У Народном позоришту синоћ је у организацији Епархије шабачке, по благослову епископа Јеротеја(Петровић) одржана, прва културна и уметничка манифестација у знак сећања на невине жртве комунистичког терора. Уз владику Јеротеја, митрополита Методија, мноштво свепштенства, монаштва, верника и становника Шапца и околине, на скупу су били и представници власти града Шапца, на челу са градоначелником др Александром Пајићем.

То је, практично, завршна меморијална манифестација у част жртвама, у ком је од Свете Петке 1944. до Ђурђевдана 1945. године, уморено, на најбруталнији начин,  до 3.000 Срба мученика Шапчана, али, како наводе из Цркве" и житеља околних места, пострадалих од комунистичких егзакутора (припадници ОЗНЕ и КНОЈ) на Савском мосту и другим шабачким стратиштима.

Епархија шабачка је, већ, приредила  низ духовних и културних догађаја. Дани сећања почели су светом заупокојеном литургијом која ће служена прекјуче у спомен цркви Свете Петке у Шапцу, подигнутој поред Старог железничког моста. У Саборном храму  светих апостола Петра и Павла у Шапцу  служен  је парастос пострадалима на Савском мосту.

На  академији, у препуној дворани Шабачког позоришта, о страддању недужних људи,међу којима  су били све угледни суграђани, али и становници околних места, Лознице и Владимираца, беседио је епископ шабачки Јеротеј.

- Молимо се Богу да нам подари мир и слогу и молимо се једни за друге, да се ово зло никада не понови, јер смо потребни једни другима -поручио је епископ Јеротеј.

Стрељања невиних људи (илустрација)

Oва академија сећања, по речима шабачког владике, "представља истовремено и позив свима нама како у Шапцу тако и у другим местима у Србији да не заборавимо невине жртве комунистичког терора, јер, по речима блаженопочовшег патријарха Павла зло које је заборављено сакривено и неокајано остаје извориште нових зала.                                         

- Вечерас се, дакле, сећамо наших предака и размишљамо о њима, о нашим суграђана који су невини пострадали и чија тела је однела мутна и набујала Сава, лишавајући невине страдалнике чак и гроба - казао је владика Јеротеј (Петровић).

Епископ је навео да је "наш народ, не само у овом крају, већ и на свим српским просторима, кроз историју, страдао од Турака, али и других завојевача... Немаца, Мађара, као и блиских нам Хрвата".

- Али тог крвавог октобра 1945. пре осам деценија први пут у историји, Срби су чинили масовне злочине над Србима. Бачено је проклетство! - истакао је владика.

- Брат је устао на брата.Попут Каина који је изобличен мржњом убио Авеља, тако смо и ми убијали једни друге. Ова тема је мучна и болна веома, али ми морамо и дужни смо, пре свега због будућих нараштаја, да о њој и данас и убудуће мислимо и говоримо. При томе дубоко верујем да су страдалници који су бачени са моста све опростили својим крвницима и да се, сад, пред лицем Бога живога, моле за њих, али иза нас своје потомке, за овај дивни град, за мир и слогу у нашем народу.

Маљевима су убијени, бачени са моста у Саву или заклани невини људи почевши од адвоката, инжењера, професора, свештеника, земљорадника. После беседе као апотеоза меморијалне академије сећања, уследио  драмски приказ "Кандило за мученике". Ово је сјајно дело посвећено страдалницима, уметнички осмишљење, са својеврсним сведочанствима оплемењених пажљиво изабраном музиком.

Један од организатора тог догађаја  је Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе СПЦ и главни и одговорни уредник ТВ Храм и Радија Слово љубве, рођени Шапчанин, чија је кућа родитељска и прадедовска била на Камичку.

Овај даровити стваралац, иза кога су многе  припремљене велике манифестације, разним поводима, широм Србије  истакао да је "Академија сећања прва културна манифестација и уметнички проговор о послератним страдањима српског народа и невиним жртвама комунистичког терора". Стокановић је, као сценариста академије, када је добио задатак од владике Јеротеја, прочитао доста грађе која сведочи о том злочину без казне. Као Шапчанин, из старе и угледне куће, и сам има драгоцена, аутентична сећања, на та времена, што је било, несумњиво, драгоцено за врхунско спремање драмског приказа.

Стокановић је, у разговору за Радио Слобо љубве, пожелео да "потенцијал овакаквог типа манифестација у будућности проклија и у другим градовима наше земље као семе једне нове културе сећања и саборни одговор на молитве које Господу за нас непрестано узносе сви српски новомученици".

За ову приредбу живо интересовање показали су и многи људи из разних крајева Србије, уз Шапчане, становници околних места и суседне Лознице, одакле је било и жртава и џелата, јер локални су очигледно "имали пуне руке посла", па је злочину била потребна помоћ "са стране". И свега је било, многи страдалници су рехабилитовани, али злочинце и налогодавце, званично, нико није објавио.

- Ово је велики догађај, који вапи за културом сећања, која нам је нужна, ако ништа друго да нам се овакве мрље до неба не понове никада, да невини, страдају од руку својих сународника -само је  једна од порука људи, после богослужења жртвама, уз истицање великог корака који је предузео владика Јеротеј и, са делом, од срца, али и знања, умећа и врхунског дара, учинио Шапчанин Стокановић да се, најдостојније до сада, ода почаст  нашим мученицима.

Аутор: Владимир Митрић
Вечерње новости
Објављено: 27.10.2025.