Синоћ се заврши и та фамозна Евровизија, музичко такмичење које постоји већ 66 година. Циљ те манифестације у почетку је био бирање најлепше песме европског континента. У основи је трула основа направљена јер су неки Европљани  (западни) просто били једнакији и важнији од других Европљана (источних).

Како су године пролазиле тако се све више политика мешала у уметност и врло брзо смо добили франкештајна од манифестације. Последњих година сама Евровизија добија низ чудних метаморфоза у смислу да се на велика врата промовише ЛГБТ покрет и учесници хомосекусалци. Поред тога, сам догађај промовише где год је могуће одређене политичке идеје, али и промовисање притајеног фашизма.

Веровали или не... али је 2019. године Мађарска отказала своје учешће на том "музичком такмичењу". Који је званични разлог не знам али је прави разлог тај што мађарска Влада неће да њихови грађани гледају промоцију хомосекусализма и транвестите.

Оно што је мене претходна два дана некако забунило у читавој причи јесте што су се друштвене мреже усијале јуче и прекјуче, јер су Срби подилеисали за учешћем Ане Ђурић (р. Игњатовић) у италијанском граду Торину где је одржано овогодишње учешће Евровизије. Ето, појавила се како кажу шанса да Србија освоји 1. место, па да коначно покажемо бахатим Европљанима како ми нисмо заостали, примитивни и ружни, већ да "и ми Констракту за трку имамо".

Не улазим у квалитет песме, нити у жанр који Ђурићка "фура". Тешко да би се икада Срби сложили око тога.

Али ми је парадоксално то "пржење" на Евровизију, док 90% истих никада није чуло за Славјански Базар. На то ме подсетила моја сарадница са Требаве - Лидија. Не могах се одмах сетити од кад то постоји, али видех да ове године се навршава 30 година тог музичког фестивала. Иако ми живимо у научно-технолошкој револуцији, мали број Срба обраћа пажњу на Славјански Базар, док су све очи упрте у Евровизију.

Синиоћна победа украинског представника - Калуш оркестра, у Торину беше шамар тј. ледени туш свима онима који у руског председника Владимира Путина, гледају као у Бога, па и белоруског Александра Лукашенка гледају са великим поштовањем...

Интригантно је то што србске патриЈоте, придају више пажње Евровизији, него ли Славјанском Базару. За Базар тешко да су уопште чули, а камоли да су придали мало више пажње. Не дај Боже да су гледали цео фестивал и подржавали наше учеснике. На пример, нико није чуо да је Невена Божовић (рођена у Косовској Митровици) учествовала 2017. године и гле чуда освојила 2. место, а од победничког пехара ју је делило само два бода.

Ко је од Србенди плакао за том шансом?

Евровизија спада у све оне догађаје који су ми се смучили. Заправо све што има у себи префикс "европски"... Евролига, Лига европских шамиона, Европско првенство и сл. Све је то изашло из исте кухиње, а наивчине, не само међу нашим народом, већ све источније од Дрездена и Трста то гутају и гутају, мислећи да ће их тако западни Европљани прихватити и сматрати равноправнима. Јес, мало морген.

Да не дрвим даље, јер данас се нема времена читати дугачке анализе, могу само да ово закључим.

Све док је Србима битнија црвено-плаво-бела тробојка на Евровизији, а не у Призрену, дотле се и нама будућност не пише лепа, баш напротив.

Аутор: Чуле
15.05.2022.