Академик Србољуб Живановић (91) се упокојио 1. јануара 2024. године у Лондону гдје је деценијама живио.
Господин Живановић ће остати у свих свесних Срба као један од најзначајнијих истраживача јасеновачких поља смрти. Наиме, он је као један од чланова четворочлане комисије коју је југославенска Влада послала раних шездесетих година 20. вијека у општину Новска, на тромеђи Славоније, Босне и Баније, учествовао у истраживањима и ископавањима некадашњег државног концентрационог логора наци-фашистичке Независне Државе Хрватске за вријеме Другог свјетског рата.
Усташки режим је априла 1941. након што је сломљена и раскомадана Краљевина Југославија почео са прогонима Срба, Јевреја и Рома као "неподобним народима" према Хитлеровим теоријама о суперраси. НДХ је предводио монструозни тројац: поглавник Анте Павелић, доглавник Адемага Мешић и кардинал Алојзије Степинац... благослов је одмах добијен од Ватикана. Циљ Павелића и његових сарадника је био да елиминишу Православље и Србе са простора од Драве до Јадрана, тако да су у тој намери и починили геноцид над србским, јеврејским и ромским народом. Посебно је на удару била СПЦ.
Августа 1941. код мјеста Јасеновац, у средишњем дијелу Посавине (на међи славнонске равнице и босанских брежуљака) настала је индустрија смрти - Јасеновац. Логор је "дизајнирао" злотвор Вјекослав Макс Лубурић, повјерљив сарадник Анта Павелића, још у Краљевини Италији 1939. године, док су били у емиграцији. Жртве су довођене не само са подручја Славоније, већ и Босне, Срема, Баније, Кордуна, Мославине Билогоре, Козаре...итд. Такође, било је заробљеника свих старосних структура.
Партизанске јединице под командом Јосипа Броза Тита никада нису водиле борбе са оружаним снагама марионетске НДХ око Јасеновца. Усташе су уништили документацију, па су се повукле крајем априла 1945. према Загребу, док су дивизије ПОЈ ушле у напуштен логор неколико дана касније.
Усљед притиска јавности комунистички режим је послао делегацију у Јасеновац 1964. године, међу којима је био и млади Живановић. Иако нису све масовне гробнице ни откривене, а камоли откопане, Живановић је дошао до фрапантних бројки о страдалим жртвама. То је упалило црвени аларм на београдском Дедињу, гдје су одмах реаговали. Све забиљешке и писаније које је имала комисија су конфисковане и запечаћене од стране УДБЕ (тајне полиције), док су они растјерани посље два мјесеца мукотрпног рада. Разлог је био тај што такве бројке јасно указују на постојање геноцида гдје су учествовали и Хрвати, па то наводно угрожава лажно братство и јединство јужнославенских народа, у које су само наивни Срби вјеровали.
Живановић је чак у страху за личну сигурност емигрирао прво у Африку, а онда у Велику Британију, гдје је живио до краја живота. Касније је постао предсједник Међународне комисије за истину о Јасеновцу, у којој су се налазили научници са свих шест континената, који су поново априла 1991. обишли јасеновачка поља и утврдили да је број убијених:
700.000 Срба
80.000 Рома
30.000 Јевреја
Социјалистичка Југославија је током 1991-1992 разбијена и отпочети су нови ратови на јужнославенском простору. Тиме је рад Међународне комисије заустављен.
Допринос Живановића за културу памћења је немјерљив, а мени лично је указао велику част када је дошао у емисију Разбуђивање 8. маја 2019. године. Не бих да препричавам емисију, али погледајте свакако ради себе. Чућете мноштво ствари које су деценијама биле забрањене и замагљене, а данас су непожељне.
За разлику од многих других "стручњака", поготово ових на друштвеним мрежама, Живановић је своје ставове темељио на директним испитивањима на терену - "са ашовом", што би наш народ рекао.
Вјечна му слава и хвала!
Написа: Чуле
02.01.2024.