1869. У Боки Которској избила велика народна побуна против Аустроугарске, која је позната још као Кривошијски устанак. Трајао је три мјесеца, све до 11. јануара 1870. године. Повод за избијање устанка је  одлука aустроугaрских влaсти о увођeњу воjнe обaвeзe зa стaновништво тог крaja. Посљедица устанка је дa aустриjски нaмјeсник Дaлмaциje гeнeрaл Гaвро Родић, по нaлогу Бeчког двора, aмнeстирaо устaникe, укинуо зaбрaну слободног ношeњa оружja, донeо одлуку о нaдокнaди мaтeриjaлнe штeтe и укинуо воjну обaвeзу зa бококоторски округ. Овај устанак је показао велике слабости Хазбуршке монархије и да је њен крај близу, што се остварило тридесетак година касније.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге које је предводио Берислав Шимић заробиле два војника ЈНА, одакле им се губи сваки траг.

1994. У Илијашу, на сарајевском ратишту од гранате која је испаљена са муслиманских положаја погинуо је Игор Кисић (14), најмлађи припадник Војске Републике Српске, члан јединце војводе Васкета Видовића. Првобитно је сахрањен у Илијашу, али су касније у марту 1996. године, током Сарајевске Голготе, његови посмртни остаци пребачени у Соколац, на војничко гробље Мали Зејтинлик.

2000. У Фочи, на истоку БиХ, припадници СФОР-а, покушавају да ухапсе хашког оптуженика Јанка Јањића, који је погинуо од бомбе.

2003. У Загребу, на Заводу за судску медицину породице српских жртава идентификовале 13 цивилних жртава убијене током "Олује", а које су ексхумиране са масовне гробнице у Грачацу

1941. У Краљеву, немачке окупаторске снаге започеле хапшење, а потом стрељање неколико хиљада српских цивила, укључујући жене и децу..

1944. У Сремским Лазама, на путу Шид-Винковци, усташе извршиле покољ над 56 Срба, мештана овог села. А наредних дана још око 100 српских цивила је убијено.

1991. У Борову Насељу, из склоништа хрватске паравојне снаге извеле су 10 српских цивила, који су стрељани.

2003. У Бечу, одржани први директни разговори представника власти Србије и Црне Горе, са представницима Албанаца са Космета.  

1915. У Београд, после више дана жестоких окршаја ушле немачке и аустро-угарске снаге. Исти дан су пали још Пожаревац, Смедерево и Голубац. Главнина србске војске је већ кренула у повлачење ка Грчкој. Ово повлачење је познато још као Албанска голгота.

1915. Бугарска ушла у Први светски рат на страни Централних сила. Нападнуте су србске територије око Јужне Мораве, Нишаве и Тимока. Тиме је пресечен пут повлачења србске војске према Солуну, долином Вардара. Бугари су одмах по окупацији почели спроводити геноцид над србским народом.

1941. Код Лознице, у селима Драгинцу, Јаребици, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи... немачке нацистичке снаге у окупираној Србији врше одмазду и том приликом убијају 2.950 цивила, највише жена и деце.

1989. У Паризу, је умро Данило Киш (54), српски књижевник и члан САНУ. Киш је један од највећих у српској литератури, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом.

1991. У Сарајеву, посланици странака ХДЗ и СДА у Скупштини Босне и Херцеговине прогласили БиХ сувереном државом, док су посланици СДС напустили засједање. Одбачена је Београдска иницијатива, да БиХ остане у Југославији.

1991. Крај Саборског (Лика), у шуми Матовника, хрватски паравојници ЗНГ, убили су 33 српска цивила, од чега 13 дјеце.

