Књига "Тугованка" је ауторско дјело Радојке Капор-Маринковић из Билеће.
Радојка је рођена 1927. године и одрасла у селу Мирловићи, покрај Билећког језера у јужним дијеловима Херцеговине. У Међуратном добу је завршила основну школу у родном мјесту, док је средњу Трговачку започела у Билећи (браћа су је школовала), где је затиче Априлски рат и агресија на Краљевину Југославију 1941. године.
Била активни учесник Другог свјетског рата у херцеговачком кршу, помажући припаднике Равногорског покрета, односно Југославенске Војске у Отаџбини. Њезина четири брата су погинула односно убијена од одреда КНОЈ - Корпуса Народне Одбране Југославије, Титове специјалне јединице за борбу са заосталим припадницима ЈВуО.
Током 1941-1945 сама Радојка као и мноштво Срба на тлу наци-фашистичке Независне Државе Хрватске морала је да се крије у збјеговима, јер су усташки крволоци своје оштре каме испробавали на србској нејачи. Ужасне ствари и страдања библијских размјера је видјела својим очима. Завршетком ДСР није се завршила трагедија Радојке Капор, већ је тек почињала. Прошла је мноштво затвора током двије године, од Билеће и Мостара, преко Бугојна, па до Зенице. Кривица је била то што је "четнички јатак".
У својој књизи Радојка је описала дио свог живота и голготу своје породице кроз кратких 15 прича и опјевала своју муку и бол са педесетак пјесама.
Њена браћа Младен, Шћепан, Радослав и Милорад - Мишо, били су васпитани на Косовском завјету и одгајани на традицији србског народа који је у крви бранио своју слободу. Није ни могло другачије него да се боре за краља и отаџбину.
Брата јој Милорада је убио лично Саво Ковачевић, командант Треће дивизије ПОЈ. За Милорада се причало да је био неустрашив борац коме је специјалност била засједа за усташке патроле. Неколико пута их је пресретао и разоружавао. Ипак, био је наиван, вјерујући да му Титови партизани неће ништа.
За брата Радослава деценијама није знала ништа о смрти, нити гдје му је гроб. Комунистичка власт је говорила да је он извршио (наводно) самоубиство. Много година касније један човјек јој је рекао да је Раде убијен јер је био Милорадов брат.
Академик Матија Бећковић рекао је Радојки једном приликом: „Ово је Божија књига“ и додао: „Први пут је неко на овај начин истину испричао.“
„Шта је ово што нас снађе,
нико излаз да пронађе.
И да буде веће чудо,
изгинусмо сви улудо.
Сви су кажу, против рата,
ипак гине брат до брата.
Смеју нам се и душмани,
ко се од ког сада брани.“
Књигу je издaлa "Новa књигa" из Бeогрaдa, a рeцeнзeнти су Момир Крсмaновић и Тaтjaнa Рондовић.
Промоције су биле у Билећи, Требињу, Београду...итд.