У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка - www.zlocininadsrbima.com

10. мај 2016.


У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка


У Окружном суду у Новом Месту припрема се почетак суђења Драгомиру Грујовићу (55), оптуженом за ратни злочин из 1991, али ће претрес протећи без њега пошто нема намеру да се преда властима Словеније. А директор Документационог информационог центра „Веритас” у Београду Саво Штрбац подсећа да Србија по Уставу не може другој држави изручити свог држављанина оптуженог за ратни злочин без његовог пристанка (изузетак је Црна Гора, с којом постоји међудржавни споразум о томе).

Веће Окружног суда – Марјетка Жиберт, Ирена Матекович, Валерија Иванетич Карлич те Уршка Зорко као известилац – недавно је одбило Грујовићев приговор на оптужницу и за адвоката по службеној дужности одредило му Борута Шкерља, који држи канцеларију у Новом Месту. Он се ономад јавио Грујовићу, поручујући да Чачанину прети хапшење:

„Пошто је потребно припремити одбрану јер очекујемо позив за рочиште, молим вас да нас обавестите како и где да вас нађемо. Вероватно је то могуће само у Србији. Према вама је одређен притвор и расписана је потерница, па ће вас ван Србије полиција ухапсити. У Европској унији важи европски притворни налог, што значи, ако се појавите било где у ЕУ, рецимо у Хрватској, могу вас полиција и суд притворити и решењем испоручити Словенији”, јавио је адвокат из Новог Места.

 

 

БРАНИО ЗЕМЉУ И ЗАКЛЕТВУ

– Грујовић је један од највећих живих српских јунака, који је под заклетвом желео да спасе своју земљу и војнике од људи који су тражили насилно одвајање дела територије. У ма којој држави света за то би добио све медаље, али овде, стицајем разних околности, мора да се бори за своју слободу – каже „Политици” Грујовићев бранилац у Србији, београдски адвокат Светозар Ж. Павловић.

Мада је подигнута још 28. октобра 1994. године, оптужница Основног јавног тужилаштва у Новом Месту први пут је српском официру уручена тек прошлог маја, на словеначком језику, у авионском писму послатом из Новог Места на његову чачанску адресу. Грујовић је на то Словенцима одговорио захтевом да му се обраћају на српском језику и искључиво преко правосудних органа наше државе а не лично. Тужилаштво из Новог Места оба услова је испунило и у јулу, преко Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду упутило оптужни акт пензионисаном капетану Војске Србије.

Тужилац терети Грујовића да је „супротно међународном праву у време оружаног сукоба застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога (општина Ново Место), након избијања оружаних сукоба између ТО Словеније и јединица ЈНА. У оптужници се наводи да је Грујовић „29. јуна 1991. и у следећим данима претио да ће складиште дићи у ваздух, чиме је престрашио 500–600 становника околних села Пушчава, Храст, Мост, Мартиња вас и Бруна вас, па су се одселили на неколико дана”.

 

 

ПОЗИВАЈУ СЕ НА ЗАКОН ДРЖАВЕ КОЈУ СУ РУШИЛИ

Даље, тужилац ставља Грујовићу на терет да је реченог дана два пута из пиштоља пуцао на заповедника складишта Бранимира Фурлана у намери да га убије, погодио га једним метком али није дошло до повреда важних жила или живаца, образлажући да је истовремено и Фурлан пуцао на Грујовића. Све у свему, сматра тужилац, Грујовић би на овај начин починио кривично дело ратног злочина против цивилног становништва из члана 142. КЗ СФРЈ, као и покушај убиства из члана 46. став 1. КЗ РС у вези са чланом 19. КЗ СФРЈ.

Фурлан је, иначе, као бригадни генерал пре неколико година постављен за начелника штаба Оружаних снага Словеније.

У одговору на оптужницу из Новог Места, упућеном Вишем суду у Београду, Грујовић од тужиоца захтева да му се обраћа на ћириличном писму, наводи да је у време оних догађаја „ЈНА била једина правна и призната војска у СФРЈ”, и истиче:

„Успротивио сам се одлуци команданта складишта да људство и имовину преда непризнатој Територијалној одбрани Словеније. Онеспособио сам га јер сам био бржи од њега, у супротном он би мене можда убио. На тај начин сачувао сам и људство и средства поверена од државе, а рањеног Фурлана преузели су територијалци који су се спремали да уђу у складиште.”

 

 

ОДБИО ПОЛА МИЛИОНА МАРАКА

Српски капетан у одговору додаје:
- „Док су се, већином, јединице или појединци из ЈНА предавали Територијалној одбрани, ја сам пружио отпор и због мене је и склопљено примирје у Словенији. На тај начин СФРЈ, а каснијој наследници те државе Србији, сачувао сам милионске вредности средстава, као и животе војника који су били деца од 19 и 20 година. Зато сам запретио територијалцима да нећу дозволити да било кога убију, и ако нас не дирају ми никога нећемо сигурно повредити. У свему сам поступио по закону тадашње државе СФРЈ где се издаја кажњава по чл. 159 КЗ, а и по Уставу, јер сам се заклео да ћу штитити и људе и средства која су ми поверена, по цену свог живота. Нисам пристајао на уцене и подмићивања, када ми је за предају складишта и људи нуђено пола милиона тадашњих немачких марака од стране словеначких власти.

Најважније ми је било да сачувам животе младих војника и средства која су се ту затекла. Чак сам моју породицу оставио у стану, у Мокроногу, да се сналази сама. Нисам нити ратни профитер нити издајник, већ човек који је обављао свој посао у складу са законима, и драго ми је да су сви војници здрави отишли кућама својим. У супротном, да сам се предао, или да сам био убијен, питање колико би и младих живота ту још било угашено.”

 

 

ОД ВРХОВНЕ КОМАНДЕ УНАПРЕЂЕЊЕ

Због тога војничког и људског подвига, Указом начелника штаба Врховне команде, генерала армије Вељка Кадијевића од 1. јула 1991. године, Грујовић је ванредно из чина старијег водника произведен у чин поручника техничке службе КОВ, уз образложење да се то чини „због изузетног пожртвовања и испољене храбрости у извршавању борбених задатака и заштити живота и људи и имовине ЈНА, чиме је учинио дело од посебног значаја за оружане снаге и одбрану територијалног интегритета и независности СФРЈ”.

Међутим, судско веће у Новом Месту, састављено искључиво од жена, одбило је Грујовићев приговор, закључујући да ће „претресно веће утврдити да ли је он починио наведена кривична дела”.

Грујовић данас сасвим мирно чека вести из Новог Места, чак није посебно изненађен ни писмом адвоката Шкерља. Из те поруке проистиче да ће, ако Србија уђе у Европску унију, рецимо да то буде за неколико година, Грујовић изгубити слободу. Тада би, по сили европских закона, Србија вероватно морала да га преда Словенцима. Питали смо Грујовића да ли размишља о таквом дану и шта би у том случају чинио?

– Ако од мог живота зависи да ли ће Србији бити боље, онда нема проблема, даћу га – рекао је српски јунак.

 

 

Аутор: Гвозден Оташевић
ПОЛИТИКА, 9.5.2016.

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1439  пута
Број гласова: 35


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Вишеград први у Српској добио улицу са именом Споменка Гостића

За злочин у Коњицу пет и по година затвора Гакићу и Жилићу

Епитаф за Олгу Драшко

Које боје су тенкови: плави или зелени?

Сава Гудало: Сањам страшне слике из Бравница

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Потврђена казна 4 године затвора Михајлу Храстову за злочин на Коранском мосту




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links