1918. Код Падове (Италија), генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.

1991. Код Славонске Пожеге у селу Рушевац хрватске паравојне снаге су отпочеле своје крвакве пирове и погром над Србима у овој општини, гдје је за пар мјесеци прогнано више хиљада Срба.

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током грађанско-вјерског рата у БиХ 1990-их година.

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1918. У Бечу распала се Аустроугарска монахрија, која је имала осамнаест покрајина и десетине народа на својој територији, највише Славена, иако је службени језик био немачки. Хазбурговци су најдуже управљали црно-жутом монархијом и сносе кривицу за избијање Првог светског рата.

1941. Из Босанске Градишке, усташке власти послале у логор Јасеновац око 40 особа србске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан САНУ. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.

1994. У Купрес, градић у јужним дијеловима Босанске Крајине након вишедневних борби улазе удружене хрватске и муслиманске снаге из БиХ. Тиме је почела окупација овог краја Србске Републике, односно завршена је злочиначка операција "Цинцар". Том приликом је хиљаде Срба, становника са Купрешке висоравни морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.

1918. У Земун умарширале јединице Србске војске чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије крајевима северно од Саве и Дунава.

1928. У Дрездену (Немачка), отпочео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, на коме је утврђен начин деловања ове странке у матици, кроз антисрбско деловање, односно гушење србског национализма и стварање југославизма, чак и агитовање са усташким покретом, у циљу рушења монархије у Краљевини СХС.

1944. У Метку (Лика), усташе убијају 42 Срба земљорадника.

1991. У Војводини, хрватске паравојне снаге су из тешког наоружања гранатирале Шид, Апатин... и друге вароши на територији СР Србије, када је погинуло 15 Срба цивила.

1992. У Каменици, општина Зворник (БиХ), припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине праве покољ над србским становништвом овог подрињског села. Сви који су затечении у селу су убијени на најмонструозније начине (секиром, ножем, тестером, жицом). Убијено је и 120 припадника ВРС, мала јединица која је бранила ово село.

2009. У Хашком трибуналу, Жалбено судско веће је правоснажно осудило Милета Мркшића, генерала ЈНА и СВК, на 20 година затвора, а Веселина Шљиванчанина, мајора ЈНА, на 17 година затвора, због наводне умешаности у случај "Овчара 91".

1918. У Сарајево улазе јединице Друге српске армије, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске монархије послије 40 година окупације. Односно босанско-херцеговачка престолница постала слободна после пет вијекова туђинске власти, укључујући и османлијско доба.

1943. У Београду, немачке окупационе власти у Другом светском рату створиле специјалну јединицу ради уништавања трагова злочина које су Немци починили у Србији, која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци. Процењено је да је до априла 1944. на том месту спаљено око 80.000 жртава.

1946. У Југославији, почела велика кампања за прикупљање помоћи за Републику Албанију, коју су погодиле полаве октобра 1946.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, убијени Срби цивили Милан Везмар и Милорад Зорић, од припадника ЗНГ: Мире Дунатов и Зденка Штефанчића и др.

1991. Код Бенковца у Равним котарима киднапован је Добре Ромић (68) из далматинског села Пристег гдје је чувао своје овце недалеко шуме. Хрватске власти су годинама овај случај заташкавале, да би најпосље се Добре Ромић водио као жртва злочиначке акције "Олуја 95".

1992. У Глођанском Брду, крај Зворника, муслиманске ратне јединице Армије БиХ под командом Насера Орића су поубијали припаднике Зворничке и Шеховачке бригаде ВРС, њих 126 Срба, од чега је скоро половина било цивила.

2001. Хашки трибунал отпочео судски процес против генерала ВРС Драгомира Милошевића, комаданта Сарајевско-романијског корпуса, оптуженог за гранатирање Сарајева на пијаци Маркале 1995.

2003. Хашки трибунал оптужио бившег предсједника некадашње Републике Српске Крајине Милана Бабића за ратне злочине почињене током рата у Хрватској.

