У касну зиму 1998. године посебне јединице Полиције у сарадњи са Специјалном антитерористичком јединицом и "Црвеним береткама" (ЈСО) су заједно извршиле веома сложен задатак. Мета је била огромна кућа, односно изузетно добро утврђење прекаљеног албанског криминалца Адема Јашарија, практично његова махала у којој је живео са 70-так чланова уже и шире породице.

За оне који су заборавили и млађе који не знају, Адем Јашари био је покретач тероризма на Космету прве половине 1990-их година. И пре тога, он је крајем седамдесетих и током осамдесетих година 20. века имао читаву ниску злодела (пљачке, палеж, убиства, физички напади, силовања, шверц дроге и оружја...) и дебео досије у Секретаријату унутрашњих послова САП Косово због извршења мноштва кривишних дела, са групом која је бројала 15-20 припадника. 

Иако га Албанци и данас представљају као неког школованог човека, истина је да је он практично био функционално неписмен или једва писмен.

Још као младић истицао се антидржавним делатностима, поготово у тзв. демонстрацијама чувене 1981. године, када је на Космету букнуо устанак (Бубашваба револуција), где су приштински студенти само злоупотребљени од ШИК - албанске обавештајне службе.

Током 1990. године боравио је на северу Албаније у илегалним камповима за оружану обуку, тако да је већ крајем 1991. извршио и први отворени терористички напад са још неколико сабораца, на полицијску патролу. Нажалост, СР Србија се тада из оправданих разлога, јер су беснели ратови у Хрватској и БиХ, није бавила Косметом и тихо али приметно јачање тероризма у јужној покрајини тих година остало је без адекватне реакције.

Тек након Дејтона, односно већ 1996. година, државна апаратура покреће то питање. Адем Јашари је у почетку нападао само у рејону својих Преказа па је познавајући терен лако умакао полицијским потерама, али је онда схватио да мора да се активира и у другим местима. Обично су нападали ноћу и то углавном на пружним прелазима, када су сатима умели да чекају наилазак наше патроле која би након спуштања возне рампе стала и том приликом су из заседе засипали мецима полицију.

Када је у јуну 1996. по већ који пут Јашаријева група убила једног полицајца, а другог ранили, било је јасно да мора нешто да се коначно предузме. Иако је све било спремно, испланирано и договорено, у последњем тренутку, акција неутралисања Јашаријеве групе била је заустављена, до данас се не зна ни ко ни зашто.

Све је то за последицу имало јачање његових бандита па су током 1997. а поготово од јануара 1998. отворено и без устезања почели да праве свакодневне нападе на припаднике полиције, приликом чега су многи нажалост и страдали. Наше снаге су увек кретале у потеру за групом али ниједном нису имале дозволу Министарства да уђу у село, знајући да их чека 50-ак одраслих до зуба наоружаних фанатичних терориста који су спремни на покољ, а полицијске снаге нису биле ојачане.

После новог напада крајем фебруара 1998. односно тада је извршено убиство чак четири полицајаца у Ликошану, али и првог озбиљног одговора полиције која је ликвидирала 15 терориста, сви преостали чланови банде потпуно су се повукли у своју махалу. Неодлучности више није смело да буде.

Ујутру, 5. марта 1998. здружене полицијске снаге са неопходном тешком механизацијом и наоружањем за разбијање најтежих упоришта, ушла је у село без отпора и позвала све присутне да изађу у предају се, у року од два часа. Преко 20-ак жена и млађих лица је нашло начин да се искраде и пође према нашим снагама који су их прихватили и склонили на безбедно.

Из правца махале је потом уследио изузетно тежак напад свим средствима које је Адем Јашари наредио чак и женама, правећи на тај начин живи штит око себе, па је тако убрзо почео прави мали рат. У једном тренутку, Јашаријев сестрић од 15 година, избезумљен од пуцњаве и димних бомби, почео је панично да бежи ка излазу, али га је крвник жестоко бесан што су се неки већ ‘’кукавички’ предали, појурио низ степенице и директно хицем у леђа убио како би га спречио да се спаси. Ово су касније преживели сведоци из махале испричали полицији.

