Заборав прекрио 6.500 краљевских официра у немачком Оснабрику - www.zlocininadsrbima.com

   

7. октобар 2024.


ЗАБОРАВ ПРЕКРИО 6.500 КРАЉЕВСКИХ ОФИЦИРА У НЕМАЧКОМ ОСНАБРИКУ


Зар не примећујете већ на први поглед, да сам пореклом и Српкиња?

Са нескривеним поносом у гласу, рекла је недавно енглеска новинарка Ана Томфорте историчару др Жељку Драгићу на гробљу у Оснабрику где њен отац Слободан Думановић почива са групом официра Југословенске краљеве војске, заробљеника некадашњег логорa Oflag VI-c у доњесаксонском немачком граду Оснабрику (1941-1945).

Иначе, Слободан Думановић је био пилот Југословенског краљевског ваздухопловства, родом из Трстеника. Он је један од око 6.500 официра који се нису мирили са приступом државе Тројном пакту 25. марта 1941.сматрајући то издајом те су доспели у немачко заробљеништво.

По завршетку Другог светског рата, знајући да му нема повратка у отаџбину која се у међувремену огрнула другачијом идеологијом, пилот из Трстеника остао је у Немачкој са Немицом Гезином за чијег се мужа мислило да је погинуо на фронту. Умро је 1948. а када се Гезинин муж изненада вратио кући, она је већ била у благословеном стању. Кћерка Ана тек пре две деценије открила је да је њен прави отац Србин.


Ана Томфорте и др Жељко Драгић

Ово је само једна у мноштву судбина наших краљевских официра који су се у послератном периоду расули по туђим земљама без права на повратак у отаџбину. Власт су преузели Титови комунисти, који су се сурово обрачунавали са свима који су били монархисти и одани краљевској породици Карађорђевић.

Ипак, после 83 године, помоћу прикупљених докумената, фотографија, ратних дневника и сведочења потомака, која ће бити отворена у Историјском архиву у Новом Саду, они ће се симболично вратити у отаџбину и у наше колективно сећање.

Овом "повратку" претходило је деценијско истраживање историчара др Жељка Драгића из Немачке, потпредседника Удружења "Барака 35", који је заједно са председником тог удружења Петром Милорадовићем, сином заробљеника Александра П. Милорадовића, остварио давнашњу жељу да истоимена барака, једина у некадашњем логорском комплексу која је одолела најезди новоизградње солитера, постане Музеј сећања.


Драгић, министар Писториус и Милорадовић

- Успели смо захваљујући члановима нашег удружења,институцијама из Оснабрика, као и православној и јеврејској општини и потомцима заробљених официра. Барака је под заштитом државе и промовисана је у музеј са сталном поставком докумената животу логораша. На жалост, у Републици Србији се о том делу историје мало зна. У близини бараке једна улица зваће се Српска, а друга Улица рабина Хермана Хелфгота који је родом из Бачке - каже нам др Драгић, који располаже подацима да је у логору било заробљено 6.500 Срба и око 200 Словенаца и 450 припадника јеврејске вероисповести.

Први транспорт са више од 1.500 заробљених југословенских официра и војника стигао је у логор 26. априла 1941. године, да би у мају у њему било 3.410 заробљеника. Активних официра је било 1.108, резервних 1.800, а војника 502.

Како су у Oflag VI C повремено стизале групе официра и из других логора, у мају 1942. године ово је постао други официрски логор по величини, одмах после оног у Нирнбергу.

НЕМАЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Логор Куберг * Јиндриховице * Нежидер * Маутхаузен * Ашах на Дунаву

