Посљедњих деценија готово све телевизије на овом поднебљу у својој програмској шеми имају музички програм, од народне и духовне, преко поп-рока и опере, па до 'тешког метала'. Свакако да на Балкану највише пажњу гледалаца привлачи народна музика, јер како и сами уредници кажу то им повећава гледаност, самим тиме и рекламе од којих живе могу се добро наплатити.

О укусима не бих овај пут диванио, јер мала вјероватноћа да би се сви сложили око тога.

Задњих неколико година актуелна су и музичка такмичења у којима се већином "боре" млади и талентовани људи. Међу тим забавно-такмичарским емисијама већ пар година се врти "Никад није касно", шоу програм у режији Саше "Жике" Јакшића, гдје је он ријешио да пружи шансу људима који су средњих година, односно 40+...

Док сам био млађи и ја сам редовно гледао ТВ, али више од 14 година да бих сјео пред мали екран треба ми заиста добар разлог. Није овај шоу тај добар разлог, али стицајем околности, погледах у тазбини једну емисију која је емитована увечер 8. јануара, односно други дан Божића.

Једна ствар ми је баш запала за уши, која ми је не само навукла осмијех на лице, већ и наоштрила вијуге. Бар петнаестак пута те вечери на ТВ Прва су из жирија, водитељка, учесници, па и сам аутор Жика Јакшић изговарали: "Срећан Божић", "Христос се роди"...

С обзиром да се та емисија гледа не само у широј околини Београда, већ и на тлу Босне и Старог Раса, па и Косова и Метохије, гдје има муслимаског живља којима смета свако помињање Исуса Христа, Рођења сина Божијег... заправо свега што има везе са Православљем, јер то наводно вријеђа њихова релизиозна осјећања. Нама чак сљедбеници евро-атланских интеграција често тумаче како то није политички коректно и сличне ствари на које насједају већином наивни или уплашени ликови.

Пред крај саме емисије Жика Јакшић вели како би да се и он малко проведе, па позове једног момка из оркестра и двије младе цуре, Милица и Сандра ако се добро сјећам. Е ту настаје прави "шоу програм".

Каже Жика како би да хоће да чује пјесме наших крајева! Није рекао оно "регион" или "Западнии Балкан", како обично изговарају медиокритети.

Поче пјесме из равне Бачке: "У тем Сомбору", "У Новом Саду еее", касније пређе Мачву са "Једну малу у Шабцу крај Саве", наставља са Расинским крајем "Одакле си селе" и Шумадијом "Сваком своје село, најтоплије прија"...  Иде се у Понишавље "Нишка бања, топла вода", па до Вардара "Македонско дјевојче" и Космета "Уснила је дубок санак"... Долази у Стари Рас "Тамо гдје је Рашка, гдје су Сопоћани" и најпосље Црна Гора: "Сви пљеваљски тамбураши", "Лети, лети бијели голубе"...

Нареди Жика да се стиховима пређе ријека Дрина. Прво у Босанску Крајину "Бањалуко и та твоја села, у теби је цура Данијела", онда доље до Сарајева "Ко се једном напије воде са Башчаршије" и до Херцеговине "Чудна јада од Мостара града".

Ту је био и завршена та Жикина жељотека, ако тако могу да се изразим. Као да му је неко из режије намигнуо да се прекидају пјесме наших крајева, јер да се којим случајем наставило, могла би да се чује и нека пјесма још западније типа "Двор далеко", "Преко Капеле", "Полетио сиви соко", "Милице кћери", тиме би емисија била вјероватно укинута. Кварила би нам 'добросусједске' односе са комшијама, а Жика би био етикетиран као агресор.

Ако се у наше крајеве убраја Динара, Велебит, Плитвице, Уна ријека и слично, тешко би то било објаснити гледаоцима с' оне стране Дрине и Дунава, који вазда кукају и јадикују на овакве ствари, без обзира на наше вишевјековно присуство у тим крајевима и музичко стваралаштво.

Написа: Чуле
11.01.2023.