У 93. емисији Разбуђивање гостовао је Здравко Нишавић из Тивта, који већ годима предводи православно удружење "Михољски збор".
Здравко Нишавић је рођен 1975. године у Беранама, на сјеверу Црне Горе гдје је провео рано дјетињство. Касних седамдесетих година 20. вијека долази са породицом у Шумадију, тачније град Крагујевац гдје његови родитељи су саградили кућу. Иако је и он ту створио породицу и имао уносан посао у угоститељству 2008. године одлучује да се врати у југо-западне дијелове Србске Спарте.
На почетку емисије Нишавић је објаснио исторују свог удружења, односно да је још Свети Сава, наш први архиепископ, након што је утемељио Жичку епархију 1219. године, мало доцније оснива и Зетску епископију, касније прераста у Црногорско-приморску митрополију. У Боки Которској се зида православни манастир у Михољској превлаци, док околна места постају део метоха (црквеног поседа) ове отродоксне светиње.
Кроз протекле епохе Млетачка република је констатно насртала на Боку Которску желећи да уништи Православље, тачније да га одбаци од Јадранског мора.
Тако се десило и да су римокатолички емисари из Венеције послати у Црну Гору у XVIII столећу, са циљем уништења манастира. Монаси су отровани, а крстионица из времена Светог Саве је украдена. Управо је та крстионица предата Хрватима у љето 1941. када је већ оформљена наци-фашистичка Независна Држава Хрватска, као сателтит Бенита Мусолинија и Адолфа Хитлера. Каснија ватиканска пропаганда је обмањивала народне масе да је та крстионица потиче од хрватских краљева из Средњег вијека.
Крајем 2019. године диктаторски режим Мила Ђукановића је почео са најжешћим прогоном СПЦ и србског народа у Црној Гори, што је врло брзо резултовало масовним литијама гдје је и Михољски збор дао свој велики допринос. Иако мафијашки режим ДПС изгубио власт 2020. и сам Мило Ђукановић исто три године доцније, антисрбска клима у Црној Гори није престала, већ је само добила другачије дјеловање.
Предсједник Јаков Милатовић и премијер Милојко Спајић чине много тога на штету Црне Горе и србског народа. Добар примјер тога је срамна плоча у Морињу која је нелегална својим постављањем, а још више текстом гдје дословно лажира догађаје из раних деведесетих година 20. вијека.
Наиме, средином 1991. СР Хрватска се нелегално отцјепила од СФРЈ, при чему је започет страховит терор према србском народу у тој републици, са циљем његовог нестанка. Оформљене су паравојне формације (Афера Шпегељ) које су нападале касарне и објекте Југославенске Народне Армије - савезне војске још увјек постојеће државе, као и упади у србска или национално мјешовита насеља са циљем етничког чишћења.
Док је ЈНА у јесен 1991. оформила у магацинима ЈНА неки сабирни центар у Морињу, гдје су држани хрватски паравојници... али и Срби, припадници ЈНА који су чинили преступе.
Туђманов режим је оформио индустрију смрти у сплитској Лори (некадашњи војно-истражни центар), гдје су довођени заробљеници, како војни, тако цивилни. Лора је била реинкарнација Јасеновца судећи по свједочењима о ужасима који су вршени над србским логорашима. Тако се и десило да је утамничена 1992. године група црногорских резервиста (Никшић, Шавник, Бар...), одакле се само један војник вратио жив. Остали су убијени или се воде као нестали.
Прије три године потпуно илегално у Морињу је постављена "спомен-плоча" и положени вијенци жртвама наводног логора и "великосрбске агресије". Поента је да у Морињу нико није мучен, нити је убијен. Ипак, та плоча постаје камен спотицања црногроско-хрватских односа последњих година. Зато је Михољски збор 10.10.2025. организовао протест испред касарне у Морињу. Једноставно тражи се спровођење закона, које очигледно не функционише најбоље и постоје изузеци поготово када је реч о Србима, на којима се ломе копља.
И Хрватска и актуелна власт у Црној Гори спроводе директиве ЕУ и НАТО пакта, са циљем сламања србског духа и идентитета који дају мало "црногорцима", мало Хрватима.
Нишавић закључује да се србски народ не смије предати ни по цијену живота, ако треба поново ће дићи литије... и капеле на Ловћену мора бити, мора се испунити Његошеви завјет.