Невена Милосављевић живи у Звечану на Косову и Метохији и има троје деце. Има диплому професора књижевности, а такође је и песникиња. Поред тога, Невена је лектор, књижевни критичар и новинар.
И сама верује да се боље изражава писмено, али откако се окушала као ТВ водитељка, чини се да је и у овом сегменту успела да напредује. Иако Невена има 32 године, већ је добитница скоро исто толико међународних награда за поезију и њена дела су препозната и ван граница Србије.
Најважнија јој је породица, љубав, патриотизам и духовност.
„За успех је делимично потребан таленат, али га можете постићи само великим радом и трудом. И вредно сам радила, а имам још пуно посла“, каже Невена. И разговарамо са њом, сазнајемо како успева да се успешно бави креативношћу на Косову и Метохији, те развија низ хуманитарних пројеката.
* Невена, како је данас: бити мајка троје деце, живети и радити на Косову?
- Не могу да кажем да има превише могућности за напредовање, али ако имате жељу и визију, отвориће вам се путеви. Ако учиш, тежиш знању, неће ти бити тесно на овом свету, јер растеш и нико ти знање не може одузети.
Што се тиче безбедносних проблема, ово је наша свакодневица већ деценијама, не могу рећи да смо навикли, на лоше се никад не навикнеш, али чињеница да смо научили да живимо са таквим „изврцима“ може бити најбољи одговор.
Наша дужност је да чувамо наше светиње, своје огњиште, свој језик, писмо и традицију. А када знамо своје обавезе, нема дилеме шта да радимо.
* Реците нам нешто о свом новинарском раду. О чему ти пишеш?
- Не бавим се новинарством у класичном смислу, сви моји подухвати су у области културе. Годинама је сарађивала са порталима, посебно са АСинфо, где је узела неколико десетина интервјуа са уметницима, затим добила понуду за рад на ТВ Данкос Плус и поново остала у области културе и уметности.
Истраживачко новинарство је веома привлачно, али мислим да никада нећу напустити културну област, то је моја зона удобности и моја област интересовања.
* О чему је емисија „Пергамент” који водите на Данкос плусу?
– Па, заправо, као што сам рекла, ово је културно-образовна емисија, у којој су гости уметници, професори, културни радници. Посетило ме је више од тридесет истакнутих личности и веома ми је драго што су наши људи тако талентовани, образовани и посвећени свом раду у области друштвених и природних наука.
Можемо да се поносимо својом интелигенцијом. Ми смо народ који је изнедрио Николу Теслу, Михаила Пупина, Иву Андрића, наши ученици су најбољи математичари, говорници, истраживачи.
Дакле, емисије овог формата имају шансе за опстанак.
* Реците нам нешто о свом раду у издавачкој кући АСоглас.
- Спојила сам свој таленат и професију, и нисам се ограничила на писање поезије или прозе, већ се бавим и књижевношћу из другог угла: есејистиком, критиком, и тако сам некако заузео своје место на књижевној сцени. Са издавачком кућом „АСоглас“ из Зворника имам дугогодишњу сарадњу и сви објављени радови су увек наилазили на добар пријем код аутора и читалаца.
Литерарни конкурс Књижевни сусрети на Дрини се настављају и позивамо ауторе да својим колегама испричају о овом конкурсу и пошаљу своје рукописе, јер је ово одлична прилика да остваре попусте на штампање својих књига, а победник ће добити прилику да објавите књигу бесплатно.
Имала сам прилику више пута да будем у жирију не само на овом конкурсу, већ и на многим другим и знам колико је свака подршка ауторима битна.
* Тужан и страшан назив сајта са којим сарађујете: „Злочини над Србима“. У исто време, као запослени у организацији ви живите на Косову и Метохији. Ово је ризик.
- Да, често указујем на овај сајт, јер је мој добар пријатељ оснивач, а мислим да код нас нема сајта који је пажљивије уређен и документован са тачним подацима, са фотографијама, датумима и сведоцима догађаја, страхоте под којима је опстао наш народ.
Нисам још завршила све текстове, али већину сам прочитала и то углавном са сузама.
Волела бих да наша земља има посебан додатак на предмету историја. На пример, српски језик у настави је подељен на три области, граматику, књижевност и културу изражавања, а такође и да предмет историја има област - култура памћења која ће имати одређени број часова према годишњем плану.
Нове генерације не знају за наше страдање, а ово није добро за нас.
* Чиме се бави организација „Српска нит“, чији сте координатор?
– „Српска нит“ је хуманитарна организација са седиштем у Подгорици и координаторима у региону. Бави се како хуманитарним радом, тако и очувањем српског идентитета и културе, тако да њено деловање утиче на многе области. Српска нитла организовала је велике хуманитарне акције, од којих је једна била прикупљање пет тона хране за Косово и Метохију.
Затим за децу и њихове потребе и имала велики успех у организовању добровољног давања крви, које је успешно спроведено прошле године у Косовској Митровици. Породица Српска нит се шири из дана у дан и позивамо све читаоце да пронађу нашу страницу на Фејсбуку и Виберу и придруже се будућим догађајима.
* Добитник сте 27 међународних награда за поезију. Најинтересантније је то што пишете у стилу епа. Како успевате да задржите овај стил данас?
- Можете их заокружити на око 27, али има их много више ако се рачунају награде за допринос култури, књижевности, па и када је реч о Ордену књаза Николе Васојевића, који ми је доделио ЦД Северац из Подгорице. за мој рад на очувању епске поезије и традиције.
Не опирем се савременим трендовима, само их усмеравам, узимам најбоље од традиције и модерности и градим свој стил, не одбацујући ни старо ни ново, јер све иза и испред нас постоји да нас нечему научи.
Човек учи док је жив, и само тако духовно и интелектуално расте, у тренутку када помисли да је његово знање довољно велико, престаје да учи и више не иде напред, већ, напротив, заборавља шта знао је и раније.
* О чему говоре ваше песме?
- Најкраћи одговор ће бити: о животу. О свему што чини живот, о љубави, смрти, Богу, Отаџбини, друштву, неправди, пролазности и прихватању.
* Које су неке од ваших најлепших песама и песама које су вама лично најдраже. И реците нам мало о њима.
- Могу да набројим своје омиљене песме, али и то је тешко јер ми се мења расположење, па ми се некад свиђа једна песма, некад друга. Не могу да кажем које су моје најбоље песме, можда оне које су добиле највише награда, али осећања читалаца су различита, тако да то свакако није ауторитет.
Уживам да читам песме на манифестацијама: „Агапе“, „Смириће ме“, „Одисеја“, „Догодине у Призрену“, „Обнови у мени“... Заиста, написао сам стотине песама, на многе често заборавим.
* Припремате за објављивање збирку песама, коју је благословио покојни митрополит Амфилохије. Да ли сте га познавали? Реците нам шта се сећате о њему као особи.
- Вероватно ова колекција никада неће угледати светлост, јер ме многе личне обавезе спречавају у овоме.
Митрополит Амфилохије је благословио зборник 2019. године у манастиру Бешка у Црној Гори. Надам се да ће бити објављен пре краја ове године, ако нешто не спречи његово објављивање. Наравно, и ја сносим огромну одговорност за ову колекцију.
Желим да буде што бољи и да буде достојан благослова господара.
Приредио: Владимир Басенков
Извор: ruserbia.com
19.07.2022.