У 57. емисији Разбуђивање гостовала је Сена Шијак Марковић, која је као и многи Срби прогнана из свог дома у Дувну почетком деведесетих година 20. стољећа.
Сена (р. Шијак) Марковић је рођена 22. новембра 1940. године у селу Клепци код Чапљине у јужним дијеловима Херцеговине, у долини Неретве. Врло рано је остала без оца. Њен отац Спасоје Шијак је имао велико имање у Клепцима и био угледан домаћин. Оженио се дјевојком из Пребиловаца. Њезин деда-стриц Милош је одведен у аустроугарски концентрациони логор Арад, одакле се није више вратио жив.
Априла 1941. године Силе Осовине су предвођени Њемачком извршиле агресију и комадање Краљевине Југославије, а највећи дио је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Сама НДХ је добила благослов Ватикана, а директиве и подршку од Римске курије.
Када је успостављена усташка власт у Чапљини почели су прогони Срба, односно хапшења, малтретирања, убијања, силовања, пљачке, палежи...итд. У једној таквој рацији је и Сенин отац одведен на непознату локацију и убијен. Кости му никада нису пронађене. Током Другог свјетског рата Сенина мајка и бака су имале много мука да сачувају њу као дијете, али и себе од хрватских фашиста јер су покољи Срба у западним дијеловима Херцеговине ишли у таласима. Сена је једно вријеме утамничена у хрватско-усташком логору Пелнине гдје је и проходала.
Посље рата је било тешко, јер су сиромаштво и неимаштина узимали свој данак. Још док је била у средњој школи организована је нека екскурзија у Загреб. Тамо су хрватски ученици одлазили на гроб Алојзија Степинца, хрватског кардинала који је уз поглавника Анту Павелића био носилац геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Ипак, Сена је успјела да се исшколује и заврши за наставника СХ језика и књижевности. Посао је добила у Дувну, на сјеверо-западу Херцеговине гдје је упознала свог човјека за кога се и удала. Родила је сина Небојшу. Још тада, раних шездесетих година добијала је подругљиве коментаре да је дала "ћетнићко име".
Живот у динарској варошлици је текао својим устаљеним током. Сена и њезин муж су извели на пут тридесет генерација ђака. Све су их учили најбоље што су знали, а највише да буду добри људи.
Почетком деведесетих година 20. вијека долази до политичких турбуленција које су омогућиле разбијање Југославије. У СР Босни и Херцеговини су се почеле осјећати тензије између сва три народа, али су Хрвати и муслимали почели отворено показивати сепаратистичке жеље и антијугославенска осјећања помјешано са шовинизмом. Такође, отварале су се авети из прошлости.
Почело је илегално наоружавање још средином 1991. године, када је у СР Словенији и СР Хрватској залоче рат, односно напади на касарне и карауле Југославенске Народне Армије. У БиХ су осниване паравојне формације: ткз. Хрватско Вијеће Одбране, ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге, ткз. Патриотска Лига, ткз. Зелене Беретке...
У Дувну је почетком 1992. завладао велики страх међу Србима јер су почели претреси станова, позиви на информативне разоворе, ноћу се чула пуцњава... Већ 3. априла у школи гдје су радили Сена и њен муж упадају наоружани Хосовци. Они су ухапсили Сениног мужа и одвели га у станицу Милиције. Тамо је задржан неко вријеме, а Сена је одмах изашла за њима са својом колегиницом. Пар дана касније је пуштен.
Већ 11. априла 1992. Сена је добила отказ на послу у основној школи "Бориша Ковачевић" јер је национално неподобна. Доноси одлуку да са супругом напусти БиХ и оде било гдје. Преко Хрватске и Мађарске долази у СР Југославију, односно Републику Србију јула 1992. посље много мука. Од тада траје њена избјегличка прича и записивање онога што се десило у 20. стољећу да потомцима остане у аманет.