Деветомартовске заблуде - www.zlocininadsrbima.com

4. март 2018.


Деветомартовске заблуде


Сваки почетак марта месеца мени дође на исто. Погледам у календар и видим 9. март... Сетих се чувеног Деветог марта 1991. године - једна од најбољих "представа" које су одигране у Београду последњих тридесет па чак и четрдесет година. Представа за наивне. Представа за оне који су веровали да њихов глас вреди. Представа за оне који су мислили да их води Прави човек. Представа која показује сву трагикомедију и заблуде једног народа... зар не?

Вук Драшковић, пореклом Херцеговац из Гацка, рођен у банатској Међи као дете партизанског првоборца из Другог светског рата, дипломирао је на Правном факултету оне чувене 1968. године. Тада је постао и члан Савеза Комуниста Југославије -  једине политичке странке Од Вардара па до Триглава. Већ следеће године постаје новинар агенције Тањуг, где је често одлазио на црни континент тј. у земље Покрета Несврстаних. Са новинарством је завршио 1980. када се "највећи" син наших народа и народности преселио на онај свет... А истовремено се више посветио књижевности. Драшковић је из Партије избачен 1982. године, када је објавио књигу "Нож", који говори о ужасима Другог светског рата у Херцеговини и злочинима над Србима. Иако је то био роман, а не капитално историјско дело, нарушавало је темељ јужнославенских народа - Братство и једниство.

У време док је политичар из СР Хрватске, Мика Шпиљак био водећи човек социјалистичке Југославије, тачније председник Председништва СФРЈ 1983-1984... Вук Драшковић је био његов шеф кабинета. На ту позицију не може да дође свако, већ само онај ко је политички подобан и испрегледан из више углова. Што значи да су агенти СДБ њега "оњушили" бар 512 пута, ако не и више. Јер ко може да замисли да се на ту функцију доведе идолпоклоник Драже Михаиловића и Равногорског покрета.

Касније на самом крају 1980-их година "тек онако", или "сам од себе", Вук Драшковић оснива са Мирком Јовићем, још једним удбашем прву националну странку у Србији после скоро пола века. Обојица су били деца колониста из БиХ. Било је то на Бадње вече, 6. јануара 1990. године у Новој Пазови.

Шта је био њихов циљ?

Циљ је био окупити све националисте, монархисте, потенцијалне "непријатеље" и управљати њима. Нешто ново у раду безбедоностих служби Југославије. Тако је Драшковић заправо основао Српску Народну Одбрану са Јовићем. Нису дуго ни издржали скупа, свега осам недеља. Остаје не познати разлог њиховог раскола, али је познато то да је 14.03.1990. Драшковић основао своју странку Српски Покрет Обнове, који је био изразито националан тј. просрпски и монархистички.

Шта се то десило?

Откуд оволика промена код Вука Драшковића? Могло би се објаснити управо тиме да је Вук Драшковић као доушник СДБ добио нови задатак. Да се стави на чело оних грађана који желе повратак Краља, обнову монархије, рехабилитацију Равногорског (четничког) покрета из Другог светског рата и др.

У времену док се Европа, односно њен источни део лагано ослобађао окова гвоздене песнице комунизма и утицаја СССР-а у поститоистичкој Југославији су спремане велике и бурне промене. Зато је у свим бившим републикама СФРЈ постављена нова гарнитура политичара. Не само на власти већ је и међу опозиционарима морало се наћи подобних. Просто ко пасуљ. Контролишеш и једне и друге. Вук Драшковић је био међу овим другима.

До краја 1990. године одржани су вишестраначки избори у свим југославенским републикама. Свуда су победиле националне опције, сем у СР Србији и СР Црној Гори. Тамо су власт освојиле неокомунистичке странке и политичари. Осећала се велика економска криза. Друштвена предузећа су почела гомилати дугове, а приватна још нису оснажила да приме толики број радника. Почетак 1991. године у Југославији био више него суморан... У СР Хрватској преко 100.000 хрватских екстремиста наоружани лаким наоружањем спремни на отворени рат са ЈНА и Србима. У СР Босни и Херцеговини, СР Србији све мање посла, све више штрајкова, плате касне у друтшвеном сектору. Једноставно преовладала је глад. А када је народ гладан, тада избија револуција, јер само гладан може кренути да нешто мења. Сит неће никада.

