1945. У логору Сисак, током ноћи усташе праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. На ТВ Београд је објављена информација да је у Љубљани умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста, али и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 60.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу радио је на разбијању корпуса Срба стварањем ткз. црногорске, ткз. муслиманске и ткз. македонске нације, као и њихове вештачке језике. Никада није обишао највеће стратиште у овом делу Европе - Јасеновац. Док је истворемено његов режим зауставио истраживања на овој локацији, када је утврђено да је број убијених јасеновачких мученика дошао до 800.000 људи, од чега највећи број Срба. Нови Устав из 1974. године је био почетак краја социјалистичке Југославије на штету Срба, јер су сепаратистичке снаге у СР Словенији и СР Хрватској добиле невероватан ветар у леђа. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину 1963. Ништа није учињено да се заустави одлив Срба са Косова и Метохије. Имао је интриганте сусрете са Куртом Валдхајмом, кога је чак и одликовао, иако је 1947. године Државна комисија за испитивање ратних злочина Валдхајма прогласила ратним злочинцим јер је био умешан у масовне ликвидације Срба на Козари јуна 1942. године... али и у Црнох Гори у области Пивског Дола. Затим, сусрети са римокатоличким поглаваром - Папа Пије XII, који је председавао Ватиканом 1939-1958 што значи и у време Другог светског рата, када је велики број фратара и свећеника организовано учествовао у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Такође и са Винстоном Черчилом, британским премијером, који је био тврдокорни антикомуниста и заговорник идеје да се нападне Совјетски Савез крајем 1940-их. А у време Другог светског рата Черчил је радио на томе да се Југославенска Влада у избеглиштву, као и сам Краљ Петар II Карађорђевић не врате у отаџбину. Његовој сахрани два дана касније присуствовао је велики број државника из читавог света. Нису биле једино делегације Француске, САД и Албаније.

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 Срба цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1941. У Бањалуци ухапшен епископ Платон (Јовановић) по наређењу Виктора Гутића усташког повјереника за Босанску Крајину. Мучки је убијен од Асима Ђелића, Мирка Ковачевића и Ника Чондрића. Његов леш је након неколико данас пронађен у насељу Борике у ријеци Врбас. Његове мошти су деценијама касније похрањене у Саборни храм Свете Тројице.

1944. На Подгорицу се сручило преко 600 бомби које су бацали савезнички (амерички и британски) авиони. Немачке и италијанске снаге су претрпели незнатне губитке, док је преко 200 Подгоричана убијено. Град је скоро сравњен за земљом.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

1997. У Панчеву далеко од завичаја прогнан од Хрвата током злочиначке акције "Олуја" умире Љубан Једнак, једини преживјели свједок првог покоља у глинској Богородичној цркви 29. јула 1941. године. Иначе у Глини је било више покоља, а то је био трећи, односно први у самој цркви.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.

1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.

1941. У Грацу (Аустрија) у Другом светском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1944. У Срему једна наоружана група Фолксдојчера под командом Антона Бауера и Вилима Ходина прави ужасан масакр у Обрежу над Србима. За један дан је убијено близу 400 Срба, становника овог села који су били цивили и радили у пољу.

1990. У СР Хрватској, на изборима побеђује милитантна странка Хрватска демократска заједница и њен вођа Фрањо Туђман, који су јасно назначили да им је циљ одвајање од СФРЈ. Врло брзо су осванули усташки графити, одјекивале усташке песме, освануле слике усташких зликоваца из НДХ, а преживеле усташе из емиграције се враћале у Хрватску. Већ наредне године почео је страховити прогон Срба и ЈНА, односно почео је рат, који је трајао 4 године.

1991. У Сплиту, убијен Сашко Гешовски, припадник Југославенске Народне Армије, који је обављао дужност стржара у згради команде ЈНА. Док су у самом граду биле велике деонострације са антисрпским и усташким предзнаком у организацији странке ХДЗ. Том приликом је повређен Светланчо Наков, припадник ЈНА у транспортеру...

1991. У Вуковару минирана српска кафана "Брдо". Ово је пети локал у Вуковару који је миринар по налогу Томислава Мерчепа.

1992. У Бљечеви, крај Братунца (БиХ) убијено три српска цивила, а остали прогнани од муслиманских паравојних формација...