2024. У Загребу је умро директор Хелсиншког одбора у Хрватској Иван Зворнимир Чичак (77). У вријеме Титове Југославије био је дисидент и борио се за њен нестанак, присталица МАСПОК-а, зашта је робијао у Лепоглави. Почетком 1990-их година се удружује са ХДЗ и Фрањом Туђманом, када су скупа водили политику етничког чишћења Срба. Касније је постао Туђманов жесток критичар, а последњих година пред смрт је говорио како је Хрватска скренула са правог пута, да то није оно за шта се он борио, чак је и Католичку цркву прозвао, рекавши да су окамењени и конзерирани, да нису спремни помоћ сиромашнима.

1915. Код Краљева, на планини Чемерно, отпочела седмодневна крвава битка између удружених србско-црногорских снага и аустро-угарске војске, која је имала за циљ да пресече одступницу главнини Војске Краљевине Србије, која се преко Косова и Метохије повлачила ка Албанији и Грчкој. Срби су изгубили ту 2.000 војника, али је циљ испуњен. Аустро-Угарска је морала да своје снаге преусмери на северозапад Црне Горе, који су касније заустављени на Мојковцу на Божић 1916. године.

1918. Градове Вуковар и Сремску Митровицу, је ослободила Војска Краљевине Србије и наставила напредовање ка западу будуће заједничке јужнославенске државе.

1937. У Београду, на углу улица Гробљанске (Рузвелтова) и Краља Александра, постављен споменик Вуку Стефановићу Караџићу. Иницијатор је била Српска књижевна задруга, а споменик је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Споменик је изливен у бронзи и на њему пише "Вуку - српски народ".

1946. У СР Босни и Херцеговини, завршена прва савезна радна акција омладине социјалистичке Југославије на жељезничкој прузи Брчко - Бановићи. Око 70.000 младих из цијеле земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило је пругу дугу 90 километара.

2004. У Вардарској Македонији одржан неуспешни референдум о измени административних граница, чиме се дају већа права Албанцима.

1917. У Солуну (Грчка), умро писац Милутин Бојић, аутор "Плаве гробнице" - поеме о масовном сахрањивању војника Краљевине Србије у море, трајног поетског споменика трагедије у Првом светском рату после повлачења преко Албаније. Учествовао је у Балканским ратовима и Великом рату. Радио је као државни службеник на Крфу. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на војничком гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама.

1991. Европска заједница увела санкције против остатка Југославије и прекинула трговинеске односе са Београдом, због процене да не доприноси мирном решавањју југославенске кризе, односно Србија и Црна Гора су оптужене за распиривање рата у западним деловима државе.

1992. У Херцеговини, код Мостара и Невесиња, хрватске и муслиманске ратне јединице у БиХ напале положаје Војске Републике Србске, чиме је отпочела чувена Митровданска офанзива, која је трајала 5 дана. Однос нападача и браниоца је 8:1, односно 40.000 бојовника према 5.000 бораца, али су борци србски војници успјели да задрже своје положаје и одбију агресоре. У ову акцију су биле укључене и формације Војске Републике Хрватске, а глави командант им је био генерал Јанко Бобетко.

2001. Хашком трибуналу, Министарство правде Републике Србске доставило проширену оптужницу против муслиманског ратног вође Алије Изетбеговића, у којој су му стављена на терет дела која је починила ткз. Армија БиХ у периоду док је био предсједник Предсједништва БиХ од 1. маја 1992. до 14. децембра 1995. године.

2003. У Косовској Митровици, тзв. Косовски заштитни корпус (трансформисани ОВК), преузео контролу моста преко реке Ибар, након повлачења припадника француског КФОР-а и УНМИК полиције.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у СР Хрватску.

1993. У Мостару, гранатирањем срушен симбол града Стари мост, за кога није утврђено да ли су то урадиле муслиманске или хрватске снаге.

1994. У Сарајеву, у насељу Грбавица, слободу после 2.5 године тамновања по муслиманским казаматима, угледао је Страхиња Живак, србски логораш и ратни страдалник. У Другом свјетском рату убијени су му преци (отац, стричеви и ујаци), а у босанско-херцеговачком рату 1990-их, убијени су му потомци, синови: Слободан (35) и Велимир (31), као цивили. И још десетак блиских рођака. После рата се посветио писању књига и сведочанству о злочинима над Србима.

2007. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужницу против Илије Јуришића, члан тзв. Кризног штаба из Тузле, кога се терети да је наредио отварање ватре на колону војника ЈНА, 15. маја 1992. године која се повлачила из Тузле, када су погинула најмање 92 војника ЈНА.

