1921. У Београду, Скупштина Краљевине СХС донела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона, њени посланици лишени мандата, а пропаганда комунизма проглашена злочином.

1941. Код Топуског, у кордунашким селима: Дугачка Лука, Црни Поток, Чемерница, Старо Село, Воркапића Село, Глогиње, Кирин, Катновац, Перна, Пониква... усташе праве стравичан покољ над 256 србских цивила.

1941. У Ливањском пољу, усташе праве на православни празник Огњена Марија велике покоље све до Илиндана, када је за 4 дана убијено више стотина српских цивила. Ови страшни злочини су направљени на иницијативу и одобрење католичких свештеника, које је предводио фратар фр Срећко Перић. Лешеви Срба су побацани у крашке јаме на Динари, а кости мученика су тек пет деценија касније извађене.

1991. У Вуковару, под окриљем ноћи минирана српска кафана "Шид". Ово је иначе шести србски ресторан, а да је миниран пре ратних дешавања. На Дунавском кеју у Вуковару убијена су 3 србска цивила.

1993. У Женеви (Швајцарска), лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли споразум о стварању три ентитета у Босни и Херцеговини. Овај потписани споразум није никада заживео, јер су муслимани уз помоћ НАТО пакта и ЕУ избегавали његову примену.

2004. Хашки трибунал спојио оптужнице против хрватских генерала Мирка Норца и Рахима Адемија, оптужених за ратне злочине над србским цивилима у акцији "Медаџки џеп" у септембру 1993. године. Овај предмет је после неколико недеља пребачен хрватском Тужилаштву, које је читаво време вршило опструкцију, те довело до тога да је пресуда и казна Мирку Норцу буде изругивање правди и жртвама.

1942. У Садиловцу, на тромеђи Кордуна, Лике и Босанске Крајине, усташе праве страшан покољ те убијају 463 Срба, од чега 150 дјеце млађе од 14 година, а потом их спаљују у православном храму Рођења Пресвете Богоридице у овом селу.

1991. У Вуковару, мерчеповци убијају 4 српска цивила: Младен Мркић, Владо Скелеџија, Саво Миодраг и Бранко Мирјанић.

1991. Код Бенковца у селу Доње Мирање погинуо је Миро Барешић (41), припадник хрватских паравојних формација ЗНГ који је седамадесетих година био припадник усташке емиграције у Шведској и учесник атентата на Владимира Роловића у Стокхолму.

1992. У Сплиту, у логору Лора, убијен је Владо Савић, српски резервиста ЈНА из Невесиња, од последица тешке физичке тортуре и мучења.

1995. На Брионима одржана чувена седница државног и војно-полицијског врха Хрватске, где су договорени коначни детаљи о покретању злочиначке акције "Олуја", односно прогону више од 250.000 Срба из Книнске Крајине.

1941. Код Кулен Вакуфа усташе праве покољ над Србима цивилима у селу Калати, на сјеверозападу Босне и Херцеговине. Ово село је уништено током Другог свјетског рата, а они малобројни преживјели становнци су се расули по свијету. Село никада није обновљено нити је икада направљен достојан споменик жртвама.

1941. Крај Госпића, усташе под командом Рудолфа Рица, Аџије Роса и Драгана Девчића праве покољ у селу Смиљан над 66 Срба цивила, у њиховим кућама. Иста група је починила злочине над Србима у госпићком селу Липе.

1989. У Сјеверној Далмацији и Лици започели седмодневни протести против хапшења (због организације 600 године порославе Косовске битке у Далматинском Косову) народних трибуна Јована Опачића и др.

1991. У Загребу, хрватски председник Фрањо Туђман, позива Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

1992. У Јелашцима, крај Вишеграда на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманске Армије БиХ у овом селу убили су 11 мјештана србске националности, од тога је пет чланова породице Јеличић. Међу жртвама је било и двоје дјеце старости између 8 и 10 година.

1903. У месту Крушево (Јужна Србија) букнуо је Илиндански устанак, против Османлијске царевине, који је потрајао 10-ак дана.

