| НАЗИВ |
РАЗЛОГ |
| Јасеновачких мученика |
Јасеновац је највећи српски град под земљом. Током Другог светског рата тамо је убијено најмање 700.000 Срба који су тамо довођени са читавог поростора клеро-фашистичке НДХ, а било је 110.000 деце. |
| Старобродских мученика |
Злочин у Старом Броду крај Вишеграда сматра се за један од највећих покоља над Србима током Другог светског рата. Тада је убијено преко 6.000 Срба из источне Босне. |
Добојских
мученика |
Добојски логор је један у низу казамата Аустроугарске који је постојао током Првог светског рата, а у коме је утамничено 45.000 Срба са простора Босне и Краљевине Србије. Више од трећине није успело да преживи. |
|
Др Олге Драшко
|
Докторка Олга Драшко из Чапљине је била заточеница монструозног логора Дретељ у Херцеговини 1992. године и прошла страшне муке. |
| Оца Харитона |
Отац Харитон Лукић је новомученик који је убијен јуна 1999. године у Призрену као монах манастира Свети архангели од албанских терориста. |
| Бејсфјордских мученика |
Логор Бејсфјорд се налазио на северу Норвешке током Другог светског рата. Тамо је одведено у тајној "Операцији Викинг" из окупиране Краљевине Југославије на хиљаде Срба од којих се мали број вратио. |
|
Сурдуличких
мученика
|
Сурдулица је градић у југосисточној Србији која је имала током Првог и Другог светског рата велике људске губитке од бугарских окупатора. Поред тога Сурдулица је и током НАТО агресије 1999. године често била мета. |
55. граничног
батаљона |
Јединица 55. гранични батаљон у саставу Приштинског корпуса током пролећа 1999. била је живи штит од агресора који су први поднели највећи удар преко карауле Кошаре на Велики Петак. |
Паштричких
јунака |
Битка на Паштрику је једна од најтежих битака у новијој историји. Албанци током инвазије на Србију у 1999. у долини Белог Дрима су без успеха покушали да дођу до Призрена. Зауставили су их дивјунаци са Паштрика. |
Бобанских
јунака |
Током ратова на бившем југославенском простору једна од најелитнијих мањих јединица је била свакако Бобанска чета команданта војводе Неђељка Видаковића при Херцеговачком корпусу ВРС. |
| Сисачких жртава |
Град Сисак на Банији је током Другог светског рата имао концентрациони логор основан од режима НДХ. Био је то казамат за мучење српске деце. |
| Козарачке деце |
Козара и Поткозарје спада у најстрадалнија подручја у окупираној Југославији током Другог светског рата, а деца су највише убијана од хрватских и муслиманских фашиста тј. усташа. |
| Жртава Олује |
Злочиначка акција "Олуја" је једно од највећих етничких чишћења након 1945. године у Европи. Тада је за неколико дана прогнано преко 250.000 Срба, а око 2.670 их је убијено. Ово су извршиле хрватско-муслиманске снаге у августу 1995. године уз помоћ НАТО пакта |
| Jадновничких мученика |
Почетком Другог светског рата клеро-фашистички режим у НДХ је основао систем концетрациони логор Јадовно-Госпић-Паг 1941. године као претеча Јасеновца где је за 132 дана убијено најмање 40.000 Срба, Јевреја и Рома. |
Пребиловачких
мученика |
Село Пребиловци код Чапљине у Херцеговини су најстрадалније српско село током Другог светског рата. Више од 85% становника је убијено, од хрватских фашиста које је предводио Иван Јовановић Црни. |
Ђака
Крагујевачких |
Немачке окупационе снаге су у Србији октобра 1941. године направиле незапамћен злочин над цивилима, а највише је било деце. |
| Споменка Гостића |
Споменко Гостић је један од најмлађих бораца ВРС који је погинуо 1993. године бранећи село Јовићи код Маглаја подно планине Озрен у Босни. |
Бојничких
жртава |
Село Бојник код Лесковца је 17. фебруара 1942. претрпело велике губитке од бугарских и немачких окупационих снага. Број жртава је од 500 до 700. |
Деветог
Јануара |
Овај датум има велики значај у нашој новијој историји јер је проглашена Српска Република Босна и Херцеговина у Сарајеву 1992. године. |