1939. У Бечу је умро хрватски генерал Стјепан Саркотић (81) који је ратовао за германске интересе у војсци Хабзбуршке монархије крајем 19. и почетком 20. стољећа. Био је командант аустроугарских јединица које је Бечки двор послао у Подриње, Јадар и Мачву августа 1914. године гдје су његови војници починили стравична звјерства над Србима цивилима. Почетком 1916. године учествовао је у нападу на Црну Гору од Котора на Ловћен... гдје су срушили Његошеву капелу. Такође као гувернер Босне и Херцеговине 1915-1918 послао је мноштво Срба у концентрационе логоре: Добој, Арад, Нежидер, Јиндриховице итд. Одакле се вратило тек половина. Важио је за великог србомрзца који је у Бечу посље Великог рата радио на рушењу Краљевине СХС. Његов ткз. Хрватски комитет је 1929. године преузео Анте Павелић, потоњи поглавник клеро-фашистичке НДХ.

1991. У Борову Насељу крај Вуковара Зоран Шипош, припадник хрватских паравојних снага ЗНГ, је довео три Србина цивила са Трпињске цесте, а затим их је убио из ватреног оружја и бацио у Дунав. Ово је устаљена пракса хрватских паравојника још од маја месеца 1991. Процењује се да је у Вуковару и Борову Насељу убијено око 400 Срба.

1991. У Вуковару је погинуо Борко Никитовић (23), потпоручник ЈНА који је извлачио војнике из опкољене касарне ЈНА од хрватских паравојника "Зенговаца".

1991. У Борову Насељу, између Купске и Виноградске улице, смртно је рањен злочинац Благо Задро, хрватски генерал. Одговоран за бројна убиства и пљачке, заправо етничка чишћења Срба по Вуковару током рата 1991. године. Био је предсједник локалног одбора ХДЗ за Борово Насеље, а по отпочињању оружаних дејстава постао је заповједник "Одбране Борова", као командант III батаљона у саставу вуковарске 204. бригаде. Одговоран је за етничко чишћење Козарачке и Банијске улице, Криве Баре, Трпињске цесте, Улице Николе Демоње...итд.

1912. Србија и Бугарска објавиле рат Турској, девет дана после Црне Горе, а дан касније и Грчка. Тако је почео Први Балкански рат, односно ослобађање балканских народа од вишевековног ропства. До средине новембра 1912. ослобођен је готово цео Балкан.

1915. У Бугарској основан концентрациони логор Сливен. Кроз овај казамат је прошло најмање 40.000 Срба који су насилно доведени по окупацији моравско-вардарског дела Србије. Смртност у овој "млевеоници људи" је била преко 85%, што га са правом сврстава у најужасније логоре тога времена у Европи. Услови у Сливенском логору су толико били лоши да је назван 'Пакао на земљи'. Узраст заточеника је био од 2 до 80 година.

1972. У Београду, умро Ђорђе Карађорђевић, син Петра I Карађорђевића. Одрекао се права на престол и био посвећен војничкој каријери. Школовао се у Русији, учествовао у Балкански ратовима и Првом светском рату. У бици на Мачковом камену, септембра 1914. је тешко рањен. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избеглиштву, а потом и немачку понуду да се настани у Белом двору.

2003. Хашки трибунал изрекао затворске казне Србима из БиХ: Благоју Симићу, 17 година бившем председнику општине Шамац; Мирославу Тадићу, 8 година бившем шефу локалне комисије за размену и Сими Зарићу, 6 година бившем шефу службе безбедности за Босански Шамац .

2004. У Мостару освештана црква Рођења пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату 1990-их.

1915. Код Софије је основан Панчаревачки логор смрти. Ово је био један у низу бугарских казамата где је утамничено 20.000 логораша, од чега 90% Срба, који су киднаповани из моравско-вардарског дела Краљевине Србије. Смртност у логору је била преко 70%. Сем Срба ту су били Румуни и Руси. Услови у логору Панчарево су били застрашујући.

1991. У Госпићу завршено тродневно етничко чишћење од стране хрватских паравојника ткз. ЗНГ када је нестало више од 240 Срба, од чега је 48 било жена. Злочинце су предводили: Мирко Норац, Томислав Мерчеп, Тихомир Орешковић и др. Госпић је само један од многих градова у СР Хрватској где су локални шерифи по налогу централе ХДЗ из Загреба спровеле прогон и убиства Срба цивила. О свему томе су били обавјештени сви цивилни и (пара)војно-полицијски функционери, као и лидери опозиционих партија. Само на локалитету Кукин До је пронађено 24 масакрирана леша.