1941. У Шушњару, крај Санског Моста (сјеверозападни дио Босне и Херцеговине), усташе праве стравичан покољ над више хиљада Срба, од 5.500 до 7.000 мушкараца, жена и дјеце и 40 Јевреја. Ово је један од најбројнијих злочина у НДХ који је почињен изван концентрационих логора.

1991. У Сарвашу, поред Осијека, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, убијају девет Срба цивила:  Боjaнић Мeлaниja, Боjaнић Душaн, Боjaнић Брaнкa, Aдaмовић Вeсeлин, Aдaмовић Госпaвa, Jeрeнић Лaзaр, Пeтровић Зоркa, Сaндић Свeтислaв и Милоjeвић Душaн... и два полицајца: Здравко Покрајаћ и Милорад Ђекић.

1994. У Београду, руководство Републике Србије позвало је лидере Српске Републике у БиХ, да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и Херцеговину.

2001. У Хашком Трибуналу, осуђен генерал ВРС Радислав Крстић на 46 година затвора, због недоказаног злочина над босанским муслиманима у Сребреници јула 1995. године

1941. У Санском Мосту, на сјеверозападу БиХ, усташе настављају стравичне покоље над Србима цивилима, овај пут злодјела су била у селу Дабар.

1941. На Кордуну у селима Маљевац и Бухача крај Цетинграда; Пецка покрај Вргинмоста; Доњи Кремен покрај Слуња;

1941. На Удбини у личким селима Бунић, Љубово и Шаламунић праве покоље над српским цивилима, гдје пале и пљачкају њихову имовину.

1991. У Београду скупштина социјалистичке Југославије донела одлуку о прекиду ватре у СР Хрватској. У Загребу Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ се обратио исти дан у Сабору, тражећи да се та одлука не прихвати.

1991. У Вуковару припадници мерчепове групе паравојника хапсе Србина Бошка Богдановића, конобара у "Градској кавани", кога су одвели на обале Дунава и ту убили, а тело бацили у реку.

2014. У Требињу преминуио ратни страдалник Страхиња Живак и свједок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Њему су усташе за вријеме Другог свјетског рата убиле оца, стрица и најближе рођаке у Брадини крај Коњица, а 50 година касније у мају 1992. удружене муслиманско-хрватске паравојне формације су му убили два сина: Слободана и Велимира. Он сам је преживио неколико муслиманских концентрационих логора гдје је провео 2.5 године. Послије рата се посветио писању књига и свједочењу голготи Срба у Босни и Херцеговини. Страхиња Живак је тако постао симбол страдања Срба у 20. вијеку јер су му убијени и преци и потомци.

1991. У Пребиловцима, код Чапљине, отпочело је после 50 година сахрањивање посмртних остатака херцеговачких Срба, жртава усташког геноцида у Другом светском рату. Кости побијених су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице, а темеље цркве је освештао Његова светост патријарх српски Павле. Годину дана касније, ова крипта је минирана од хрватских паравојника.

1992. У Невесињу (Херцеговина), је ослобођено 100 српских затвореника из села Богодол и Горан. Размена заточених Срба, извршена је преко Међународног комитета Црвеног крста.

1994. У Београду, Влада СР Југославије одлучила да прекине све политичке и економске односе са Републиком Српском због одбијања плана Контакт групе. Влада СРЈ је забранила члановима РС боравак на територији Југославије и одлучила да затвори границу према Српској.

1995. У Хрватској, војне и полицијске јединице заједно са НАТО авионима и 5. корпусом муслиманске Армије БиХ покрећу злочиначку акцију "Олуја", највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата. За неколико дана из РСК (Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније) је убијено скоро 2.000 Срба, а прогнано је преко 250.000 Срба, уништена бројна имовина и православне светиње.

1914. На Цетињу, Краљевина Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској царевини.

1941. У Босанској Крајини, усташе праве покоље. На Купресу, у селима Доњи и Горњи Малован, Босанска Крајина, усташе хапсе 184-оро Срба, који су бачени у јаму на Боровој Глави. Код Босанског Новог и Босанске Крупе хапсе више од 100 земљорадника Срба, које су поклали и бацили у ријеку Уну.