1901. У Београду, рођен српски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Између два светска рата је објавио "Стварно право" и "Основе приватног права", а после рата "Међународно јавно право".

1910. У Београду, основано Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је имало прекиде у времену светских ратова.

1912. У Сплиту и Шибенику, организована је велика народна прослава у част победе српске војске у Првом Балканском рату над турском војском. Организовано је и прикупљање помоћи за Црвени крст Краљевине Србије.

1918. У Великом рату дошло је до распада загребачког 13. корпуса из аустроугарске Пете армије. Ова јединица је у свом кадру имала мобилисане војнике са подручја Славоније, Хрватске, Горских Котара и града Ријеке... већином је попуњена од Хрвата и нешто мање Срба. Учествовали су у стравичним злочинима над Србима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону током љета и јесени 1914. године.

1943. У Црној Гори, немачке власти поставиле своју "Народну управу".

1975. У Озиму (Италија), југославенска комунистичка и италијанска влада, потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између две земље. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.

1991. У Вуковару, ЈНА почела коначну операцију ослобађања града од хрватских паравојних формација, која је трајала 8 дана.

1991. У Босни и Херцеговини, одржан плебисцит србског народа, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1.400.000.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, током етничког чишћења српског становништва из Славонске Пожеге убили су више десетина цивила у селима: Вучјак Чечавачки, Јеминовац и Шњегавић...

2000. СР Југославија постала поново члан организације ОЕБС.

2001. У Београду, припадници јединице за специјалне операције РДБ Србије - познате као "црвене беретке" - започели протест, чији је повод био хапшење браће Бановића и затражиле смену министра полиције Душана Михајловића.

2014. У Карловцу је умро први министар у Влади СР Хрватске Јосип Бољковац (94). Био је учесник Другог свјетског рата као партизански првоборац, а касније дуго година припадник репубичког МУП-а гдје је обављао низ одговорних дужности које се тичу безбједоносно-информативног рада. Појавом ХДЗ и Фрање Туђмана 1990. Бољковац им се придружује и добија сектор унутрашњих послова. Није био за ратну опцију, па је као такав и смјењен 24.08.1991. У својим књигама и јавним излагањима почетком 21. вијека, често је износио чињенице које нису у складу са званичном логиком ткз. Домовинског рата и разбијања СФРЈ.

1918. У Компијењу (Француска) потписана капитулација немачке војске, чиме је окончан Први светски рат. У Великом рату је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмерно највеће жртве поднијела је Србија, изгубивши трећину становништва... 1.300.000 Срба са подручја Краљевине Србије и још 650.000 ван, односно са подручја: Босне, Лике, Далмације, Славоније, Војводства, Кордуна, Баније, Црне Горе... Око пола милиона Срба је било интернирано у логорима: Бугарске и Аустроугарске.

1918. У Бугарској затворен концентрациони логор Сливен. Кроз овај казамат је прошло најмање 40.000 Срба који су насилно доведени по окупацији моравско-вардарског дела Србије. Смртност у овој "млевеоници људи" је била преко 85%, што га са правом сврстава у најужасније логоре тога времена у Европи. Услови у Сливенском логору су толико били лоши да је назван 'Пакао на земљи'. Узраст заточеника је био од 2 до 80 година.

1927. У Паризу потписан југославенско-француски пакт, као одговор на италијанско-албански пакт из новембра 1926. године којим је фашистичка Италија добила протекторат над Албанијом, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Касније је Италија потписала споразум са Мађарском и оснивала терористичке кампове за обуку усташа, које је доводио Анте Павелић.

1944. У Барањи почела Батинска битка, на Дунаву. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ су после тешких борби 12 дана сломиле немачке снаге и наставиле даље ка Алпима.

1945. У Београду, изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вероисповијест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог светског рата.

1991. У Борову Насељу, припадници хрватских паравојних снага - ЗНГ, убиле српског цивила Љубомира Болића, који је био сведок многих ликвидација Срба "у обручу".

1999. Хашки трибунал изрекао казну Душану Тадићу од 25 година затвора због пет убистава и прекршаја Женевске конвенције, а одлука која представља проширење већ изречене казне од 20 година затвора донесена је на основу додатних тачака оптужнице.