Некенмаркт * Рудолф Браун * Мачва и Подриње * Велики Међер

Шуцкори * Церска битка * Вражија дивизија * Бој на Гучеву * Болдогасоњ

Мојковац * Броумов * Мачков камен * Добој * Арад * 7000 душа * Бешка

Окупација Београда * Босна и Херцеговина * Цулковић * Исповест Драге

Макензен * Казмир Литгендорф * Карл I Аустријски * Алферд Шенк

ДРУГИ
СВЕТС.
РАТ

Операција Викинг * Априлски рат * Велимир Павловић * Логор Карашок

Бејсфјордска трагедија * Крвави путеви * Краљево * Крагујевац * Драгинац

Блажево и Бозољин * Крива Река * Сајмиште * Бараке на Сави

Адолф Хитлер * Евалд Клајст * Валтер Браухич * Франц Беме * Јанко

Бањица * Дахау * Фридрих Гисендорф * Крвава бајка * Курт Валдхајм

Бомбардовање Београда * Бомбе на Свилајнац * Панчево * Пивски до

Велика Албанија * СтојанкаПетар Енгер * Јурај Шпилер * Црвени крст

Аугуст Шмидубер * Фолксдојчери * Оснабрик *

ХЛАДНИ
РАТ

Горбах * Раб * Клаус * Крајски * Синовац * Врански * Граф * Прадер * Фрајхслер

Ото Роеш * Лутгендорф * Фришеншлагер * Сорониц * Ланк * Блеча * Лошнак

Хохерл * Шродер * Лер * Лике * Бенда * Маинхофер * Баум * Цимерман

Штраус * Хазел * Лебер * Шмидт * Апел * Ворнер * Брандт * Аденауер * Ерхард

Кајсингер * Операција Гладио *

1990-те

Харитон Призренски * Сурдулица * Варварин * Мурино * Манхајм

Бомабрдовање Ваљева * Грделичка клисура * Светозар Ковачевић

Шефко Таировић * Милосрдни Анђео * Куршумлија * Нови ПазарНиш

Сања Миленковић * Жарко и Славко * Рудолф Шарпинг * Герхард Шредер

Рачак * Давид Ферк * Хелмут Кол * Ханс Дитрих Геншер * Клаус Кинкел

Алојз Мок * Варнер Фазлабенд *

Логор у Оснабрику једини је у Немачкој за који је важила Женевска конвенција из 1929. године. Заробљени официри нису били изложени присилном раду, имали су право и на молитве у посебном делу бараке. Били су смештени у педесетак барака и у свакој од њих боравило је око двадесет заробљеника.

Био је то, како се сматрало, цвет тадашње српске интелигенције. Међу њима било је професора универзитета, бивших министара и посланика, судија, генерала, као и других познатих интелектуалаца као што су Ото Бихаљи Мерин, Милан Богдановић, Станислав Винавер, Душан Тимотијевић, Рафаело Блам...

Британска авијација 6. децембра 1944. године, у вечерњим сатима, бомбардовала је Оснабрик и том приликом је у логору погинуло 116 официра Југословенске краљевске војске, а шездесетак их је било рањено.

Како је др Драгићу пре неколико година испричао бивши амбасадор Србије у Москви и дугогодишњи новинар Мирослав Лазански, чији је отац Владимир, потпоручник био један од оснабришких заробљеника, док је трајало британско бомбардовање затвореници нису смели да излазе из својих барака јер су немачки стражари одмах отварали ватру.


Мирослав и Владимир Лазански

Нешто касније започето је расељавање логора, када је британска авијација приредила ново бомбардовање. Погинуло је још 14 официра. Да ироније буде већа, у пролеће 1945. године Британци су ослободили преживеле војнике и официре, када је логор у Оснабрику и расформиран.

 

СУДБИНЕ

Сведочења потомака са којима је до сада успео да успостави контакт, др Драгић је објавио у књизи посвећеној логору "Судбине и казивања: Оснабричко чудо". У њој су потресна сведочанства Мирка Михајловића о његовом оцу пилоту из Сремске Каменице код Новог Сада, коме је судбина наменила да му Немачка,држава непријатељ, постане домовина, јер се преселио тамо.

Затим о Милану Месаровићу који је наставио живот у Јужној Африци. Судбина је и официра Србољуба Гавриловића отуђила од вољене земље, а ту је и забележено дирљиво сећање заробљених официра о обележавању Ђурђевдана 6. маја 1941. у логору опасаном жицом и надгледано из пушкомитраљеских гнезда.

Једно од најупечатљивијих сећања за књигу је приложио Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина, за кога је Холокауст почео у трећој години живота. Његов отац Душан и стриц Иса ухапшени су 6. априла 1941. и депортовани у Оснабрик.

