У знак сјећања на јасеновачке жртве у свим градовима и општинама у Републици Српској у БиХ би до краја године по једна улица требало да понесе тај назив, а та одлука је донесена у данима када се обиљежава пуних осам деценија од пробоја посљедње групе логораша и затварања злогласне индустрије смрти Јасеновац, током Другог свјетског рата.

Влада РС је на посљедњој сједници прихватила информацију о броју улица са називом "Јасеновачких жртава" у општинама и градовима те задужила Министарство управе и локалне самоуправе да, у сусрет 80. годишњици од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, затражи од локалних заједница да у знак колективног сјећања на јасеновачке жртве у својим локалним заједницама утврде назив "Улица јасеновачких жртава".

У ресорном министарству су потврдили да су из Организационог одбора за обиљежавање парастоса и помена жртава геноцида наци-фашистичке Независне државе Хрватске (НДХ) у концетрационом логору Јасеновац и највећем стратишту у Босни у Доњој Градини, који је формиран рјешењем Владе РС, усмено предложили да све јединице локалне самоуправе, у којима то није случај, утврде назив улице "Улица јасеновачких жртава".

Поступајући по наведеном приједлогу, кажу, министарство је затражило од свих 64 јединица локалне самоуправе да доставе информације да ли на својим мапама имају улицу која носи име по јасеновачким жртвама.

Без навођења тог броја, у одговору су навели да је Министарство управе и локалне самоуправе информисало Владу РС о овом питању и да је, на основу достављене информације Влада РС усвојила 10. априла 2025. закључак којим је задужила тај ресор да затражи од свих општина и градова у Српској да, у знак колективног сјећања на јасеновачке жртве, у својим локалним заједницама утврде назив "Улица јасеновачких жртава".

- Министарство управе и локалне самоуправе је већ упутило допис свим јединицама локалне самоуправе да поступе по закључку Владе РС и да у својим локалним заједницама утврде назив "Улица јасеновачких жртава" и да о томе, до краја ове године, обавијестите министарство - рекли су у том ресору Владе Републике Српске.

Назив по јасеновачким жртвама од 2008. године носи трг испред Народне скупштине Републике Српске у БиХ, у Бањалуци, гдје је и Споменик жртвама Јасеновца, а улице под тим именом, између осталог, постоје на територији Угљевика, Кнежева, Приједора.

Ове године 22. априла 2025. навршиће се тачно осам деценија од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша са циљем да се спасу и да цијелом свијету буде испричана страшна истина о најгорим звјерствима која су вршена у систему концентрационог логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ

Преживјели логораши у злогласном хрватском логору Јасеновац покушали су 22. априла 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073, остали су убијени.

У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, а која је формирана 21. августа 1941. по визији једног од највећих ратних злочинаца тог доба Вјекослава Макса Лубурића, пријератног емигранта у Италији, а који је био и први командант логора. Лубурић је иначе био "десна рука" тј. повјерљиви сарадник поглавника Анта Павелића. Хрватски и муслимански фашисти су убили стотине хиљада невиних људи, махом Срба, Јевреја и Рома.

Јасеновачки казамат су уништили сами стражари по наређењу логорске управе, крајем априла 1945. године, да би сакриле своје злочине. Занимљиво је и то да се на том мјесту никада нису сукобиле партизанске јединице са усташким крволоцима. Титове дивизије су ушле у напуштен јасеновачки логор тек 2. маја 1945. године, када је све већ изгорјело или срушено.

"Спомен-подручје Доња Градина" на територији РС чува успомену на 700.000 жртава логора Јасеновац и највећег стратишта у Доњој Градини.

- Према подацима Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. године број жртава логора креће се око 500.000 до 600.000, са нагласком да тачан број никад неће моћи бити утврђен због тога што је многе жртве "прогутала" Паћилијева пећ, многе је однијела ријека Сава. 

Истраживања вршена шездесетих и седамдесетих година 20. вијека дала су податке према којима је у систему концентрационог логора Јасеновац убијено 700.000 људи, од тога 500.000 Срба 33.000 Јевреја, 40.000 Рома, 127.000 Хрвата. Од тога је 20.000 било дјеце - подсјетили су у Влади Српске.

Комунистички режим у Југославији је стопирао даља истржаивања на јасеновачким пољима, јер су те бројке "нарушавале" братство и јединство југославенских народа. Суштина је била да се сакрије геноцид над Србима, као и одговорност зликоваца, односно оних који су то планирали и извршавали.

Пише: Ведрана Кулага Симић
Извор: glassrpske.com
Објављено: 11.04.2025