НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ

Устани, јуначе, поносно реци; 
Пробуди се, дико, из Куће цвећа.
Окле' ти је ђед и остали преци?
На ком се гробљу твојима пали  свећа? 

Устани, јуначе, па нам покажи,
демантуј приче које сад круже.
Чије си горе лист? Хајде, докажи!
Разувери сумњиве злобнике, друже…

Тргни се, јуначе, зашто ли ћутиш? 
Не видиш ли, шта ти хоће напаковат'
Зар си могô, икад, чак и да слутиш,
да ће баш тебе с' Антом запаковат? 

Покрени јуначе, праведну борбу.
Ниси се ваљда сада предао? 
Видиш ли да ти кувају чорбу
за свето Косово да си продао…

Удари, јуначе, шаком о астал!
Окупи новостворене нације,
требају те дизати на пиједестал,
кô када добише твоје гаранције.

Доведи, јуначе, опет под конац,
на места врати праве директоре.
Заташкај Јастребарско и Јасеновац! 
И зашто се Срби буне за море?

Устани, јуначе, окупи гарду. 
На Голи оток сваког ко пости!
Укини крст, славу и кокарду, 
највећи сине "наше" народности.

Стефан Максимовић из Борова

О ПСИМА

Не волим псе, ако ме неко пита
а све због једне будале псеће,
који је, кажу, спасио Тита
на Сутјесци четрдесет треће.

Можда је прича о Луксу лажна,
можда Броз није гледао боја.
Али је псима веома важна,
њина је раса дала хероја.

Лукс се бацио преко маршала
и положио свој живот псећи:
- Ех да је судба супротно дала,
да хтједе Тито на Лукса лећи!?

Колико само безданих јама 
тај србски крвник напуни кости,
зликовац страшни, којег је тама
послала да се Србима гости!

После њега, ти чопори паса
и даље кезе крваве зубе.
Никла је нова погана раса
да мрзи само Бога и Србе!

Жарко Бојић из Подгорице

Јосип Броз Тито (1892-1980), хрватски машин-бравар, комуниста и револуционар. Током Првог светског рата био је аустрогарски војник, а у Другом светском рату је био вођа партизанске гериле која је уз помоћ Великих сила, пре свега Совјетског Савеза успела да изведе социјалистичку револуцију. 

Почетком Првог светског рата Јосип Броз је био припадник загребачког 25. пука у саставу домобранске 42. (вражије) дивизије при хрватско-славонском XIII корпусу - Пета армија. Са својом јединицом је у лето 1914. године био послат у Подриње, где је учествовао у биткама које су се одвијале у Мачви, зони ваљевских планина, долини Јадра, Тамнаве и Колубаре. Тада је носио униформу непријатељске аустроугарске војске, која је на тлу Краљевине Србије починила серију покоља над цивилним становништвом. 

У другој половини 20. столећа био је вођа југославенске државе, а његова владавина је испуњена бројним контраверзама, на штету Срба. 

Јединице Црвене армије, уласком у зону Поморавља, Подунавља, Подриња и Понишавља у лето 1944. године доносе партизанском покрету велику помоћ у сламању Југославенске Војске у Отаџбини. Ово је довело до тога да су одмах кренули осветнички пирови према свим политичким противницима тј. симпатизерима Равногорског покрета и монархистима. Током десетогодишњег директног терора, око 100.000 људи је убијено, нестало или утамничено.

 
Краљица Елизабета II... Председник Ричард Никсон

Срби су највећим делом, попуњавали партизанске јединице још од средине 1941. године којима је Тито командовао. Све до јесени 1944. тај проценат је био и преко 90%, а касније нешто мањи, јер су Хрвати и муслимани који су били припадници оружаних формација наци-фашистичке Независне Државе Хрватске (подржаваоци геноцидне политике према Србима, Јеврејима и Ромима) прелазили на страну ПОЈ, јер су видели да Хитлерова коалиција губи битке на свим фронтовима, односно рат.

Због Резолуције Информбироа 1948. Тито се разишао са совјетским лидером Стаљином, што се страховито одразило на односе Југославије са СССР. Наредне деценије, Титове сигурносно-информативне службе су прогањале предратне комунсте и слали их на дугогодишње "преваспитавање", а најпознатији казамат је Голи Оток (балкански Гулаг), на северу Јадранског мора, где су довођене и жене.

Уређење југославенске државе у Брозовој владавини је донело мноштво компликација. Прво су 1945. уведене тј. признате нове нације: црногорска, македонска и касније муслиманска (1971.). Требало је разбити светосавски корпус. Срби су раздељени у пет од шест република, а СР Србија није добила ни метар морске обале. Уставом из 1974. озакоњена је сецесија и пут ка растурању СФРЈ које се остварило почетком деведесетих година 20. века. Само је СР Србија имала покрајину Војводину, док је Косово и Метохија, прошло пут од аутономне области до покрајине, за неколико година.