Ту је и прича Љиљане Живанов о њеном оцу Драгољубу Дукићу, као и прича Слободана Мидића о оцу Боривоју, резервном пилоту војске Краљевине Југославије, те стрицу Љубиши и деди по мајци Јозефу Покорном, главном војном апотекару у Ваљеву.

- Сви су били логораши, сви су се упокојили, али барем да не буду заборављени - каже Слободан Мидић.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА
ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг

Нежидер * Ашах на Дунаву * Перник

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер

Џумаја * Фердинандово * Варна * Добрич

Пловдив * Сливен * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац

Крушћица * Ђаково * Аушвиц * Нађкањижа * Керестинац

Јастребарско * Тења * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште

Сисак * Шарвар * Црвени крст * Ботн * Корген * Оснабрик

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос

Зоил * Стролит * Горажде * Копар * Доб при Мирни * Јајце

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ

Храсница * Зеница * Ракитије * Рибарска колиба

СРПСКА ЦРКВА И ГРОБЉЕ

У Оснабрику постоји храм Српске православне цркве посвећен Светом Ђорђу - победоносцу. Изграђен је шездесетих година 20. века као прва црква СПЦ на територији Немачке.
Тај храм има крипту са 1.020 ћелија у којима су и посмртни остаци 35 генерала који су били заточени у официрском логору током Другог светског рата. Недалеко од храма налази се српско војничко и емигрантско гробље.

Др Жељко Драгић упућује позив младим људима у Србији, будућим историчарима, да се јаве као волонтери-истраживачи. Они би бесплатно боравили две недеље у Оснабрику и имали прилику да изучавају историју тог логора.

 

МОРАЛНИ ДУГ

Петар Ђурђев, директор Историјског архива у Новом Саду, у којем ће бити приређена изложба о Оснабрику, каже:

- Када већ  нама није бало важно, јасно је да ни Немци нису имали превише интереса да се логор у потпуности очува због чега је већи његов део порушен. Мора се рећи да је српско гробље увек добро одржавано. После дугих деценија чекања, великим залагањем др Жељка Драгића и удружењу „Барака 35“ град Оснабрик је остатке логора ставио под заштиту државе.

Читава централна Европа па и далека Немачка обележене су многобројним цивилним и војним логорима српских мученика која је ондашња цивилизована Европа осудила на нестајање. Кажу да се карактер једног народа најбоље види на основу тога како су му уређена гробља. Од Арада до Oснабрика, од Јиндриховица да Солуна, чека нас велик рад како бисмо  се одужили својим славним прецима. Дужни смо им!


 

Аутор: Јованка СИМИЋ
Вечерње Новости
21.01.2024.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 309  пута
Број гласова: 0


Tags:

ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Крвави дани (Крагујевачким ђацима)

Вргинмост 1941: Крвави Никољдан и убиство Дамјана и Јулике у Козарцу

Наредба Усташког стана Добој СЦО да се смањи монументалност споменика палим борцима из Првог светског рата од 27.05.1941

Нисте се никад ни покајали

Извештај из Лисичијег Потока 02.11.2019

Ивaн Jовaновић – Црни: Устaшки jaмaр и Титов пaртизaн

Сећање на Александра Берића, хероја одбране Краљевине Југославије




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од наших аутора:

Досије Арад: Сведочанство страдања 3.000 Срба у логору смрти током Великог рата
Објављено: 15.04.2025.     Има 192 прегледа и 0 гласова.

Заборав прекрио 6.500 краљевских официра у немачком Оснабрику
Објављено: 07.10.2024.     Има 310 прегледа и 0 гласова.

Објављена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
Објављено: 05.12.2023.     Има 769 прегледа и 0 гласова.

Досије Дахау: Током Другог светског рата одведено хиљаде Срба официра у Немачку
Објављено: 21.01.2024.     Има 890 прегледа и 0 гласова.

Вуковарска стварност: Прави живот је тамо далеко
Објављено: 17.06.2014.     Има 1936 прегледа и 0 гласова.

Зборник докумената "Усташка зверства" настао од немачких докумената
Објављено: 17.12.2020.     Има 2273 прегледа и 25 гласова.

Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату
Објављено: 03.03.2020.     Има 2365 прегледа и 10 гласова.



Skip Navigation Links