У 119. емисији је гостовао Борислав Челиковић, историчар и приређивач Едиције "Корени" у Службеном гласнику Републике Србије.
Борислав Челиковић је рођен 1962. у селу Лозањ код Горњег Милановца. Од малена је био везан за историју односно места од великог значаја за прошлост нашег народа: Таково, Сувобор, Равна Гора...итд.
На Београдском универзитету је завршио Философски факултет, на катедри за историју Византије. Одликован је више пута највишим признањима.
У емисији Разбуђивање, Челиковић је изложио низ важних историјских момената и географских појмова на тлу данашње Северне Македоније. Како сам каже, то је само део велике Македонске области која запада у три државе. Међутим, само у једној земљи се о томе сме причати на глас. Примера ради, Егејски део Македоније чини скоро 30% данашње Грчке Републике. Пирински део у Бугарској далеко мање, свега шест процената.
Прострор данашње Вардарске Македоније доспео је у средњовековну србску државу још за време владавине Краља Милутина, крајем XIII века. Његов унук цар Душан Силни иако је столовао у Призрену, имао је свој двор и у Скопљу. Ту је доносио законике, крунисао се и проводио већи део свог живота...
Најездом Османлија на Балкан све хришћанске земље потпадају под турску власт у XIV. столећу. Готово пет векова простор Вардарске Македоније је трпео турски зулум и страховладу, а један део становништва је мигрирао на запад и север Балканског полуострва. Такође, мањи део се исламизовао. Срби су почетком XIX. века повели националну револуцију коју су успешно водили више од једног столећа. Османска царевина је пропадала, па су власти Краљевине Србије почетком XX века упућивали и организовали четничке одреде у Повардарју, од којих су најпознатији борци били: Војин Поповић - Војвода Вук и мајор Војислав Танкосић.
У та времена наш научник Јован Цвијић је вршио географска и геолошка истраживања на простору Старе Србије, која су била темељ за каснија научна дела многих научика.
У Балканским ратовима 1912-1913 Војска Краљевине Србије је ослободила вардарски део Македоније и истовремено га одбранила од бугарске навале.
Убрзо је дошао и Први светски рат, када је Бугарска ратујући на страни Централних сила окупирала Поморавље и Повардање спроводећи незапамћене злочине и бугаризацију - уништавање свега што има везе са Србством, на територији од Влахиначке планине до Охридског језера. Пробијањем Солунског фронта 1918. године Бугарска бива поражена, али не и кажњена за србоцид. Ова територија постаје Јужна Србија, касније у првој Југославији тј. Краљевини СХС - Вардарска бановина.
Све што није завршено у Великом рату, Бугарска опет стаје на страну Централних сила у Другом светском рату, те окупира поново исте територије и понавља геноцид над Србима. Како су бугарски фашисти поражени с јесени 1944. повукли су се у матицу. Комунистички режим у Југославији је одмах 1945. направио две нове нације: македонску и црногорску. Ово је урађено по директивама Коминтерне (највише комунистичке организације са седиштем у Москви), које су усвојене на контраверзном Дрезденском конгресу КПЈ 1928.
Сама Брозова владавина је била испуњена бројним репресалијама и притисцима према обичним људима. У Народној републици Македонији, као једној од шест република Титове Југославије, уведене су промене у језику, историји, образовању, култури... заправо насилно је мењан идентитет вардарских Срба. Такође, јула 1967. на иницирање и дириговање комунистичких првака у Охриду долази до црквеног преседана, када је Македонска православна црква неканонски одвојена од надлежности СПЦ.
Убрзо прочиње амплитуда комунистичког терора, где се православни свештеници СПЦ прогањају као у доба средњовековне Инквизиције. Овај прогон је трајао све до двадесетих година XXI. века, када је Синод СПЦ у мају 2022. године дао аутокефалност МПЦ. Међутим, то није признато од осталих помесних цркава.
Током растурања југославенске федерације почетком 1990-их година, нису били ратови између Срба и ткз. Македонаца, али је 2001. године избио оружани сукоб од неколико месеци власти у Скопљу са етничким Албанцима у западним деловима Вардарске Македоније. Резултат је био непромењеност граница, али су Албанци добили конститутивност у Уставу.
На крају, Челиковић закључије, да расрбљавање Светосавског корпуса, односно одваљивање Македоније и "Македонаца" од Србије и васколиког Србства по малигним рецептима Коминтерне је учињено због Православља. Јака ортодоксна држава на западним деловима Балкана је сметала Ватикану.