Полагање венаца и помен невино страдалим жртвама у Белановића рупи, тик уз Старо бежанијско гробље, одржан је данас уз присуство свештеника, Удружења бораца из Другог светског рата са подручја Новог Београда, Удружења Стара Бежанија, ђака ОШ "Драган Лукић" и њихове директорке Оље Ћоровић и наставника историје Радоја Бумбића, као и извиђача и представника других организација.
Белановића рупа једно је од највећих стратишта цивила у Београду, поред Јајинаца и Јеврејског гробља у Земуну.
МАЛИ ЈАСЕНОВАЦ
Ту су у масовној гробници, покопани убијени логораши са Старог сајмишта, махом Козарчани (доведени из Босне), ухапшени 1942. у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској током злогласне Козарачке офанзиве. Према подацима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (формирана након 1945.), у питању је гробница са око 3.600 посмртних остатака, док многе процене иду до тога да овде почива 8.000 људи (СУБНОР је један од њих).
Како је пре пет година тврдио Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности у Општини Нови Београд, Белановића рупа се простире на око 400 квадрата и настала је када је копана земља за издизање терена ради одбране од поплава. На тој локацији у јамама разних величина, сахрањивани мртви логораши, довожени запрежним колима са великим сандуком, који је могао да прими и до 50 лешева.
- Мој отац Петар имао је комад земље уз рупу. Он и Ђока Драгичевић стајали су и гледали како их убацују, неке полуживе, покушавали би да подигну руку. Човек који их је довозио, Никола Пољановић звани Гуша, викнуо је: "Шта гледаш? И тебе ћемо овде!" - сведочио је Кокотовић.
ДАНОНОЋНО САХРАЊИВАЊЕ
Никола Пољановић Гуша је на суђењу после рата признао да је сам довезао на Бежанијско гробље око 3.500 људи. Није их довозио само он. Гробари су умели лопатама да дотуку преживеле, или би их, онако немоћне, само убацили с лешевима у рупу и преко њих просули земљу или креч. Руководилац сахране добијао би по 20, а гробари по осам куна награде.
Последње жртве сахрањене су 1944, када је ту стрељана и покопана 351 особа. Било је то једино стрељање у Белановића рупи.
На Старом бежанијском гробљу постоји споменик Савеза бораца из 1951. у знак сећања, како пише, на 8.000 жртава, али њега може пронаћи само онај ко већ зна где се гробница налази, јер не постоји никакав путоказ с главне улице, нити било какво обележје на старом делу гробља.
Аутор: В. Ц. С.
Вечерње новости
27.10.2022.