Већ тада је Вук Драшковић имао "обезвеђење" односно познати београдски криминалци су постали чувари Вука Драшковића: Ђорђе Божовић Гишка (1955-1991) и једва пунолетни Александар Кнежевић Кнеле (1971-1992). Питање које се намеће само по себи: Зашто Вук Драшковић није унајмио озбиљну професионалну агенцију за обезбеђење, ако му је већ и требало, него се окружио људима из подземља?

 

Тако је освануо Девети март 1991. Странка СПО позвала је грађане на протест против уредника ТВ Београд Душана Митевића, у центру (Бео)града, који није хтео да објави демант Вука Драшковића. Број придошлих демонстраната је био изнад очекиваних. Скоро 100.000 грађана је дошло сви орни да нешто промене. Није заправо њима ни било до деманта ни до Вука, већ су већином били гладни ко вукови. Зато је Народна милиција добила налог да то растури. Заправо Вук је био ту мамац да се грађани извуку из кућа. И успело му је.

Бачен је сузавац, севали су пендреци, прштало је из водених топова, разбијане су уличне жардињере, ломљене су дрвене клупице... јуриш једних преко других.

Опет Срби на Србе!

 

Било је и мртвих. Погинуо је један милицајац Недељко Косовић и један средњошколац Бранивоје Милиновић. Увече је завршено хапшењем Вука Драшковића, који је био у притвору свега три дана.

Наставио је Вук Драшковић скоро читаву деценију да замајава наивне и опљачкане грађане. Скоро сваких три- четири месеца СПО је организовао неке демонстрације. Додуше, мало је Вук своје ставове и иступања кориговао од оних из 1990-1991, али не мари.

Непосредно пре бомбардовања и агресије на Србију и Црну Гору 1999. године, Он и његова странка улазе у коалицију СПС, својим великим политичким противницима, на савезном нивоу. А Вук Драшковић добија место потпредседника Владе СР Југославије, задужен за међународне односе. Образложење је било такво да Вук Драшковић има "везе" међу западним политичарима који би нам помогли да не дође до бомбардовања наше земље. Била је то Вукова Пирова победа, јер је Србији већ била откуцана пресуда и само се чекао добар изговор. А генерали НАТО пакта су пронашли у косметском селу Рачак. Тако је 24. марта 1999. покренут "Милосрдни Анђео"...

Крајем 1990-их Вук је и даље уживао међу ојађеним и разгневљеним грађанима велику популарност. Међутим, у моменту када се у јесен 2000. године, спремала још једна велика представа "Пети октобар", на велико изненађење, Драшковић се повукао иза бусије. Да га нико не види. Препуштено је то неким другим политичарима.

 

У тзв. Демократској Србији, "популарност" Деветог марта појео је Пети октобар. Данас се Деветог марта ретко ко и сећа изузев оних који су добили пендреком по леђима, баш као што ни Вук Драшковић није важан фактор српске политичке сцене.

Једноставно Служба је нашла друге људе за своје прљаве послове.

 

 

Томислав Б. Ковач
09.03.2018.




Оцените нам овај чланак:


Посећено је: 518  пута
Број гласова: 10


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Прећутани 25. децембар: Чаушеску, Горбачов и Кастро
Објављено: 25. decembar 2017.     Има 453 прегледа и 25 гласова.

Вук длаку мења, али ћуд никада
Објављено: 14. april 2018.     Има 489 прегледа и 20 гласова.

Деветомартовске заблуде
Објављено: 4. mart 2018.     Има 518 прегледа и 10 гласова.

Зауставимо Македонизацију Срба
Објављено: 8. jun 2018.     Има 520 прегледа и 13 гласова.

Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут
Објављено: 3. novembar 2017.     Има 526 прегледа и 10 гласова.




















Skip Navigation Links