Тајне Блајбуршког поља - www.zlocininadsrbima.com

   

29. март 2023.


ТАЈНЕ БЛАЈБУРШКОГ ПОЉА




Независна Држава Хрватска је обухватала највећи дио некадашње Краљевине Југославије која је нападнута од Сила Осовина априла 1941. заправо то је било подручје од Драве до Јадрана и од Дрине до Жумберка... Већином је ту угуран србски етнички простор: Босна, Срем, Славонија, Кордун, Банија, дио Далмације, Херцеговина, Билогора, Лика, Дубровник...итд.

Ватикан је благословио одмах НДХ, док је Римска курија им је давала помоћ и подршку. Око 1.300 римокатоличких фратара и свећеника је учествовало у хушкању "бојовника" на злодјела.

Циљ је био потући и помлатити Србе, Јевреје и Роме, пошто су они по Хитлеровим теоријама о суперраси оцијењени као неподбни народи. На челу НДХ се налазио монстрозни тројац: поглавник Анте Павелић, доглавник Адемага Мешић и кардинал Алојзије Степинац. Сем њих усташки режим су чинили: Миле Будак, Славко Кватерник, Вјекослав Лубурић, Џафербег Куленовић, Иван Шарић...итд.

Током 1941-1945 оружане снаге НДХ су спровеле геноцид и холокауст, што значи да је елиминисано преко 1.5 милиона србског живља и то на најмонструозније начине. Добар дио жртава је одведен у концентрационе логоре: Јасеновац, Госпић-Јадовно-Паг, Крушћица, Стара Градишка, Керестинац, Даница, Ђаково, Тења, Ср. Митровица, Лоборград... док су посебни логори за дјецу били у Сиску и Јастребарском.

Масовни покољи цивила су извршени: Глина, Дивосело, Пребиловци, Шид, Стари Брод, Дудик, Лежимир, Садиловац, Ливањско поље, Гудовац, Вељун, Бијели Поток, Велико Паланчиште, Пискавица, Дракулић, Гаравице, Придворица, Драксенић...итд.

Када су партизани успјели да ојачају свој војни потенцијал крајем 1944. кренули су да гоне усташке крволоке према Алпима, односно они су се повлачили у нереду ка Трећем Рајху. Знали су да их код нових власти чека затвор или смрт за учињена злодјела над цивилним становништвом. У том повлачењу ка Аустрији, партизанске дивизије су успјеле већ у Словенији да сустигну "бјегунце" и да им почну са наплатом за четворогодишње иживљавање над србском нејачи: жене, старчад и дјеца.

Међутим средином маја 1945. једна повећа група од преко 50.000 Хрвата и муслимана је успјела дођи до Блајбугра, градића одмах испод ријеке Драве. Ту су заробљени од британских снага који су их опколили и ставили око њих жицу да то буде нека врста импровизованог прихватног кампа. Стигла је депеша из Лондона у којој је речено да се сви они предају југославенским партизанима што је учињено.

У шумама око Дравограда, Марибора, Бистрице и још неколико мјеста подно Триглава кренуо је масовни обрачун, односно ликвидације по налогу Управе ОЗНЕ (Одељења заштите народа) из Београда, док су Титови првоборци били егзакутори.

Од овога је деценијама касније направљен мит. Прво око бројке, јер су нереално увећаване... а друго, што су Блајбуршке жртве стављене на пиједестал невиних мученика, јер се занемарива њихова злочиначка улога у НДХ. Треће, један дио хрватских и муслиманских фашиста успио је да се извуче и избјегне сигурну смрт.

Мноштво бојовника и сарадника Сила Осовина из Њемачке, Албаније, Хрватске, Италије... је успјело да се исчупа, тако што им је помогао Ватикан. Тачније папска држава је организовала њихово пребацивање у далеке земље: Аустралија, Јужна и Сјеверна Америка... док је мањи дио остао у централној и западној Европи. Ова операција је носила назив "Пацовски канали", а одвијала се у највећој тајности. Чак ни америчка обавјештајна агенција није знала за њу све до 1948. Добар дио посла око тога је одрадио Крунослав Драгановић, амбасадор НДХ у Ватикану.

Један од оних који су успјели да побјегну са Балкана јесте Омер Врабац. Он је рођен у селу Невачка, код Хан Пијеска у источној Босни, удаљен свега 65 км од Сарајева. Иначе своје "јунаштво" је показао код усташког пуковника Ибрахима Пјанића из Бос. Грачанице. Госн Врабац је успио доћи до Венецуеле гдје се задржао неколико година.

