Шта ће вам данас просејчан Србин рећи о: Десетом априлу, Независној Држави Хрватској, србоциду, СКЛ Јасеновац...? Казаће вам три до максимум четири реченице, ако наведе једну бројку, то је све што можете очекивати... Нажалост, историја се учи за оцјену у школи. Као и увјек нама су други криви. Крив је образовни систем односно држава. Криви су Тито и комунисти јер су нам бранили да се сјећамо, јел тако другови и другарице?...
Колико се данашњи Срби искрено и истински занимају за културу памћења? Ни ја не знам тачан проценат, али знам да је мизеран, испод 3%. Култура памћења није мржња, нити оптерећење... то је средство преживљавања како скоро рече историчар др Предраг Лозо из Бањалуке. Зато час историје баш на данашњи дан неће да шкоди.
Тог 10. априла 1941. у сред Загреба преко радија огласио се Славко Кватерник, високи дужносник Усташког покрета, касније маршал оружаних снага НДХ. Лично он је прогласио Независну Државу Хрватску, на рушевинама Краљевине Југославије, која је који дан раније раскомадана и окупирана од Сила Осовине, односно чланица Тројног пакта. Овдје бих рекао да је тај моменат у историји био јединствен, јер се први пут десило да окупаторска војска буде дочекана са цвијећем и одушевљењем.
Заправо, Усташки покрет је био организација римокатоличких Славена, који су били задојени сновиђењима Ватикана, како су им православни шизматици криви за све и свја. Како их треба отјерати са Балкана и јужне Паноније...и да ће онда бити све сјајно. На чело Усташког покрета почетком 1929. године стао је адвокат Анте Павелић, родом из околине Коњица у Херцеговини. Он је око себе окупио болументу себи сличних монструма који су због ширења шовинистичких и вјерских идеја били забрањени од власти, па су емигирали у Италију и наставили своје дјеловање. Тамо су више од десет година уживали пажњу и помоћ Бенита Мусолинија и Римокатоличке цркве, јер су ови имали територијалне претензије на југославенску краљевину.
Нестанак југославенског краљевства желио је наци-фирер Адолф Хитлер, који је покренуо силну ратну машинерију на Балкан како би сем наше отаџбине покорио и Грчку. Уствари, НДХ је била сателит Трећег Рајха и вјерно им служила. Доказ томе је и двије легије бојовника НДХ које су послате на Источни фронт, да се туку са Црвеном армијом.
Прије него почнемо на главнину теме, рекао би двије важне чињенице:
- Ватикан је одмах благословио НДХ и назвао је својим чедом.
- Шпијуни Усташког покрета и римокатолички фратри су најмање двије године, ако не и више, доставили у Ватикан податке о бројности Срба, посједу имовине и сличне повјерљиве податке, који су искоришћени у плановима по оснивању НДХ.
Лидер Хрватске сељачке странке, Влатко Мачек, је касних тридесетих година 20. вијека одрадио врло добар посао преко Грађанске и Сељачке заштите, које су одлично прихватиле и помогле оснивање, касније функционисање НДХ. Њемци су прво њему нудили мјесто поглавника НДХ, али је он одбио. Павелића није требало убјеђивати, он се одмах прихватио тог посла.
Државна администрација НДХ је била сачињена већином од Хрвата, али је мноштво муслиманских првака узело учешће у владајућој структури. И једни и други су мрзили Србе. Додуше, Павелић је протокола ради узео и пар Срба, више као декор него што су се они нешто питали или пак одлучивали. Павелићев добар сарадник је био хрватски кардинал Алојзије Степинац, највиши дужносник РКЦ у НДХ.
Једна од првих одлука усташке власти била је забрана ћирилице, јер је подсјећала Србе на идентитет. Забрањен је и рад СПЦ, мало касније је основана ткз. Хрватска православна црква. Оштриле су се каме и довучено је оружје. Обучене су црне униформе са упечатљивим латиничним словом "У", као симболом. Око 1.300 римокатоличких свјећеника и фратара је учествовало и подстрекивало масовне злочине на простору од Драве до Јадрана.
Први, масовни покољи цивила су извршени крајем априла 1941. у Гудовцу и Вуковару... мало касније у Вељуну на Кордуну. Убијани су виђењнији људи, имућни, образовани, имовина им је похарана. Невјероватна чињеница је била што су увјек усташе лагале о разлозима покоља односно својим "одмаздама". Они су знали да ће брзо букнути отпор, односно народ ће подићи устанак. Требало је посјећи мудре главе и храбра срца, па су тако убијани и сви они који су имали везе са оружаним снагама Краљевине Југославије.
У Глини је столовао Мирко Пук, усташки главјешина који је био "страх и трепет", он лично је током прољећа и љета 1941. организовао три велика покоља, када је убијено преко 2.000 Срба са глинске и сусједних општина. У Бањалуци је постљављен Виктор Гутић за намјесника тог региона. И он није скривао своје антисрбске апетите.
Упада у очи Ђурђевдан 1941. када је у Госпићу усташки министар Миле Будак, изрекао план "Ријешавања србског питања у Хрватској", рекавши:
ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ ПОБИТИ
ДРУГУ ТРЕЋИНУ ПРЕВЈЕРИТИ
ТРЕЋУ ТРЕЋИНУ ПРОТЈЕРАТИ
И заиста, све се тако одвијало. Фратри су имали пуне руке посла око покатоличавања (мада ни то није увјек помагало), убијања нису ни престајала, а мноштво Срба је морало тражити спас у окупираној Србији под управом Милана Недића.
