Када сам у прошлом броју Извора у коментару написао да се Хрватској, уколико дозволи да се црква, политика и медији баве правдањем и промовисањем усташтва, може догодити да угрози сама себе више него сви њени стварни или измишљени непријатељи заједно, можда нисам ни био свестан колико сам био у праву.
Хрватској штету наносе управо они који се крију иза велике љубави коју према њој вербално истичу док на делу раде нешто сасвим друго. То раде припадници њене политичке, црквене, културне и спортске елите, нарочито ове спортске, и то готово свакодневно. Има много примера за то али навешћу само неколико најилустративнијих.
На пример, након сјајне победе Хрватске над Исландом 2013. којом је Хрватска успешно окончала квалификације за СП у Бразилу Јосип Џо Шимунић, ничим изазван, изађе на пола терена и уз асистенцију целог стадиона узвикује усташки поздрав „За дом, спремни!“ О томе данима бруји цела европска и светска штампа, отварају се теме из Другог светског рата, расправља се о Павелићу, усташама, концентрационим логорима, злочинима над Србима. Хрватска репрезентација због свега трпи голему штету, нарушен је углед целе земље и уместо да се сви поклопе ушима и сами казне Шимунића, његов потез покушавају да оправдају и ХНС и неки црквени великодостојници, културни радници, спортисти и политичари. Кад у томе не успевају криви су им Срби у Хрватској, јер ето, тај поздрав, потпуно безразложно, једино њима смета.
У Хрватској никако да разреше вечиту дилему колико је то фашизма превише и колико је то антифашизма премало и обрнуто да би се задовољило оне унутар ње и оне ван ње. Тако се упоредо са прославом Дана антифашистичке борбе комеморирају жртве из јаме Јазовка. Док изасланица председнице Колинде Г. Китаровић, Бруна Есих изговара:
- „Ми овде и на другим стратиштима свога народа не жалимо за пропалим државним творевина које год оне биле, јер своју државу имамо и она је довољно велика да буде дом свих оних који је воле и поштују" – иза њених леђа седи човек са усташком капом на глави, а одмах након ње председник удружења „Хрватски обредни здруг Јазовка“, Борис Пребег допуњава њену изјаву речима; „Данас у Брезовици слави се први хитац испаљен у Хрватску државу од стране чланова Комунистичке партије Југославије” и свој говор закључује са „За дом и све за Хрватску“.
Пребег дакле тврди како је НДХ била држава коју је желео цео хрватски народ, а не квислиншка творевина предвођена најгорим зликовцима које хрватски народ треба да се стиди и да су они који су се против ње дигли злочинци и издајници идеје о етнички чистој држави.
Најсвежија бламажа је појава нацистичке свастике на Пољуду. Ко је за то крив полиција још увек није успела да утврди, јер су се починиоци потрудили да то изведу без да оставе трагове. Да је и то Хрватској нанело штету више је него јасно јер су чак и они, који су јој традиционално наклоњени, били приморани да реагују.
Ових дана, на пример, угледни немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ у тексту под насловом „У ставу мирно поред фашистичког вође“ критикује председника ХНС-а Давора Шукера због позирања поред гроба усташког поглавника Анте Павелића и поставља питање; „Како је могуће да функционер УЕФЕ може бити човек који позира на гробу нацистичког вазала Анте Павелића?“
Иако се то догодило, сада већ далеке 1996. године и одавно је заборављено прашина са свега скинута је захваљујући скандалу са свастиком и случај је поново актуелизован, а текст из Франкфуртера кружи интернетом и друштвеним мрежама.
Новинар Франкфуртера се у тексту пита због чега је фудбалер који је тада био на врхунцу голгетерске славе посетио гроб хрватског ратног злочинца и нацистичког слуге.
„Председнику УЕФЕ Мишелу Платинију и УЕФИ треба поставити питање како је могуће да је унутар те организације, која толико улаже у скупе кампање против расизма, особа која у друштву два позната криминалца из хрватског подземља насмејано позира на гробу таквог злочинца, нацистичког вазала и вође фашистичке НДХ током Другог светског рата, чије су усташе истребиле стотине хиљада људи користећи се и концентрационим логорима?“, истиче лист.
Хоће ли Шукер због тога што је Хрватској нанео такву штету у самој Хрватској сносити икакву одговорност? Извесно је да неће иако ће се прича о њему као тракавица развлачити месецима, можда не толико због позирања на Павелићевом гробу колико због чињенице што га се повезује са кладионичарском мафијом, али свеједно, опет ће се помињати оно што Хрватској заиста не треба, Павелић, усташе, логори, расни закони...
Да се то видети и из закључка који лист поставља критикујући Платинија због Шукеровог устоличења у врх УЕФЕ: „Како видимо, тамо се нашао осведочени љубитељ нацистичког злочинца из Другог светског рата, који, по свему судећи, има чврсте везе са вођом кладионичарске мафије, па нам онда мало значе Платинијеве речи од пре две године: Клађење директно угрожава фудбал, док је расизам претња целом свету“.
Како видимо из ових неколико примера они којима су уста пуна љубави према хрватској домовини, који на грудима држе десницу док свира њена химна, који су 100% за Хрватску, који се заклињу да све дају за Хрватску, а Хрватску ни за шта, управо они јој руше углед, наносе штету, компромитују је, бламирају.
Наравно, таквим људима увек је крив неко други. Типична психологија нарциса, јер нарцисоидни људи за осећаје других немају ни разумевања ни емпатије, шта више, склони су да држе бескрајно дуга предавања о моралу, али када те моралне принципе и стандарде треба да примене на себи понашају се као да се то не односи и на њих. Друге виде само као публику која увек треба да им повлађује и да им се диви.
Знамо да и дете од превише љубави понекад удави свог кућног љубимца. Хрватску, баш попут неког детета даве они који тврде да је највише воле. Џаба и успех у квалификацијама, и све победе на зеленом тепиху када све упропасте људи који тврдоглаво покушавају да нас убеде да нацизам и усташтво, “Зиг хајл” и “За дом спремни”, кукасти крст и “U” нису исто. Све док такво понашање не буде кажњиво и у самој Хрватској и њен углед у свету ће се све више урушавати, а он се лакше губи него што се стиче.
Славко Бубало
Извор бр. 121
08.07.2015.