1897. У Бугарској, у градићу Велинград рођен је Владо Черноземски (37), извршилац Марсејског атентата на Краља Александра I Карађорђевића у Француској. Успоставио је годинама пре тога сарадњу са Усташким покретом Анте Павелића и држао терористичко-диверзантске обуке хрватским дисидентима у Италији и Мађарској.

1918. У Загребу, Народно Вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донило Декларацију о уједињењу са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу. Четрдесет дана касније регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

1932. У Београду отворен Народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића - Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао огромну своту - од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.

1957. Западна Немачка (под надзором НАТО-а) прекинула дипломатске односе са социјалистичком Југославијом зато што је Београд признао Источну Немачку (под надзором СССР-а). Односи су обновљени 11 година касније.

2003. У Сарајеву, умро предсједник Предсједништва БиХ и ратни вођа босанских муслимана 1990-их Алија Изетбеговић, одговоран за разбијање СФРЈ и ратне злочине над Србима, који су починили његови бојовници у Босни и Херцеговини. Његова сахрана је најпосећенији догађај у историји Сарајева који је окупио 150.000 особа. Изетбеговић се сматра једном од најважнијих карика растурања Југославији крајем 20. вијека.

2007.  У Подгорици, посланици Скупштине Црне Горе усвојили нови Устав Црне Горе, као и Уставни закон.

1918. Немачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом светском рату.

1935. У Југославији Алијанса женских покрета у више градова организовала зборове, захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1936. У Београду, зграда Скупштине Југославије примила прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1943. Град Ниш, засут бомбама од британских и америчких ратних авиона и тако усмтрили најмање 250 Срба цивила, од тога најмање 70-оро деце. Немачке снаге су претрпеле незнатна оштећења, док су бомбе падале на железничу станицу, затим Шумадијску, Дринску, Призренску, Кајмакчаланску, Шиптарску, Гвоздену и Бањалучку улицу. Ово је био почетак англо-америчке ваздушне кампање над Србијом, где су савезници "истеривали Немце".

1944. У Београд улазе партизанске јединице и Црвена Армија. Борци ПОЈ су имали око 3.000 погинулих, црвеноармејци око 1.000, док је немачких војника погинуло око 16.800.

1992. Са Дубровника јединице ЈНА напуштају положаје, у складу са договором Републиком Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача ОУН.

2003. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против начелника Службе јавне безбједности МУП-а Србије Сретена Лукића, његовог претходника полицијског генерала Властимира Ђурђевића, бившег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и бившег команданта Треће армије ВЈ Владимира Лазаревића.

2006. У Осијеку, хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника хрватске војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку - реч је о ликвидацији Срба на обали реке Драве, познатој као случај "Селотејп". Ова злодјела су се дешавала по инструкцијама Бранимира Главаша, челника локалног одбора ХДЗ странке.

1941. У Крагујевцу, припадници немачких ратних јединица у Србији, хапсе 2.800 српских цивила, где је било пуно ђака, млађе од 14 година, те их одводи у шуму на стрељање. Ово је извшрено као одмазда и застрашивање српског народа у Шумадији.

1991. Из Копра су испловили ратни бродови Југославенске Народне Армије "Галеб" и "Свети Стефан" са 1.135 војника и официра ЈНА. Овим чином су последње трупе ЈНА напустиле СР Словенију.

1994. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН позвао муслиманску Армију БиХ да безусловно повуче своје трупе из демилитаризоване зоне на Игману, код Сарајева, у складу са споразумом који је потписан још 14. августа 1993. што они нису учинили.

1995. У Сарајеву, код аеродрома је ослобођено десет Срба из муслиманских логора "Силос" у Тарчину, централни затвор у Сарајеву и логор у Тузли.

2019. У Београду, изненада преминуо пјесник и син Херцеговине Божидар М. Глоговац.