Јулско сунце на заласку 
Дан пролази, смркава се
А лагани поветарац 
Ко да црне носи гласе

Заспало би Старо Грацко
Уз појање ноћних птица
Ал' вечерас неће тренут'
Осам србских породица 

Јер још нема жетелаца 
Да дођу са својих њива
Смркава се, стрепња расте
Да ли ће их видет' жива...

...У Бујанцу суседноме
Не виђена до тад слика
Није жетва родних поља
Но је жетва мученика

Четрнаест божурова
Рафалом су покошена
Златна класја хлебног жита
Србском крвљу орошена

Кукавички из заседе
Шиптари их посекоше 
Потом хитро кроз шумарке
У јазбине утекоше...

Четврт века протекло је
Скинута је и црнина
Ал' сећање неће проћи 
На супруга... оца... сина...

Димитрије Анђелић из Сурчина
29.01.2025.

Песма је награђена бронзаном медаљом на Сабору поетских витезова, фебруара 2025. лета Господњег, у конкуренцији МУЧЕНИЧКИХ стихова.

Стихови су посвећени србским жетеоцима тј. жртвама масакра у селу Старо Грацко код Липљана, који су починили Албанци 23. јула 1999. године, свега месец дана пошто је завршен рат на Косову и Метохији и доласку мировних снага УН.
Овај злочин је био показатељ односа КФОР и УНМИК према србском живљу који су остали да живе у нашој јужној покрајини.