да промени овај злочиначки систем у коме ће скоро сви грађани постати модерни робови. бива прво исмеван, а после, ако и даље истрајава и уклоњен. Они који чувају тај систем знају све о вама. Додуше, ви им све и дајете на тацни и кад год хоће могу да вас "случајно" уклоне, баш као онај авион у коме је настрадало руководство Пољске 2010. године. Размислите и зашто.

Ко не повезује ове "невидљиве" нити и даље остаје изгубљен у времену.

Томислав Ковач
8.9.2014.