У 96. емисији Разбуђивање гостовао је Петар Вуковић из Подгорице, председник Равногорског покрета Црне Горе и заступник Српске православне армије за ЦГ. Током деведесетих година 20. вијека био је припадник оружаних снага социјалистичке, касније Савезне Републике Југославије.
Петар Вуковић је рођен 1972. године у Подгорици гдје је одрастао. Редовни војни рок је завршио у Билећи, где је био школован за резервног официра. Септембра 1991. Вуковић бива послат у западне дијелове СФРЈ, гдје је био командир једне чете која је бранила нејач на Кордуну. У једном моменту је био у обручу хрватских паравојника са 20 својих сабораца, али се успио извући.
С обзиром да се Вуковић и приватно и професионално бавио концентрационим логором "Лора" у Сплиту, а последњих година и срамном плочом у касарни Војске Црне Горе у Морињу, то је испричао мноштво занимљивих детаља и подвлачио паралеле како би гледаовци имали што јаснију слику о темама које су деценијама на Балкану замрачене и замагљене.
Како сам Вуковић рече у емсији Разбуђивање, "Лора" је био хрватски војни логор у Сплиту, односно у некадашњем војно-истражном центру ЈНА. Ту је била смештена и 72. бојна Војне полиције РХ, након што је ЈНА напустила Далмацију и јадранску обалу почетком 1992.
У зиданама "Лоре" био је сурови казамат за мучење Срба на најстрашније начине које здрав људски ум не може ни да замисли. Са правом су социолози, психолози и неуропсихијатри закључили да је сплитска Лора на подручју бивше Југославије током ратова деведесетих година 20. вијека била један од најужаснијих мучилишта. Сем војника овдје је било и мноштво цивила Срба, како са територије Хрватске, тако и БиХ. Званично је уписано 1.005 имена.
Један хрватски војни полицајац Марио Баришић је свједочио да је у злогласном "Блоку Ц", било језивих ствари, односно српских логораша који су због иживљавања хрватских стражара да је више пута повраћао од мучнине. Затвореници су пребијани, шутирани, ломљене су им кости, повезивани на индукторски телефон, сјечени су им дијелови тела, гурана глава у фекалије...итд. Док су жене биле жртве сексуалног насиља, односно примораване су на полни однос, како са стражарима, тако и са другим логорашима. Ово је учињено пред њиховим рођацима, комшијама или чак дјецом.
Оно што је бизарно у овој причи јесте што су убијене Србе, односно лешеве више пута пребацивали са једне локације на другу, на примјер у БиХ. Ово је рађено у највећој тајности... јер је требало да се сакрију докази о ратном злочину.
Иако је цијели државни и војно-полицијски врх РХ био обавјештен о томе шта се заиста дешава у сплитској "Лори", нико ништа није предузео да се то монстурозна индустрија смрти заустави. Они су и добили одобрење својих ментора из Вашингтона, Берлина, Лондона и Ватикана за све те пљаве работе.
Вуковић је причао о црногорским резервистима који су били послати у Хрватску и БиХ да би зауставили систематски терор према српском становништву од стране Загреба и ХДЗ власти. Заправо Југославија у то вријеме је још постојала, а Хрватска није била самостална односно међународно призната од УН, већ се то десило 22. маја 1992.
Вуковић је у емисији прочитао десетине имена црногорских резервиста ЈНА у сплитској "Лори" који су убијени или се воде као нестали, а које Хрватска не признаје, док црногорска власт срамно ћути због "виших интереса" тј. евро-атланских интеграција.
С друге стране војни магацини ЈНА су у јесен 1991. због нужде претворени у прихватни центар, свих нација. Наиме, заробљене Зегне и муповци на Дубровачком ратишту, као и наоружани хрватски цивили су учествовали у нападима на ЈНА, јер су сматрали да је то "српска војска" коју треба отјерати. У том сабирном центру било је и других националности, на примјер 30+ Срба. Међутим, нема страдалих тј. убијених. Ипак хрватска пропаганда је од случаја Морињ направила бајку "чаробном пасуљу". Постоји низ свједочења из Мориња који јасно доказују супротни наратив и тумачења догађаја од званичне политике Загреба.
Да зло буде веће у бококоторском насељу Морињ, у кругу касарне је постављена је једна срамна плоча пуна неистина које дословно манипулише чињеницама и доказима. Ово су пре пар година урадили хрватски министри са колегама из Црне Горе. Сектор НВО и бројни грађани су се окупили, са жељом да се та плоча у Морињу уклони.
Иако су августа 2020. у Црној Гори били избори, а мафијашки режим ДПС је изгубио власт, као и три године касније Мило Ђукановић такође губи председнички мандат на изборима...тензије у Црној Гори не сплашњавају, јер нови предводници власти: Дритан Абазовић и Здравко Кривокапић, касније и Јаков Милатовић и Милојко Спајић настављају са антисрпским активностима. Једноставно Црна Гора је у канџама НАТО пакта који на све начине покушава да угуши дух народа у Србској Спарти.