Нажалост, како је бункер око куће било тешко за пробити, јер су били наслагали масовно џакови од цемента са по 100 кг по једном, САЈ и ЈСО су морали да се потпуно приближе и опколе кућу. То је нажалост и коштало живота двојице хероја, црвену беретку Андреаса Кончаревића и САЈ-евца Радета Радаковића, од којих је један страдао од "храброг" Албанца који се ушуњао у кућицу за псе и са леђа усмртио нашег припадника кад је овај пришао.

Неколико их је било такође тешко рањено јер су се упустили у борбу без правих заклона спрам бандита који су били добро утврђени са свих страна куће.

Након што је дефинитивно било јасно да жртава више не сме бити, МУП је коначно одлучио да се више не суздржава и употребио је крајње мере, посебну механизацију односно специјалан апарат (нека остане тајна) коју је тада поседовала СДБ - Служба државне безбедности, којом је махала, сравњена са земљом јер је сваку могућност другачијег епилога ове акције, Адем Јашари са својим братом и оцем (дедом од 75 година који је имао снаге да се са једног прозора сручи ручним бацачем на наше момке) одбацио.

Колико је акција изведена професионално, сведочи и то да апсолутно ниједна кућа која се налазила у непосредној близини Јашаријеве махале за време вишечасовних оружаних дејстава није била окрзнута ниједним јединим метком што је документовано сликама са увиђаја.

На опште запрепашћење наших припадника, бројни Албанци их тог села су почели да прилазе и захваљују се на томе што су их ослободили вишегодишњег Јашаријевог зулума, који се понашао кабадахијски, малтретирао их, упадао у куће, пљачкао па чак, у тим разговорима се сазнало, извршио и пар силовања жена пред очима њихових укућана.

За крај, треба додати и то да је Адем Јашари био српског порекла, веровали или не. Његово порекло је из села Брњак, одакле му се предак поарбанашио и дошао у Преказе. Чак се и на свим топографским картама из 1970-тих година могло наћи обележје махале изнад које је писало "Јашаревић". Да је све ово истина, потврдило је једно врло занимљиво откриће наших људи током увиђаја у кући. Наиме на једном зиду, стајале су окачене гусле, ни мање ни више. То говори да је он и те како био свестан свог порекла, макар негде дубоко у себи.

Тако се завршила ова сложена акција, по свему савршена, осим по времену извођења. Да се реаговало раније рецимо 1996. или чак и раније, када је све било договорено, можда би јачање тероризма било сасечено у корену још, овако је скоро две године после већ за то било касно и на Космету је убрзо почео припремљени рат.

Слава нашим херојима!

Аутор: Немања Тошић 
правник из Новог Сада

НАШ КОМЕНТАР
Адем Јашари је заправо оснивач ОВК - Окупаторске Војске Косова, скупа са ликовима као што су: Хашим Тачи, Кадри Весељи и Рамуш Харадинај. Све су то прекаљени криминалци који су широм Косова и Метохије харали и зулумћарили, још у доба СФРЈ. Они су уствари сањали обнову ткз. Велике Албаније, геноцидне творевине из Другог светског рата...односно све на идеалима злогласне Призренске лиге 1878.
Средином деведесетих година 20. века, Окружни суд у Приштини је у одсуству осудио Адема Јашарија на 20 година затвора због тешких кривичних дела, углавниом шверца, пљачки, тероризма и организовања паравојних формација. Занимљиво је то што су сви албански медији ово описали као "политички прогон сиротог Адема Јашарија". 
Театар апсурда је то што је највећи број (преко 95%) Албанца на Космету приватили да им Адем Јашари бива идол, иако су знали каквим нечастивим и криминалним радњама се он бави(о). Суштински, албанску националну заједницу нису занимали никакви договори са србским властима или Београдом, већ су индокринирани константно букали "Косово - репубљик", заправо хтели су припајање матици Албанији.
НАТО пакт је само вешто искористио Албанце на КиМ у борби против Срба. И данас их користи, зато им је "држава" празна и опустела, јер је омладина схватила преваре и манипулације окупационих власти у Приштини.