То се место данас исто зове
Подалеко од мога је срца
При помисли срце ми загрца
И загрца веруј и свецима
Мост Зидани ђе су нам бездани
Није браћо то нека ћуприја
Не би стала толика нам браћа
И да је на свету највећа
То је место уклетијех дана
Понајдубља наша српска рана
Година је с краја оног рата
Ђе стрљаше и оца и брата
Хиљаде је у спас браће пошло
И кланцима једва тамо дошло
Опкољени седе загрљени
А не знају да ће бит' стрељани
Војсковође наше врле вође
Одвојише некуд поведоше
Без пастира стадо је остало
Лакше их је тако доклат било
Јасеновац њима поста кланац
Србосјеком распорише вође
Растргоше тела има ка звери
Да Бог више ниједног не нађе
Па Србине кад те пут нанесе
Ти понеси с тамјаном кандило
Па и да смо народ много већи
Тамо нас је превише остало
Кад те виде с неба нека знају
Да узалуд не дадоше главу
Без милости нако одрубљене
Што гледају према завичају
Аутор: др Данило Васојевић
18.06.2025.