1992. У Гиони, крај Сребренице убијено два Србина од Орићевих бораца...

1992. У Мајевљама, крај Добоја, Србин Мирко Дејановић измасакриран са 100 убода ножем, од муслиманских паравојника.

1992. У Београду, умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата је дипломирао агрономију и био је директор Пољопривредног комбината "Беље" у Белом Манастиру, а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".

1993. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу Босну и Херцеговину, који је у Атини (Грчка) претходно потисао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1999. Авиони НАТО пакта, срушили мост код Ватина (пруга Београд-Букурешт). Бомбардовано насеље Детелинара у Новом Саду (40 повређених).

1999. На Косову и Метохији погинуо је Горан Раичевић (36) као припадник III батаљона 354. бригаде Приштинског Корпуса ВЈ у жестоким окршајима са албанским терористичким бандама из Окупаторске Војске Косова. Он је одбио да иде у Грчку и трчи као репрезентативац, него је храбро стао на браник отаџбине. Иза њега су остали супруга и двоје деце. Важио је за непобедивог у уличним тркама на Балкану.

2007. У Београду, умро Стеван Раичковић, књижевник и публициста, уредник многих часописа, члан САНУ. Његова дела су превођена на више страних језика: руски, пољски, чешки, словачки, албански...
 

1992. Код Чапљине основан логор Дретељ, који је био под управом ХОС-а. Кроз логор је прошло више стотина Срба заробљених у Херцеговини... Овај логор сматра се једним од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их.

1992. У Осмачама, крај Сребренице, у заседи је убијено 7 мештана српске нациопналности од муслиманских снага, по налогу Насера Орића.

1992. У Брчко, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (кинеска амбасада, зграда савезног МУП-а, Влада Србије, Генералштаб ВЈ, хотел "Југославија"...), графитне бомбе на Обреновац (термоелектрана) и др.

1999. У Нишу, касетне бомбе, из холандских авиона НАТО пакта пале на Ниш (центар града, клинички центар, пијаца, Чаир, Универзитет) када је 16 погинуло цивила и 70 рањено.

1815. Код Чачка, на брду Љубић, одиграла се чувена битка србских устаника са Турцима, где су Срби под помандом Милоша Обреновића извојевали велику победу над три пута бројнијом османлијском војском, коју је предводио Ћаја-паша. У овом жестоком боју херојски је погинуо Танаско Рајић, који је опеван и у народним песмама, док је Лазар Мутап тешко рањен.

1942. Крај Вргинмоста, изнад Славског Поља усташе и домобрани праве покољ над 250 Срба цивила, жена и дјеце у шуми Радоња.  Овај злочин се сматра за један од најужаснијих на Кордуну током Другог свјетског рата.

1945. У Загреб улазе партизанске јединице ПОЈ и ослобађају град. Сам чин ослобођења је извршила србска 45. дивизија (из јужног Поморавља) са три своје бригаде.

1992. Крај Босанског Брода у селу Плој, муслиманско-хрватске паравојне снаге убиле 10 Срба цивила.

1992. У Београду, Председништво Југославије усвојило оставку начелника оружаних снага Југославије и в.д. савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и на тој позицији именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала ЈНА.

1999. Над Србијом авиони НАТО пакта бомбардовали Рудник и Космај. Гранатиран Камени мост у Нишу. Бомбардована је Ковачица, Богутовац, Ужице и стравично бомбардовање Ђаковице.

2001. У Њујорку (САД), СР Југославија примљена у чланство Светске банке.

1942. На Петровој Гори (Кордун), усташе и домобрани за пет дана, убили су 57 жена и дјеце, те су их бацили у јарак Метаљка. 

1992. У Босанској Посавини, основан хрватски концентрациони логор у Орашју за Србе. Кроз њега је прошло најмање 400 Срба, а забележено је преко 50 начина мучења... Муслиманско-хрватске снаге у БиХ нападају српска села у Босанској Посавини: Збориште, оџачки Нови Град и Букова Греда, када је убијено 20 српских цивила. У Дервенти (БиХ), је убијено 12 српских цивила од припадника ХОС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Ваљево, Липљан,Ужице, Дечане...

1923. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је Краљевини СХС предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година.

