1985. У Гњилану, на Космету, тројица Албанаца набијају на колац са пивском флашом Ђорђа Мартиновића, док правосудни органи СФРЈ затварају очи над очигледним злочином. Креће масовни егзодус Срба са Косова и Метохије.

1991. У Бршадину, покрај Вуковара убијен Србин, Стеван Инић (1928-1991) од Хрвата Михајла Мије Геленчира, члана милитантне странке ХДЗ... Убица није никада процесуиран.

1991. На Полачи, покрај Книна, убијен српски младић Васо Пећер... Ово убиство није никада разјашњено.

1992. У месту Оџак, општина Купрес, хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1995. У Западној Славонији хрватске снаге отпочеле (трећу) злочиначку акцију "Бљесак", односно прољећну агресију на РС Крајину. За три дана је око 480 Срба је убијено или се води као нестало... док скоро 20.000 Срба их је прогнано са својих огњишта, а уништена је бројна имовина и православне светиње старе неколико стољећа. Овом акцијом је завршено етничко чишћење Западне Славоније које је отпочело у јесен 1991. године злочиначком операцијама: "Откос" и "Оркан"... Тако је за четири године око 100.000 Срба напустило своје домове и завичај усљед оружаних дејстава (са геноцидним намјерама) које су спровеле војно-полицијске снаге по налогу Фрање Туђмана.

1999. У Лужанима, код Подујева, авиони НАТО пакта бомбардовали мост, на коме је био аутобус "Ниш експреса" и тако су убили 20 српских циивла од чега је било 15-оро деце млађе од 12 година...

1999. Над СР Југославијом, током НАТО агресије гранатирана је Јабланица крај Призрена, Трстеник.. зграда Генералштаба ВЈ у Београду, околина Шапца

1942. На Кордуну у селу Штакоровица крај Војнића усташе су убиле 27 жена са дјецом, тако што су их запалили у сјену. 

1945. Код Новске партизанске јединице НОВЈ улазе у напуштени концентрациони логор Јасеновац, где су усташе претходних дана све живо спалили и уништили како би сакрили доказе о геноциду који је спроведен над Србима, Јеврејима и Ромима.

1991. У Борову Селу долази до сукоба, када хрватски полицајци упадају и нападају мештане, који се бране. Том приликом је погинуо 1 мештанин, а 1 тешко рањен... ЈНА раздваја зараћене стране... Ово је био наговештај рата у источном делу Хрватске.

1991. У Задру долази до великог рушилачког похода разуларене масе Хрвата на српске куће и локале. Ово је догађај познат као "Задарска кристална ноћ". Виновници и организатори овог догађаја нису никада кажњени.

1992. У Сарајеву, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", које предводи Јусуф Празина и Исмет Бајрамовић Ћело, нападају Дом Југославенске Народне Армије и возило ЈНА које преноси храну. Овај напад је био инициран од муслиманских власти у Сарајеву. Овај догађај је био увод у крвави злочин који се десио наредног дана у Добровољачкој улици.

1992. У Добоју, Срби из приградског насеља Липац кренули у ослобађање читавог града од муслиманских екстремиста.

1992. У Бијељини основана Прва лака пешадијска бригада у окриву Источнобосанског корпуса ВРС, која је касније понела назив "Гарда Пантери". Ова специјална јединица Србске војске у Босни и Херцеговини имала је око 2.000 бораца од чега је 100 погинуло, а 800 их је рањено током босанско-херцеговачког рата 1990-их. Команданти Пантера били су: Бранко Пантелић звани Пантер (1957-1992) и касније Љубиша Савић (1958-2000) звани Маузер. Пантери су прошли је многа ратишта Босне и Херцеговине али се издвајају неколико битака и операција: 'Садејство' у јулу 1993 (Струјни коридор)... 'Лукавац' у љето 1993. на сарајевском ратишту...  'Дрина' у зиму 1993-1994 код Олова, Тешња, Теочака и Бихаћа... 'Штит' у јесен 1994. код Бихаћа...

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови САД, село Подине крај Житорађе, затим Пећ, Ђаковица, Приштина... НАТО користи графитне бомбе за напад на Електродистрипбуцију.

1991. У Вуковару минирани локали "Сарајка" и "Туфо", чији су власници српске националности.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и припадници МУП-а БиХ, нападају  колону Југославенске Народне Аармије, у Добровољачкој улици, која се извлачила у складу са ранијим договором о мирном изласку из касарне. Том приликом је убијено 42 припадника ЈНА, а рањено 73...

