Име хрватског парламента - www.zlocininadsrbima.com

13. јануар 2016.


Име хрватског парламента


Избором  академика Жељка Рајнера из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) за председника Сабора 28. децембра 2015. конституисан је хрватски nарламент. Нови председник у свом nрвом говору осим општих  ставова, изнео је једини конкретан предлог који се односио  на промену имена Хрватског сабора у Хрватски државни сабор.

Истог дана у Базилици Срца Исусова у загребачкој  Палмотићевој улици организовано је мисно славље Анте Павелића, тачније, задушннца поводом годишњице љегове смрти.

На први поглед чини се да између тих догађаја нема директне везе и да је сасвим логично  да државни парламент у свом називу носи поред имена своје државе и придев ,,државни“.

Међутим, веза постоји и то уnраво преко поменутог nри дева у називу парламента. Наиме, хрватски парламент је под именом Хрватски државни сабор постојао у време тзв. НДХ. Основан  је законском одредбом поглавника Анте Павелића 24. јануара 1942. Заступнике сабора је тада именовао поглавник, јер избори за његов сазив никад нису одржани. Сабор је имао саветодавну функцију.

Срби не смеју заборавити шта им се десило у време када је парламент носио име које му намерава вратити његов нови председник. Управо онако како то у новије време ради СПЦ у обраћању Ватикану поводом намераване канонизације (nроглашеља светим) хрватског кардинала из времена Павелићеве НДХ, Алојзија Степинца.

У једном од тих писама (прво од 30. априла 2014, друго од 10. јула 2015), недавно објављеним у загребачком „Јутарем листу“, патријарх српски Иринеј пише папи Фрањи да кардинал Степинац „није протестовао него је ћутао и када се знало да је нацистички усташки режим на најужаснији начин послао у смрт три православна епискоnа, више стотина православних свештеника и монаха и више стотина хиљада православних верника, његових суграђана. (…) Није протестовао него је ћутао и пред чињеницом да су у ‘његовој’ држави хладнокрвно, плански и системски убијана и деца ‘непоћудних’ грађана те државе – Срба, Жидова, Цигана“.

Из дела писма које аутор чланка делом цитира а делом препричава, произилази да патријарх приговара кардиналу Степинцу и што је пуч, којим се 27. марта 1941. Јуrославија отргла из Тројног пакта, прогласио издајом за коју је оптужио Православну цркву, а православље за „највеће проклетство Европе“ и уnраво те речи забележио у свом дневнику. Једино таквим његовим односом према Српској православној цркви, пише патријарх папи, могуће је објаснити и његов однос према присилном превођењу Срба у тзв. НДХ у римокатоличку веру и цркву на који начин је покатоличено око 240.000-250.000 људи.

А деведесетих година прошлог века, када се хрватском парламенту поново вратио назив Хрвтски државни сабор (1997-2000), Срби су поново прошли „к'о боси по трњу“: око један проценат их је убијено, две трећине протерано а још се не зна колико их је од оних што су остали покатоличено и похрваћено, јер ти процеси и даље трају. И опет је парламент под истим именом као у време НДХ озаконио резултате етничког чишћења. Затим је, 2000, парламент поново постао Хрватски сабор, а хрватску јавност треба на те догађаје стално подсећати. Онако како то ради Зоран Пусиh, председник Антифашистнчке лиге РХ, у отвореном писму новоизабраном председнику хрватског nарламента: „Промена имена Хрватског сабора сигурно неће бити корак у смеру враћања дигнитета Сабора, осим код НДХ-носталгичара“, навео је, између осталог Пусић.

 

Саво Штрбац
ДИЦ Веритас
12.1.2016.


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Цетинград - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - Садиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало - Шегестин

 


 




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1276  пута
Број гласова: 15


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 511 прегледа и 0 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 923 прегледа и 5 гласова.

Поврaтaк Бранимира Глaвaшa у хрватски Сaбор, докaз устaштвa
Објављено: 21. april 2017.     Има 1006 прегледа и 0 гласова.

Поражавајуће је да судија из Србије није гласао за српску тужбу
Објављено: 4. februar 2015.     Има 1042 прегледа и 35 гласова.

Дебакл хрватског тужилаштва: Сведок Перо и Капетан Драган
Објављено: 18. mart 2017.     Има 1052 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links