Ипак, Омер Врабац се враћа у Европу 1958. и настањује се у јужно-аустријској покрајини Корушка, тик уз границу са Југославијом. Купио је себи имање и живео од земљорадње. Код њега су често боравили хрватски емигранти који су хтјели илегално ући у Југославију са циљем диверзија односно подизања устанка.

Неколико година раније бивши усташки дужносници и оружарници су почели да долазе на Блајбуршко поље да еволуцирају успомене и сећају "трагедије", заправо надају се обнови НДХ. Њихови церемонијали су увјек били под стражом јер су се бојали агената УДБЕ (тајне полиције ФНРЈ), да не буду похапшени или ликвидирани.


Блајбуршки меморијал, 1952.

Ликови који су долазили на ове комеморације су основали удружење "Блајбуршки почасни вод" 1953. Циљ им је био да се ту направи велики споменик њиховим сународницима.

Закони Аустрије су били такви да земљиште може да купи онај који се бави земљорадњом. Пошто се у тај шаблон једини укапао Омер Врабац, он је купио првих 1.000 квадратних метара 11. октобра 1965. од Јозефа Петраша. Пар дана доцније је докупљено још толико простора. Блајбурши мит је добио тако јак вјетар у леђа. Треба рећи да се ту и каснијих година одвијала куповина земљишта.

Управо на том Врабчевом имању од 1967. је почело да се одржавају комеморације, а прије тога је било на мјесном гробљу Унтер Лојбаха.

Мноштво Хрвата и муслимана у емиграцији је почело да прикупља новац да би се на том плацу правио велелепни споменик. Наредних деценија број придошлица у Блајбург средином маја мјесеца је био прилично мали. Међутим, када су у прољеће 1990. године на изборима побједили Фрањо Туђман и његова милитантна странка Хрватска Демократска Заједница, пут Блајбурга је кренило хиљаде поклоника тј. ходочасника.

Парадокс или не, Туђман никада није обишао Блајбург.


"Блајбуршки почасни вод", 1995.

Вриједи рећи да је Влада Републике Хрватске издвојила 2004. новац да се купи нових 14.000 квадрата, па је тако имање почетком 21. вијека имало фрапантних 30.000 метара квадратних у том посједу. Када смо већ код званичног Загреба, треба напоменути да су они преузели обавезу организације ткз. Блајбуршких церемонијала те 2004. и да то непрекидно до данас траје, са изузетком 2013-2015 када су власт формирали прваци Социјал-демократске партије (СДП).

На том мјесту су се могли видјети и ликови у позним годинама као што су: Ибрахим Пјанић, Адем Делић, Динко Шакић, Илија Абрамовић, Мирко Карачић, Славко Грубишић и бројни други.

Штавише, хрватски предсједник Иво Јосиповић је 20. јуна 2010. положио вјенце на споменик "настрадалим Хрватима". Само десет година касније, тај исти Јосиповић је оштро критиковао "државу" зато што је покровитељ манифестације у Блајбургу, говорећи да је то рехабилитација Усташтва.


Јосиповић пати од амнезије

Наравно, није Јосиповић једини међу вођама који су дошли на Блајбуршки споменик и положили цвијеће. Радила је то и Колинда Грабар-Китаровић 2019. године и то ни мање ни више него 9. маја, који се нама тумачи као Дан побједе над фашизмом у Европи. Она је то на друштвеним мрежама овако објаснила:
- "Обиљeжaвajући Дaн побjeдe, 9. свибњa, сjeћaмо сe хрвaтских aнтифaшистa, коjи су дaли изнимно вeлик допринос конaчноj побjeди нaд фaшизмом и нaцизмом".

Нико да јој доскочи и саспе у лице да на Блајбуршком пољу маја 1945. су убијани управо хрватски фашисти који су руке окрвавили убијајући антифашисте. Није њој то била прва посјета том мјесту, долазила је још 2015. у прољеће, само пар мјесеци пошто је преузела "престол" од Јосиповића.

С друге стране, Зоран Милановић није дошао баш у Блајбург, већ у мјесто Тезно код Марибора 2008. гдје је положио вјенац на гробљу Доброви. Он је тада дошао у име своје странке Социјал-демократске Партије (СДП), а не као хрватски предсједник.


Колинда у Блајбургу, 2019.

Муслимански крвник у одорама НДХ - Омер Врабац је поживио 92 љета. Умро је 2017. године као слободан човјек, нико га није дирао, нити тражио од Аустрије да га испоручи Суду за ратне злочине у Београду, јер ратни злочини не застаревају, зар не? Осим ако су жртве Срби, бар тако показује судска пракса, не само код нас на Балкану, већ и у Европи.