1992. У Зебиној шуми, крај Фоче, муслиманске паравојне формације ликвидирале српску породицу Фуштар.

1999.  Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори.

1999. Код Савиних Вода, авиони НАТО пакта бомбардовали на Косову и Метохији аутобус "Ђаковица превоза" пун путника, на путу Пећ-Кула-Рожаје. Том приликом је погинуло 20 Срба, Албанаца и Рома, а 43 их је рањено. Настрадали су и три аутомобила која су била у близини аутобуса. Напад се догодио у сред бела дана. Званичници Северноатланског савеза рекли да је то "колатерална штета".

1945. У логору Сисак, током ноћи усташе праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. На ТВ Београд је објављена информација да је у Љубљани умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста, али и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 60.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу радио је на разбијању корпуса Срба стварањем ткз. црногорске, ткз. муслиманске и ткз. македонске нације, као и њихове вештачке језике. Никада није обишао највеће стратиште у овом делу Европе - Јасеновац. Док је истворемено његов режим зауставио истраживања на овој локацији, када је утврђено да је број убијених јасеновачких мученика дошао до 800.000 људи, од чега највећи број Срба. Нови Устав из 1974. године је био почетак краја социјалистичке Југославије на штету Срба, јер су сепаратистичке снаге у СР Словенији и СР Хрватској добиле невероватан ветар у леђа. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину 1963. Ништа није учињено да се заустави одлив Срба са Косова и Метохије. Имао је интриганте сусрете са Куртом Валдхајмом, кога је чак и одликовао, иако је 1947. године Државна комисија за испитивање ратних злочина Валдхајма прогласила ратним злочинцим јер је био умешан у масовне ликвидације Срба на Козари јуна 1942. године... али и у Црнох Гори у области Пивског Дола. Затим, сусрети са римокатоличким поглаваром - Папа Пије XII, који је председавао Ватиканом 1939-1958 што значи и у време Другог светског рата, када је велики број фратара и свећеника организовано учествовао у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Такође и са Винстоном Черчилом, британским премијером, који је био тврдокорни антикомуниста и заговорник идеје да се нападне Совјетски Савез крајем 1940-их. А у време Другог светског рата Черчил је радио на томе да се Југославенска Влада у избеглиштву, као и сам Краљ Петар II Карађорђевић не врате у отаџбину. Његовој сахрани два дана касније присуствовао је велики број државника из читавог света. Нису биле једино делегације Француске, САД и Албаније.

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 Срба цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1941. У Бањалуци ухапшен епископ Платон (Јовановић) по наређењу Виктора Гутића усташког повјереника за Босанску Крајину. Мучки је убијен од Асима Ђелића, Мирка Ковачевића и Ника Чондрића. Његов леш је након неколико данас пронађен у насељу Борике у ријеци Врбас. Његове мошти су деценијама касније похрањене у Саборни храм Свете Тројице.

1944. На Подгорицу се сручило преко 600 бомби које су бацали савезнички (амерички и британски) авиони. Немачке и италијанске снаге су претрпели незнатне губитке, док је преко 200 Подгоричана убијено. Град је скоро сравњен за земљом.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

1997. У Панчеву далеко од завичаја прогнан од Хрвата током злочиначке акције "Олуја" умире Љубан Једнак, једини преживјели свједок првог покоља у глинској Богородичној цркви 29. јула 1941. године. Иначе у Глини је било више покоља, а то је био трећи, односно први у самој цркви.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.

1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.

1941. У Грацу (Аустрија) у Другом светском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1944. У Срему једна наоружана група Фолксдојчера под командом Антона Бауера и Вилима Ходина прави ужасан масакр у Обрежу над Србима. За један дан је убијено близу 400 Срба, становника овог села који су били цивили и радили у пољу.

1990. У СР Хрватској, на изборима побеђује милитантна странка Хрватска демократска заједница и њен вођа Фрањо Туђман, који су јасно назначили да им је циљ одвајање од СФРЈ. Врло брзо су осванули усташки графити, одјекивале усташке песме, освануле слике усташких зликоваца из НДХ, а преживеле усташе из емиграције се враћале у Хрватску. Већ наредне године почео је страховити прогон Срба и ЈНА, односно почео је рат, који је трајао 4 године.

1991. У Сплиту, убијен Сашко Гешовски, припадник Југославенске Народне Армије, који је обављао дужност стржара у згради команде ЈНА. Док су у самом граду биле велике деонострације са антисрпским и усташким предзнаком у организацији странке ХДЗ. Том приликом је повређен Светланчо Наков, припадник ЈНА у транспортеру...

