Спавајте у миру, с благословом часним.

Памтимо вам муке, сваки трзај кобни.

Вапаји се чују урлицима гласним

тамо где се крвник напојио злобни.

Видимо вам капке згрчене од страха

тамо где и река ваше крви тече,

где хиљаде деце вриште усред краха

док усташа гладне вратове им сече.

Још парају небо чет'ри мала ока

и две мале руке што се тамо држе,

молећи за милост свога крволока,

да отац и мати батине издрже.

Осећамо труо оболели задах,

који се још бори да подигне главу,

док србосјек није ухватио замах

и сву у црвено обојио траву.

Памтимо и облак од пепела, сиви,

над логором где су тела вам се пекла.

Страдали сте тамо, ни дужни ни криви –

само што сте били српскога порекла.

Аутор: Кристина Анђелковић из Лазаревца
Песма је награђивана