| 24. марта |
Овај датум морамо урезати у колективно памћење јер тада се сећамо злочиначке акције "Милосрдни анђео" коју је почао НАТО пакт. |
Дванаест
Бањалучких беба |
Током босанско-херцеговачког рата када је била пресечена веза између Крајине и матице није било лекова и медицинских средстава. Као последица тога у Бањалуци је умрло 12 беба. |
| Дијане Будисављевић |
Ова жена је спасила од сигурне смрти више хиљада српске деце у хрватско-усташким логорима у НДХ током Другог светског рата. |
Муринских
жртава |
Током НАТО агресије 1999. године један од најужаснијих злочина био је у црногорском селу Мурино. Највише је било деце међу погинулим. |
Величких
мученика |
Током Другог светског рата село Велика је претрпело страшан помор крајем јула 1944. године од Фолксдојчера и Балиста. Убијено је преко 500 Срба. |
Јунака
са Кошара |
Бој на Кошарама или пакао Кошара, била је битка између припадника Војске СР Југославије и припадника Окупаторске војске Косова, подржаване од стране регуларне Војске Албаније и НАТО авијације. Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на југославенско-албанској граници између 9. априла и 10. јуна 1999, током НАТО бомбардовања |
| Вукашин Клепачки |
Спасоје, односно Вукашин Мандрапа (Свети мученик јасеновачки Вукашин) је старац кога су убиле хрватске усташе у логору Јасеновац 29. маја 1943. |
| Челебићког логора |
Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници хрватских паравојних снага почетком 1990-их у Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби, највише са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору. |
| Сарајевски Казани |
Казани су јама која се налази на локацији Богушевац у сарајевском насељу Бистрик. Од средине 1992. до октобра 1993. године над Казанима су вршена убиства Срба чија тела су потом бацана у јаму. Злочине су вршили припадници 10. брдске бригаде муслиманске војске, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо. |
Клечких
мученика |
Масакр у Клечки био је масовно убиство 22 Срба цивила у близини села Клечка, током јула 1998. које је Окупаторска Војска Косова киднаповала, ликвидирала стрељањем а касније и спалила. Ово је био један од најтежих злочина које су починили албански терористи пре и током рата на Косову и Метохији. |
| Братуначка |
Масовно страдање Срба на подручју Братунца у источној Босни када је на Петровдан 1992. године, у нападу муслиманских снага убијено 69 Срба цивила и војника. Ова општина спада у најстадалније током босанско-херцеговачког рата деведесетих година 20. века. |
| Кравичка |
Покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у селу Кравица надомак Братунца када су муслиманске војске, од око 3000 војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража.Током напада снага Насера Орића у борби, штитећи одступницу око 1.000 избеглица из Кравице, али и становника околних села погинуло је 49 Срба, док је неколико села спаљено до темеља. Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву после божићне службе. |
Дракулићке
деце |
Покољ у Дракулићу код Бањалуке је најбројнијих хрватско-усташки злочин на територији клеро-фашистичке НДХ. За само десетак сати убијено је хладним оружјем око 2300 Срба, од чега је било 551 дете млађе од 12 година. |
| Горажданских жртава |
Горажде је град који се налази у југоисточној Босни, рејон Подриња, а који је имао највише логора током оружаних сукоба у БиХ деведесетих година. Град су контролисале муслиманске снаге лојалне Алији Изетбеговићу. |
Стојадина
Мирковића |
Стојадин Мирковић је био војник на редовном одслужењу војног рока, који је 29. септембра 1991. године бранио касарну ЈНА у Бјеловару од хрватских паравојника - "Зенговаца". Храбро је пао, јер је одбио нарђење свог мајора Милана Тепића да се повуче са својим транспортером. Стојадин је постао симбол генерације која је послата у рат, без икаквог циља. |