1991. У Вуковару минирана српска кафана "Брдо". Ово је пети локал у Вуковару који је миринар по налогу Томислава Мерчепа.

1992. У Бљечеви, крај Братунца (БиХ) убијено три српска цивила, а остали прогнани од муслиманских паравојних формација...

1992. У Гиони, крај Сребренице убијено два Србина од Орићевих бораца...

1992. У Мајевљама, крај Добоја, Србин Мирко Дејановић измасакриран са 100 убода ножем, од муслиманских паравојника.

1992. У Београду, умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата је дипломирао агрономију и био је директор Пољопривредног комбината "Беље" у Белом Манастиру, а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".

1993. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу Босну и Херцеговину, који је у Атини (Грчка) претходно потисао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1999. Авиони НАТО пакта, срушили мост код Ватина (пруга Београд-Букурешт). Бомбардовано насеље Детелинара у Новом Саду (40 повређених).

1999. На Косову и Метохији погинуо је Горан Раичевић (36) као припадник III батаљона 354. бригаде Приштинског Корпуса ВЈ у жестоким окршајима са албанским терористичким бандама из Окупаторске Војске Косова. Он је одбио да иде у Грчку и трчи као репрезентативац, него је храбро стао на браник отаџбине. Иза њега су остали супруга и двоје деце. Важио је за непобедивог у уличним тркама на Балкану.

2007. У Београду, умро Стеван Раичковић, књижевник и публициста, уредник многих часописа, члан САНУ. Његова дела су превођена на више страних језика: руски, пољски, чешки, словачки, албански...
 

1992. Код Чапљине основан логор Дретељ, који је био под управом ХОС-а. Кроз логор је прошло више стотина Срба заробљених у Херцеговини... Овај логор сматра се једним од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их.

1992. У Осмачама, крај Сребренице, у заседи је убијено 7 мештана српске нациопналности од муслиманских снага, по налогу Насера Орића.

1992. У Брчко, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (кинеска амбасада, зграда савезног МУП-а, Влада Србије, Генералштаб ВЈ, хотел "Југославија"...), графитне бомбе на Обреновац (термоелектрана) и др.

1999. У Нишу, касетне бомбе, из холандских авиона НАТО пакта пале на Ниш (центар града, клинички центар, пијаца, Чаир, Универзитет) када је 16 погинуло цивила и 70 рањено.

1815. Код Чачка, на брду Љубић, одиграла се чувена битка србских устаника са Турцима, где су Срби под помандом Милоша Обреновића извојевали велику победу над три пута бројнијом османлијском војском, коју је предводио Ћаја-паша. У овом жестоком боју херојски је погинуо Танаско Рајић, који је опеван и у народним песмама, док је Лазар Мутап тешко рањен.

1942. Крај Вргинмоста, изнад Славског Поља усташе и домобрани праве покољ над 250 Срба цивила, жена и дјеце у шуми Радоња.  Овај злочин се сматра за један од најужаснијих на Кордуну током Другог свјетског рата.

1945. У Загреб улазе партизанске јединице ПОЈ и ослобађају град. Сам чин ослобођења је извршила србска 45. дивизија (из јужног Поморавља) са три своје бригаде.

1992. Крај Босанског Брода у селу Плој, муслиманско-хрватске паравојне снаге убиле 10 Срба цивила.

1992. У Београду, Председништво Југославије усвојило оставку начелника оружаних снага Југославије и в.д. савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и на тој позицији именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала ЈНА.

1999. Над Србијом авиони НАТО пакта бомбардовали Рудник и Космај. Гранатиран Камени мост у Нишу. Бомбардована је Ковачица, Богутовац, Ужице и стравично бомбардовање Ђаковице.

2001. У Њујорку (САД), СР Југославија примљена у чланство Светске банке.

1942. На Петровој Гори (Кордун), усташе и домобрани за пет дана, убили су 57 жена и дјеце, те су их бацили у јарак Метаљка. 

1992. У Босанској Посавини, основан хрватски концентрациони логор у Орашју за Србе. Кроз њега је прошло најмање 400 Срба, а забележено је преко 50 начина мучења... Муслиманско-хрватске снаге у БиХ нападају српска села у Босанској Посавини: Збориште, оџачки Нови Град и Букова Греда, када је убијено 20 српских цивила. У Дервенти (БиХ), је убијено 12 српских цивила од припадника ХОС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Ваљево, Липљан,Ужице, Дечане...