Место злочина обрасло у коров - www.zlocininadsrbima.com

   

5. март 2015.


МЕСТО ЗЛОЧИНА ОБРАСЛО У КОРОВ


На поседу грофовије Елц 1919. године након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, недалеко од Илаче основано је село Иванци на подручју истоимене пустаре. Досељеници, махом солунски добровољци, дошли су са простора Баније, Кордуна, Лике и Босне. Биле су то углавном српске породице, али и неколико хрватских.

Данас на овом месту нема никаквих трагова некадашњег насеља које је било ушорено са правилно пореданим кућама, типично за овај део Срема. Насеље које је имало и своју задругу, школу, звоник на чијем месту је требала бити подигнута црква, порушено је током Другог светског рата.
- Солунски добровољци су овде од краља добили земљу, ту су почели градити куће, а убрзо су за њима дошле и њихове породице, родбина, пријатељи. Село се временом развијало, а 1941. године овде је живело готово 400 становника у 82 домаћинства, каже председник недавно основаног удружења „Иванци“ Славко Косановић који је рођен у овом селу.

 

 

 

ГОРЕЛЕ И КОЛЕВКЕ

Иванце на почетку Другог светског рата није задесила судбина као и друга насеља у којима су живели солунски добровољци, а која су од стране усташких власти већ у пролеће и лето 1941. године расељена. Међутим, усташе су често нападале Иванце, а први Иванчанин убијен је одмах по избијању рата на железничкој станици у Илачи.

После бројних усташких упада највеће страдање село је доживело 30. новембра 1943. године када су Немци уз помоћ усташа упали у село и митраљезима и тенковима пуцали по свему што се кретало. О том догађају члан анкетне комисије у Шиду Душан Бабић је 14. августа 1945. године између осталог записао:
- „Док су једни из кућа истеривали народ на улицу и брисани простор, дотле су други запаљивом течношћу поливали куће и зграде палећи их. У једној кући потпалили су ватру под колевком да невино анђелче изгори, у другој кући поливали су намештај и дрвенарију, да се у кући загуши и у ватри изгори беспомоћни болесни старац… Тако је после овог страшног оркана, кога су Немци уприличили за вежбу својих регрута, село Иванци остало дефинитивно и потпуно уништено, пошто је већ и дотле неколико пута било уништавано.”

 

 

ЖИВОТ У СЕЛУ НИЈЕ БИО МОГУЋ

По подацима поменуте анкетне комисије тог дана је у Иванцима убијено 63 становника овог села различите старосне доби. За укупно 73 жртве и 44 настрадала борца током рата, 1956. године подигнут је споменик, док је подручје на којем се налазило место проглашено спомен подручјем. Споменик је девастиран 1991. године и данас је обрастао у коров, док се од некадашњег села назиру само остаци цигле на оближњим ораницама.

Живот након Другог светског рата у Иванцима није био могућ, тек неколико људи је овде живело до шездестих година прошлог века. Иванчани су расељени по околним местима, углавном у Бановце, Илачу, Товарник и Шид. Остаци порушених кућа су уклоњени, а на Иванцима је основано пољопривредно добро Товарник.

Приликом обраде земљишта изораване су људске кости које су сахрањене у заједничку гробницу.
- По завршетку рата овде није било услова за наставак живота, становници су у замену добили куће и земљиште по другим местима, а село никад више није могло заживети као што је било некад, истакао је Косановић који је у време највећег страдања села имао четири године.

 

 

 

ИЗ ТОВАРНИКА У ЛОГОР

Он је преживео ово страдање захваљујући томе што је са својом мајком побегао код ујака у Товарник где су се кратко задржали с обзиром да су одавде одведени у логор.
- У Нашицама и Ораховици били смо до јесени 1944. године, а ту нас је једна војвођанска бригада ПОЈ заменила за неке немачке официре и одатле нас пребацили у Војводину, у места где су биле све избеглице из Иванаца, напомиње Косановић.

Од подизања споменика до почетка последњег рата преживели Иванчани и њихови потомци окупљали су се једном годишње на овом месту. Након рата окупљања више нема, а чланови удружења „Иванци“ планирају да оживе овај простор и раде на томе да му се врати статус спомен подручја.

У плану им је и издавање монографије о Иванцима како би о овом месту остао трајни запис који би сведочио о великом страдању нашег народа на овим просторима.

 

 

 

Срђан Секулић
Извор бр. 112
4.3.2015



НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда * Јулије Маканец * Еуген Дидо

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

Подмилачје *

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 4,006  пута
Број гласова: 30


Tags:

ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Смиља Аврамов: Оптужба против Срба за геноцид је врхунац лицемерја

Осамдесета годишњица од Марсејског атентата на краља Александра

Осамдесета годишњица од Марсејског атентата на краља Александра

Дрина још памти крвави усташки покољ над Србима

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама

Лице и наличије задарских власти: Споменик за НДХ може, а српског књижевника не може

Истина о Сремском фронту: Кланица српске младости




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од наших аутора:

Извештај са промоције књиге "Боље бити у мањини" од Ђорђа Нешића
Објављено: 10.12.2015.     Има 2961 прегледа и 5 гласова.

Бобота: Пажњу усмерити на антифашистичку борбу
Објављено: 24.08.2016.     Има 2999 прегледа и 5 гласова.

Жртве морају имати исти третман
Објављено: 28.06.2015.     Има 3030 прегледа и 10 гласова.

Пачетин и Голобок: Побратимство дуго четири деценије
Објављено: 17.09.2015.     Има 3033 прегледа и 5 гласова.

Потреба очувања културе читања
Објављено: 02.09.2015.     Има 3041 прегледа и 0 гласова.

Српски Културни Центар у Вуковару прави СКЦ средом
Објављено: 10.01.2015.     Има 3048 прегледа и 0 гласова.

Потребна боља сарадња САНУ и Срба ван Србије
Објављено: 15.10.2015.     Има 3048 прегледа и 5 гласова.

Биографије Срба које треба памтити
Објављено: 11.03.2016.     Има 3048 прегледа и 5 гласова.



Skip Navigation Links