Историографија „Хабзбуршка монархија 1618-1815“ америчког историчара и научника Чарлса Инграоа, чије друго издање је изашло 2000. године, од недавно је преведена на наш језик, а своју прву промоцију ова књига је имала у Културно-научном центру „Милутин Миланковић“ у Даљу 26. фебруара. Реч је о књизи која доноси историјски преглед политичког, социјалног, културног, индустријског и економског живота Аустријског царства од почетка 17. до почетка 19. века. О приликама у монархији, о којој су данас подељена мишљења, не постоји довољно релевантних историјских књига, а овом тематиком до сада се, од светских научника, бавио једино историчар Џон Смит.

На представљању књиге говорили су председник СКД „Просвјете“ Чедомир Вишњић, из Хрватског института за историју из Осијека Злата Живаковић Kерже и преводилац књиге Гојко Мишковић из Сомбора.
- Средња Европа је оптерећена догађајном историјом и серијом непрекинутих ратова и књига управо почиње са годином почетка Тридесетогодишњег рата, међутим садржај књиге је усмерен на културу и економију, и на оне моменте који су Аустроугарску стављали у положај да буде и држава многих народа, али и да покушава да се одржи на династијском принципу. Ова књига је темељ која је на подручју хрватске и српске историографије болно недостајала, каже Гојко Мишковић којег са професором Инграом повезује пријатељство и заједничке сфере историјских интересовања.

Аутор Шарл Инграо поред историје средње Европе активно се научно бави и са контроверзама распада бивше Југославије. Оригинално издање о Хабзбуршкој монархији штампао је „Кембриџ университи прес“, најстарија издавачка кућа на свету. Верзију на српском језику издао је „Центар за регионализам“ из Новог Сада и издавачка кућа „Рес публика“ из Београда. Преводилац Гојко Мишковић каже да је Даљ симболично био најидеалније место за прво представљање ове књиге.

- Симболика је вишеструка. Прва се огледа да је ова кућа из 18. века, а фокус саме књиге је управо овај период у коме је формиран модернитет којег ми и данас баштинимо. Друга симболика је чињеница да је ова зграда на самом Дунаву, а синоним за Хабзбуршку монархију био је Дунавска монархија. Трећи аргумент почива на домаша-јима генија Милутина Миланковића који је свој ум развио управо у средњоевропском амбијенту, говори наш саговорник из Сомбора који је по професији лекар, а по унутрашњем осећају припадности, како каже, средњоевропејац, евросрбин па чак и хабзбуршки Србин.

Према речима Чедомира Вишњића ова књига је драгоцена, јер из ње можемо да научимо пуно заборављених ствари из заједничке историје Срба и Хрвата на овим просторима. Књига не ставља посебан акценат на живот било ког народа у црно-жутој монархији посебно, међутим увек је занимљиво замишљати на који начин су живеле све те етничке групе приликом историјских процеса кроз које је Аустријско царство пролазило и ратова које је непрестано водило.
- Књига је садржајно згуснута, јер је два века врло квалитетно обрађено на свега тристотинак страница. Читајући ову књигу значи стално мислити на наше јунаке, владике, војнике, на наше Крајишнике који се потуцају по бескрајним ратовима тадашње Монархије и Европе. На једном месту почетком 18. века аутор напомиње да је наступио „дуги период мира“, јер је 13 година Аустро-угарска монархија била без ратова. 

То значи и да су наши Крајишници можда могли да се одморе 13 година код својих кућа. То је једна озбиљна историја са озбиљног универзитета, а она нас тера на два размишљања. Једно је да се запитамо зашто смо тако оскудни у литератури која говори о земљи којој смо припадали вековима, а друга тема која нас све дира су аналогије између Хабсбуршке монархије и  касније Југославије. Занимљиво је размишљати које су то додирне тачке између тих држава, шта им је било заједничко и зашто су обе на крају доживеле лошу судбину, сматра Вишњић.

Никола Милојевић
Извор бр. 112
4.3.2015