Усташке власти су брзо почеле са оснивањем концентрационих логора, гдје су довођени махом цивили: старчад, жене, дјеце и нешто мушкараца. Најпознатији су системи концентрационих логора: Госпић-Јадовно-Паг и Јасеновац. Све је то плански рађено, а за СКЛ Јасеновац се зна да је 1939. осмишљен у Италији, од Вјекослава Лубурића, високопозиционираног усташког функционера. Наравно, то су само два логора, али је било укупно осамдесет. У тим индустријама смрти било је преко 150 начина мучења, али не бих о детаљима јер су потресна, а овај текст ће читати и млађи од 16 година.
Морамо поменути и два специјална казамата, логора за дјецу: Јастребарско и Сисак... једина држава која је тако нешто имала.
Најкрвавији покољи Срба цивила су почињени на сљедећим мјестима: Дивосело, Кусоње, Садиловац, Дракулић, Лежимир, Пребиловци, Драксенић, Машвинска шума, Кравица, Бански Грабовац, Шушњар, Стари Брод, Гаравице, Требевић, Занесовићи, Раков поток, Грђевац, Ливањско поље...итд. Такође, треба споменути дубоке крашке јаме динарског горја, у које су бацани живи и мртви Срби. Већином пјешке су довођени и на силу угуравани у амбисе. Ријетки преживјели су свједочили да су крвници након тога обично пили и веселили се.
Најзлогласније јединице које су извршавале геноцидне идеје биле су:
- Поглавникова тјелесна гарда
- Ханџар дивизија
- Црна легија
- Муслиманска милиција
- Томићева казнена експедиција
Србски народ се бранио колико је могао, иако је највећи дио страдавао током 1941-1942 док нису схватили да им пријети биолошки нестанак. Такође, 1943. је било доста офанзива тј. војних операција гдје су жртве биле огромне.
Не само Њемци већ и Италијани су се згражавали на чињеницу каква злодјела чине оружарници НДХ односно хрватски и муслимански наци-фашисти. Постоји и документација о томе, може се наћи на интернету.
Иако дјелује да је НДХ поражена у прољеће 1945. то је била само једна слатка лаж у коју су многи Срби повјеровали. Усташки кољачи су побјегли у далеке земље једим дијелом преко тајне операције "Пацовски канали" коју је водио Ватикан, односно Крунослав Драгновић, златни поп. Тамо је усташка (хрватска) емиграција наставила своје погане работе. Добар дио крволока је остао у Југославији и кришом код куће васпитавао своје потомке у србомржњи и антијугославенским осјећањима.
Е сада, окренуо бих се и на лични дојам НДХ.
Припадам оним генерацијама које су расле у Југославији и похађале школу у складу са тековинама НОБ. Док смо ми као клинци пикали лопту нисмо ни знали да се у Загребу одвија суђење Андрији Артуковићу, бившем министру унутрашњих послова НДХ, који је депортован из САД. Само суђење је сличило на фарсу и ујдруму из неког холивудског филма, у којој глуме Еди Марфи или Ројан Еткинсон.
Оно што из садашњег угла ми упада у очи јесте ЗАМАГЉИВАЊЕ... тачније стално је коришћен термин "усташе", никако хрватски и(ли) муслимански фашисти. Националност жртава се такође врло ријетко помињала, јер је то наводно крварило "братство и јединство", темеље на којима је сазидана Титова Југославија. Знам да ће бити пар ликова који ће рећи како су они ишли седамдесетих и осамдесетих година 20. стољећа у Јасеновачки спомен-музеј... да, али да ли им је истина у поптуности презентована? Није, јер је истина болна и претужна!
Чак и када је СФРЈ у крви нестала тј. разбијена почетком 1990-их година...теме о НДХ и култура памћења није урађена како треба. Слажем се да смо тада били по трећи пут нагњечени од Новог свјетског поретка, али много ствари на том пољу је зависило од нас.
О страдању мојих преко педесет рођака и са мајчине и очеве стране у ДСР чуо сам тек када сам постао пунољетан. Више сам ја морао запиткивати него што су родитељи били вољни да ми причају детаље. Заледио сам се када сам чуо да је 14 рођака у родној кући моје баке подно Петрове Горе живо спаљено у својој дрвењари о Савиндану 1942.
Читајући корисну литературу и повезујући не само поменута од њих стратишта, већ и од других људи јасно сам добио слику геноцида који се надвио над нашим народом.
Данас је Велики петак, дан Христовог распећа тј. страдања на Голготи... и сама НДХ је била србска голгота. Ко год жели да се страдања забораве, тај жели и да се понове. Ово није само дуг прецима, већ и путоказ потомцима. Зато препоручујем моје емисије Разбуђивање, као и књигу владике Атанасија "Од Косова до Јадовна" у коме је описан не само хрватско-муслимански геноцид, већ и србски заборав тј. заташкавање истог.
Учите потомке овоме, не са циљем мржње! Не дај Боже икада никоме да се то понови.
Знам само да је мој рођак испричао свом колеги на послу страхоте Глинске цркве, сада већ давне 1971. године када је кренуло ткз. Хрватско прољеће (МАСПОК)... Двије деценије касније, када је почело "гужвање" по рецепту Фрање Туђмана том колеги се упалила лампица и он је побјегао на сигурно, а његов брат је остао да чува кућу и није преживио "чишћења", од хрватских паравојника.
Само један спашен живот колико значи, а замислите колико значи стотине или хиљаде живота спашено од зла?
Написа: Чуле
10.04.2026.