„Беспридржајне“ посете јасеновачком цвету - www.zlocininadsrbima.com

29. април 2015.


„Беспридржајне“ посете јасеновачком цвету


Када се крајем септембра 2009. године кардинал Јосип Бозанић током своје изненадне посете Јасеновцу на пола пута од Спомен-дома и Богдановићевог Каменог цвета нагло окренуо, можда и не желећи послао је јасну поруку свима да католичка црква у Хрватској тада није, а можда и никада неће бити спремна да прихвати макар и делимичну одговорност за бестијална злодела која су се на том месту страве дешавала током власти усташког режима у квислиншкој Независној држави Хрватској.

Као пре шест година први човек католичке цркве у Хрватској, ове је прва жена изабрана за хрватску председницу, Колинда Грабар Китаровић избегла да пред свеколиком јавношћу осуди усташки режим и злочине које су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима. Уместо тога сама је, у цик зоре 22. априла, са струком цвећа у рукама дошетала до каменог цвета и потом се уписала у „књигу утисака“. Ни једном, тамо написаном, речју јасно није именовала ни зликовце ни њихове жртве. Користећи уопштену фразеологију о Хрватској као земљи демократије и хуманизма и која негује различитости Грабар Китаровић показала је да нема довољно ни воље, а ни храбрости да стане пред народ који се окупља на јасеновачкој комеморацији и изговори јасно и недвосмислено ко је и зашто на том месту убијан, а ко је с одушевљењем пригрлио улогу кољача.

Нема храбрости зато што би највероватније изговорила оно што је написала и у „књигу утисака“ због чега би, сасвим је извесно, побрала звиждуке људи окупљених испод каменог споменика. Звиждуке би највероватније добила већ при самом помену њеног имена током читања протокола јер је из председничких одаја уклонила бисту човека који је, иако мртав већ 35 година, на комеморацији у Јасеновцу добио највише овација, иако он сам чак никада није био у Јасеновцу.

Заиста, кога председница и раније кардинал, заваравају својим „беспридржајним“ посетама Јасеновцу? Мисле ли да су потомци и поштоваоци жртава толико наивни и толико сервилни да ће само због чињенице да су се тамо појавили бити уверени и у то да су се у Јасеновац запутили са исправним намерама.

Председница је у Јасеновцу била инкогнито, али се зато жестоко потрудила да се за њен тајни долазак сазна. Да на исти начин оде и на ону другу комеморацију можда би јој неко и поверовао да не жели политизовање око два и по карактеру и по разлогу, дијаметрално супротна стратишта. Јасеновца на којем ни једна жртва није скривила ничију смрт на Блајбургу на ком су руке многих жртава биле црвене од крви управо људи покланих у Јасеновцу. Пре ће бити да је тамо на такав начин ишла због лажне политичке коректности.

Није зато било нимало бесмислено Милановићево читање уводних речи Устава Хрватске које јасно истичу тековине на којима савремена Хрватска почива. Није бесмислено зазвучао ни његов позив да ако неки мисле другачије онда и у Устав унесу тековине на којима је почивала Павелићева усташка НДХ. Није бесмислено ни зато што у Хрватској већ годинама многи представници верског и политичког живота систематски и упорно раде на минимализацији размера и карактера усташких злочина и броја њихових жртава. Не само да раде на ревитализацији и оправдавању усташтва него су у томе и врло, врло успешни. Толико су успешни, што су у својим говорима испод каменог цвета приметили и Милановић и Пуповац, да је већ постало нормално да се на усташке повике „За дом спремни“ на фудбалским стадионима више нико и не обазире, а усташољупци се не устручавају да галаме ни због присуства председнице Хрватске. Што би се устручавали када и она каже да је атмосфера којој присуствује „величанствена“.

Иако нико због онога што се у Јасеновцу дешавало током четири године Другог светског рата не осуђује ни Хрвате ни Хрватску многима је преко усана још увек тешко превалити да је то место било мучилиште и губилиште на хиљаде Срба, Јевреја, Рома и њихове деце, а у мањем броју чак и припадника хрватског народа. Они који су тамо свирепо и бестијално убијали имају своје име, зову се усташе. Њихова националност јесте била хрватска, али то ипак није оправдање да их се због тога штеди у осудама. Многи Хрвати су исто тако били и партизани и комунисти, па чак и жртве тих истих усташа па опет, то као да није довољно да би све било јасно.

Зато и речи „не поновило се“ немају баш много смисла јер из дана у дан расте број оних који тврде да у Јасеновцу и другим стратиштима није било убијања, а камоли клања, да је то српска, комунистичка, удбашко-југословенска измишљотина којом се све Хрвате жели приказати као геноцидно настројене и учинити их колективним кривцима. Већ сада, све је на „добром“ путу да најпре буде заборављено, а кад се заборави онда нема никаквих препрека и да се поново догоди.

„Људи који су то спремни негирати и омаловажити не плаше ме због повијесне знаности нити ме је страх да се ми нећемо сложити око нечега што се догодило у прошлости. Оно чега је мене страх је то да су људи који су спремни то негирати у ствари спремни то поновити, односно да су спремни толерирати ако би се то опет почело дешавати.“ – рекао је једном приликом новинарима Хрвоје Класић, професор историје на Филозофском факултету у Загребу.

Они који негирају злочине у Јасеновцу и на другим стратиштима Павелићеве усташке државе намерно уз себе вежу цео хрватски народ, све Хрвате, јер и уверљивији су ако устврде да тамо неки Срби, комунисти или Југословени за злочине криве све Хрвате, а не само оне који су припадали усташама. Треба се надати да ће онај здрави, а верујем и већи део хрватског народа то умети да препозна јер од обнове и рехабилитације усташтва Хрватска и хрватски народ не могу и сигурно неће имати никакве користи.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 116
29.4.2015


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1870  пута
Број гласова: 20





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1342 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1367 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1373 прегледа и 5 гласова.

Случај Грубори: Ослобођени на поновљеном суђењу
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1377 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1378 прегледа и 0 гласова.





















Skip Navigation Links