Посљедњих двадесетак година на Блајбуршко поље у обиласку меморијала сливају се ријеке поштовалаца НДХ и њене идеологије, показујући своја обиљежја и пјевајући антисрбске стихове. Испада да је Република Аустрија немоћна у овом случају. Нешто су покушали из Зелене странке у Парламенту у Бечу да укажу како им се под плаштом комеморације прави највећи неофашистички скуп у Европи, али бојим се слаба вајда.

Хрватски властодржци ма колико се трудили да покажу како "Лијепа њихова" његује антифашистичке тековине, управо ово мјесто и ови догађаји представљају само једну карику не само прикривеног фашизма и његовог оживљавања, већ лажирања историје и срж хрватске вертикале. Разлог томе је што хрватско (али и муслиманско) друштво у доба владавине Јосипа Броза Тита никада није прошло кроз процес дефашистизације и денацификације.

Зато и не треба да чуде догађања из деведесетих година 20. стољећа тј. разбијање југославенске федерације и ратови на тлу исте, јер посао који су ткз. Блајбуршки мученици започели са Павелићем, заправо није био завршен.

Хрвати су тако своју историју наставили, а ми Срби опет поновили.

 

Написа: Чуле
29.03.2023.

РАЗУМЕВАЊЕ СРПСКО-ХРВАТСКИХ ОДНОСА

Шта нам је отац рекао * Рат не почињу сити * Овчара VS Дудик

Судбина Пере Пајића * Оточко породилиште * Матура * Антун Тус

Духовни геноцид * Три жупаније * Српски студенти * Атлас геноцида

ЈНА није напала * Задарско гробље10 прећутаних ствари

Трун и балван * Хрватски председници * Тајне Блајбурга

Страх и безнађе * Шампион Чановић * Хотел Млинов

Мандица Ћирић * Зорана Драшко * Склапање Хрватске

Кукољ нашег жита * Милош Богдановић * Госпић

 







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 703  пута
Број гласова: 10


Tags:
BLAJBURSKI VOD
DRUGI SVJETSKI RAT
OMER VRABAC
PROLECE 1945
USTASKI POKOLJI
OFICIRI NDH
HRVATSKA EMIGRACIJA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
MIRKO KARACIC
SEZDESETE GODINE
BOSNA HERCEGOVINA
IMANJE ZEMLJISTE
AUSTRIJA KORUSKA
RIJEKA DRAVA
DINKO SHAKIC
ZORAN MILANOVIC
KOLINDA GRABAR
IVO JOSIPOVIC
FRANJO TUDJMAN
30.000 KVADRATA
IBRAHIM PJANIC
OKTOBAR 1965
KORDUN BANIJA
LIKA DALMACIJA
SLAVONIJA BILOGORA


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Страхиња Курдулија је сондама претражио јаме безданице у НДХ и направио атлас геноцида

Интервју са Eфрaимом Зурофом: Хапшење Динка Шакића и измицање Шандора Кепира

Три гeноцидa у НДХ: Србоцид, Холокауст и Порајмос

Годишњица присаједињења српског Војводства Краљевини Србији

Биографија Чича Драже подсећа на колективну српску историју

Осам припадника муслиманске војске осуђени на 60 година за Хаџиће

Бранко Тепић, као вјечити избјеглица




Поделите ову вест, нека се чује истина...











У сјећању: Војислав Чаркић (1937-2024)
Објављено: 09.05.2024.     Има 97 прегледа и 0 гласова.

Роварење комуниста у Југославији и цепање Србије
Објављено: 22.05.2024.     Има 99 прегледа и 5 гласова.

Заборављени подсјетник: Хрватски кадрови у СФРЈ 1990-1991
Објављено: 24.05.2024.     Има 107 прегледа и 15 гласова.

Пребиловци 2024: Посјета Тијане Бошковић о Васкрсу
Објављено: 08.05.2024.     Има 109 прегледа и 5 гласова.

Филм "Неђо од Љубушког" као подвала и фалсификат историје
Објављено: 30.04.2024.     Има 193 прегледа и 5 гласова.

Бестидне муслиманске лажи о Сарајевском егзодусу 1996
Објављено: 18.04.2024.     Има 197 прегледа и 5 гласова.

Досије Сердарушић: Зашто је затворено породилиште у Оточцу 1982. године
Објављено: 20.12.2023.     Има 279 прегледа и 10 гласова.

Упокојио се Србољуб Живановић (1933-2024)
Објављено: 02.01.2024.     Има 288 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links