Наш уредник је посетио Симу Спасића 27. септембра 2014. године у поподневним часовима испред зграде владе Србије у Немањиној улици бр. 11, где је Симо Спасић са члановима Удружења убијених, киднапованих и несталих Срба, Рома, Турака, Албанаца и Горанаца са Косова и Метохије од 1998. године до данас, окачио слике 2.500 жртава цивила, војника, полицајаца који су убијени од припадника терористичке ОВК пре, за време и после НАТО агресије (78 дана) на СР Југославију 1999. године.

Причао је у камеру невероватне ствари са којима се сусреће он и његово Удружење. Како нико од државника који су водили Србију од 1998. године до данас није хтео и желео да им помогне. Још 2002. године српске власти, ослобађају више од 300 доказаних злочинаца, киднапера, убица из затвора у Нишу, Београду, Сремској Митровици... како сам Симо Спасић тврди, терористи и убице су ослобођене за велику суму новца коју је платио албански лоби. Но, то им није било довољно, већ су ударили на породицу Симе Спасића 2009. године, када је оптужен да је наводно силовао своју супругу са којом има троје деце и претио њеном послодавцу (после се испоставило љубавнику). Тако је Симо Спасић одробијао 4.5 године у КПД Ниш.

Удружење породица чији су најмилији убијени и киднаповани на Косову и Метохији 1998-2000 су још 2001. године били у Хашком Трибуналу, где су Карли Дел Понте, главној хашкој тужитељки и хашким истражиоцима предали доказе и имена и презимена више од 300 злочинаца, припадника ОВК који су умешани у отмице и убиства српских, ромских, турских, горанских па и албанских цивила. Ни они им нису помогли, нити их је после ико контакирао. Оно најтрагичније можда је управо то што су доказани злочинци углавном без оптужби, а камоли пресуда, док и оно мало што их је оптужено, у суђењима су ослобођени. Па ни то није довољна со на рану српским породицама, већ су злочинци постали министри, премијери, председници тзв. Републике Косово.

Слике жртава са Косова и Метохије такође су окачене испред зграде Специјалног суда Тужилаштва за ратне злочине у Београду, улица Устаничка бр. 29. Ова два места представљају Српски зид плача, јер више од 16 година истина је намерно сакривена, а правда заробљена...

Српским државницима последњих деценију и по су важније неке друге ствари од жртава сопственог народа. Како Симо Спасић, Србин са Космета наглашава, да су испред Владе Србије окачене слике хрватских, муслиманских и албанских жртава, српске власти би направиле колону дугачку километрима и то га боли што они окрећу главу од српских жртава. Боли га и то што у Београду има доста људи који су пореклом са Космета, који окрећу главу од страдања својих комшија.

Њима је важно да су побегли од несреће и не занима их помоћ земљацима.

Извор: zlocininadsrbima.com
29.09.2014.