1945. У Словенији отпочеле масовне ликвидације четничких тј. Равногорских јединица у повлачењу, са којима су били и цивили... Стрељања су вршили припадници НОВЈ по налогу Врховног штаба углавном по шумама, ливадама, и неприступачним теренима... Ликвидације су потрајале неколио недеља. Број жртава никада није утврђен, а процењује се да их је било више десетина хиљада.

1992. Код Коњица у селу Брђани (Херцеговина), хрватске паравојне снаге (ХВО) убијају 10 Срба цивила (Драганиће и Живаке).

1992. На Мајевици у рејону релеја Столице отпочела велика муслиманска офанзива коју су србски борци из Прве мајевичке бригаде успјешно одбили и сачували положаје на Јелици и Лисачи.

1999. На Косову и Метохији, авиони НАТО пакта бомбардовали: Исток, Штимље, Дечани, Пасјане, Урошевац... Причињена је велика материјална штета, а неколико цивила је погинуло.

1940. У Београду, потписан југословенско-совјетски трговински уговор. Страхујући од италијанских претњи, Краљевина Југославија је тражила 200 авиона, тешку артиљерију, тенкове и бензин. Шеф совјетске дипломатије Вјачеслав Молотов је испоруке условио успостављањем дипломатских односа, што је учињено 25. јуна 1940. године.

1941. Код Глине, у насељу Хађер (Банија), усташе за два дана поубијале 375 српских цивила.

1943. У Лондону, југословенска влада у избеглиштву током Другог светскг рата, услед великих притисака британске владе, затражила од четничког команданта Драже Михаиловића да прекине борбу са комунистима и прикљче се партизанима.

1992. У Тарчину, код Сарајева , паравојне муслиманске формације оснивају концентрациони логор Силос. Овај логор је постојао и после Дејтонског споразума, а кроз њега је прошло преко 600 Срба, док је убијено најмање 30 Срба. У селу Лијешће крај Босанског Брода убијено 20 српских цивила од припадника ХОС-а... У српском месту Вогошћи крај Сарајева муслиманске снаге убиле 20 српских цивла, шест Српкиња је силовано.

1992. Из Београда, су повучени министри иностраних послова Европске заједнице, а затражено је суспензија СР Југославије из ОЕБС-а.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардивали околину Приштине, погинуло 6 цивила, међу њима двоје деце. Бомбе су пале и на село Јарчујак, крај Краљева, погинуло петеро цивила. Енергетска постројења у Нишу гранатирана, као и село Орљане, Велика Плана и Мрчајевци.

2007. У Стразбуру, Црна Гора постала 47. пуноправна чланица Савета Европе.

2007. У Београду, на основу међународне потернице ухапшен Илија Јуришић, осумњичен да је учествовао у злочину над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године. Али је пуштен после неколико дана боравка у истражном затвору.

1924. На Жабљаку, је рођен херој новог доба - Владимир Шипчић, официр Југославенске Војске у Отаџбини, а касније посље Другог свјетског рата одметник кога су комунистичке власти прогласиле за Непријатељем бр. 1. Бранио је србску нејач у Херцеговини, Рашкој, Босни и Црној Гори. Народ га је доживљавао као легенду.

1992. У Босни и Херцеговини, створена је Војска Српске Републике у БиХ, која је настала након повлачења Југославенске Народне Армије из ове бивше републике СФРЈ. Тако је ВРС постала гарант опстанка српског народа у БиХ. ВРС је учествовала у многим важним биткама 1990-их, као што су: Коридор Живота, Митровданска офанзива и др.

1992. У Врелу, крај Босанског Брода, упадају муслиманско-хрватске снаге, шестеро Срба је убијено, а остали одведени у логоре...

1992. У Сребреници, муслиманске снаге под командом Насера Орића нападају села: Залазје, Сасе, Биљача и Загони; када је убијено 70 српских цивила, а 20 заробљено и одведено у логоре.

1992.  У Црквинама, крај Горажда упадају јаке муслиманске снаге и убијају породицу Владе и Божане Делић: четири сина, ћерку, зета и унука. Многи мушкарци су убијени или одведени у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Владичин Хан, када је двоје погинуло и 5 рањено. Гранате су пале и на Параћин (избеглички центар), Куршумлија и Врање, оклолину Подујева, Вучитрна, Косовску Каменицу, Ораховац, Штимље и Липљан.