Митровданске офанзиве у Невесињу постале су симбол побједа у српском народу и пробудиле морал, свијест и јединство становништва Херцеговине у одбрани своје територије, рекао је данас у Невесињу предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић.
Поводом обиљежавања Митровдана - крсне славе БОРС-а, "Митровданских битака 1992. и 1994. године на невесињском ратишту" и Дана општине Невесиње, Савчић је истакао да је ово прилика да се евоцирају успомене на борце који су животе положили у темеље Републике Српске, али и обавеза, првенствено према дјеци погинулих бораца. Савчић сматра да друштвени статус борачких категорија није на нивоу на коме би морао да буде, те истакао да борци, који су очували Републику Српску, непрестано морају да буду дио бриге друштва и државе.
Честитајући славу свим борцима и припадницима Војске Републике Српске, Савчић је пожелио да и сваку наредну славе у миру, али да се никада не забораве велике жртве српског народа. Генерал Савчић, који је у рату био командант заштитног пука Главног штаба Војске Републике Српске, каже да никада није прежалио што тог 8. новембра за вријеме офанзиве због лошег времена није могао да са једном борбеном групом хеликоптером слети на подручје Невесиња и помогне саборцима и буде директан учесник ових догађаја.
Он сматра да су морал, свијест и јединство Невесињаца и Херцеговаца пресудили да се током митровданских борби не поклекне пред знатно надмоћнијим непријатељем. О дешавањима у митровданским биткама Миро Грубачић, који је тада био тешко рањен, рекао је да је цијело Невесиње - мушкарци, жене, старији, устало да брани огњиште, јер су били свјесни да не смију поклекнути.
- "Борба је била страшна. Скоро мртвог су ме извукли са положаја, али оно што је најбитније јесте да смо тада остварили свој циљ и да се савјест пробудила код народа", каже Грубачић.
Миливоје Вучинић, који је у митровданској офанзиви изгубио тада двадесетседмогодишњег сина Радивоја, каже да су му три сата након што је његов јединац отишао на положај и поздравио се са њим јавили да је погинуо. Вучинић истиче да му сада снагу дају двије унуке, Радивојеве кћерке, које су добри људи и одлични студенти у Новом Саду.
У првој митровданској офанзиви непријатељ је имао однос 10:1 у артиљерији, а у живој сили 7:1, девет бригада нападало је једну Невесињску бригаду. Током двије Митровданске офанзиве погинула су укупно 64 борца Невесињске бригаде ВРС, док је скоро 1.000 теже и лакше рањено, а знатно надмоћнијем непријатељу нанесени су огромни губици.
У првој Митровданској офанзиви 1992. године снаге Хрватског вијећа одбране и муслиманске Армије БиХ потпомогнуте регуларним једницима Хрватске војске извршиле су општи напад на Невесиње. Митровданска офанзива 8. новембра 1992. године била је највећа битка у претходном рату, по броју војника, броју утрошене муниције и граната, али и по територији која је нападана.
Другу митровданску офанзиву, која је почела 11. новембра 1994. године, извеле су јединице Четвртог корпуса муслиманске Армије БиХ, а напад је успјешно одбијен и трајао је један дан. За величанствену побједу над вишеструко бројнијим непријатељем Невесињска бригада је прва у Републици Српској одликована Орденом Немањића.
Обиљежавању Митровдана присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, делегације предсједника Републике Српске, Владе, Народне скупштине, Борачке организације, општинских борачких организације источне Хереговине, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. Међу присутнима су били представници заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске, Савеза логораша и Удружења ратних војних инвалида, Савеза цивилних жртава рата Републике Српске, билећки добровољци, те појединци.
Данашње свечаности организују Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, БОРС и општина Невесиње.
Извор: СРНА
8.11.2014.