Драга браћо и сестре,

у суботу 24. марта 2018. године навршава се деветнаест година од варварског бомбардовања Србије и Црне Горе. Ово злодело је четврти пут да су авиони НАТО савеза ударили по Србима (Аеродром "Удбина" у Лици 21.11.1994... гранатирање Книна 04.05.1995. и тако започели "Олују"... Бомбардовање Србске Републике Босне и Херцеговине 30.08.1995. и тако започели "Намерну Силу"...).

Овај планирани злочин који је трајао 78 дана су извеле земље чланице НАТО пакта, под шифрофаним именом "Милосрдни Анђео", без сагласности и одобрења ОУН. То је уједно и први пут после Другог светског рата да је бомбардована једна престолница (Београд) и да је једна суверена европска држава нападнута.

Штета настала бомбардовањем СР Југославије је несагледива, а статистика каже следеће:

12.500 Срба рањено,
3.500 Срба убијено,
88 деце убијено,
44 мостова срушено,
200 цркава срушено,
50.000 кућа уништено,
300.000 Срба прогнано...
31.000 пројектила испаљено,
45 енергетских погона уништено,
80 индустријских погона уништено,

У нападу на Србију и Црну Гору учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: Канада, Немачка, Велика Британија, САД, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ.

Однос снага је био 600:1 у корист агресора!

Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над Савезбом Републиком Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравични злочини са бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. мај), Ваљево (2. маја), Београда (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе србских снага безбедности (војске и полиције) против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од Војске Републике Албаније и страних плаћеника.

Једна од највећих копнених битака тог времена је свакако битка за караулу "Кошаре" (од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи. Тек по потписивању Кумановског споразума 10. јуна 1999. припадници ВЈ су повучени са граничних караула.

НАТО пакт у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

Зато позивамо све вас да нам се прикључите 24. марта 2018. у 11,00 сати на парастосу и молитвеном сећању за све наше жртве и хероје који су на копну и у ваздуху уграђивали своје животе у нашу слободу.