После неостварених циљева, пре свега уништења Војске Југославије, агресору није преостало ништа друго него да прогласи победу и покаже да је успешно уништена југославенска војска.

Својим пријатељима у помоћ су прискочили домаћи "стручњаци", па ево нека им њихови "пријатељи" дају одговор:

* Ричард Нортон-Тејлор пише у Гардијану, 30. јуна 1999. године: "НАТО, наравно није имао избора него да слави победу. Добро испробан метод када ствари не иду по плану је промена циљева план".

* Лондонски Гардијан, 30. јуна 1999. године, преноси изјаву 26. годишњег борца тзв. Ослободилачке Војске Косова Лирака Ђелаја:
- "Срби нису поражени. Нити је НАТО бомбардовање ефективно на Косову како су се он и његови другови надали. ОВК је, потврдио је, имала велике проблеме да се одупре српским нападима и врло је мало могла да учини да заштити хиљаде размештених лица до краја марта. Такође је рекао да је Савет ОВК, а не српске депортације, узрок напуштања Косова од стране неколико стотина хиљада Албанаца".

* Financial Times је 27. марта 1999. године објавио да су НАТО дипломате говориле.. Алијанса треба да уништи или оштети његову војну машинерију (мисли Милошевића). Када ово буде постигнуто, НАТО може објавити победу..." али је до краја априла било јасно да је "неуспех кампање да оствари своје почетне циљеве изазвао растуће незадовољство међу политичарима на обе стране Атлантика".

* Wall Street Jornal је 8. јуна 1999. године писао: "Једна стнар ће недостајати у завршном чину рата: осећај да је ово победа. Суштина је да Милошевић није поражен. После 76 дана бомбардовања од стране далеко супериорније силе уз најпрецизније и најмоћније конвенционално наоружање. Глава државе од само 11 милиона људи је била способна да постигне копромис".

* Амерички генерал Шорт, главнокомандујући авијације НАТО, био је принуђен да, без гриже савести на годишњицу агресије 2002. године каже:
- "Цивилни циљеви у Србији су гађани у нашем очајничком тражењу излаза, јер бомбардовање није успело изазвати жељене ефекте уништења потенцијала Војске Јуославије. А на Косову и Метихији НАТО против Треће армије ВЈ није урадио ништа".

* Генерал Мајкл Роуз у писму енглеском Тајмсу, 14. јула 1999. године. пише:
- "Изненађен сам да видим да подржавате текућу пропаганду НАТО и британских политичара који непрекидно понављају да је НАТО ваздушна кампања остварила циљеве. Очигледно је да није. После 11 недеља најинтензивније ваздушне кампање у истирији ратовања, јасно је да је НАТО трагично пропао да оствари своје иницијалне циљеве... Стога је Алијанса била приморана да редефинише сврху рата...".

* 23. јануара 2000. године појавиле су се вести у британској штампи да је "на стотине онеспособљених млазњака довело РАФ у кризу" (Лондон обсервер). Чланак базиран на сопстевној истрази Обсервера указао је на проблеме РАФ-а јер "два од три у флоти Уједињеног краљевства коју чини 186 Торнадо бомбардера је приземљено, а мање од 40% других борбених авиона је спремно да лети одмах".

* Главнокомандујући НАТО Весли Кларк је 2000 године изјавио:
- "Ништа нисмо могли да урадимо тој српској војсци на Косову па смо гађали цивилне циљеве".