Књига "Беисфјордска трагедија" је дело Љубе Млађеновића, новинара београдског листа Политика. Ово је његова друга књига која се бави србским логорашима у Норвешкој 1942-1945.

Ова њига је уствари прича о људима, углавном цивилима који су одведени из окупиране Краљевине Југославије током Другог светског рата на север Европе, како би градили путеве за Немце и помагали њихову ратну машинерију. Управу над логорима и стражу у Норвешкој вршили су искључиво нацистичке СС јединице.

У самој Норвешкој немачке окупационе власти су успоставиле војну диктатуру, што је подразумевало и формирање неколико концентрационих логора, а један од њих је и логор код Беисфјорда, који је удаљен од шведске границе свега 13 км. У том Беисфјордском логору су затвореници били предвиђени да умру, пошто су радили тешке физичке послове на опасним теренима.

Аутор је годинама вредно радио на прикупљању докумената, фотографија, бележио исповести преживелих логораша, претраживао архиве... како би на што веродостојнији начин приказао муке наших сународника који су тамо имали робовски стасус.

Један део Норвежана је био привржен Немцима и радио све како им је било наређено, тако да су и Норвежани имали утицаја на велику смртност Срба логораша. Други, мањи део, углавном Лапонци је био показао велику саосећајност и хуманост у тим тешким временима, те помагао Србима да се домогну слободе на територији Краљевине Шведске.

Процена је да је око 4.000 Срба одведено са Балкана пут Норвешке, током Другог светског рата, док се само 1.000 вратило у отаџбину.

Књига је објављена 1988. године у издању куће "Дечје новине", а има 348 страница.