Са Стаљином у Москви

Албанска национална заједница је константно подиривала Србију тј. Југославију и тражила отцепљење. Њихове терористичке банде су често нападале Србе цивиле, имовину пљачкали и палили. Систем застрашивања је био организован и планиран из Тиране, преко ШИК - обавештајне службе Албаније. Комунистичка управа како у Приштини, тако и у Београду је затварала очи пред овим проблемима који су били опасни по државу. Албанци су на Косову и Метохији имали три велике побуне: 1968, 1981. и 1988. Сваки пут су ангажоване велике војно-полицијске снаге да то угуше.
Иначе, још 1947. декретом је србском живљу забрањен повратак у своје домове, а такође постоје подаци да је 300.000 Срба за време Брозове владавине принудно напустило своја имања на КиМ. Према подацима канцеларије покрајинског Министарства унутрашњих послова у Приштини током 1974-1985 почињено је преко 2.200 кривичних дела (пљачка, палеж, силовања, убиства, физички напади...) од стране Албнаца, према Србима (90+ процената), Горанцима, Ромима, Турцима...

Почетком јула 1966. године Тито на Брионском пленуму смењује Александра Леку Ранковића, свог дугогодишњег сарадника и "сенку", шефа свих безбедоносних служби СФРЈ, наводно због 'Афере прислушкивање'. Управо то је довело до многих политичких потреса и побуна од сепаратистичких снага, како у Хрватској, тако и на Космету.

Југо-покер: Лека, Тито, Ђилас и Кардељ

Највеће стратиште Срба - Јасеновац, Тито никада после ДСР није обишао. Штавише, Врховни штаб ПОЈ под његовом управом никада није разматрао, а камоли покренуо акцију ослобађања јасеновачких логораша и уништења индустрије смрти која је прогутала стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома (неке процене говоре да је у Јасеновцу убијено око милион жртава). Такође, 1964. године када је академик др Србољуб Живановић антрополог са стручним тимом започео ископавања на јасеновачким пољима, то је након месец дана заустављено по налогу са Дедиња и документација заплењена од УДБЕ, јер су објављени подаци о великом броју жртава. Живановић је морао да емигрира. То је уплашило највише руководство земље, да им не би нарушавало "братство и јединство", темеље на којима је сазидана Југославија. Истраживања независне Међународне комисије, априла 1991. је потврдило Живановићеве тврдње и увећало их незнатно.

Мноштво дубоких крашких јама (где су бацани Срби, живи или мртви) у динарском горју је по налогу УДБЕ забетониравано педесетих и шездесетих година 20. столећа, како би се скривали докази о истребљењу Срба на простору НДХ, односно од Драве до Јадрана. Свако ко би јавно потенцирао ове теме био би хапшен, прогањан или убијан.

Савка Дапчевић-Кучар и Мика Трипало са Титом

Захваљујући Покрету несврстаних (чији је оснивач), стекао је популарност и ван граница Балканског полуострва. Иако је био комуниста по идеолошким уверењима, блиско је сарађивао са земљама НАТО пакта и показивао бизарне симпатије.

Тито је под чудним околностима примао и посећивао личности који су били више него интригантни. Например, Курт Валдхајм, немачки обавештајац и специјални агент Абвера, који је током Другог светског рата у окупираној Југославији имао организационе задатке (Масакр на Козари, Покољ у Пивској доли...). Тито је Валдхајма 1977. одликовао, али пре тога је Валдхајм још 1942. одликован од усташког поглавника Анте Павелића... који је након ДСР склоњен од Ватикана у Аргентину, у тајној акцији "Пацовски канали".

У време Титове владавине отпочео је процес дерурализације земље, односно пресељења становништва из села у градове. Многи људи су тако одрекли се завичаја, предака, па и Цркве која је у атеистичком систему постала непожељна и забрањена. Такође, латиница је постала службено писмо и у јавној сфери је потиснула ћирилицу.

Тито са учеником - Фрањом Туђманом

Добар део Титове владавине је био испуњен контраверзним личностима око њега. Један од таквих је и Стане Доланц, особа која је у Југославији обављала врло одговорне и високе функције. Зна се да је био официр Контраобавештајне службе ЈНА и да се школовао у Москви, Паризу и Риму...касније средином осамдесетих година био је и министар унутраших послова СФРЈ. За њега се касније октрило да је био члан Хитлерјунгеда односно подмадак нацистичке партије у окупираној Словенији током ДСР. Према тврдњама Титове супруге Јованке Будисављевић, Доланц је био монструм који је малтретирао самог Тита, али и њу након Титове смрти. Сматрала га је и одговорним за разбијање СФРЈ, јер је радио за стране безбедоносне службе.

Иако ће добар део Срба, поготво старије доби са источне стране Дрине, о Титу говорити у хвалоспевима, они су слепи за горенаведене чињенице, јер су њихови аргументи одбране "највећег сина наших народа и народности" углавном везани за период њихове младости, односно лагодан живот који је створен на основу иностраних кредита.

Написа: Чуле