1941. У Малички, покрај Вргинмоста (Кордун), долазе усташе из Топуског и праве покољ над 13 Срба.

1941. Код Госпића, на локацији Крушковача, усташе пресрећу српске избеглице из Дивосела, Читлука и Орница, када је убијено 295 жена, дјеце и стараца, док су српске куће попаљене.

1942. У Винковцима, усташке власти осудиле на смрт 6 Срба из Шида и Винковаца због помагања партизанском покрету.

1994. Авиони НАТО пакта бомбардовалии српске положаје око Сарајева.

1995. У Книн, хрватска војска ушла у напуштен град, престолницу РС Крајине. Народ је већ био у колонама за Србију. У Хрватској је ово дочекано са великим одушевљењем. Војска Републике Српске и СР Југославије није реаговала. Врховна команда СВК је издала наређење о евкуацији цивила.

1914. У Београду, Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора објавиле рат Немачкој у Првом светском рату.

1941. У Пребиловцима, крај Чапљине, усташе под командом Ивана Јовановића "Црног" у једном дану хапсе 500 жена и дјеце. Један дио је бачен у јаму Голубник, а други дио је поклан у основној школи. Жене и дјевојке су масовно силоване. Укупно је страдало 800 мјештана овог херцеговачког села у овом аугустовском покољу.

1941. У Витезу, централни део Босне усташком концентрационом логору Крушчица, страдало је 70 српских заточеника.

1941. У селу Нишевићи, покрај Приједора (БиХ), убијено је 8 српских земљорадника.

1941. У подгрмечким селима: Слатина, Антонића Брдо и Халиловци, усташе и домобрани убијају више од 100 земљорадника српске националности на локацији Будумић Јапра.

1942. У Павловцима, покрај Руме (Срем) је ухапшено је 139 Срба од Гестапоа и усташке полиције, који су наредних дана стрељани у Сремској Митровици и Руми.

1942. У Липовачи, покрај Слуња (Кордун) усташе убијају 9 српских земљорадника.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ подржало једногласно одлуку о потпуном и безусловном прекиду ватре на територији СР Хрватске.

1994. У Берлину, немачка влада подржала ваздрушну агресију НАТО пакта на Републику Српску.

2009. У Загребу је умрла хрватска политичарка Савка Дапчевић, предводница ткз. Хрватског прољећа (МАСПОК) раних седамдесетих година 20. вијека. Иако је смјењена крајем 1971. од Тита, њен допринос је у томе што је три љета касније усвојен нови Устав СФРЈ који је био основа хрватским и словеначким сепаратистима деценију и по касније за почетак растурања Југославије.

1941. У Лици, покрај Перушића (село Крш), усташе праве велики покољ над више од 100 мјештана српске националностим међу којима је било и мале дјеце.

1941. Код Госпића, селу Шибуљене усташе су пресреле 57 српских избјеглица из Дивосела и Читлука, који су побијени.

1941. У Огулину, на подручију Јосипдола, Тројврха и Војновца усташе праве рацију и хапшењем одводе српске земљораднике, које потом убијају.

1941. На Кордуну, у Цетинграду, усташе на локацији Мехино стање ликвидирају 20 жена и 20 дјеце.

1995. У Двору на Уни, током "Олује", припадници хрватске војске "Црне Мамбе" ликвидирају више од 200 српских цивила који су се у колонама повлачили ка Републици Српској.

1995. На западу Босне, авиони хрватске војске на Петровачкој цести убијају осморо српских цивила, од чега четверо дјеце, док је 50 рањено. Колона је бомбардована јер се зауставила и требало ју је натерати на даљи бијег.

2017. У Доњим Дубравама, крај Огулина, преминуо је Др Ђуро Затезало (87), човек који је деценијама неуморно скупљао доказе о геноциду над Србима у НДХ. Написао је капитална дела која су преведена на енглески и немачки језик.