|
Где равница непрегледна
Житним класом поља шара
Ту бејаше први корак
Трлајића Светозара
Отац Стефан земљорадник
Научи га Божјем страху
Васионом творцу својим
Молитвама притицаху
А Јелисавета мајка
Десна рука Стефанова
Светозара учи сина
Да се клони од грехова
Уз обале Тисе раст'о
У Бачкоме селу Молу
Из дома је родитељског
Похађао нижу школу
Потом оде у Карловце
Са обала своје Тисе
Средњу школу кад ту сврши
Београду запути се
Са највишим оценама
И факултет правни сврши
Ал та знања и дипломе
Не донеше ситост души
Пожеле да служи Богу
Само то му срцу годи
И Бог благи устроји да
Башаидску паству води
Као јереј Башаидски
Двадес'т лета пуних беше
Затим Божја промисао
За нешто га друго хтеше
Супруга се упокоји
Свештеник без жене ост'о
У деспотском Крушедолу
Светозар је Сава пост'о
Обуче монашку ризу
Одрече се светског свега
И постаде јеромонах
То би воља Свевишњега
Крушедолски отац Сава
Манастирски игумане
Пет година с' љубављу је
Своме братству вид'о ране
Увиде патријарх србски
Врлине у оцу Сави
За викарног епископа
Сремског радо га постави
Молитвом и марљивошћу
Трудољубљем и врлином
Би епископ сремски Сава
Вођен правдом и истином
Пример свима хришћанима
Како Богу да се служи
И да ближњем увек треба
Братска љубав да се пружи
Затим горњокарловачки
Владика Трлајић поста
У томе је светом чину
До последњег часа оста'
Са владиком Николајем
Стаде против конкордата
И осталим владикама
Што тераху зло са врата
То му добро запамтише
Слуге римског јеретика
Па кад дође црни вакат
Уста војска од крвника
Није војска, као друге
Пушконоше , бомбардери
Ова хорда крволока
Окрутнија него звери
Павелића наређења
И Степинца Алојзија
Крволочно извшава
Усташки им симбол сија
|
|
На сред чела "У" се сјаји
А трбуси жедни крви
Па с' камама такмиче се
Ко ће више србске крви
Преко каме па низ грло
У желудац свој да сручи
Ко ће више србосјеком
Да сиротих људи мучи
Ко ће више да невиних
У бездану сурва таму
Ко ће више србским живљем
Да испуни сваку јаму
Ко ће више мученичких
Да ископа сузних очи
Ко ће грђе свом тежином
Да на србску нејач скочи
Па та хорда описана
Епископа србског хвата
Ко таоца спроводе га
К'о Господа пред Пилата
Владичански двор се пљачка
Отима се имовина
И одвози као трофеј
До оближњег Огулина
А усташа Томљеновић
Епископу Сави вели
"Бриши попе у Србију,
Под хитно се тамо сели"
Сава мудро проговара
"Господа је жеља Бога
Да ја овде владикујем
Крај народа верног свога
Ви чините шта вам воља
Ја одавде ићи нећу
С' вером и надом у Бога
Све невоље истрпећу"
Томљеновић разљути се
Владику у таму баци
И са Савом још тринаест
Што се вратит' неће мајци
Мучише их немилице
Батинају и не штеде
Тела им се саламају
Јуначка им лица бледе
Ал не бледи сила Божја
Што из срца људских зрачи
Мучеништво и сужањство
Са душа им грехе свлачи
После месец дана таме
Одвеше их ка Госпићу
Повезаше руке жицом
Епископу Трлајићу
Потом осам хиљад' људи
На Велебит одведоше
Међу њима и владику
На мучење поведоше
Од коже му каишеве
На живо су одрезали
Потом месо огољено
Зверски сољу посипали
Затим су га закопали
У земљицу, тешку црну
Ал тако да глава вири
Јер ће потом да нагрну
И дрљачом прелазити
Више пута преко главе
Тешко беше погледати
А камоли трпет страве
И гвожђем га рањаваше
Све док живот не испусти
Мртво тело поломљено
Светла душа тад напусти
И у рајске пређе дворе
Да се вечно душа слади
Ко страдања крст понесе
Благи Господ га награди
|